Za\u0161to neki ljudi o\u0161tro sude drugima? Za\u0161to se \u010desto postavljaju kao pravednici koji nalaze i osu\u0111uju u drugima razne osobine i mane, a iste ne vide u sebi?<\/p>\n\n\n\n
Ovo pitanje je, na vi\u0161e mesta, nagla\u0161eno i u svetom pismu. \u201cNe sudite da ne budete osu\u0111eni je Isusova izreka iz \u010duvene besede na gori. Nakon \u0161to ka\u017ee da ne treba osu\u0111ivati druge, Isus dodaje da im treba pra\u0161tati pogre\u0161ke. U Evan\u0111eljima po Mateju i po Luki, Isus nakon ove izreke izla\u017ee pri\u010du o trunu i brvnu, koja govori da ne treba tra\u017eiti tu\u0111e mane kad imamo svoje (\u201eA za\u0161to vidi\u0161 trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne ose\u0107a\u0161?\u201d \u2013 Besede na gori, Evan\u0111elje po Mateju).<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je uzrok o\u0161trog su\u0111enja drugima, kakva je psihodinamika takvog stava?<\/p>\n\n\n\n
Psihodinamika o\u0161trog su\u0111enja<\/strong><\/p>\n\n\n\n U ovim Isusovim re\u010dima o su\u0111enju ima puno razumevanja psihodinamike su\u0111enja, odbrambenih mehanizama koji ljudi koriste kada o\u0161tro sude drugima. Koji su to odbrambeni mehanizmi?<\/p>\n\n\n\n Potiskivanje ili odcepljivanje nekog neprihvtljivog dela sebe: Kada \u010dovek odcepi ili potisne u nesvesne neku svoju neprihvatljivu potrebu, emociju, misao\u2026\u010desto je projektuje (izbacuje iz sebe i ubacuje u druge) u druge ljude i onda se odnosi prema tome u drugima na isti na\u010din kako se odnosi prema toj osobini u sebi (zbog \u010dega je i \u201cgurnuo pod tepih\u201d, sakrio od sebe). Karl Gustav Jung je tu \u201ctamnu\u201d, sakrivenu stranu na\u0161e li\u010dnosti, nazivao \u201cSenka\u201d. \u010cesto su ljudi koji nas najvi\u0161e nerviraju, koje preziremo, osu\u0111ujemo\u2026zapravo, na\u0161a \u201cSenka\u201d, \u201cbrvno\u201d u na\u0161em oku koje ne vidimo i zbog kojeg o\u0161tro sudimo kada vidimo \u201ctrunku\u201d toga u oku druge osobe.<\/p>\n\n\n\n \u010cesto su ljudi koji nas najvi\u0161e nerviraju, koje preziremo, osu\u0111ujemo\u2026zapravo, na\u0161a \u201cSenka\u201d, \u201cbrvno\u201d u na\u0161em oku koje ne vidimo i zbog kojeg o\u0161tro sudimo kada vidimo \u201ctrunku\u201d toga u oku druge osobe.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Da bi \u010dovek tako o\u0161tro sudio o nekoj osobini druge osobe potrebno je da tu osobinu on sam nema. Ako je i on ima, kako mo\u017ee tako o\u0161tro da je osu\u0111uje u drugima? Za\u0161to je ne promeni kod sebe ako mo\u017ee? Ako ne mo\u017ee, za\u0161to bi sudio drugima zbog ne\u010dega \u0161to se ne mo\u017ee promeniti? Jedno od osnovnih pravila u psihoterapiji, takozvana \u201cparadoksalna teorija promene\u201d, ka\u017ee: \u201cne mo\u017ee\u0161 promeniti ono \u0161to prvo ne prihvati\u0161\u201d. Prvo, ono \u0161to ne prihvati\u0161 kod sebe, to i ne vidi\u0161. Sakriva\u0161 ga od samog sebe. A sakriva\u0161 ga zato \u0161to o\u0161tro sudi\u0161 o tome u samome sebi, pa ga, da te ne bi mu\u010dilo, izazivalo krivicu, stid ili strah, gura\u0161 u nesvesno. Ono \u0161to je u nesvesnom se ne mo\u017ee promeniti jer je sakriveno u podrumima na\u0161e svesti, ne bavimo se njime. Ali ga, zato, nalazimo u drugima i onda njima sudimo kao \u0161to smo sudili samima sebi, tom delu nas samih. U tome le\u017ei smisao izreke: \u201cJer sudom kojim sudite bit \u0107ete su\u0111eni\u201d. Zapravo, mo\u017eemo re\u0107i obrnuto: Sudom kojim ste sudili nekom delu sebe, pa ga zbog toga odbacili, sakrili od sebe, sudi\u0107ete i drugim ljudima pronalaze\u0107i te odba\u010dene aspekte svoje li\u010dnosti u njima.\u201d.<\/p>\n\n\n\n Sudom kojim ste sudili nekom delu sebe, pa ga zbog toga odbacili, sakrili od sebe, sudi\u0107ete i drugim ljudima pronalaze\u0107i te odba\u010dene aspekte svoje li\u010dnosti u njima.\u201d.