{"id":792,"date":"2022-10-27T12:17:23","date_gmt":"2022-10-27T12:17:23","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=792"},"modified":"2022-10-31T09:00:39","modified_gmt":"2022-10-31T09:00:39","slug":"zadaci-u-procesu-tugovanja-marina-brasic","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/koristan_sadr_aj\/zadaci-u-procesu-tugovanja-marina-brasic\/","title":{"rendered":"Zadaci u procesu tugovanja"},"content":{"rendered":"

\u0160ta je tugovanje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iako ne \u017eelimo da prekinemo emotivnu vezu sa bliskom osobom realnost mo\u017ee biti druga\u010dija i mo\u017ee nam doneti rastanak.<\/p>\n\n\n\n

Gubitak podrazumeva prekid emotivne veze ili odnosa sa osobom, bez li\u010dne \u017eelje da se on dogodi. Emocije koje osoba tada do\u017eivi mogu biti tuga, usamljenost, strah, ose\u0107aj krivice, ljutnja i dr.. Osoba mo\u017ee misliti da ni\u0161ta tu\u017enije i gore nije iskusila do tada. \u017deli da vrati osobu koju je izgubila, da se ponovo emotivno pove\u017ee sa njom,da ispravi ono \u0161to je bilo pogre\u0161no u njihovom odnosu i tako poku\u0161a da spre\u010di gubitak. Me\u0111utim, kada se suo\u010di da nema povratka i da ni\u0161ta ne\u0107e dovesti do ponovnog emotivnog spajanja, osoba \u0107e po\u010deti da tuguje. Tugovanje je psiholo\u0161ka reakcija koja nastupa nakon do\u017eivljenog gubitka.<\/p>\n\n\n\n

Tugovanje je psiholo\u0161ka reakcija koja nastupa nakon do\u017eivljenog gubitka. Osnovni cilj tugovanja je prilago\u0111avanje na gubitak, postizanje novog emotivnog balansa koji \u0107e omogu\u0107iti prihvatanje gubitka, kao deo li\u010dnog iskustva i ponovno emocionalno investiranje u nove objekte (osobe,posao,ideale\u2026).<\/em><\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Tugovanje kao psiholo\u0161ki proces nije naj prijatnije emotivno iskustvo, ali je neophodno nakon do\u017eivljenog gubitka. Kroz proces tugovanja do\u017eivljene emocije se uklju\u010duju u postoje\u0107e emotivno iskustvo, dolazi do prevazila\u017eenja gubitka i stvara se mogu\u0107nost za nastavak novog emotivnog \u017eivota. Osoba ne\u0107e biti emotivno optere\u0107ena potisnutim emocijama, ve\u0107 \u0107e ih prihvatiti u njihovim razli\u010ditim intezitetima, i nastaviti da sa njima funkcioni\u0161e ka novim ciljevima. Emotivno funkcionisanje osobe nakon gubitka zavisi\u0107e od toga kako je pro\u0161ao proces tugovanja, kako je integrisala do\u017eivljaje povodom gubitka.<\/p>\n\n\n\n

Ako \u017eelimo da pru\u017eimo podr\u0161ku osobama koje tuguju ili \u017eelimo sami sebi da pomognemo, mora\u0107emo da razumemo specifi\u010dnosti procesa tugovanja. U tome nam mo\u017ee pomo\u0107i posmatranje procesa tugovanja kroz zadatke koje tuguju\u0107i ostvaruje tokom tog procesa. Iako osobe koje tuguju misli da \u0107e tuga pro\u0107i sama od sebe, kada pro\u0111e neko vreme, ovakvo razmi\u0161ljanje \u010desto dovodi do ote\u017eanog tugovanja, a ne do prilago\u0111avanja na gubitak i novog afirmativnog \u017eivota. Tugovanje je jedan psiholo\u0161ko aktivan i zahtevan proces u kojem tuguju\u0107i zadovoljava odre\u0111ene potrebe kroz odre\u0111ene zadatke koji mu se name\u0107u tokom tugovanja.<\/p>\n\n\n\n

