\u010cesto u psihoterapijskoj praksi slu\u0161am o tome kako ljudi pate jer ose\u0107aju da su usamljeni i to me je inspirisalo da pi\u0161em na ovu temu. Ose\u0107anje usamljenosti je slo\u017eena i \u0161iroko rasprostranjena emocija, a opet jedinstvena u na\u010dinima na koje se ispoljava kod svakog pojedinca. Ne mu\u010de iste muke mladi\u0107a ili devojku koji \u017eele da se uklope u grupu vr\u0161njaka, \u017eenu ili mu\u0161karca koji su prekinuli ljubavni odnos i osobu koja godinama ose\u0107a da je sama, izolovana i odba\u010dena u odnosu sa partnerom ili u porodici. Povodi za ovo ose\u0107anje mogu biti raznoliki, tako da nije jednostavno, a ni mogu\u0107e dati univerzalno re\u0161enje i savet kako se nositi i prevazi\u0107i usamljenost. Ipak neke op\u0161te smernice o tome kako se boriti sa ovim neprijatnim ose\u0107anjem se mogu dati i u ovom tekstu pisa\u0107u i o njima.<\/p>\n\n\n\n
Ono \u0161to je zajedni\u010dko za gotovo sve definicije usamljenosti je da je opisuju kao stanje koje vodi ljude do toga da se ose\u0107aju prazno, samo i ne\u017eeljeno. Kada neko ose\u0107a tugu jer nema dru\u0161tvo, prijatelje ili partnera to naj\u010de\u0161\u0107e zovemo usamljenost. Neke definicije navode da usamljen zna\u010di biti sam, ali kako su \u0161ezdeset posto ljudi koji izjavljuju da se ose\u0107aju usamljeno ljudi koji su u braku, bitan kvalitet ovog stanja je percepcija i ose\u0107aj nekoga da je sam i usamljen. Do\u017eivljaj osobe da je sama i izolovana je najva\u017enija odlika usamljenosti. Postoji razlika izme\u0111u samo\u0107e i usamljenosti. Samo\u0107a je stanje koje nije nu\u017eno neprijatno, naprotiv, ljudima je potrebno da budu sami, kako bi razmi\u0161ljali o sebi i drugima, kako bi se opustili, odmorili, itd.<\/p>\n\n\n\n
Naj\u010de\u0161\u0107e u osnovi ose\u0107anja usamljenosti stoji problemati\u010dan na\u010din na koji se uspostavljaju, \u010duvaju ili prekidaju odnosi sa drugima. Ljudi koji su usamljeni naj\u010de\u0161\u0107e imaju neki problem u sposobnosti da budu bliski sa drugima i da uspostave ljudski odnos.<\/p>\n\n\n\n
Ljudi koji vrlo retko ose\u0107aju usamljenost imaju razvijene ve\u0161tine i sposobnosti potrebne da budu prihva\u0107eni i da prihvataju, budu vezani i sposobni su da neko bude vezan za njih, vole i budu voljeni, razumeju druge i saose\u0107aju dok i drugi razumeju njih i saose\u0107aju sa njima. Dru\u017ee se, razmenjuju misli, informacije i ose\u0107anja sa drugima, umeju da tra\u017ee podr\u0161ku i da je pru\u017ee kada je potrebno. Otvoreni su i veruju da su drugi dobronamerni i humani. U odnosima postoji ose\u0107aj uzajamnosti koji isklju\u010duje sopstveno u\u017eivanje ako je u\u017eivanje partnera isklju\u010deno. Postoji po\u0161tovanje autonomije druge osobe, drugi nije neko ko bi trebao da radi ono \u0161to mi \u017eelimo, ve\u0107 posebna osoba sa svojim \u017eeljama i potrebama koje se uva\u017eavaju. Odnosi koje grade su realisti\u010dni i u njima se u\u017eiva. Postoji optimalna distanca u odnosu na druge i pona\u0161anja koja se pokre\u0107u usmerena su na saradnju i uzajamni razvoj.<\/p>\n\n\n\n
