\u010cesto me ljudi pitaju koju bih dijagnozu dao odre\u0111enim politi\u010darima. Osim \u0161to u \u0161ali ponekad ka\u017eem \u201eTe\u017eak slu\u010daj\u201c ili \u201eBudaletina\u201c, ne dajem konkretne dijagnoze jer nisam siguran u koju bi ih svrstao, a i generalno ne dajem ljudima dijagnoze. No, setih se jedne analize tipova karaktera koja je politi\u010dare kategorizovala u posebne vrste karakternih struktura.<\/p>\n\n\n\n
Jedan od naslednika \u010duvenog psihoanaliti\u010dara i kasnije osniva\u010da orgonske psihoterapije Vilehelma Rajha, Elsvort Bejker, govorio je o politi\u010dkom karakteru. U Knjizi \u201eMan in the trap\u201c \u2013 \u010covek u klopci, Bejker govori o \u00ab socio-politi\u010dkim karakternim tipovima\u00bb kao o posebnoj vrsti karakternih struktura.\u00a0\u00abObi\u010dan\u00bb neuroti\u010dar pati od negativnih uticaja koje dru\u0161tvo, sredina, porodica\u2026imaju na njega. On obogaljuje sebe te\u017ee\u0107i da se prilagodi bolesnoj sredini. Socio-politi\u010dki karakter je tako\u0111e \u00abbolestan\u00bb, ali on te\u017ei da sredinu prilagodi svojoj bolesti.<\/strong>\u00a0Dok neuroti\u010dni karakter ose\u0107a svoje simptome kao strano telo, ne\u0161to \u0161to je otu\u0111eno od njegovog ega, \u0161to ga mu\u010di i smeta mu, socio-politi\u010dki karakter svoju neurozu do\u017eivljava ego sintonom, bliskom.\u00a0Umesto da se bori protiv sopstvenih problema, on te\u017ei da ih postavi kao kriterijume normalnosti, i promeni sredinu kako bi se uklopila u njegovu neadekvetnost.<\/strong>\u00a0<\/p>\n\n\n\n Moglo bi se re\u0107i da na\u0161a kvazidemokratija i senzacionalisti\u010dki orijentisani mediji prili\u010dno potsti\u010du ovakve karakterne strukture da preko javnosti realizuju svoje potrebe. Ove devijacije nastaju kao odbrana od nepodno\u0161ljivih emocija. Kao iskrivljeni kontakti sa stvarnim emocijama \u010doveka.<\/p>\n\n\n\n Sposobnost podno\u0161enja sna\u017enih emocija je sr\u017e mentalnog zdravlja. Na\u0161e najdublje emocije sa\u010dinjavaju centar bi\u0107a. Oko tog centra stvara se drugi, srednji koncentri\u010dni krug, sloj u kojem se nalaze sekundarni impulsi, odbrane i distorzije, iskrivljene emocije koje nastaju kao odbrane od primarnih, sna\u017enih, autenti\u010dnih ose\u0107anja iz centra. Tre\u0107i, najpovr\u0161niji sloj karaktera, je intelektualni sloj i socijalna fasada. <\/p>\n\n\n\n Odbrane od ose\u0107anja uglavnom se grade na dva na\u010dina:<\/p>\n\n\n\n 1) stvaranjem mi\u0161i\u0107nog oklopa(hroni\u010dna napetost mi\u0161i\u0107a) koji blokira, umanjuje i iskrivljuje ose\u0107anja. Kontakt sa centrom nije prekinut, ali su senzacije koje dolaze iz njega umanjene ili iskrivljene; <\/p>\n\n\n\n 2) intelektualna odbrana, gde individua vi\u0161e-manje gubi kontakt sa emotivnim sredi\u0161tem, i \u017eivi primarno u povr\u0161nijem sloju svoje karakterne strukture. Tu se ne radi primarno o intelektualnim kapacitetima ili inteligenciji, ve\u0107 o na\u010dinu na koji se ti kapaciteti koriste kao odbrana u susretu sa \u017eivotnim anksioznostima. <\/p>\n\n\n\n Ljudi se, osim malog broja zdravih individua, moge grubo podeliti u ova dva tipa. One koji \u017eive \u00abu glavi\u00bb, pre intelektualni nego emotivni \u017eivot, i one koji zadr\u017eavaju kontakt sa centrom, sa svojim bazi\u010dnim ose\u0107anjima, autenti\u010dan ili iskrivljen, i koji su u velikoj meri pod njegovim uticajem. Bejker naziva te dve grupe \u00abliberalima\u00bb i \u00abkonzervativcima\u00bb. Vide\u0107emo za\u0161to su i kako na\u010dini odbrane od ose\u0107anja povezani sa politi\u010dkim stavovima i opredeljenjima.