Svaka osoba koja tuguje mora u\u010destvovati u vlastitom tugovanju, a ne samo pasivno \u010dekati da tuga pro\u0111e.Tuguju\u0107i mora i mo\u017ee ne\u0161to preduzeti kako bi se prilagodio gubitku.<\/em><\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Zadaci u procesu tugovanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

1. Prihvatanje stvarnosti gubitka<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Da bi se zapo\u010delo sa procesom \u017ealjenja, neophodno je da osoba prihvati gubitak. \u010covek ne mo\u017ee da \u017eali za ne\u010dim ako pre toga nije do\u017eiveo njegov gubitak. Izbegava da se suo\u010di sa emocijama koje nosi gubitak i da prihvatimo bolnu stvarnost. Gubitak bliske osobe \u0107e biti prihva\u0107en samo ako postoji svesnost da se on i desio. Prvi zadatak u procesu tugovanja jeste postizanje pune svesnosti da se gubitak desio (kognitivno) i postizanje emotivne svesnosti da je prekinuta emotivna veza sa tom osobom.<\/p>\n\n\n\n

Kada se gubitak desi ljudi \u010desto imaju do\u017eivljaj nestvarnosti, kao da se nije desio. Na neki na\u010din se pori\u010de stvarnost gubitka i odla\u017ee se suo\u010davanjesa bolnom situacijom. I to nije ni\u0161ta neobi\u010dno za po\u010detnu fazu tugovanja i ako traje vremenski kratko. Me\u0111utim ,neprihvatanje stvarnosti gubtka u du\u017eem vremenskom period donosi ote\u017eean proces tugovanja i komplikuje ga.<\/p>\n\n\n\n

Kroz razgovor o gubitku, okolnostima koje su ga pratile i \u010dine ga stvarnim, osoba \u0107e postepeno prihvatati stvarnost. Iako nekada pri\u010de znaju da se ponavljaju i budu te\u0161ke za onog koji ih slu\u0161a,veoma je va\u017eno podr\u017eati tuguju\u0107eg da pri\u010da o gubitku. Osoba koja tuguje potvr\u0111uje sebi stvarnost onoga \u0161to je do\u017eivela i suo\u010dava se sa tim da se gubitak desio.<\/p>\n\n\n\n

Prihvatanje stvarnosti gubitka ne uklju\u010duje samo postizanje kognitivne svesnosti o gubitku. Osoba mo\u017ee intelektualno da prihvata da nekog nema i da se rastala sa nekim. Svesna je da je nekoga izgubila i da ne\u0107e imati emotivne razmene sa tom osobom, ali to ne zna\u010di da je osoba prihvatila gubitak. Prihvatanje stvarnosti gubitka uklju\u010duje i postizanje emotivne svesnosti da je prekinuta emotivna veza sa tom osobom. Kroz izra\u017eavanje emocija povodom gubitka, njihovo verbalizovanje, pove\u0107ava se emotiva svesnost da je odnos prekinut. Ako se ostavi dovoljno prostora osobi da izrazi svoje emocije (da pla\u010de, \u010dezne, ljuti se ili govori o tome kako se ose\u0107a) i da se susretne sa njihovom snagom, gubitak \u0107e se i emotivno do\u017eiveti.<\/p>\n\n\n\n

Okolina mora biti osetljiva na potrebe tuguju\u0107eg da pri\u010da o gubitku i ispoljava intezivne emocije. Pru\u017eanjem mogu\u0107nosti da se ove potrebe zadovolje tuguju\u0107i \u0107e imati ose\u0107aj da je podr\u017ean i da nije usamljen u tugovanju.<\/em><\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

