U zdravom odnosu izme\u0111u ljudi potrebno je da postoji optimalna distanca. Sposobnost da se zadr\u017ei optimalna distanca zasnovana je na paradoksu. Uzmimo, na primer, ljubavni odnos. Sa jedne strane, ljubavnici, da bi bili bliski i bili zajedno, moraju da toleri\u0161u relativni gubitak autonomije i samodovoljnosti (da se uklapaju, nalaze kompromise u razli\u010ditim potrebama\u2026). Sa druge strane, oni moraju da prihvate i nezavisnost drugoga, razli\u010ditost, druga\u010dija shvatanja, navike i potrebe, kao i to da su odrastali u druga\u010dijim uslovima, imali druga\u010dije roditelje, stilove vaspitanja, \u017eivljenja\u2026 Kapacitet za optimalnu distancu zna\u010di sposobnost da se bude prili\u010dno blizak sa nekim, a opet svoj\u2026 kao i da se to isto dopusti i partneru. Biti i zavistan i nezavistan u isto vreme. Ose\u0107ati jasne granice izme\u0111u sebe i drugoga. Po\u0161tovati sopstvene i tu\u0111e granice.<\/p>\n\n\n\n
Akhtar (Akhtar, S. 1994) govori o tome da nemogu\u0107nost usvajanja konstantnosti objekta vodi dugoro\u010dnoj sklonosti ka prekomernom oslanjanju na spolja\u0161nje objekte pri samoregulaciji. Agresivnost prema njima pokre\u0107e strahove o njihovom unutra\u0161njem uni\u0161tenju, a ovo, povratno, aktivira potrebu za njihovim pa\u017eljivim nadgledanjem u stvarnosti. Libidinalna vezanost i anakliti\u010dke te\u017enje (te\u017enje za spajanjem), suprotno tome, pobu\u0111uju strahove od zarobljavanja od strane objekata spolja, pa prema tome izazivaju potrebu za povla\u010denjem od njih. Sve ovo rezultira dubokim pote\u0161ko\u0107ama u odr\u017eavanju optimalne distance. Ako osoba nije uspela da uspostavi trajnu unutra\u0161nju povezanost sa svojim primarnim objektima, u kasnijim odnosima \u0107e te\u017eiti da se prekomerno oslanja na druge, te\u017ei\u0107e da se ka\u010di, lepi, kontroli\u0161e osobe za koje se vezuje. Sa druge stane, zbog prekomerne potrebe da se stopi sa drugim, pla\u0161i\u0107e se vezivanja i gubljenja sebe u vezi. Takve intenzivne suprotne te\u017enje onemogu\u0107ava\u0107e osobi da u svojim odnosima sa ljudima odr\u017eava optimalnu distancu. Distancu na kojoj se posti\u017ee bliskost sa drugim i zadr\u017eava sopstveni identitet. Ozbiljni poreme\u0107aji li\u010dnosti predstavljaju najva\u017eiji primer ovakve psihopatologije. U navedenom \u010dlanku, on spominje narcisti\u010dki, shizoidni, grani\u010dni, paranoidni, hipomani\u010dki, infantilni, \u2019kao da\u2019, i antisocijalni tip li\u010dnosti. Za njih, me\u0161anje sa drugima pokre\u0107e karakteristi\u010dnu \u2019potreba- strah dilemu\u2019 (Burnham et al., 1969): intimnost predstavlja rizik da ih drugi proguta, da potpuno izgube sopstvenu individualnost, ili da osete da su u\u017easno zavisni, povredljivi i odba\u010deni, dok rastavljenost zna\u010di osudu na usamljenost koju ne mogu da podnesu. To je, kao u igri \u201edomine\u201d, pozicija \u201eduplo golo\u201d-ni jedan ishod nije dobar. Ovo dovodi do razli\u010ditih kompromisa, specifi\u010dnih strategija u poku\u0161ajima da se razre\u0161i \u201enemogu\u0107a situacija\u201d. Kakve su to strategije kojima ljudi sa problemima konstantnosti objekta poku\u0161avaju da re\u0161e \u201epotreba-strah\u201d dilemu?<\/p>\n\n\n\n
Grani\u010dna li\u010dnost nastavlja da se kre\u0107e napred-nazad (Akhtar, 1990), stalno je na \u201eklackalici\u201d izme\u0111u zbli\u017eavanja i be\u017eanja, simbioze i odvajanja; (Gunderson, 1985); (Melges & 52,53 Swartz, 1989). Veze koje gradi su haoti\u010dne, nestabilne, sa velikim oscilacijama izme\u0111u ljubavi i mr\u017enje, sa periodima idile i periodima nepodno\u0161enja. Oni te\u017ee potpunom spajanju od kojega ih uhvati u\u017eas, i tada se okre\u0107u u suprotnost.<\/p>\n\n\n\n