<\/p>\n\n\n\n Konzervativna i liberalna karakterna struktura <\/strong><\/p>\n\n\n\n Da\u0107u prvo neke op\u0161te psiholo\u0161ke odrednice ovih karaternih tipova pre nego \u0161to pre\u0111em da detaljniju analizu njihovih osobina.<\/p>\n\n\n\n Konzervativac koji se udaljava od centra ide ka fa\u0161izmu, a liberal ka \u00abcrvenom\u00bb fa\u0161izmu. Biti bli\u017ee centru, zna\u010di i bli\u017ee realnosti i racionalnosti. <\/p>\n\n\n\n Liberalni karakter \u017eivi ve\u0107inom u povr\u0161nom sloju, dok konzervativni uglavnom oscilira izme\u0111u centra, i srednjeg sloja iskrivljenih odbrambenih ose\u0107anja. Idealno zdrava osoba, ako takva uop\u0161te postoji, \u017eivi samo u centru i odatle reaguje na sve okolnosti. Njen intelektualni i emotivni \u017eivot nisu u suprotnosti ve\u0107 u harmoniji. \u0160to su primarna ose\u0107anja iz centra sna\u017enije blokirana, to se u srednjem sloju stvaraju brutalniji impulsi.<\/p>\n\n\n\n Na konzervativnoj strani spektra, individua zadr\u017eava nekakav kontakt sa centrom, iako iskrivljen, \u0161to joj omogu\u0107ava punije samoispoljavanje i toleranciju agresije. Kad je ekvilibrijum poreme\u0107en, ona po\u010dinje da ispoljava brutalnost racionalizuju\u0107i je misti\u010dno kao neophodnu, i u najboljem interesu grupe kojoj pripada.<\/p>\n\n\n\n I kod jedne i kod druge karakterne strukture postoji ube\u0111enje u moralnu superiornost svog na\u010dina ispoljavanja i verovanja.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada su u pitanju politi\u010dka uverenja, ljudi obi\u010dno smatraju da ona ne mogu biti predmet psiholo\u0161kih ili psihoanaliti\u010dkih ispitivanja jer ne spadaju u sferu iracionalnog i nesvesnog. Politi\u010dka uverenja, stavovi i pona\u0161anja mogu biti odraz karakterne strukture, i neuroti\u010dni simptomi kao i svi ostali oblici ispoljavanja. Ali, za razliku od simptoma vezanima za \u00abli\u010dni \u017eivot\u00bb, koji se mogu do\u017eivljavati kao ne\u0161to iracionalno, otu\u0111eno od ega, ne\u0161to \u0161to smeta, simptomi vezani za politi\u010dki \u017eivot se uspe\u0161no racionalizuju i ne do\u017eivljavaju se kao otu\u0111eni od ega, strani li\u010dnosti. <\/p>\n\n\n\n Delimi\u010dno je to posledica svesnosti individue da postoje hiljade, ili milioni drugih ljudi koji dele njene poglede, pa u tome nije sama. Postojanje velikog broja istomi\u0161ljenika poma\u017ee osobi u racionalizaciji svojih politi\u010dkih simptoma. Pored toga, politi\u010dki pogledi ne ugro\u017eavaju njen li\u010dni \u017eivot. Naprotiv, oni ga potvr\u0111uju i podr\u017eavaju. Kada koristi svoje bira\u010dko pravo na izborima, individua uglavnom glasa za sli\u010dne sebi. Za one koji \u0107e, dolaskom na vlast, podr\u017eati njena uverenja i u\u010diniti njene simptome normalnim. Umesto suo\u010davanja sa sopstvenim neuroti\u010dnim pona\u0161anjima, osoba te\u017ei dru\u0161tvu u kojem \u0107e takva pona\u0161anja biti kriterijum normalnosti, i li\u0161iti je potrebe da se menja.