Da je mentalna snaga za pobednika u utakmici, trci ili takmi\u010denju od presudnog zna\u010daja, znaju svi oni koji su se nalazili u te\u0161kim trenutcima zaostajanja sa velikom razlikom, nezgodnim padovima, neizvesnim rezultatom, pobedom ili porazom \u201eza pola sekunde\u201c, \u201eza jedan ko\u0161\u201c, za \u201emanje od milimetra\u201c. \u0160ampioni i pobednici ne mo\u017eete biti ako ne iskusite i ne pobedite bar jednom na ovakav na\u010din, uz prate\u0107u dramu, o\u010dekivanja, nadanja, osu\u0111ivanja i strepljenja. Vrhinski sport donosi mnogo, i u svojoj ravnote\u017ei sa druge strane zahteva mnogo. Svakodnevno ulaganje napora u treninge, sale, termine, opremu i putovanja zahteva stabilnu psihi\u010dku strukturu koja sve te zahteve profesionalnog sporta mo\u017ee izneti. Intuitivni treneri znaju da proniknu u duh svog igra\u010da, ali ne mogu sve vreme dr\u017eati pod kontrolom mentalni nivo igre, naro\u010dito ne zato \u0161to ve\u0107i deo zavisi od samog sportiste. A taj ve\u0107i deo zahteva trening. Mentalna spremnost je ne\u0161to \u0161to \u0107e mnogi komentatori, treneri i saradnici prepustiti slu\u010daju, te tako, naj\u010de\u0161\u0107e nakon do\u017eivljenog poraza \u010dujemo \u201eopravdanje\u201c u vidu re\u010denica: \u201eTo je sve do psihe ekipe\u201c, \u201eNismo dobro u\u0161li u utakmicu\u201c, \u201eImali smo veliki takmi\u010darski pritisak.\u201c \u201eNedostajalo nam je samopouzdanja\u201c, \u201eOvo je veliko takmi\u010denje.\u201c itd\u2026 Iz ugla psihologije sporta ovo nisu opravdanja nego izgovori.<\/p>\n\n\n\n
Da li mo\u017ee da se postigne veliki uspeh u savremenom sportu i bez psihologa u timu \u2013 svakako da da! Da li mo\u017ee da se odr\u017ei \u2013 te\u0161ko! Kako da znamo kada je jednom igra\u010du ili timu neophodan mentalni trening I kada je pad u njegovoj igri rezultat slabe mentalne pripreme? To su naj\u0161e\u0161\u0107e situacije kada je nivo igre na takmi\u010denju ispod nivoa igre koji se pru\u017ea na treningu.<\/p>\n\n\n\n
Mnoge su oblasti koje mentalni trening pokriva: anksioznost, emocionalna inteligencija, koncentracija, pa\u017enja, motivacija, reakcija na neuspeh, tehnike relaksacije, samopouzdanje, uskladjivanje treninga i ostalih obaveza (\u0161kolskih, porodi\u010dnih, prijateljskih, partnerskih, kulturnih), komunikacija u timu, izgradnja timskog duha, trema, upravljanje besom, odlu\u010dnost, hrabrost, inicijativa itd\u2026<\/p>\n\n\n\n
Neuspesi su klju\u010dni \u017eivotni u\u010ditelji. Sportisti imaju tu privilegiju da u veoma kratkom roku mogu da se suo\u010de i sa nekoliko poraza. Za\u0161to ka\u017eem privilegiju? Zato \u0161to se kroz sportska takmi\u010denja izgra\u0111uje tolerancija na egzistenciju, sti\u010de se neophodan imunitet na mnoge zahteve koje \u017eivot postavlja. Kakav \u0107e biti performans nakon na\u010dinjene gre\u0161ke je pitanje \u201cpobediti ili izgubiti\u201d, a reakcije na neuspeh nisu povezane sa talentom, taktikom i tehnikom, te neretko \u010dujemo da neko ima sve navedeno ali je prava \u0161teta \u0161to kada pogre\u0161i ne mo\u017ee ponovo da se vrati u igru. Iz mog iskustva, naj\u010de\u0161\u0107i uzroci nemogu\u0107nosti da se nakon gre\u0161ke sportista vrati u igru su samoosu\u0111ivanje, o\u010dekivanje bezgre\u0161nosti i nepodno\u0161enje napora.<\/p>\n\n\n\n
