{"id":790,"date":"2022-10-27T12:09:06","date_gmt":"2022-10-27T12:09:06","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=790"},"modified":"2022-10-31T09:00:47","modified_gmt":"2022-10-31T09:00:47","slug":"agresivnost-i-samokontrola-ivana-paunovic","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/koristan_sadr_aj\/agresivnost-i-samokontrola-ivana-paunovic\/","title":{"rendered":"Agresivnost i samokontrola"},"content":{"rendered":"

Kako nastaje siled\u017eija?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mediji svakodnevno izve\u0161tavaju o nasilni\u010dkim incidentima kod nas i u svetu. Suo\u010davamo se sa porastom ispoljene agresije i istovremeno sa potrebom da se sistematski sagledaju faktori koji pokre\u0107u takve na\u010dine nedru\u0161tvenog pona\u0161anja.<\/p>\n\n\n\n

Postavlja se pitanje za\u0161to se neki ljudi pona\u0161aju agresivno, a neki drugi ne?<\/p>\n\n\n\n

Kako definisati agresiju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u010cuveni socijalni psiholog, Leonard Berkowitz, poznat po prou\u010davanju agresivnog pona\u0161anja kod ljudi, istakao je da je glavni problem u definisanju agresije to \u0161to ve\u0107ina jezika ovaj termin koristi za ozna\u010davanje razli\u010ditih vrsta pona\u0161anja.Kada ljudi ka\u017eu za nekoga da je agresivan to mo\u017ee zna\u010diti da povre\u0111uje druge ljude ili da se pona\u0161a neprijateljski, ili da silom poku\u0161ava da dobije ono \u0161to je naumio ili, pak, da energi\u010dno brani svoja uverenja. Me\u0111utim da li je opravdano da se termin agresija koristi za sva pomenuta pona\u0161anja?<\/p>\n\n\n\n

Socijalni psiholozi su saglasni da koncept agresije sadr\u017ei dve komponente, nameru da se neko povredi i stvarno nano\u0161enje povrede drugoj osobi. Dakle, agresija je bilo koji oblik pona\u0161anja koji za cilj ima nano\u0161enje \u0161tete ili povrede drugom ljudskom bi\u0107u.Va\u017eno je naglasiti da je, ovako sagledana, agresija samo oblik pona\u0161anja i da se ne izjedna\u010dava sa ljutnjom i besom kao negativnim emocijama ili pak rasnim i eti\u010dkim predrasudama koje, kao takve, svakako uti\u010du na agresiju.<\/p>\n\n\n\n

Sama agresija nije ose\u0107anje, ali mo\u017ee biti na\u010din iskazivanja ose\u0107anja, frustracije i uop\u0161teno negativnih ose\u0107anja , naro\u010dito kod dece.<\/p>\n\n\n\n

Postoje razli\u010dite vrste agresivnog pona\u0161anja, fizi\u010dka agresija naspram verbalne, direktna naspram indirektne, instumentalna naspram emocionalne, ofanzivna naspram defanzivne i td. Dakle, agresivno pona\u0161anje mo\u017ee imati razli\u010dito poreklo, prirodu i manifestacije i samim tim razli\u010dita obja\u0161njenja.<\/p>\n\n\n\n

Agresija, korak prema \u010demu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sa etimolo\u0161kog stanovi\u0161ta, re\u010d agresija vodi poreklo od latinskih re\u010di ad \u2013 ka i gradus \u2013 korak, \u0161to bi ozna\u010davalo korak ka ne\u010demu a, u \u0161irem smislu, to je aktivnost koja je usmerena ka postizanju odre\u0111enog cilja. Samim tim, primarno odre\u0111enje agresije nema svoje negativno zna\u010denje, kao \u0161to je to uobi\u010dajeno u svakodnevnom govoru. Agresivno je, dakle, i dete koje tra\u017ei hranu, sok ili poku\u0161ava da ostvari neki svoj zahtev, ali i kriminalac, koji fizi\u010dki maltretira ili ugro\u017eava druge osobe, plja\u010dka ili na drugi na\u010din naru\u0161ava integritet drugih osoba, predmeta ili imovine.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, razvoj pojma agresivnosti doneo je agresiji predznak dru\u0161tveno negativne, nepristojne ili neprimerene, pa i nedozvoljene aktivnosti i kao takav se odoma\u0107io u svakodnevnoj upotrebi. I pored toga, nema jedinstvenih stavova o tome \u0161ta je to agresija ili agresivnost, a pristupi njihovom odre\u0111enju uglavnom odra\u017eavaju manji ili ve\u0107i zna\u010daj razli\u010ditih \u010dinilaca kojima autori pridaju zna\u010daj u tuma\u010denju agresivnosti.<\/p>\n\n\n\n