<\/p>\n\n\n\n Liberalni karakter \u2013 moderni liberal<\/strong><\/p>\n\n\n\n Liberalna strana socio-politi\u010dkog spektruma prote\u017ee se politi\u010dki na levu stranu, ka levi\u010darskim opcijama. Ona je udaljavanje od emotivnog centra \u010doveka i zdravih stavova prema \u017eivotu i dru\u0161tvenim odnosima, ka povr\u0161nom intelektualizmu. <\/p>\n\n\n\n Liberalizam se razvio iz potrebe \u010doveka da se oslobodi \u00abstega pro\u0161losti\u00bb, represije i misticizma. Te\u017ee\u0107i ka znanju i tehnologiji, \u010dovek je dobijao sve vi\u0161e slobode od stega, ali, nije bio spreman da podnese i odgovornost za ste\u010denu slobodu. Sloboda bez strukture i odgovornosti izaziva anksioznost i ose\u0107anje krivice, kao i urgentnu potrebu da se na\u0111e na\u010din odbrane od sopstvenih impulsa koji vi\u0161e nisu kontrolisani spolja. <\/p>\n\n\n\n Kod liberalne karakterne strukture, intelekt preuzima odbrambenu funkciju protiv emotivnih izliva. Isti onaj intelekt koji je, pove\u0107anjem znanja, doveo do ve\u0107e slobode \u010doveka, sada se priziva kao odbrambeno sredstvo od efekata te slobode. Mozak preuzima defanzivnu funkciju kontrole, spre\u010davanja emotivnih pra\u017enjenja, i postaje dominantno sredstvo ispoljavanja. Ono \u0161to je \u010doveku dalo slobodu, sada ga porobljuje i osiroma\u0161uje, \u0161tite\u0107i ga od sebe samoga, od njegovih najdubljih ose\u0107anja. Odse\u010den od stvarnih ose\u0107anja, on se nalazi u intelektualnom svetu re\u010di i ideja koje nude veoma malo stvarnog zadovoljstva. To je svet sterilnog intelekta. <\/p>\n\n\n\n Sterilni intelekt, ose\u0107aju\u0107i prazninu nastalu nedostatkom kontakta sa emotivnim sredi\u0161tem, te\u017ei stalnim \u00abpromenama\u00bb u potrazi za re\u0161enjem. Ali, re\u0161enje je nedosti\u017eno jer ga tra\u017ei samo umom, koji je i sam odbrana od stvarnih, autenti\u010dnih emocija. Gubljenje kontakta sa sredi\u0161em dovodi do gubitka ose\u0107aja za li\u010dnu odgovornost i identiteta. Osoba se ose\u0107a izgubljenom i anksioznom i tra\u017ei spolja\u0161nji izvor sigurnosti. <\/p>\n\n\n\n Kako se to odra\u017eava na njegove politi\u010dke stavove i aktivnosti?<\/p>\n\n\n\n Zahteva centralnu kontrolu dru\u0161tva. Kontrolu kakvu njegov mozak poku\u0161ava da ostvari nad njegovim telom i ose\u0107anjima.<\/p>\n\n\n\n Gubitak kontakta sa sobom poku\u0161ava da kompenzuje masovnim asocijacijama i iracionalnim idejama bratstva sa ljudima koje nije nikada upoznao. On be\u017ei od re\u0161avanja sopstvenih problema re\u0161avaju\u0107i probleme \u010dove\u010danstva.