Samoosu\u0111ivanje<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sve je krenulo po planu, imali ste ose\u0107aj da je va\u0161 dan, zagrevanje, ulazak u igru i evo je \u2013 prva gre\u0161ka. Niste hteli da se to desi i onda kre\u0107e glas u glavi da vam govori: \u201cNema\u0161 pojma, idi ku\u0107i, nisi za ovo, katastrofa si, lo\u0161 itd\u2026\u201d. Ako ove re\u010di, pogrdna imena i psovke koje sebi igra\u010d govori, ne ostanu kratkog daha, tj. ako se ne zaborave ve\u0107 u narednom potezu, vode do \u201cupadanja u kanal\u201d ili do blokade i nemogu\u0107nosti da se igra\u010d vrati u utakmicu. Svaka naredna gre\u0161ka samo potvr\u0111uje ono \u0161to sebi govorimo, pa\u017enja se preusmerava i na sitne detalje koji nisu odlu\u010duju\u0107i. \u201cKada govorimo sebi da se ovo ne mo\u017ee posti\u0107i, da je nemogu\u0107e, onda zavaravamo sebe. Moj mozak ne mo\u017ee da obradi neuspeh. Ako treba da sedim tu, suo\u010davaju\u0107i se sa sobom, I da govorim sebi: \u201cTi si propast!\u201d, onda je to gore, skoro gore od smrti.\u201d \u2013 Kobe Bryant<\/em><\/p>\n\n\n\n Suprotno samoosu\u0111ivanju je ve\u017ebanje takozvanog unutra\u0161njeg pozitivnog samogovora. Sami smo sebi najva\u017eniji treneri. Ukoliko ne razvijemo ve\u0161tinu da sami bodrimo sebe, na\u0161e raspolo\u017eenje i u\u010dinak \u0107e uvek zavisiti od spolja\u0161njeg faktora \u2013 trenera, saigra\u010da ili publike. Njihova podr\u0161ka je veoma zna\u010dajna ali se ne mo\u017eemo u potpunosti osloniti na nju jer, osim \u0161to ne mogu uvek biti dostupni u svakom trenutku i prepoznati kada nam je pomo\u0107 potrebna, nisu ni pod na\u0161om kontrolom i zato kormilo unutra\u0161nje motivacije moramo preuzeti sami. Kako? Pozitivan samogovor, da bi imao efekta, mora biti istinit i mora se odnositi na na\u0161u li\u010dnost i trenutnu situaciju. Preuzimanje praznih fraza opravdano nema efekta, jer one slu\u017ee da nabilduju samopo\u0161tovanje koje ne postoji i nije u skladu sa situacijom na terenu. Ako u trenutku kada gre\u0161imo, zaostajemo za rezultatom i kada nam ne ide, ka\u017eemo sebi na primer \u201cNajbolji sam\u201d i ignori\u0161emo realnost, ne\u0107emo se ni pona\u0161ati u skladu sa realno\u0161\u0107u, opada\u0107e nam koncentracija, ne\u0107emo razumeti instrukcije trenera, bi\u0107emo orijentisani na to kako da odr\u017eimo neta\u010dnu sliku o sebi da smo najbolji.<\/p>\n\n\n\n Paradoksalno, pozitivan samogovor po\u010dinje sa prihvatanjem situacije: \u201cRazlika u rezultatu je tolika, proma\u0161io sam \u0161ut, servis mi je lo\u0161, zalet kratak itd\u2026ali, znam da mogu da serviram ja\u010de, iz drugog ugla mi je \u0161ut bolji, vratio sam se u igru i posle ve\u0107e razlike itd\u2026\u201d Na taj na\u010din, kada prihvatimo da gre\u0161imo i gubimo, fokusiramo se na na\u010dine kako da popravimo trenutnu situaciju, otvoreni smo da \u010dujemo savete trenera i saigra\u010da, da ih shvatimo i primenimo kako bismo zaista dali sve od sebe i odigrali bolje.