Tako, neki agresiju odre\u0111uju kao \u201cugra\u0111enu unutra\u0161nju napetost koja tra\u017ei olak\u0161anje i koja \u0107e na\u0107i izra\u017eaj bez obzira na karakter u spoljnoj sredini\u201d , odnosno impuls koji ima kvalitet instikta, koji Frojd ozna\u010dava instiktom smrti. Drugi smatraju da je agresivnost vrsta reakcije ili pona\u0161anja, koja nastaje usled delovanja \u0161tetnog stimulusa ili drugog spoljnog nadra\u017eaja, \u010dime agresiju ne dovode u vezu sa unutra\u0161njim, ve\u0107 spoljnim \u010diniocima . Slede\u0107i smatraju da je agresija bilo koja manifestacija volje za mo\u0107i i dominacijom , \u0161to agresiji daje \u0161iru socijalnu, pa i klasnu dimenziju.<\/p>\n\n\n\n

Osnovni oblici manifestacije agresije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

-agresija koja se izra\u017eava samo u mislima i unutra\u0161njim zbivanjima \u010doveka (on je razdra\u017een i sklon napadu na okolinu, ali kontroli\u0161e i uzdrzava agresivne podsticaje)
-verbalna agresija, koja se manifestuje kroz grdnju, uvrede, poruge ili na drugi na\u010din;
-agresija usmerena na predmete u kojoj se jasno prepoznaje manifestovana sklonost i \u017eelja za destruktivnim pona\u0161anjem
-agresija prema drugim osobama, u smislu njihovog povre\u0111ivanja<\/p>\n\n\n\n

Osim pojma agresije, u \u010destoj upotrebi je i pojam agresivnost. Agresija zavisi od trenutka, dok je agresivnost crta i karakteristika li\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to se ljudi pona\u0161aju agresivno?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107i broj obja\u0161njenja o poreklu agresivnog pona\u0161anja mo\u017ee se svrstati u \u010detiri grupe:<\/p>\n\n\n\n

1.shvatanja koja nagla\u0161avaju uro\u0111enu, nagonsku osnovu agresivnosti
2.shvatanja koja povezuju frustraciju i agresiju
3.shvatanja koja ukazuju na va\u017enu ulogu kognitivnih i emocionalnih procesa u oblikovanju agresivnosti i
4.shvatanja koja nagla\u0161avaju uticaj sredine u kojoj neko \u017eivi<\/p>\n\n\n\n

Da li se agresija u\u010di?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mnogi psiholozi smatraju da se agresija u\u010di, ali i u ovom slu\u010daju treba imati u vidu dur\u0161tvo, sredinu u kojoj neko \u017eivi ali i njega kao osobu, individuu. Da bi smo razumeli ne\u010diju agresiju treba da imamo u vidu kako ju je osoba stekla ali i \u0161ta ju je na to podstaklo. Da bi osoba bila agresivna ona mora da nau\u010di npr. kako se rukuje oru\u017ejem ili kako re\u010dima i pokretima tela da povredi nekoga.Ljudi sa tim znanjem nisu ro\u0111eni, dakle moraju nau\u010diti da se pona\u0161aju agresivno.<\/p>\n\n\n\n

