Jedno od klju\u010dnih pitanja koje \u010desto postavljamo je uspe\u0161nost u obavljanju razli\u010ditih delatnosti i oblasti \u017eivota. Svakako da je \u010ditav niz psiholo\u0161kih osobenosti bitan za uspeh. U prvom redu je zna\u010dajna realna procena sopstvenih vrednosti, sposobnosti i potencijala da bismo bili svesni \u0161ta sve mo\u017eemo da savladamo i postignemo. To nas uvodi u kontekst koji nas vodi ka uspehu i mo\u017ee nam ukazati da ne izaberemo suprotan princip- neuspeha. Na tu temu za portal RTS smo razgovarali sa psihologom, edukatorom Ivanom Paunovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
-\u0160ta je nas opredeljuje u izboru ova dva puta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sve \u0161to radimo odraz je odre\u0111enih ve\u0161tina \u0438 strategija od kojih imamo neku korist. To va\u017ei i za ono \u0161to zovemo problemima i neuspehom. Unutra\u0161njim formulama i emotivnim ra\u010dunovodstvom te strategije u datim trenucima do\u017eivljavamo kao korisne i isplative. One svakako ne vode razvoju potencijala, \u010dine nas nezadovoljnim i nesre\u0107nim, ali ipak \u201cvr\u0161e posao\u201d. Kako nas vode suprotno od razvoja nazivamo ih kontrave\u0161tinama.<\/p>\n\n\n\n Kontrave\u0161tine su<\/em> slo\u017eeni obrasci mi\u0161ljenje, emocija i pona\u0161anja koji dovode do odre\u0111enih psiholo\u0161kih stanja i odnosa sa ljudima iz kojih izvla\u010dimo nezdrave emotivne koristi i koje vode nekom obliku parazitiranja. One su zamena za bazi\u010dne emotivne sposobnosti. Stvaramo ih onda kada razvojne zadatke \u017eelimo da re\u0161imo na lak\u0161i na\u010din, sa manje bola i napora. Na taj na\u010din poku\u0161avamo da ne platimo cenu razvoja, a da se ipak razvijamo. Tek kasnije, suo\u010deni sa problemima, vidimo da taj dogovor sa \u017eivotom ne mo\u017eemo napraviti. Drugim re\u010dima kontrave\u0161tinama nesvesno, igramo igre sa sobom i drugima.<\/p>\n\n\n\n Va\u017eno je da uvidimo da smo eksperti za svoj \u017eivot i svoje probleme. Da nije tako ne bismo mogli stalno imati isti problem. Negativista je ekspert za stalno vi\u0111enje ograni\u010denja. Nesigurni ljudi su usavr\u0161ili nemogu\u0107nost dono\u0161enja odluka . Nesamopouzdani, znalci su za stalno vi\u0111enje svojih mana. Oni ta\u010dno znaju kako da izazovu odre\u0111ena stanja u sebi svidelo se to njima ili ne. Znaju kakve misli treba da prolaze kroz glavu, kakve telesne stavove da zauzmu, kakva ose\u0107anja da izazovu itd. Ovi procesi uglavnom nisu svesni, \u0161to \u010dini da problem uporno ostaje u njihovim \u017eivotima. Kroz psihoterapijski rad, edukacije i iradionice upravo radimo na otkrivanju i jasnom definisanju ovih kontrave\u0161tina.<\/p>\n\n\n\n -Kako usmeravamo na\u0161e unutra\u0161nje potencijale za postizanje uspeha ?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Putem psihoterapije poma\u017eemo ljudima da jasno shvate kako proizvode problem i tek onda osoba mo\u017ee da se usmerava ka razvojnim ve\u0161tinama. Zato, sebi treba pristupi kao ekspertu za sopstveni problem. Svako od nas najve\u0107i je stru\u010dnjak da bude ba\u0161 ono \u0161to jeste i da \u017eivi ba\u0161 onako kako \u017eivi, svidelo se to nama ili ne. Nikome ne polazi za rukom da bude mi. Mi znamo kako se to radi.<\/p>\n\n\n\n \u2013 Da li je mogu\u0107e uticati na pro\u0161irenje sopstvenih mogu\u0107nosti ?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Svako od nas najve\u0107i je stru\u010dnjak za svoj \u017eivot. To uklju\u010duje li\u010dne uspehe koliko i neuspehe. Tako gledano, dalje dolazimo do toga da ukoliko smo odgovorni za sopstveni uspeh i neuspeh, odgovorni smo i za promene u \u017eeljenom pravcu. Dakle, pro\u0161irenje li\u010dnih kapaciteta ne samo da je uvek opcija ve\u0107 i zahtev koji \u017eivot stavlja pred svakog od nas. \u010covek koji ne napreduje, ne koristi i razvija svoje potencijale neminovno ide putem neuspeha. Psiholo\u0161ki gledano svaka stagnacija je nazadovanje. Cenu nerazvijanja svojih potencijala i autenti\u010dnosti pla\u0107amo u emocijama. Tada smo manje zadovoljni sobom i odnosima.<\/p>\n\n\n\n Dilema: uspeh ili neupeh<\/strong><\/p>\n\n\n\n Svi su do\u017eiveli da prema nekome ose\u0107aju opre\u010dne emocije i da nisu na\u010disto sa tim \u0161ta \u017eele od nekog odnosa. Me\u0111utim, ljudi nisu samo ambivalentni (ose\u0107ati podjednako intenzivne opre\u010dne emocije ) prema drugima ve\u0107 i prema sebi. Razlog za\u0161to se ljudi ne menjaju le\u017ei upravo u ovom konfliktu ambivalencije.