Kroz psihoanaliti\u010dki metod, Frojd je do\u0161ao do toga da su razli\u010diti oblici ljubavi koje je posmatrao povezani jedni sa
drugima i da dele zajedni\u010dke koren u iskustvima iz detinjstva. U tome su mu posebno bila od koristi zapa\u017eanja o ljubavi koja je dobio kroz analizu transfera (prenosa ose\u0107anja sa zna\u010dajnih osoba iz detinjstva na terapeuta).<\/p>\n\n\n\n
Iako su Frojdova zapa\u017eanja o prirodi i genezi ljubavi bila revolucionarna, on nije napravio opse\u017enu i sveobuhvatnu teoriju o ljubavi. Zapravo, mo\u017eemo re\u0107i da je Frojd kreirao tri razli\u010dite teorije o ljubavi (Bergmann M., 1987).<\/p>\n\n\n\n
Frojdova prva teorija o ljubavi<\/strong> je sadr\u017eana u \u201eTri eseja o teoriji seksualnosti\u201d (Freud, 1905) i u dva kasnija \u010dlanka (Freud 1910, 912). To je poznata teorija o ljubavi kao ponovnom nala\u017eenju, koja je mo\u017eda najve\u0107i Frojdov doprinos razumevanju ljubavi. Prema tom gledi\u0161tu, ljubav je akt ponovnog nala\u017eenja zato \u0161to voljena osoba nesvesno predstavlja edipalnog roditelja. Ljubavi je inherentno svojstveno da je konfl iktna jer ona mora evocirati predstavu roditelja kako bi generisala strast, ali ta povezanost mora ostati nesvesna da ne bi seksualnost bila inhibirana tabuom incesta. Sre\u0107na ljubav evocira predstavu roditelja bez okidanja tabua incesta. Ovde bismo mogli postaviti pitanje za\u0161to bi ljubav bila ponavljanje edipalne vezanosti za roditelja suprotnog pola, ako je edipov kompleks razre\u0161en. Pored toga, iz analize prenosa u terapijskoj situaciji, znamo da klijentova zaljubljenost u terapeuta mo\u017ee biti i deo prenosa potreba vezanih za roditelja istog pola. Me\u0111utim, to ne umanjuje zna\u010daj Frojdovih zapa\u017eanja da ljubav \u010desto jeste ponavljanje ranijih odnosa sa objektima u novim vezama. Ljudi nesvesno tra\u017ee i nalaze partnere koji po nekim osobenostima (makar u njihovom do\u017eivljaju) imaju sli\u010dnost sa njihovim roditeljem suprotnog pola (ali \u010desto i istog pola). Nalaze u partnerima tate ili mame. Uglavnom iza takvih izbora stoji potreba da se ponovi sli\u010dna vrsta odnosa kako bi se, kako ka\u017eu ge\u0161taltisti, \u201edovr\u0161ili nedovr\u0161eni poslovi\u201d i na\u0161lo bolje re\u0161enje, ispravilo ne\u0161to \u0161to je nedostajalo. Me\u0111utim, kod ponavljanja odnosa sa roditeljem koji je bio povre\u0111uju\u0107i, novi odnos, umesto popravljanja, bude replika povrede.<\/p>\n\n\n\n Druga Frojdova teorija ljubavi <\/strong>je sadr\u017eana u \u010dlanku \u201eO narcizmu\u201d (Freud, 1914). Ranijoj ideji da je ljubav ponovno nala\u017eenje edipalnog roditelja Frojd je dodao da voljena osoba, tako\u0111e, mo\u017ee predstavljati idealizovani aspekt sebe (selfa). Takva ljubav restaurira stanje savr\u0161enosti spajanjem voljenog bi\u0107a sa idealnim selfom osobe. Kao \u0161to je to lepo izrazio Milan Raki\u0107 u \u201eIskrenoj pesmi\u201d: \u201e\u2026Ti ne\u0107e\u0161 znati \u0161ta u meni biva, da ja u tebi volim sebe sama\u2026\u201d. Izvor zaljubljenosti je \u010desto na\u0161e vi\u0111enje idealnog sebe u drugome. On ima ono \u0161to bismo mi \u017eeleli da budemo.<\/p>\n\n\n\n Bergman (Bergmann, 1980) je prona\u0161ao tre\u0107u Frojdovu teoriju o ljubavi ugra\u0111enu u tekstu \u201eInstikti i njihove promene\u201d( Freud 1915). U tom \u010dlanku, Frojd je defi nisao ljubav kao \u201estav ega\u201d (t.j. Selfa), koji je odre\u0111en ulogom volje nog bi\u0107a u zadovoljavanju svih potreba osobe, ne samo seksualnih. To je mnogo kompleksnije vi\u0111enje ljubavi od prethodnih teorijskih pogleda. Ono se vi\u0161e odnosi na trajnu ljubav nego na zaljubljivanje.<\/em><\/p>\n\n\n\n Frojdova tre\u0107a teorija<\/strong> sugeri\u0161e da je zreli ego preduslov za ljubav, jer kreiranje ljubavnog stava zahteva integraciju vi\u0161estrukih impulsa i afekata, uklju\u010duju\u0107i i neprijateljske afekte (sugeri\u0161e neophodnost razvijenosti prethodnih sposobnosti o kojima smo govorili-tolerancije na ambi valenciju, na frustraciju, integrativne funkcije ega\u2026). Pre doprinosa koje su dali ego psiholozi, Frojd je video tu sposobnost kao prirodni sled instiktualnog razvoja i zato je smatrao genitalnost kao preduslov za ljubav. U tre\u0107oj teoriji ljubavi Frojd po\u010dinje da posmatra ljubav kao emociju, a ne kao sublimaciju instikta. Tako objekt ljubavi postaje jedinstven, a ne lako zamenjiv kao objekt nagona. Kao posledica toga dolazi Frojdov zaklju\u010dak da je ljubav vi\u0161e od instikta, da je totalni ego uklju\u010den u voljenje svojih objekata.<\/p>\n\n\n\n Iako u ljubavi mo\u017ee biti ponavljanja odnosa sa roditeljima, ili vi\u0111enja idealnog sebe u voljenoj osobi, to nije sve. Mo\u017ee postojati i realan odnos sa osobom koju volimo, koji nije samo prenos ose\u0107anja sa roditelja ili projekcija idealnog sebe.<\/em><\/p>\n\n\n\n Autor teksta: Neboj\u0161a Jovanovi\u0107<\/p>\n\n\n\n Iz knjige: Sposobnost za ljubav i rad<\/p>","protected":false},"featured_media":778,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-777","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/777","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/778"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=777"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=777"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}