Autor teksta: Ivana Paunović

Psiholog, psihoterapeut i edukator OLI centra

 

 

Empatija

Empatija je neophodna ne samo terapeutima, već i klijentima.  Naš zadatak je da pomažemo klijentima da razviju empatiju u odnosu na sebe i druge tako što im pokazujemo i dajemo empatiju. Učimo ih da istu razvijaju u samom odnosu sa nama. U tom odnosu sa terapeutom unapređuju ove važne osobine koje kasnije mogu preneti u život van sesije. Ne zaboravimo, klijenti dolaze na sesije zbog nekog nezadovoljstva u međuljudskim odnosima. Problem je nastao u odnosu i odnos je taj koji ga leči. Budite tu kao pomoć da klijenti razviju empatiju sa vama. Podstaknite klijenta da direktno razgovara sa vama i deli razmišljamja i osećanja:

 

 

„Mora da sam Vam … dosadan“ – možete čuti od klijenta. Budite slobodni i pitajte klijenta da li je to pitanje za vas. Budite slobodni i da odgovorite.

 

Koristite svoja osećanja u sesiji

„Danas ne želim da izlažem teme o kojima mi je pričao klijent. Danas želim da podelim jedan svoj uvid koji je proistekao iz sesije.“ – bio je početak supervizije koju je koleginica zakazala.

„Shvatila sam da sebi nisam dozvoljavala da osetim ona osećanja koja je klijent u meni budio. Trudila sam se da budem „dobar“ terapeut koji sve sluša razume i samo teorijski obrađuje.“

Slušajući je, odmah mi je sinula paralela iz naših prethodnih razgovora. Moram biti „dobra“ obrazac joj je već poznat. Podelila sam sa njom da taj obrazac liči na stav koji je kao dete imala u odnosu na svoju majku koja bi je, ukoliko bi drugačije delovala, kažnjavala odbacivanjem.

Odgovorila mi je „Oh da, i da to nisam uvidela shvatam da bih taj obrazac prenela u rad sa klijentom.“

Posebno na početku svog rada sa klijentima mnoge kolege, iz različitih razloga, drže se ideje da je dobar terapeut onaj koji zadržava svoja osećanja. Ne samo od klijenta već i od sebe. I tada ih podsećam da je naš zadatak ne samo da ne odbacujemo osećanja koja se javljaju u toku sesije, već da sa njima i radimo.

Jedan od glavnih zadataka terapeuta je da obraća pažnju i na svoja osećanja – da li vam klijent budi dosadu, simpatiju, saosećanje ili ljutnju, da li vas isključuje, zbunjuje…

Za početak treba da dozvolimo sebi da osetimo trenutna osećanja, a zatim i da razumemo odakle dolaze i šta žele. Zatim biramo i ponašanje u skladu sa tim. Upravo to i učimo klijente. Zašto bi onda i mi radili drugačije. Ta osećanja mogu biti dragocena. Za klijenta i za nas.

Pod jednim uslovom…

 

Lična terapija terapeuta

Na svom ličnom radu terapeuti razvijaju svoje duboko razumevanje sebe. Rade na svojom „softverima“ za obradu emocija, na svojim bagovima i slepim mrljama. Razotktivaju svoja emotivna računovodstva. Uče i sami da Otkrivaju svoju Ličnu Istinu, Otklanjanjem Lažnih Informacija. Sa takvom jakom bazom terapeuti mogu znati koliko su ta osećanja, koja su se javila na sesiji njihova, a koliko klijentova. Tada znate granicu onoga što je vaše u odnosu na klijenta.

Ova razlika je ključna. Sa njom možete znati da ona osećanja koja klijent budi u vama budi i u drugim ljudima. Od te tačke pa nadalje razmenjujete sa klijetom. Pomažete mu da razume svoje obrasce. Tu ste da ih sa vama u odnosu menja, testira, a zatim i „izbaci nov proizvod“ u promet, u spoljni svet. Umesto da odbacujete svoja osećanja, uzmite ih i napravite jedinstveno terapijsko oruđe za napredak klijenta. Svaki odnos je spoj dva elementa, dve supstance koje utiču jedna na drugu i stvaraju treću – odnos. Odnos je taj koji je glavno terapisjko oruđe. Ukoliko nema vas kao osobe, sa svim vašim emocijama i iskustvima nema ni odnosa – nema ni terapijskog napretka.

Nismo samo knjiga koja lista stranice tražeći odgovore za klijente. Ljudi smo koji su tu da ne samo svojim znanjem, nego prvenstveno svojim bićem, budu saputnici na putu ostvarivanja ciljeva svojih klijenata.

 

Dobar terapeut je prvenstveno dobar čovek, kako to zovemo u OLI metodu. Ne laže ni sebe ni druge.

Tu je za klijenta dok on otkriva svoju autentičnost i ličnu istinu otklanjanjem lažnih, davno primljenih informacija.

Tada terapeut prati klijenta na putu koji je i sam prolazio.