Da bi smo razumeli ne\u010diju agresiju treba da imamo u vidu kako ju je osoba stekla ali i \u0161ta ju je na to podstaklo. Agresija se u\u010di i posmatranjem drugih. Sredina obi\u010dno ka\u017enjava kada se neko pona\u0161a agresivno , ali se mo\u017ee desiti da ga ona i promovi\u0161e. Dakle agresija zavisi od nagrade ili kazne koja posle nje sledi.<\/p>\n\n\n\n

Agresija se u\u010di i posmatranjem drugih. Sredina obi\u010dno ka\u017enjava kada se neko pona\u0161a agresivno , ali se mo\u017ee desiti da ga ona i promovi\u0161e (ekstremni primer su ratni uslovi). Dakle agresija zavisi od nagrade ili kazne koja posle nje sledi.<\/p>\n\n\n\n

Drugi na\u0161in u\u010denja agresije je i iskustvo koje osoba ima. Ako ona opazi da, u nekim situacijama, agresivno pona\u0161anje drugih biva nagra\u0111eno, logi\u010dno je pomisliti da \u0107e ona probati da se pona\u0161a na sli\u010dan na\u010din; i obrnuto, ako posmatra\u010d vidi da se agresija ka\u017enjava,verovatno \u0107e se truditi da kontroli\u0161e ili elimini\u0161e sopstvenu agresiju.<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107i na\u010din regulacije agresivnosti proizilazi iz nagrade i kazne koju osoba sama sebi dodeljuje. Agresivne osobe su, neretko, veoma ponosne na to \u0161to su nekoga povredile. Ose\u0107aju se zadovoljno i visoko uzdi\u017eu sebe i svoje sposobnosti, \u0161to deluje podsticajno.Sa druge strane, osobe koje su se pona\u0161ale agresivno mogu ose\u0107ati gri\u017eu savesti i krivicu, \u0161to ukazuje na to da su one usvojile dru\u0161tveno po\u017eeljan sistem vrednosti.<\/p>\n\n\n\n

Ovakav na\u010din posmatranja agresije deluje optimisti\u010dno u pogledu njene kontrole i suzbijanja, ali treba imati u vidu i unutra\u0161nje karakteristike \u010doveka koje ga na agresiju podsti\u010du kao i spoljne situacije i frustracije, koje su tako\u0111e bitan faktor.<\/p>\n\n\n\n

Kro\u0107enje agresije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Uz pomo\u0107 samokontrole smo u stanju da, u stresnim situacijama, sa\u010duvamo hladnu glavu, prizovemo na\u0161u racionalnu stranu u pomo\u0107 i umirimo ose\u0107anja, kada je to potrebno.<\/p>\n\n\n\n

Dobra samokontrola nam poma\u017ee da su na\u0161e aktivnosti uvek usmerene odre\u0111enom namerom, ciljem, svrhom. Ona nam poma\u017ee da u odre\u0111enim situacijama budemo odmereni i promi\u0161ljeni, a ne impulsivni i brzopleti. Zahvaljuju\u0107i njoj mo\u017eemo sebi da priu\u0161timo da, pre nego \u0161to ne\u0161to ka\u017eemo ili u\u010dinimo, prethodno razmislimo o svojim re\u010dima ili postupcima. Druga strana medalje bi bila kada odreagujemo bez razmi\u0161ljanja, a onda posle obi\u010dno \u017ealimo zbog svojih re\u010di ili postupaka i stalno se borimo sa ose\u0107anjem gor\u010dine. Dakle, samokontrola nam poma\u017ee da upravljamo na\u0161im emocijama na pravi na\u010din, da one budu ta\u010dno odabrane.Time uti\u010demo na sopstvena ose\u0107anja i na njihovo izra\u017eavanje.<\/p>\n\n\n\n

Impulsivna reakcija je destruktivna i nije rezultat prethodnog promi\u0161ljanja .Ljudi mogu da nau\u010de da elimini\u0161u, ili bar kontroli\u0161u, svoje impulsivne agresivne reakcije na provokaciju, poku\u0161avaju\u0107i da ih zamene neagresivnim i prikladnim.<\/p>\n\n\n\n