<\/p>\n\n\n\n Te\u017ei kolektivizmu i urbanom \u017eivotu<\/p>\n\n\n\n Nesposobnost tolerancije ose\u0107anja vodi ga do mehanicisti\u010dkog obja\u0161njavanja prirode i prenagla\u0161avanja va\u017enosti intelektualnih poslova u odnosu na \u00abobi\u010dno \u017eivjenje\u00bb. Liberal te\u017ei da pripada akademskom, literarnom, nau\u010dnom ili umetni\u010dkom miljeu, da se bavi bilo kojim poslom koji nagla\u0161ava intelektualni rad, a ne fizi\u010dki. Njegov veliki mozak je supstitut za genitalnu potenciju i daje mu osnovu za ose\u0107anje superiornosti. Liberal pecka sve oko sebe svojim \u00abo\u0161trim\u00bb intelektom koriste\u0107i ga ka sretstvo za verbalnu kastraciju, prezir i aroganciju. Brojni vicevi o intelekcualcima koji aludiraju na meko\u0107u njihovih polnih organa, nose u sebi prepoznavanje gubitka sposobnosti onih koji \u00ab\u017eive u glavi\u00bb da ose\u0107aju i ispolje autenti\u010dna, sna\u017ena ose\u0107anja. Gubitak kontakta sa emitivnim sredi\u0161tem dovodi i do gubitka kontakta sa dubokom seksualno\u0161\u0107u i orgasti\u010dkom potencijom. I sam sam, u jednoj \u0161aljivoj pesmici, napravio sli\u010dan \u00abvic\u00bb: Edukaciju i ekonomsku sigurnost prepisuje kao lek za sva svetska zla. To je odraz njegovog pomerenog optimizma. Pomerenog zato \u0161to on dolazi iz mozga, a ne iz stvarnih ose\u0107anja savr\u0161enosti i dobrote \u010doveka. Iz takvog naivnog \u00abpoverenja\u00bb u ljudsku prirodu poti\u010du njegovi koncepti da \u0107e edukacija i ekonomska sigurnost u\u010diniti \u010doveka slobodnim.<\/p>\n\n\n\n Odvojen od emotivnog jezgra, on postaje imobilisan i nesposoban da toleri\u0161e agresiju, osim kroz verbalizaciju. Gadi se nasilja. Agresija ga uznemirava (preti ru\u0161enju njegovih odbrambenih mehanizama). On \u0107e veoma retko izabrati karijeru u vojsci ili miliciji. Prema tim institucijama ose\u0107a prezir. Oni iz suprotnog, konzervativnog tabora, prepoznaju njegov nedostatak zdrave agresivnosti, a time i hrabrosti, i nazivaju ga kukavicom ( da ne iskoristim srpski izraz \u2013 \u00abpi**om\u00bb), \u010dovekom bez \u00abpetlje\u00bb, ili testisa (da ponovo ne iskoristim so\u010dniji srpski izraz \u00abmuda\u00bb. On \u0107e, naravno, racionalizovati svoj nedostatak \u00abizdizanjem\u00bb iznad nivoa primitivaca.<\/p>\n\n\n\n Problem liberala sa ose\u0107anjem krivice vezanim za sopstvenu agresivnost, kao i skrivena pobuna protiv autoriteta oca, reflektuju se kroz njegovu identifikaciju sa potla\u010denima i gubitnicima. Extremni oblik takvih ispoljavanja, i veoma poguban za dru\u0161tvo, je njegova simpateti\u010dka popustljivost prema kriminalcima sa kojima se identifikuje nesvesno kroz krivicu. Takvu popustljivost liberali nazivaju \u00abprosvetljenim\u00bb ili \u00abmodernim\u00bb, \u00abrazumevaju\u0107im\u00bb stavom prema kriminalu. Ka\u017enjavanje kriminala aktivira njegovo ose\u0107anje krivice vezano za agresiju i ometa njegovu sposobnost da suzbije kriminal i maloletni\u010dku delikvenciju. Za njega, kriminalci, delikventi, i gra\u0111ani koji po\u0161tuju zakon, jednaki su u gra\u0111anskim pravima\u2026i \u00abbolje je pustiti sto kriminalaca, nego osuditi jednog nevinog\u2026\u00bb (konzervativci prepoznaju ovaj mehanizam liberala. Kod nas se to \u010desto ogleda u preziru koji ispoljavaju prema brojnim \u00abbraniocima ljudskih prava\u00bb i nevladinim organizacijama koje propagiraju \u00abdemokratiju i civilno dru\u0161tvo\u00bb) U isto vreme, liberal, kao \u0161to sam ve\u0107 rekao, gleda sa prezirom na vojsku i miliciju kao sretstva prisile jer 1) njihova svrha je da \u0161tite dru\u0161tvo, a ne da se bune protiv njega (a on se identifikuje sa potla\u010denima i buntovnicima) 2) to nisu intelektualni poslovi ve\u0107 aktivni, agresivni, \u0161to liberal ne mo\u017ee da podnese. To \u0161to milicija i vojska obezbe\u0111uju i njegovu li\u010dnu sigurnost ne izaziva ose\u0107anje zahvalnosti i po\u0161tovanja.