<\/p>\n\n\n\n Drugi deo pozitivnog samogovora mo\u017eete prona\u0107i sami. Na list papira ispi\u0161ite \u0161to konkretnije sve va\u0161e uspehe, dobre akcije, sposobnosti i vrline. Ako vam te\u0161ko ide obavljanje ovog zadatka, potra\u017eite pomo\u0107 od prijatelja ili trenera. Re\u010denice koje \u0107ete govoriti sebi nisu uvek iste, nekada \u0107e biti kra\u0107e \u2013 \u201cMogu! Ho\u0107u! Ajde!\u201d itd., ali one ne mogu biti efikasne ako ne postoji svest o prethodno navedenim razlozima za\u0161to mo\u017eemo i za\u0161to ho\u0107emo.<\/p>\n\n\n\n O\u010dekivanje bezgre\u0161nosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Mnogi igra\u010di sa kojima sam radila, do\u017eivljenu gre\u0161ku tuma\u010de kao krajnji poraz svojih sposobnosti i talenata. Neki od njih imaju iracionalno uverenje: \u201dAko sam dobar igra\u010d ne smem da pogre\u0161im!\u201d \u0161to dovodi do toga da kada naprave gre\u0161ku tuma\u010de je ovako: \u201cPogre\u0161io sam \u2013 nisam dobar igra\u010d!\u201d. O\u010dekivanje da u predstoje\u0107oj utakmici ili takmi\u010denju ne smemo na\u010diniti nijedan pogre\u0161an potez nije racionalno jer je velika verovatno\u0107a da \u0107e se upravo to desiti, kao \u0161to i najbolji sportisti sveta gre\u0161e. Teniser Novak \u0110okovi\u0107 je pro\u0161le sedmice izgubio prvo mesto na ATP rang listi izgubiv\u0161i me\u010d od Endija Marija. Da li to zna\u010di da Novak nije dobar igra\u010d, da nije jedan od najboljih na svetu, da nema talenta i da ne zna da radi svoj posao? Da li postoji na svetu toliko savr\u0161en igra\u010d koji ne gubi i ne pravi gre\u0161ku za gre\u0161kom? S toga, o\u010dekivanje da nama ne sme da se desi poraz donosi gotovo sigurno razo\u010daranje u sebe i svoje mogu\u0107nosti. Mi\u0161ljenje \u201csve ili ni\u0161ta\u201d nije primenljivo u \u017eivotu, a i na terenu i mo\u017ee lako da nas zavara, naro\u010dito dok je borba jo\u0161 uvek u toku. Krajnji ishod jedne utakmice je \u201cili pobeda ili poraz\u201d ali je taj rezultat posledica niza sitnijih pobeda i poraza. Da bismo to shvatili neophodno je da razvijemo sposobnost celovitosti objekta odnosno \u201clepak psihe\u201d. To je sposobnost odr\u017eavanja razli\u010ditih aspekata do\u017eivljaja (pozitivnih i negativnih) neke osobe, sebe, stvarnosti kao jedne celine, sposobnost da budemo svesni i dobrih i lo\u0161ih stvari onoga \u0161to radimo i \u010demu te\u017eimo. Sportisti koji nemaju ovu mentalnu sposobnost razvijenu, svaki svoj dobar potez idealizuju i preuveli\u010davaju, eufori\u010dni su i veoma brzo se nakon gre\u0161ke razo\u010daraju i mogu postati besni, impulsivni, nekoncentrisani, gubiti kontrolu, sukobljavaju se sa sudijama, protivnicima, trenerom itd\u2026 Njihovo pona\u0161anje oscilira i ako igraju u timu, uprkos podizanju atmosfere kada ide sve kako oni o\u010dekuju (\u0161to je kratkog daha jer ubrzo ih realnost spusti na zemlju) verovatno da destabilizuju timski duh svojim izlivima besa, nestrpljenjem i haoti\u010dnom smenom emocija. Svoju igru tuma\u010de kao posledicu \u201cdobrih\u201d i \u201clo\u0161ih\u201d dana i na taj na\u010din \u0161alju poruku treneru da se na njih ne mo\u017ee osloniti niti ra\u010dunati.