Impulsivna reakcija je destruktivna i nije rezultat prethodnog promi\u0161ljanja. Kod ljudi sa izra\u017eenom agresijom postoji prenagljeno rasu\u0111ivanje. Oni reaguju na osnovu pretpostavke o pretnji ili neprijateljstvu, a ako naslute pretnju, skoro i da ne obra\u0107aju pa\u017enju na ono \u0161to se zaista doga\u0111a i ska\u010du u akciju. Uz pogre\u0161nu percepciju neprijateljskog \u010dina ide i automatska agresija<\/p>\n\n\n\n

Agresivni ljudi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kod ljudi sa izra\u017eenom agresijom postoji prenagljeno rasu\u0111ivanje kao dokaz perceptivne predrasude. Oni reaguju na osnovu pretpostavke o pretnji ili neprijateljstvu, a ako naslute pretnju, skoro i da ne obra\u0107aju pa\u017enju na ono \u0161to se zaista doga\u0111a i ska\u010du u akciju. \u010covek pretpostavlja da je u pitanju lo\u0161a namera, pre nego mo\u017eda oma\u0161ka, i njegova reakcija je automatski neprijateljska. Uz pogre\u0161nu percepciju neprijateljskog \u010dina ide i automatska agresija. Umesto razgovora i razre\u0161enja situacije on upada u sva\u0111u, vikanje, optu\u017eivanje pa i udarce.<\/p>\n\n\n\n

Ovakvi ljudi su emocionalno ostljivi po\u0161to im malo treba da se razljute i \u010de\u0161\u0107e su ljuti i zbog neva\u017enih stvari. Kada su uznemireni ne mogu jasno da rasu\u0111uju, pa i dobronamerno vide kao neprijateljsko i vra\u0107aju se staroj navici \u2013 uzvra\u0107anje udarca. Ovakve osobe veoma \u010desto opravdavaju svoje postopke re\u010denicama \u2013 da je u redu napasti nekog fizi\u010dki ili verbalno ako si zaista ljut i da \u0107e, ako ne napadne\u0161 i povu\u010de\u0161 se, svi misliti da si kukavica.<\/p>\n\n\n\n

Polne razlike u agresivnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razlike se prime\u0107uju ve\u0107 u drugoj godini \u017eivota (de\u010daci su labilniji, slabije se koncentri\u0161u i \u010de\u0161\u0107e iskazuju ljutnju), a sa daljim razvojem, kad deca vi\u0161e stupaju u interakciju s vr\u0161njacima, postaju sve ve\u0107e. De\u010daci izra\u017eavaju vi\u0161e pona\u0161anja koja uklju\u010duju silu.<\/p>\n\n\n\n

Kroz brojna istra\u017eivanja proveravane su polne razlike u agresivnosti dece od tri do \u0161est godina i utvr\u0111eno je da de\u010daci izra\u017eavaju puno ve\u0107u verbalnu i fizi\u010dku agresivnost. Ova razlika mo\u017ee se primetiti posmatranjem sportskih aktivnosti, odlazak na utakmice koje nisu samo vid zabave, ve\u0107 se njima dobijaju i propratna socijalna obele\u017eja, agresivnost.<\/p>\n\n\n\n

Jedno od stanovi\u0161ta je da su dva pola zapravo ista po agresivnoj motivaciji, ali da se devoj\u010dice u\u010de da se pla\u0161e otvorenog pokazivanja svojih agresivnih tendencija, pokazuju\u0107i ih pre u bla\u017eoj formi. Mu\u0161karci su, iz biolo\u0161kih razloga, u ve\u0107em stanju pripravnosti da u\u010de i pokazuju agresivno pona\u0161anje, \u0161to je bazirano delimi\u010dno na argumentu koji se ti\u010de relacije izme\u0111u nivoa polnih hormona i agresivnosti. Dokazi o ve\u0107oj agresivnosti mu\u0161karaca su nedvosmisleni. Polne razlike u agresiji su dobijene u svim posmatranim kulturama. De\u010daci su agresivniji i fizi\u010dki i verbalno. Oni pokazuju i bla\u017ee forme agresije (ruganje, agresivne fantazije), kao i direktnije, \u010de\u0161\u0107e nego devoj\u010dice. Polne razlike se pronalaze ve\u0107 na uzrastu od 2 ili 2,5 godine. Agresivnost opada sa godinama kod oba pola, ali polne razlike ostaju. Primarne \u017ertve mu\u0161ke agresije su drugi mu\u0161karci.<\/p>\n\n\n\n