2. Prorada bola (emotivno prihvatanje gubitka, prepoznavanje do\u017eivljaja i ose\u0107anja)<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zadatak prorade bola podrazumeva do\u017eivljavanje bolnih emocija, njihovo razumevanje i prihvatanje. Nekada tuguju\u0107i pori\u010du prisutnost bola povodom gubitka. Umesto da osete ljutnju, krivicu, uznemirenost, usamljenost, bespomo\u0107nost ili \u017ealost,trude se na sve na\u010dine da ih izbegnu i ne do\u017eive, \u0161to je i razumljivo. Poku\u0161a\u0107e da bol koju ose\u0107aju kompenzuju nekim trenutnim prijatnim emocijama, te mogu ispoljavati razli\u010dita pona\u0161anja (od uzimanje lekova, alkohola, droge, preterane socijalne anga\u017eovanost do idealizovanja bliskosti koju su izgubili). Ovo mogu biti uobi\u010dajene reakcije koje imaju za\u0161titnu funkciju jer poma\u017eu osobi da se trenutno re\u0161i neprijatnih emocija i ne otkrije drugu stranu do\u017eivljene stvarnosti. Na neki na\u010din tuguju\u0107i \u0107e pru\u017eiti sebi mogu\u0107nost da izbegne emotivnu bol..<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, da bi se proces tugovanja nastavio neophodno je suo\u010davanje sa emocijama i njihovo prihvatanje. To nije mogu\u0107e odjednom ili odmah nakon do\u017eivljenog gubitka. Zbog velikog bola osoba \u010desto i ne mo\u017ee da prepozna sva ose\u0107anja koja ima. Prvi korak u proradi bola jeste da se prepoznaju ose\u0107anja koja je gubitak pokrenuo,a potomi da se razumeju i prihvate.<\/p>\n\n\n\n

Razumevanje emocija uklju\u010duje otkrivanje kako i za\u0161to su se odre\u0111ena ose\u0107anja javila, na koji na\u010din su povezana sa osobom koja je izgubljena. Ko je osoba koju su izgubili, sa svim svojim pozitivnim i negativnim stranama. Koji je intezitet do\u017eivljenih ose\u0107anja i \u0161ta osoba mo\u017ee da uradi sa njima,na koji na\u010din mo\u017ee da ovlada njima. Tugu mora pratiti svest o tome koga je osoba izgubila (roditelj, prijatelj, partner\u2026), ljutnja mora biti pravilno usmerena, krivica treba biti pravilno procenjena i razre\u0161ena, a uznemirenost prepoznata i ovladana. Podr\u0161ka i vreme su veoma bitni kako bi se ovaj zadatak pozitivno zavr\u0161io.<\/p>\n\n\n\n

Kod osoba koje ne mogu da prorade bol, \u010desto vidimo da koriste neke nezrele mehanizme odbrane kao \u0161to su projekcije, idealizacije, cepanje do\u017eivljaja (isklju\u010divo samo pozitivan ili samo negativan) i dr. Svi ovi odbrambeni manevri ukazuju da osoba nije uspela da se sama pozitivno izbori sa gubitkom, \u0161to \u0107e nametnuti potrebu da se okolina vi\u0161e anga\u017euje. Nekada podr\u0161ka okoline mo\u017ee izostati iz razli\u010ditih razloga, od toga da je i sama pogo\u0111ena gubitkom do toga da nije dovoljno ve\u0161ta da pomogne u proradi bola. Stru\u010dna pomo\u0107 u proradi bola je ponekad neophodna. Pru\u017eanje stru\u010dne pomo\u0107 mo\u017ee doprineti u razvoju ili deblokiranju onih emocionalnih kompetencija koje su va\u017ene za prepoznavanje, razumevanje i prihvatanje emocija, kao i njihovo integrisanje u emotivni \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n