<\/strong> Sa jedne strane je \u017eelja za razvojem , sa druge samoopstrukcija. Da bismo sebe razumeli, a pre svega promenili moramo ispitati sopstveno emotivno ra\u010dunovodstvo i korist od sopstvene \u0161tete. Neka korist sigurno postoji ina\u010de ne bismo u odre\u0111enom problemu bili. \u010cinjenica je da svako pona\u0161anje ima neki motiv. To \u0161to motiv nije svestan i pravi nam problem ne zna\u010di da ne postoji. Na\u0161 zadatak je da ga otkrijemo kako bi problem prevazi\u0161li i razvijali se.<\/p>\n\n\n\n Emotvna dobit i \u0161teta<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sve \u0161to (ne) radimo ima neki motiv. Ti motivi ne le\u017ee samo u o\u010dekivanom zadovoljstvu nego i u smanjenju bola. Ne ispuniti neki cilj uvek zna\u010di ispuniti neki drugi. Svako \u201cne\u201d nosi neko \u201cda\u201d. To bi zna\u010dilo da ukoliko se neko po\u017eali da ne mo\u017ee na\u0107i adekvatnog partnera i stabilnu vezu ujedno je na\u0161ao i zonu sigurnog u kojoj ne mo\u017ee biti povre\u0111en. Pitanje je koji je motiv ja\u010di. Ukoliko je drugi motiv, strah od povre\u0111ivanja, ja\u010di samim tim osoba ide u smeru izbegavanja veza, bez da je u potpunosti toga svesna. Ukoliko je unutra\u0161nja kalkulacija takva osoba ostaje u problemu. \u017deli sa jedne strane ljubavnu stabilnost i zadovoljstvo, ali ne i da rizikuje svoje emocije. Takvo poslovanje sa \u017eivotom nikada ne uspeva. Prevazila\u017eenje le\u017ei u osve\u0161\u0107avanju ovih dubljih unutra\u0161njih dilema. Psihoterapeut je tu da pomogne klijentu da bli\u017ee uvidi svoje suprotstavljene potrebe i da pomogne u osna\u017eivanju i dono\u0161enju svesne odluke ka putu razvoja umesto kontrave\u0161tina.<\/p>\n\n\n\n Sve ima svoju cenu. Ne mo\u017eemo dobiti ne\u0161to za ni\u0161ta. Ukoliko \u017eelimo da ostvarujemo svoje ciljeve i idemo putem uspeha moramo to platiti odricanjima, trudom i suo\u010davanjem sa sobom. Izbegavanje prihvatanja ove logike la\u017eemo sebe da je odgovornost za na\u0161 \u017eivot u tu\u0111im rukama. To ne isklju\u010duje \u010dinjenicu da mnoge stvari u \u017eivotu ne zavise od nas, ali na\u010din na koji reagujemo na te stvari je uvek na\u0161 izbor. Zato je dobro da se podsetimo da je stepen u kojem \u010dovek svesno ili nesvesno la\u017ee sebe i druge obrnuto proporcionalan stepenu u kojem se pribli\u017eava sre\u0107i i psiholo\u0161kom zdravlju. Ovu su zahtevi \u017eivota i ne mo\u017eemo ih ignorisati bez posledica. \u017divot nam ne dozvoljava da se ne razvijamo a da pritom ne platimo za to neku cenu. Ne da nam da budemo zadovoljni manjim od onoga \u0161to mo\u017eemo u\u010diniti , a svaki \u010dovek ima slobodu i mo\u0107 da u\u010dini puno. Nerazvjanje sebe zapravo je nepravedno prema sopstvenoj li\u010dnosti i \u017eivot ume za to da nas kazni. Nerazvijanje sposobnosti za ljubav \u201cka\u017enjava\u201d se nedostatkom uzajamnosti koji stvari psiholo\u0161ke simptome i nezadovoljstvo. Nerazvijanje sposobni za rad tenzijom i dosadom koja \u201cubija\u201d itd.<\/p>\n\n\n\n \u010covek svakako ima slobodu izbora da ne ostavruje svoje potencijale, ali ne i da izbegne pla\u0107anje neostvareno\u0161\u0107u, neispunjeno\u0161\u0107u, depresijom, anksiozno\u0161\u0107u.To je put neuspeha, kako ga defini\u0161emo. Me\u0111utim, uvek imamo i slobodu da izaberemo razvoj potencijala i uspeh u ma kom polju i platimo \u201clegalnu\u201d cenu- napor, \u201cporeze\u201d kao \u0161to su rizik, bol, strahovi, ali i negativna ose\u0107anja kao \u0161to je tuga, legitimna patnja , ljutnja itd. Nagrada za ovaj odabir je ose\u0107anje ispunjenosti, radost \u017eivljenja, smirenost , sre\u0107a. Pitanje je \u0161ta vi birate.<\/p>\n\n\n\n Ivana Paunovi\u0107<\/p>\n\n\n\n Psiholog, psihoterapeut i OLI edukator
Svako postavljanje cilja kre\u0107e relativno jednostavno. Neko \u017eeli da kontroli\u0161e svoju impulsivnost, da pobolj\u0161a odnose sa drugima, donese va\u017ene odluke, razvije svoje sposobnosti u poslu, preva\u017ei\u0111e lenjost itd. Me\u0111utim, pored jake \u017eelje i dostupnih strategija mnogima ipak ne uspeva. Ono \u0161to vidimo u ovim li\u010dnim borbama je konflikt ambivalencije; Ponavljamo poku\u0161aje, do\u017eivimo neuspeh i vra\u0107amo se na staro ili pak uspemo, ali ne odr\u017eimo promenu.<\/p>\n\n\n\n
Izvor: RTS<\/p>","protected":false},"featured_media":888,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-887","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/887","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/888"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=887"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=887"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}