<\/p>\n\n\n\n Zakon spojenih sudova<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da bih olak\u0161ao razumevanje nekih osnovnih pravila psihodinamike formulisao sam u svom psihoterapijskom pravcu (OLI Integrativna Psihodinamska Psihoterapija) nekoliko zakona koji podse\u0107aju na neke poznate zakone fizike. Jedan od tih \u201czakona\u201d , \u201czakon spojenih sudova\u201d, glasi:<\/p>\n\n\n\n \u00abSudovi o sebi spojeni su sa sudovima o drugima\u00bb. Kako sudi\u0161 o sebi, tako sudi\u0161 i o drugima. Ovaj zakon, me\u0111utim, ima dve ravni ispoljavanja u kojima je, naizgled, kontradiktoran samom sebi:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Povr\u0161inski nivo: \u00abUmanjuju\u0107i sebe, \u010dovek uzdi\u017ee druge. Umanjuju\u0107i druge, \u010dovek uzdi\u017ee sebe.\u00bb<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dubinski nivo: \u00abUmanjuju\u0107i sebe, \u010dovek umanjuje i druge. Uzdi\u017eu\u0107i sebe, \u010dovek uzdi\u017ee i druge.\u00bb<\/strong><\/p>\n\n\n\n Manifestni nivo zakona spojenih sudova je lako primetiti. Osobe koje umanjuju sopstvenu vrednost i odri\u010du se svojih mo\u0107i, veli\u010daju vrednost i sposobnosti drugih. Ako se smatraju nesposobnima, na primer, da vode ra\u010duna o sopstvenom zdravlju, veli\u010da\u0107e sposobnosti, znanja i titule lekara. Ako se smatraju nesposobnima da upravljaju sopstvenim \u017eivotom tako da im on pru\u017ea zadovoljstvo i ispunjenost, veli\u010da\u0107e psihoterapeuta\u2026ili neku drugu osobu u koju izbacuju sopstvenepotencijale. Me\u0111utim, to je la\u017ena pozicija. Za\u0161to bismo pred nekim koga smatramo stvarno vrednim, razumevaju\u0107im, dobrim \u010dovekom, umanjivali sebe, a uzdizali njega? Pa, zato \u0161to mu, u su\u0161tini, ne verujemo, ve\u0107 mu se udvaramo, podilazimo mu. Tako se \u0161titimo. Samim tim \u0161to se la\u017eima \u0161titimo od njega, mi pokazujemo da mu ne verujemo i da ga ne smatramo ba\u0161 tako \u00abdobrim\u00bb kao \u0161to prikazujemo. Ne mo\u017eemo umanjivati sebe pred nekim, a da time ne umanjujemo i tog drugoga.<\/p>\n\n\n\n La\u017ena pozicija je i manifestno uzdizanje sebe uni\u017eavanjem drugoga. Ako sam ja stvarno \u201eveliki\u201c, dobar \u010dovek, osoba vredna po\u0161tovanja, ako samog sebe stvarno po\u0161tujem, za\u0161to bih ikoga uni\u017eavao? Za\u0161to bih tako o\u0161tro sudio drugim ljudima? To \u010dinim samo ako, u dubini, ne po\u0161tujem sebe, ako od sebe krijem ose\u0107anje ni\u017ee vrednosti, neke neprihvatljive osobine. \u010cesto ljudi, da bi jo\u0161 bolje prikrili ne\u0161to neprihvatljivo kod sebe, koriste odbrambeni mehanizam koji zovemo \u201ereaktivna formacija\u201c, okretanje u suprotno. Razavijaju pona\u0161anje koje je suprotnost onome \u0161to su potisnuli i sakrili od sebe. Postaju \u201emoralni \u010distunci\u201c, \u201eoli\u010denja po\u0161tenja\u201c\u2026Preterane osobine, ono \u0161to je prenagla\u0161eno kod neke osobe, obi\u010dno su \u201ereaktivne formacije\u201c (ili nadkompenzacije), pona\u0161anja koja su suprotna onom delu nas koji smo odbacili, osiguranje da on slu\u010dajno ne iza\u0111e na videlo.<\/p>\n\n\n\n Mogli bismo, dakle, zaklju\u010diti da je izvor o\u0161trog su\u0111enja drugima, zapravo, o\u0161tro su\u0111enje sebi, nekim delovima sebe koje smo odbacili i sakrili od sebe samih. Osobe koje o\u0161tro sude drugima ne vole i ne po\u0161tuju sebe, ali toga nisu svesne. Osve\u0161\u0107ivanjem u sebi onoga zbog \u010dega sudimo drugima moglo bi dovesti do boljeg samoprihvatanja, a time, po zakonu spojenih sudova, do druga\u010dijeg prihvatanja i su\u0111enja drugim ljudima.<\/p>\n\n\n\n Autor teksta za list \u201eDanas\u201c : Neboj\u0161a Jovanovi\u0107<\/p>\n\n\n\n Psiholog, psihoterapeut, life coach i edukator<\/p>","protected":false},"featured_media":870,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-869","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/869","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/870"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=869"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=869"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}