Prorada emocija podrazumeva do\u017eivljavanje svih emocija koje je gubitak pokrenuo, njihovo razumevanje i prihvatanje. Ovaj zadatak \u0107e trajati tokom celog procesa tugovanja i zahteva podr\u0161ku okoline ili stru\u010dnjaka da bi ih tuguju\u0107i integrisao u li\u010dno iskustvo.<\/p>\n\n\n\n

3. Prilago\u0111avanje na gubitak<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Prilago\u0111avanje na gubitak se mo\u017ee posmatrati kroz tri podru\u010dija, mada se ona odvijaju istovremeno i prepli\u0107u se. Prvo podru\u010dje koje zahteva prilago\u0111avanje je spolja\u0161nje prilago\u0111avanje. Spolja\u0161nje prilago\u0111avanje podrazumeva prilago\u0111avanje na nove \u017eivotne uloge, nove na\u010dine funkcionisanja, menjanje navika ili obrazaca pona\u0161anja. Ponekad tuguju\u0107i nije ni svestan koje je sve uloge bliska osoba imala u njenom \u017eivotu i otkriva ih tek nakon gubitka. Da bi nastavio sa svakodnevnim funkcionisanjem mora\u0107e da prihvati te uloge, ovlada novim ve\u0161tinama i na\u010dinom funkcionisanja. Razvijanje novih ve\u0161tina, ovladavanjem novim ulogama ili razvijanjem novih navika tra\u017ei dodatnu energiju i dodatno psihi\u010dko anga\u017eovanje od tuguju\u0107eg. To nije ni malo lako i jednostavno, jer osoba, pored toga \u0161to mora da tro\u0161i energiju na prihvatanje bolnih emocija, istovremeno mora i da ula\u017ee napore ka razvoju novih obrazaca funcionisanja.<\/p>\n\n\n\n

Spolja\u0161nje prilago\u0111avanje prati i prilago\u0111avanje na samog sebe, unutra\u0161nje prilago\u0111avanje. Prihvatanje sebe (\u201eKo sam sada ja bez voljene osobe?\u201c), kako iz perspektive novih uloga, tako i iz perspektive do\u017eivljaja sebe i svoje li\u010dnosti. Kod osoba gde je partner bio stub samopouzdanja i samopo\u0161tovanja, nakon njegovog gubitka, osoba \u0107e se suo\u010diti sa tim njegovim funkcijama i na osnovu toga razvijati ose\u0107anja prema sebi. Gubitak tog partnera mo\u017ee zna\u010diti ujedno i gubitak vlastitog samopouzdanja i samopo\u0161tovanja, pa se mo\u017ee javiti da tuguju\u0107i percepira sebe kao bespomo\u0107nog ili neadekvatnog.<\/p>\n\n\n\n

Posebna perspektiva prilago\u0111avanja je duhovno prilago\u0111avnje. Nakon gubitka bliske osobe tuguju\u0107i \u017eeli da se re\u0161i bola, ali isto tako i da preuzme kontrolu nad \u017eivotom. U \u017eelji da ima \u0161to ve\u0107u kontrolu nad sobom i sopstvenim \u017eivotom postavi\u0107e pitanja \u010diji odgovori daju smisao gubitku, dotada\u0161njim verovanjima i uverenjima. Mo\u017ee tra\u017eiti odgovore na pitanja: \u201eDa li je svet dobronameran?\u201c; \u201eDa li svet ima smisla?\u201c; \u201eDa li osoba vredi sama po sebi?\u201c Neki \u0107e odgovore potra\u017eiti u religiji, drugi u filozofiji ili nauci. Duhovno prilago\u0111avanje uklju\u010duje razmi\u0161ljanja koja se ti\u010du temeljnih vrednosnih uverenja sa kojima je osoba do tada odrastala i \u017eivela.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj zadatak je veoma va\u017ean jer se odnosi na op\u0161te svakodnevno funkcionisanje osobe.Ljudi \u010desto sami sabotiraju sebe u ispunjavanju ovog zadatka. Ne trude se da razvijaju nove ve\u0161tine, prihvataju vlastitu bespomo\u0107nost i koriste mogu\u0107nost da se ne suo\u010davaju sa te\u0161ko\u0107ama i zahtevima okoline. Na neki na\u010din izvla\u010de korist iz svojih saboterskih pona\u0161anja i prave pogre\u0161ne emotivne kalkulacije, \u0161to \u0107e se odraziti na ishod procesa tugovanja ali i njihov celokupni \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n