Dominacija je o\u010dito va\u017enija unutar grupa de\u010daka nego unutar grupa devoj\u010dica. De\u010daci \u010dine vi\u0161e poku\u0161aja da dominiraju jedan u odnosu na drugog (i uspe\u0161nih i neuspe\u0161nih) nego devoj\u010dice. Oni, tako\u0111e, \u010de\u0161\u0107e poku\u0161avaju da dominiraju i u odnosu na odrasle. U detinjstvu, agresivnost de\u010daka ima velikog uticaja na njegovu mo\u0107 da dominira. U adolescenciji i odraslom dobu, agresivnost je sve manje sredstvo dominacije ili vo\u0111stva. Mo\u0107 da se uti\u010de na druge zavisi vi\u0161e od kompetencija i uzajamnih privr\u017eenosti i privla\u010dnosti, nego od sile.<\/p>\n\n\n\n

Kako nastaje siled\u017eija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tra\u017ee\u0107i razlog nastanaka agresivnosti ra\u0111ena su mnoga dugotrajna istra\u017eivanja. Do\u0161lo se do rezultata da najratobornija deca, ona koja su najlak\u0161e zapo\u010dinjala tu\u010de i koja su po navici uporebljavala silu da bi postigla svoje ciljeve, u najve\u0107em broju su napu\u0161tala \u0161kolu, a do tridesete neka su i osu\u0111ivana.Ona su, tako\u0111e, prenosila svoje sklonosti ka nasilju u osnovnoj \u0161koli, njihova deca su bila problemati\u010dna ba\u0161 kao i njihovi roditelji.<\/p>\n\n\n\n

Brojne studije dokazuju da na\u010din na koji riditelji vaspitaju decu, strogom disciplinom, saose\u0107anjem i razumevanjem, ili nedostatkom topline, ima zna\u010dajne i dugoro\u010dne posledice na detetov emocionalni \u017eivot. Va\u017eni podaci ukazuju na to da emocionalno inteligentni roditelji mogu biti od ogromne koristi po dete.<\/p>\n\n\n\n

Agresivnost mo\u017eemo objasniti, kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, i kroz frustraciju kao uzrok. U svojoj knjizi \u2019Ljudska agresija\u2019 Bejron i Ri\u010dardsonova navode slede\u0107i primer \u201c Ako bi ste zaustavili 50 slu\u010dajnih prolaznika na ulici i zamolili ih da vam navedu najzna\u010dajniji uzrok agresije, oni bi jednostavno odgovorili \u2013 frustracija\u201d<\/p>\n\n\n\n

Mnogim ljudima ovo zvu\u010di blisko, uverljivo i poznato. Frustracija, dakle, vodi nekom obliku agresije. Frustriranost stvara stalnu unutra\u0161nju potrebu da se bude agresivan.<\/p>\n\n\n\n

Svakako se ne mo\u017ee zaobi\u0107i \u010dinjenica da neki frustrirani ljudi nisu agresivni. Neki ljudi su nau\u010deni da kada su frustrirani reaguju agresijom, a neki imaju druga\u010diji na\u010din reagovanja. Svi ovi na\u010dini pona\u0161anja su skloni menjanju.<\/p>\n\n\n\n

Najzna\u010dajnije od svega je to \u0161to su ljudi obdareni kognitivnim i emocionalnim kapacitetima koji im omogu\u0107avaju da nau\u0107e da kontroli\u0161u ili elimini\u0161u nasilni\u010dka pona\u0161anja. Istovremeno, ti isti kapaciteti ljudima daju priliku da nau\u010de prikladnija i konstruktivnija reagovanja na provokativne situacije.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Ivana Paunovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Psihoterapeut, edukator i supervizor OLI centra<\/strong><\/p>","protected":false},"featured_media":791,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-790","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/790","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/791"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=790"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=790"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}