Li\u010dnost narcisti\u010dke organizacije mo\u017ee da ostane odana du\u017ee i da re\u0111e pokazuje takve oscilacije (Adler, 1981); (Akhtar, 1989); (Kernberg, 1970). Me\u0111utim, strategija osobe sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem je u tome da ona gradi dvostruka pravila za sebe i druge. Ne \u017eeli da se odrekne svoje potpune autonomije u odnosu, ali ni da prihvati to isto pravo za partnera, da prihvati njegov odvojeni mentalni \u017eivot. Pod pritiskom svojih libidinoznih potreba, narcisti\u010dna osoba prilazi previ\u0161e blizu drugoj osobi i tada, brane\u0107i se od sopstvene agresivnosti koju bliskost pokre\u0107e (zbog straha od bliskosti, duboke ambivalencije koju nosi u sebi), povla\u010di se i postaje hladna i distancirana. Nasuprot zrelom ljubavnom povezivanju koje se postepeno produbljuje, narcisti\u010dko povezivanje je karakteristi\u010dno po tim ciklusima intimnosti zasnovanoj na potrebi-i defanzivnog povla\u010denja. Karakterne osobine narcisti\u010dke li\u010dnosti odra\u017eavaju fantaziju \u201egrandioznog selfa\u201d (fantazije o sebi u kojima su spojene i sme\u0161ane predstave o sebi, idealnom selfu i idealnom objektu-bez razgrani\u010davanja realnog i idealizovanog do\u017eivljaja sebe, i do\u017eivljaja sebe i idealizovanog roditelja). Odr\u017eavanjem tih fantazija grandioznog, samodovoljnog sebe kome nisu potrebni drugi, narcisti\u010dna osoba izbegava u\u017eas unutra\u0161njeg sveta u kojem do\u017eivljaj konstantnosti objekta ne mo\u017ee da se odr\u017ei. Patolo\u0161ki grandiozni self je sekundarna struktura koja slu\u017ei da nekako odr\u017ei nedostatak konstantnosti objekta.<\/p>\n\n\n\n
Paranoidna li\u010dnost se je\u017ei od svake promene distance koju iniciraju drugi (Akhtar, 1990) i nastoji da se oslanja na \u2019pouzdanost\u2019 svog straha da \u0107e ga drugi izdati (Blum, 1981). Kada oseti bliskost i potrebu za drugim, paranoidna li\u010dnost kre\u0107e sa paranoidnim strahovima u odnosu na objekt ljubavi, koji je odr\u017eavaju na distanci od njega. Me\u0111utim, u isto vreme, umesto realne emotivne povezanosti, odr\u017eava fantaziju o specijalnoj, magi\u010dnoj povezanosti sa objektom. (imaju iste misli, neprekidno su jedno drugom \u201eu glavi\u201d\u2026 ). Paranoidna li\u010dnost ne mo\u017ee da podnese ravnodu\u0161nost, ali ni kontakt.<\/p>\n\n\n\n
Gra\u0111enje \u201especijalne veze\u201d je njena zamena za realni kontakt. Me\u0111utim, ta specijalna veza je ne\u0161to kao \u201eon line\u201d povezanost, ne\u0161to \u0161to je, tako\u0111e, ugro\u017eavaju\u0107e. Kada se pokrenu negativne emocije u odnosu, takva povezanost se do\u017eivljava kao opasna,jer partner mo\u017ee da joj \u201eu\u0111e u glavu i kontroli\u0161e je\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Shizoidna li\u010dnost se odlu\u010duje za prividno povla\u010denje, dok zadr\u017eava intenzivnu zami\u0161ljenu vezu sa svojim objektima (Akhtar, 1987); (Fairbairn, 1952); (Guntrip, 1969). Umesto odnosa sa realnim osobama, \u0161izoidna osoba re\u0161ava potreba-strah dilemu tako \u0161to se povla\u010di iz realnih odnosa i \u017eivi kroz odnose koji se de\u0161avaju samo u \u201enjenoj glavi\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Antisocijalne i hipomani\u010dne li\u010dnosti, iako se u biti ne posve\u0107uju, veoma brzo razvijaju povr\u0161nu bliskost sa drugima. Tendencija da se bude krajnje prilago\u0111en drugim, pa \u010dak i da se magi\u010dno identifikuje sa njima, najbolje se vidi na primeru \u2019kao da\u2019 li\u010dnosti (Deutsch, 1942) i u osnovi je obmanjuju\u0107ih tendencija kod svih osoba sa ozbiljnim patologijama karaktera (Gediman, 1985)\u2026<\/p>\n\n\n\n
Vidimo da osobe sa ozbiljnim defektima u celovitosti i konstantnosti objekta ne mogu da izgrade realisti\u010dne odnose koji se produbljuju. Oni vape za povezano\u0161\u0107u i u\u017easnuti suod bliskosti. Njihove karakterne strukture izgra\u0111ene su na poku\u0161ajima da na\u0111u neku strategiju, neki kompromis izme\u0111u potreba za spajanjem i straha od gubljenja sebe u odnosu.<\/p>\n\n\n\n
Iz knjge \u201eSposobnost za ljubav i rad\u201c<\/p>\n\n\n\n
Neboj\u0161a Jovanovi\u0107<\/strong><\/p>","protected":false},"featured_media":765,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-764","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/764","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/765"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=764"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=764"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}