4. Afirmativni nastavak \u017eivota<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

U \u017eelji da se ostane \u0161to du\u017ee povezano sa osobom koja je izgubljena i voljena, tuguju\u0107i odla\u017eu ulazak u novo poglavlje svog \u017eivota. Neki sklapaju pakt sa sobom kroz ideju \u201ene\u0107u nikada vi\u0161e nikog voleti\u201c i tako ostaju zarobljeni u ta\u010dki kada se gubitak desio. Ostaju u \u201etrajnoj vezi\u201c sa osobom koja je izgubljena (u mislima i emotivno) i time zatvaraju vrata novim \u017eivotnim iskustvima. Imaju utisak da bi \u201eizdali\u201c osobu ili nekada\u0161nji odnos ako bi se emotivno investirali u nove \u017eivotne prilike. Uverenje da izgubljena osoba ostaje u nama, da je zadr\u017eavamo u sebi bez obzira \u0161to nije pored nas, predstavlja osnovni na\u010din da se ovaj zadatak ostvari. Kroz lepa ose\u0107anja do\u017eivljena u nekada\u0161njem odnosu, a sada kao uspomene koje \u017eive u samoj osobi, povezanosti mo\u017ee ostati aktivan nakon gubitka tako da ne remeti nastavak \u017eivota. Osoba mora na\u0107i prikladno mesto za nekada\u0161nji odnos u svom emotivnom \u017eivotu koji je ne\u0107e remetiti da efikasno dalje funkcioni\u0161e. Integrisanje do\u017eivljaja u vlastiti emocionalni \u017eivot, kao jedno od emotivnih iskustava u \u017eivotu, otvara mogu\u0107nost da se osoba ponovno investira u nove objekte, da \u017eeli nove oblike bliskosti.<\/p>\n\n\n\n

Uverenje da izgubljena osoba ostaje u nama, da je zadr\u017eavamo u sebi bez obzira \u0161to nije pored nas, predstavlja osnovni na\u010din da se ovaj zadatak ostvari. Kroz lepa ose\u0107anja do\u017eivljena u nekada\u0161njem odnosu ,a sada kao uspomene koje \u017eive u samoj osobi, povezanosti mo\u017ee ostati aktivan nakon gubitka tako da ne remeti nastavak \u017eivota.<\/em><\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Svi navedeni zadaci nisu fiksirani i ne odvijaju se jedan za drugim. Osoba koja tuguje ne razmi\u0161lja o njima i \u010desto radi na njima istovremeno. Emocionalni \u017eivot osobe je dinami\u010dan, tako da je i ostvarivanje ovih zadataka dinami\u010dno, bez obaveznog redosleda. Treba imati u vidu da zapo\u010dinjenje i zavr\u0161avanje zadataka bitno zavisi od toga kolika je emocionalna zrelost osobe kao i od podr\u0161ke okoline. U slu\u010daju da osoba ne mo\u017ee sama da se nosi sa svojim gubitkom potrebno je da se obrati stru\u010dnjaku koji \u0107e je postupno i polako provesti kroz ove zadatke kako bi ostvarila cilj procesa tugovanja.<\/p>\n\n\n\n

Autor teksta: Marina Bra\u0161i\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Specijalni pedagog, savetnik, psihoterapeut i edukator OLI centra<\/strong><\/p>","protected":false},"featured_media":793,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-792","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/792","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/793"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=792"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=792"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}