Verovatno je da je svako od nas u nekom periodu \u017eivota ose\u0107ao da je usamljen. Usamljenost je ose\u0107anje koje iskuse ljudi kada se presele u drugo mesto, prekinu ljubavnu vezu, imaju previ\u0161e poslovnih obaveza, ali posle nekog vremena prevladaju situaciju koja ih je zadesila i uspostave nove kvalitetne odnose u kojima u\u017eivaju. U ovim primerima ose\u0107anje je situaciono i zavisi od spolja\u0161njih faktora. Kada su \u017eivotne okolnosti takve da je usamljenost o\u010dekivana potrebno je vreme kako bi do\u0161lo do adaptacije na novonastalu situaciju i kako bi se izgradili novi i kvalitetni odnosi koji daju ose\u0107aj zadovoljstva i ispunjenosti.<\/p>\n\n\n\n
Hroni\u010dna usamljenost je ne\u0161to drugo. Ose\u0107anje da smo sami, izolovani, napu\u0161teni, bespomo\u0107ni i otu\u0111eni dugo vremena ili u situaciji u kojoj ova ose\u0107anja nisu o\u010dekivana predstavlja problem na kome valja raditi. Za\u0161to neko hroni\u010dno ose\u0107a usamljenost? Jedno gledi\u0161te u psihologiji razlog za to nalazi u prvim godinama \u017eivota. Prema ovom vi\u0111enju dete ima potrebu da bude vezano sa odraslom osobom. Mogu\u0107e je da su ljudi koji imaju neprekidan do\u017eivljaj usamljenosti imali neka traumati\u010dna iskustva u formativnim godinama kao \u0161to su nedostatak ljubavi i pa\u017enje, zlostavljanje, zanemarivanje, itd. Zbog nepovoljnih iskustava tokom razvoja dete je nau\u010dilo da o\u010dekivanja koja ima umanji i ostane distancirano u odnosu sa majkom ili osobom koja brine o njemu i da takva o\u010dekivanja ponese u sve druge odnose koje gradi tokom \u017eivota. Ako je majka odbijaju\u0107a, preterano bri\u017ena ili jako napeta dete umanjuje o\u010dekivanja koja ima i potreba za vezano\u0161\u0107u se smanjuje. U \u017eivot se nose uverenja da ljubav ne postoji ili da je prolazna, bliske veze se ne ostvaruju jer postoji uverenje da \u0107e ih one povrediti, prema ljudima su zatvoreni i ne veruju u njihovu dobronamernost.<\/p>\n\n\n\n
Reakcije majke mogu biti i nedosledne i u tom slu\u010daju dete reaguje ve\u0107om vezano\u0161\u0107u za nju, kasnije u \u017eivotu takva deca odrastaju u ljude koji su preukupirani odnosom sa drugima smatraju\u0107i da od njih zavisi mnogo vi\u0161e nego \u0161to stvarno zavisi i tro\u0161e vi\u0161e energije za uspostavljanje ili odr\u017eavanje odnosa nego \u0161to je potrebno. \u017dele odnos, ali strepe da drugi to ne \u017eele, preduzimaju inicijativu za izgradnju odnosa, ali to ne rade na adekvatan na\u010din.<\/p>\n\n\n\n
Ako majka odgovara na potrebe deteta ono sti\u010de sliku o majci kao o osobi koja ga prihvata, a o sebi kao o bi\u0107u vrednom pa\u017enje i ovaj model prenosi i na kasnije odnose grade\u0107i sli\u010dne veze tokom \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Rani model odnosa koji smo imali postaje osnova za sve kasnije odnose koje gradimo. U prvom zna\u010dajnom odnosu u \u017eivotu koji se naj\u010de\u0161\u0107e ostvaruje sa majkom stvara se slika o sebi i o drugima i takva slika i o\u010dekivanja se prenose u kasnije odnose.<\/p>\n\n\n\n