<\/p>\n\n\n\n Oni igra\u010di koji imaju razvijen celoviti do\u017eivljaj sebe imaju \u0161irinu pogleda odre\u0111enog me\u010da, turnira i svoje karijere. Ne o\u010dekuju savr\u0161enstvo u svakom momentu, nego su svesni da je bavljenje sportom jedan kontinuum koji ima razli\u010dite faze sastavljene od poraza i pobeda koji se prepli\u0107u. Realisti\u010dni su i sposobni da podnose tenziju u fazama neuspeha i neizvesnosti. Znaju da je gre\u0161ka samo poziv da se izvo\u0111enje ispravi i da se postane bolji. Njihova slika sebe je stabilna i ne mo\u017ee se poljuljati jednom gre\u0161kom niti se preuveli\u010dava nakon pojedina\u010dnih uspe\u0161nih poteza, \u201cnisu u oblacima\u201d i ostaju na zemlji i kada pobe\u0111uju i kada gube. Kako i ka\u017ee jedan motivacioni citat: \u201cTek kada ne moram da budem savr\u0161en, mogu da budem dobar.\u201d, odnosno tek kada prihvatim svoja ograni\u010denje i odreknemo se zahteva za savr\u0161enstvom, jer kada mogu da gre\u0161e i najbolji \u2013 ko sam ja da ne smem, mo\u017eemo da budemo doboljno dobri, kvalitetni I da razvijamo svoje potencijale.<\/p>\n\n\n\n Nepodno\u0161enje napora<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u201cNe mogu\u201d, \u201cOvo je te\u0161ko\u201d, \u201cHladno je u sali\u201d, \u201cKo jo\u0161 zakazuje utakmicu tako rano\u201d, su samo neke od \u017ealbi i nelagoda kojima mo\u017eemo opravdati svoj trenutni neuspeh. Da bismo bili uspe\u0161ni i u rangu sa najboljima u onome u \u010demu se bavimo moramo izgraditi sposobnost tolerancije na frustraciju, odnosno imunitet psihe. Frustracija je prepreka koja se javlja na ostvarenju onoga \u0161to \u017eelimo, prepreka u tome da se plasiramo u vi\u0161u ligu, na turnir, da pobedimo protivnika, da postignemo odre\u0111eni skor itd\u2026 Kao i fizi\u010dki imunitet, sposobnost tolerancije na frustraciju se tako\u0111e razvija \u201cpelcovanjem\u201d odnosno prevazila\u017eenjem svakodnevnih problema koje nam se ispre\u010de na na\u0161em putu do cilja. Svako odustajanje od suo\u010davanja sa neprijatno\u0161\u0107u i neizvesno\u0161\u0107u nas odvodi od uspeha, dok nam svaka odluka da pre\u0111emo preko neprijatnosti oja\u010dava psiholo\u0161ku strukturu jednako kao \u0161to fizi\u010dki napori oja\u010davaju skeletnu muskulaturu.<\/p>\n\n\n\n Ako smo u situaciji kada do\u017eivmo neuspeh mrzovoljni, rezignirani, \u017eelimo da odustanemo, obaramo glavu, telo, imamo ose\u0107aj te\u017eine i najradije bi bili na nekom drugom mestu najverovatnije nemamo razvijen imunitet psihe \u2013 sve nas lako obara. Ovakav do\u017eivljaj ne mora da ima veze sa stvarnim fizi\u010dkim i tehni\u010dkim sposobnostima igra\u010da i sa talentom za odre\u0111eni sport nego pre ima veze sa iracionalnim o\u010dekivanjima da \u201cAko sam dobar sve treba da te\u010de glatko i bez mnogo napora!