<\/p>\n\n\n\n Njegov intelektualizam, nepodr\u017ean autenti\u010dnim, dubokim ose\u0107anjima, i zato sterilan i nerealan, zajedno sa ose\u0107anjima krivice i anksiozno\u0161\u0107u, uti\u010de na iskrivljavanje svih njegovih stavova. Anksioznost ga tera da tra\u017ei trenutno zadovoljenje sopstvenih potreba, i zato on te\u017ei revolucionarnim pre nego evolucionim taktikama, brzim i stalnim promenama\u2026nemaju\u0107i strpljenja i temeljitosti za dugoro\u010dne ciljeve.<\/p>\n\n\n\n Iza njegovog ose\u0107anja krivice le\u017ei nerazre\u0161en Edipov kompleks sa ocem kojeg se pla\u0161i. On je potajni buntovnik protiv oca, dok je konzervativni karakter otvoreno kompetitivan. Zato \u0161to ne mo\u017ee da se takmi\u010di sa ocem, liberal mrzi i kompeticiju i oca, i identifikuje se sa potla\u010denima, neuspe\u0161nima i lenjima. On je subverzivan i ne pokazuje otvoreno agresiju. Agresija, \u010dak i ona zdrava i neophodna, ispunjava ga nepodno\u0161ljivom anksiozno\u0161\u0107u i vodi ga do potrebe da pravi kompromise, da umiruje sukobe bez razre\u0161avanja, To ga \u010dini nesposobnim da preuzme odgovorno liderstvo, bilo da je to u rukovo\u0111enju ne\u010dim, u vlasti, ili u vaspitavanju dece.<\/p>\n\n\n\n Intelektualizam, krivica, strah od oca i kompeticije, vodi modernog liberala do egalitarizma. On ose\u0107a nesvesnu krivicu za sopstveni uspeh ili privilegije, i opire se razlikama u socijalnoj strukturi. Ima potrebu da ose\u0107a kako su svi ljudi jednaki, bra\u0107a, jer onda nema kompeticije. Niko(otac) nije bolji od njega, i niko (kriminalac) nije gori od njega. Iz takvih potreba prenagla\u0161eno zagovara toleranciju, \u00abuniverzalni dijalog\u00bb, uklju\u010duje se u \u00abpokrete za gra\u0111anska prava\u00bb,.. Relativizacijom vrednosti, autoriteta, tradicije, on subverzivno i potajno uni\u0161tava autoritet oca i autoritet uop\u0161te, racionalizuju\u0107i to demokratijom u mi\u0161ljenju, prosvetljeno\u0161\u0107u, modernim, savremenim pogledom na svet\u2026ne robovanju tradiciji i ostacima pro\u0161losti\u2026Njegovo insistiranje na demokratskim pravima svakoga da iznosti svoje stavove i uti\u010de, bez obzira na motiv i odgovornost, ogleda se i u propagiranju pune \u00abslobode\u00bb medija. Svako ima demokratsko pravo da govori \u0161ta misli, a na gra\u0111anima je da procene i odlu\u010de. To je veoma sli\u010dno stavu da i kriminalci imaju isto toliko prava da oblikuju omladinu kao \u010destiti i odgovorni ljudi, ili stavu da je izlaganje smrtonosnim bolestima dobar test za zdravlje i da podsti\u010de razvoj imuniteta.