Mnogo je ljudi koji se ose\u0107aju usamljeno u kolektivu na poslu, u\u010denika i studenata me\u0111u vr\u0161njacima, ljudi u vezama i brakovima, porodici. Ako se ose\u0107ate usamljeno dobro je da ne ignori\u0161ete ose\u0107anja i uradite ne\u0161to povodom toga. Ljudi koji ose\u0107aju da su usamljeni imaju ve\u0107e \u0161anse da do\u017eive neko kardiovaskularno oboljenje. Imunitet im je slabiji. Usamljenost je povezana i sa depresijom, anksiozno\u0161\u0107u, problemima sa spavanjem, telesnom te\u017einom, alkoholizmom, itd. Telo reaguje kao da je napadnuto i pod stresom i po\u010dinje da se brani lu\u010denjem hormona stresa. Usamljenost je pretnja mentalnom i fizi\u010dkom zdravlju i nije samo tu\u017ena, ve\u0107 mo\u017ee biti i opasna.<\/p>\n\n\n\n
Sami zajedno<\/strong><\/p>\n\n\n\n Brojna istra\u017eivanja pokazuju da je usamljenost prili\u010dno rasprostranjena kod ljudi koji su emotivnoj vezi. Ve\u0107 je spomenuto istra\u017eivanje koje je pokazalo da su \u0161ezdeset posto ljudi koji ose\u0107aju usamljenost ljudi koji su u braku. Biti u vezi sa nekim nije \u0161tit od usamljenosti. Ono \u0161to je bitan kvalitet odnosa je ose\u0107anje uzajamnosti. Do usamljenosti u odnosu dolazi polako i postepeno, partneri se polako distanciraju i vremenom su sve udaljeniji i \u201ediskonektovaniji\u201c. Sve manje i manje se brine o partneru, manje se posve\u0107uje, smanjuje se interesovanje i javlja se ose\u0107aj da je veza slabija i lo\u0161ija nego \u0161to \u017eelimo da je. Ono \u0161to partneri dele vrlo \u010desto je puka razmena informacija o tome \u0161ta treba uraditi, kupiti, ko je zvao, \u0161ta u ku\u0107i fali i sli\u010dno. Uve\u010de jedan partner gleda televizijski program, dok drugi gleda ko zna koju sezonu omiljene serije, na spavanje odlaze u razli\u010dito vreme, a u razli\u010dito vreme se i bude. Ljubav i pa\u017enja kao da ne postoji vi\u0161e. \u010cesto ljudi ostaju u nezadovoljavaju\u0107em odnosu jer se pla\u0161e usamljenosti, a paradoksalno je to \u0161to ve\u0107 \u201e\u017eive ono \u010dega se pla\u0161e\u201c i ostaju usamljeni poku\u0161avaju\u0107i to da izbegnu. Ako je jedan emotivni partner usamljen, verovatno je usamljen i drugi. Ose\u0107aj da sa partnerom ne mo\u017ee da se ostvari zadovoljavaju\u0107i i ispunjavaju\u0107i odnos ponekad je istina, ali ponekad i nije. Odgovornost za zapu\u0161ten odnos dele oba partnera. I jedno i drugo ne\u0161to rade \u0161to dovodi do takvog stanja. Ako se prepoznajete u ovom opisu dobro je znati na koji na\u010din ste doprineli takvoj situaciji u odnosu. Kako bi se zapu\u0161ten odnos ispravio neophodno je strpljenje, upornost i istrajnost. Ono \u0161to mo\u017eete da uradite je da pokrenete neku temu koja nije puko dogovaranje oko obaveza i aktivnosti, pitajte za mi\u0161ljenje o ne\u010demu i saslu\u0161ajte, bez prekidanja i do kraja izlaganja. Sedite do partnera dok se bavi ne\u010dim \u010dime se uobi\u010dajeno bavi kako bi maskirao usamljenost i dajte \u0161ansu i njemu i sebi u\u010destvuju\u0107i u toj aktivnosti, a kasnije razgovarajte o tome. Nema sumnje da \u0107e u po\u010detku biti te\u0161ko, ali ne odustajte. Nije jednostavno, ali vredi potruditi se.<\/p>\n\n\n\n Kontrave\u0161tine \u2013 \u0161ta ljudi rade kako bi maskirali usamljenost<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ljudi ne rade ni\u0161ta, a da od toga nemaju neku korist. Umesto da u\u017eivaju u odnosu sa nekim rade ne\u0161to iz \u010dega crpe kratkoro\u010dnu emotivnu korist, ali dugoro\u010dno to ih \u010dini nesre\u0107nim, neispunjenim i nezadovoljnim. Biti usamljen je ve\u0161tina. Usamljeni ljudi su stru\u010dnjaci za pravljenje usamljenosti.