\u201d, \u201cA ako treba da ula\u017eem mnogo napora onda to zna\u010di da nisam za ovaj sport\u201d. U tom slu\u010daju, kada gubi, igra\u010d po\u010dinje da obezvre\u0111uje svoj cilj, sport, utakmicu, trenera i celu situaciju. \u010cesto se javljaju stavovi kao \u0161to su: \u201dOko \u010dega se mi sad tu borimo, i onako \u0107e nas pobediti, i nije neki uspeh biti najbolji u okrugu, treba biti najbolji u dr\u017eavi, svejedno \u0107emo izgubiti, za\u0161to bismo se trudili\u2026\u201d<\/p>\n\n\n\n Nasuprot ovome, igra\u010di koji imaju razvijenu sposobnost tolerancije na frustraciju su, u situacijama kada do\u017eive neuspeh, usmereni na pronala\u017eenje na\u010dina da se adekvatnim naporima prevazi\u0107u pote\u0161ko\u0107e i umanje budu\u0107e gre\u0161ke. Kreativni su, smi\u0161ljaju strategiju i na\u010din kako da igraju bolje i pobede rivala ili smanje prednost. U predstoje\u0107im treninzima radi\u0107e na sebi i usavr\u0161avanju svojih nedostataka, ne izbegavaju neprijatnost do\u017eivljenog poraza, grade mehanizme prevladavanja i razvijaju se.<\/p>\n\n\n\n Autor: Sun\u010dica Jovanovi\u0107
Ovakav stav mo\u017ee biti odraz niskog samopo\u0161tovanja. Samopo\u0161tovanje predstavlja tendenciju osobe da pozitivno vrednuje sebe i veruje u svoju efikasnost. Kada vidimo sebe kao ve\u0161te, sposobne, inteligentne to nam pove\u0107ava \u0161anse da budemo aktivniji i da se adaptiramo na okolinu, a samim tim i da se vratimo u utakmicu i prilagodimo nastaloj situaciji kako bismo izvr\u0161ili svoj uticaj na nju i kona\u010dan rezultat.<\/p>\n\n\n\n
Igra\u010d za svoje gre\u0161ke i poraze nalazi uzroke u spolja\u0161njim faktorima koje on ne mo\u017ee da kontroli\u0161e, na primer: \u201cTeren je u lo\u0161em stanju, saigra\u010di su sebi\u010dni, niko ne\u0107e da doda loptu, sudija nije svirao o\u010digledan faul, trener me uveo u igru kasno itd\u2026\u201d. Prenagla\u0161avanjem ovih faktora zanemaruju se unutra\u0161nji faktori (tehnika, taktika, reagovanje u odre\u0111enoj situaciji) i li\u010dni doprinos rezultatu. Na taj na\u010din osoba li\u0161ava sebe svoje odgovornosti za gre\u0161ke i nema daljih zahteva za ulaganjem dodatnih napora, treninga i ve\u017ebi kako bi se gre\u0161ke ispravile, prepreke savladale i ostvario dalji korak u napredovanju. Samopouzdanje je odr\u017eano na \u201cla\u017enim\u201d temeljima i ponavljanjem gre\u0161aka na narednim takmi\u010denjima vodi\u0107e sve ve\u0107em neuspehu i nezadovoljavaju\u0107em ukupnom rezultatu.<\/p>\n\n\n\n
OLI psihoterapeut i edukator<\/p>","protected":false},"featured_media":878,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-877","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/877","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/878"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=877"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=877"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}