<\/p>\n\n\n\n On voli da misli o sebi kao o \u00abgra\u0111aninu sveta\u00bb, i ima prezir prema nacionalizmu, patriotizmu, tradiciji, po\u0161tovanju istorijskog nasle\u0111a, defanzivno umanjuje svoju zemlju (oca-otad\u017ebinu) i njene uspehe. Nema razvijenu lojalnost prema porodici, dru\u0161tvu ili domovini. Za razliku od konzervativnog karaktera koji se, pre svega, ose\u0107a odgovornim za one o kojima se neposredno brine, liberal, kao \u00abgra\u0111anin sveta\u00bb , \u017eeli da brine svetske brige i tra\u017ei odgovore na \u00abvelika pitanja\u00bb, te\u017ee\u0107i da pomogne masi ljudi koje i ne poznaje, potla\u010denima i ugro\u017eenima. Njegova briga za ljude je samo verbalna. Bazirana vi\u0161e na potrebi za sigurno\u0161\u0107u, nego na pravom humanizmu. Ona je reaktivna formacija prema njegovom stvarnom, skrivenom preziru prema ljudima. Ose\u0107aj za socijalnu pravdu, naravno, nije patolo\u0161ki. Postoji, me\u0111utim, razlika u na\u010dinu ispoljavanja pravednosti i altruizma u zavisnosti od izvora iz kojeg poti\u010de. Kod modernog liberala motivi koje on ispoljava nisu pravi motivi. Velika je razlika izme\u0111u banalnog altruizma koji poti\u010de iz ose\u0107anja krivice, i izvornog ose\u0107anja ljubavi prema ljudima i \u017eelji da im se pomogne baziranoj na realnosti.<\/p>\n\n\n\n Moderni liberal, zapravo, ne razume ljudsku prirodu. Izgubiv\u0161i kontakt sa svojim emotivnim sredi\u0161tem, autenti\u010dnim, najdubljim ose\u0107anjima, on poku\u0161ava da na\u0111e re\u0161enja za ljudske probleme iz glave, samo intelektom. Ne shvataju\u0107i sebe, on ne shvata ni strukturu \u010doveka, sa njegovim seksualnim potiskivanjem i krivicom, anksiozno\u0161\u0107u, iskrivljavanjem stvarnosti, iracionalnim nesvesnim ko\u010dnicama koje ga spre\u010davaju da \u017eivi puni \u017eivot. On ne mo\u017ee da vidi da ta struktura ne dozvoljava \u010doveku da odgovorno odgovori na slobodu i da je prihvati. Zato veruje da sve vi\u0161e i vi\u0161e slobode i promena vode dru\u0161tvo do boljeg \u017eivota, izbegavaju\u0107i da se suo\u010di sa konfuzijom, raspu\u0161teno\u0161\u0107u i gubitkom smisla do kojeg dovodi razma\u017eena i neodgovorna sloboda savremenog \u010doveka.<\/p>\n\n\n\n To nerazumevanje ljudske prirode i stvarnog smisla pojma slobode ogleda se i u njegovim stavovima prema seksualnosti i religiji. Kao zagovornik \u00abmodernih\u00bb seksualnih koncepata, on propagira seksualnu slobodu, kao \u0161to to \u010dini i sa drugim slobodama, ali ne \u017eeli odgovornost koja ide uz nju. Ono \u0161to on realno podr\u017eava je promiskuitet i razuzdanost. Odse\u010den od sopstvenih dubokih ose\u0107anja i sposobnosti za sna\u017enu seksualnu ljubav, on \u0107e se okrenutki plitkom i \u010desto pornografskom do\u017eivljavanju seksualnosti. Pisa\u0107e, ili \u010ditati i propagirati, knjige koje seksualnost prikazuju kao tehniku, ili negiraju nu\u017enu povezanost zdrave seksualnosti i ljubavi, razglabati o raznim vrstama orgazama i tehnika predigre\u2026 Savremeni pornografski pristup medija ljudskoj seksualnosti, banalnost i povr\u0161nost \u00abmoderne\u00bb seksualnosti, u velikoj meri su odraz dominacije ovakvih liberalnih stavova u dru\u0161tvu. Seksualna \u00absloboda\u00bb uz koju ide gubitak kapaciteta za ljubav, vi\u0161e