<\/p>\n\n\n\n Umesto da u\u017eivaju i odr\u017eavaju odnos koji vodi ose\u0107anju ispunjenosti i zadovoljstva, ljudi se okre\u0107u raznim nekorisnim strategijama koje privremeno \u201evr\u0161e posao\u201c. Vreme provode zatrpani poslom, uz televizijski program, serije, video igre, dru\u0161tvene mre\u017ee, spavanje, brojne aktivnosti i hobije, alkohol ili u stalnim izlascima i bezna\u010dajnim kontaktima. Ni\u0161ta od ovoga \u201ene radi\u201c, bar ne dugoro\u010dno.<\/p>\n\n\n\n Jedna od kontrave\u0161tina je pretrpavanje poslom i obavezama. Ljudi mnogo rade, stalno su zadihani, \u017eure, imaju toliko toga da urade, a onda su uve\u010de toliko umorni da ne mogu da ostvare kontakt, ali ni da razmi\u0161ljaju o tome kako se ose\u0107aju. Ono \u0161to tako\u0111e ne mogu je da se suo\u010de sa svojim stanjem usamljenosti. Posao i obaveze vide kao razlog za\u0161to nisu u kontaktu sa drugima, a u isto vreme zahvaljuju\u0107i poslu i obavezama nemaju vremena da razmi\u0161ljaju i da se suo\u010de sa svojim situacijom koja nije prijatna.<\/p>\n\n\n\n Gledaju\u0107i televiziju ljudi imaju iluziju da nisu sami. Iluzija je samo iluzija. \u017divoti drugih koje gledamo na televiziji naj\u010de\u0161\u0107e su nerealni. Problem je kada se koriste za model kako bi trebalo da izgleda na\u0161 \u017eivot, kakve odnose bi trebalo da imamo i kako drugi treba da se pona\u0161aju prema nama. Nerealni modeli ote\u017eavaju izgradnju realnih odnosa.<\/p>\n\n\n\n Od usamljenosti se mo\u017ee braniti i uspostavljanjem brojnih odnosa. Nijedan poziv se ne odbija, stalno se izlazi, provode se sati u komunikaciji sa nekim, neselektivno se dru\u017ei sa svima. Mnogo je onih koji kada odnos krene da se produbljuje pobegnu. Postoji \u017eelja za blisko\u0161\u0107u, ali i strah od povezivanja sa drugim. Kvantitet veza i odnosa nije povezan sa ose\u0107anjem usamljenosti ve\u0107 kvalitet tih odnosa. Ipak, ova strategija mo\u017ee doneti neku korist, grade\u0107i brojne odnose pove\u0107ava se mogu\u0107nost da neki od njih postane ispunjavaju\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Za\u010darani krug usamljenosti i kako ga prekinuti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osobi koja pati jer je usamljena fale drugi, fali joj komunikacija, povezanost i bliskost sa drugim ljudskim bi\u0107em. A za\u0161to onda ljudi ne iza\u0111u, ne upi\u0161u neki kurs gde bi mogli da upoznaju druge, obnove stara prijateljstva, pozovu na kafu ili neki drugi vid dru\u017eenja nekoga? Bilo bi logi\u010dno da ako nekome fali kontakt sa drugima uradi ne\u0161to kako bi ga uspostavio. Mogu\u0107e je da se to ne de\u0161ava jer stanje usamljenosti izaziva strah od socijalnih situacija koje se procenjuju kao potencijalni izvor odbijanja. Drugi se vide na nerealisti\u010dan i iskrivljen na\u010din. Kada neko pati od hroni\u010dne usamljenosti po\u010dinje da opa\u017ea kako je drugima manje stalo, da ih je manje briga, da su manje posve\u0107eni i zainteresovani nego \u0161to stvarno jesu. Ljudi koji pate jer su usamljeni postaju previ\u0161e osetljivi na svaki nagove\u0161taj odbacivanja, a propu\u0161taju da vide znakove zainteresovanosti i prihvatanja. Usamljeni ljudi zauzimaju borbeni stav, hostilni su, neprijateljski nastrojeni \u0161to druge gura od njih. Odnosi koji postoje potcenjuju se, omalova\u017eavaju i u njima se u\u017eiva manje nego \u0161to bi moglo. \u010cesto je prisutno i mi\u0161ljenje da je osoba neadekvatna i nesavr\u0161ena i po\u0161to nije savr\u0161ena za\u0161to bi drugi \u017eeleli kontakt. Ili se drugi vide kao mnogo lo\u0161iji nego \u0161to bi trebalo da budu kako bi se sa njima ostvario kontakt. Predvi\u0111anja o mogu\u0107nosti zadovoljavaju\u0107eg odnosa su sumorna i pesimisti\u010dna. Sve ove ideje i uverenja vode za\u010daranom krugu povla\u010denja i izolacije. Zbog toga postaje jako te\u0161ko da se prvi obratimo, pozovemo, pokrenemo inicijativu koja bi dovela do kontakta sa drugima. Takav stav i reakcije prema drugima jo\u0161 vi\u0161e ih odgurnu \u0161to se tuma\u010di kao potvrda ovakvih ideja. U isto vreme ostajemo slepi za sopstvenu ulogu u stvaranju distance. Ako ose\u0107ate usamljenost porazmislite da li ne\u0161to od va\u0161ih reakcija, stavova i pona\u0161anja doprinosi takvom stanju.<\/p>\n\n\n\n Kako bi se prekinuo za\u010darani krug usamljenosti bitno je da je osoba svesna toga da je usamljena i da prihvati to ose\u0107anje, a ne da be\u017ei od njega. Ako imate do\u017eivljaj da ste usamljeni obratite pa\u017enju na ljude sa kojima ste u kontaktu, na njihove misli i ose\u0107anja. Bavite se drugima. Dobri odnosi su ne\u0161to \u0161to se gradi. Nemojte unapred da odustanete od nekih aktivnosti procenjuju\u0107i da od njih ne\u0107e biti koristi. Preispitajte uverenja o sebi i drugima. Upi\u0161ite kurs, aktivirajte stara prijateljstva, poka\u017eite interes za nove ljude koje upoznate. Radite ono \u0161to vam prija ili vam je nekad prijalo sa drugima. Pove\u017eite se sa onima koji su dobronamerni prema vama. Negujte odnose koje imate, posvetite im pa\u017enju i vreme. Dok gradite odnose ne bavite se time ko vi\u0161e daje, a ko vi\u0161e uzima, ali kada budete imali vi\u0161e prijateljstava ula\u017eite u ona koja odlikuje uzajamnost.<\/p>\n\n\n\n Osobe koje su usamljene \u010desto nisu razvile sposobnost za uzajamnost i psihoterapijski rad se uglavnom zasniva na izgradnji ove sposobnosti. U zajedni\u010dkom radu otkrivamo gde je \u201ezapelo\u201c i kako razvijati ve\u0161tine koje nedostaju. Ako ose\u0107ate hroni\u010dnu usamljenost bez obzira koliko i \u0161ta poku\u0161avali da promenite ili uradite razmislite o konsultacijama sa stru\u010dnjakom. Problemi usamljenosti se zajedni\u010dkim radom mogu re\u0161iti.<\/p>\n\n\n\n Autor teksta za list \u201eDanas\u201c : Aleksandra Soluji\u0107
Psiholog, psihoterapeut i edukator OLI centra<\/strong><\/p>","protected":false},"featured_media":784,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-783","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/783","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/784"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=783"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=783"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}