je negacija \u017eivota od seksualnog potiskivanja. Ne \u010dudi, stoga, \u0161to brojni psihoterapeuti upozaravaju da se radikalno promenila klini\u010dka slika pacijenata koji se javljaju za psihoterapeutsku pomo\u0107. Umesto starih neuroza, posledica potiskivanja, krutih standarda i morala, danas je sve vi\u0161e narcisti\u010dkih poreme\u0107aja li\u010dnosti. Poreme\u0107aja koji su vezani za gubljenje kontakta sa stvarnim selfom, emotivnim centrom, i, kao u mitu o narcisu, zaljubljivanja u sopstvenu la\u017enu sliku (proizvod oklopljenog uma). Problem kod narcisti\u010dkih poreme\u0107aja nije sna\u017ean super ego koji davi i gu\u0161i, ve\u0107 nedostatak kontrole impulsa, sloboda bez odgovornosti, ose\u0107aj izgubljenosti i praznine, i, \u0161to je najva\u017enije, gubitak kapaciteta za ljubav.<\/p>\n\n\n\n Moderni liberal je su\u0161tinski socijalno orijentisano bi\u0107e, deo krda, iako se \u010desto busa svojim \u00abnezavisnim\u00bb mi\u0161ljenjem i individualizmom, i u velikoj meri njegovo ose\u0107anje sigurnosti zavisi od grupe. Sigurnost mu postaje mnogo va\u017enija od slobode, nezavisnosti i istinske pravde. Izbegavaju\u0107i sukobe \u010desto neophodne za razre\u0161enje tenzija u dru\u0161tvu, on ima potrebu da umesto starih stega i tabua uspostavi novu vrstu kontrole masa-birokratiju. Posledica gubljenja kontakta sa istinskim emocijama vodi liberala do devitalizacije, koja se dalje ogleda u potrebi za \u00abmirom po svaku cenu\u00bb. Nema takve stvari kao \u0161to je mir bez stvarne unutra\u0161nje slobode. Oni koji su stvarno privr\u017eeni miru znaju da postoji vreme za kompromise i vreme za borbu. Pacifisti\u010dni moderni liberal poku\u0161ava da uredi \u017eivot i okolinu tako da \u0161to manje uznemiravaju njegov obogaljeni energetski sistem. On se boji \u017eivota, suo\u010davanja i borbe sa stvarnim problemima, i zato pati od hroni\u010dne politi\u010dke kratkovidosti. On uglavnom samo pri\u010da i pri\u010da, ali nikako ne poga\u0111a u su\u0161tinu problema jer nema petlju da se suo\u010di sa njim, niti zdrave agresije da ga re\u0161i. Zbog sna\u017enog straha od ose\u0107anja i \u017eivota, on poku\u0161ava da smanji veli\u010dinu \u017eivota na veli\u010dinu svog mozga.<\/p>\n\n\n\n \u010covek mo\u017ee biti i ISTINSKI LIBERAL, i stvarno te\u017eiti slobodi za sebe, dru\u0161tvo u kojem \u017eivi, i \u010dove\u010danstvo. Takav liberal je otvoren za realnost i \u010dinjenice, pristupa\u010dan je i prirodno ljubazan. Sposoban je da menja svoje poglede kada se suo\u010di sa stvarno\u0161\u0107u. On ne izmi\u0161lja ljudsku prirodu, ve\u0107 te\u017ei da je razume, i prilagodi delanje kretanju ka stvarnoj slobodi koja podrazumeva odgovornost. Nije mu potrebno da brani svoja uverenja dogmama.<\/p>\n\n\n\n Konzervativni karakter<\/strong><\/p>\n\n\n\n Konzervativni karakter je proizvod patrijarhalnog sistema, ali i karakterna struktura koja ga odr\u017eava. U svojim najboljim varijantama pribli\u017eava se zdravlju, a u najgorim skre\u0107e u vode fa\u0161izma. Politi\u010dka uverenja su mu na desnoj strani politi\u010dkog spektra. Konzervativni karakter ostaje o kontaktu sa svojim emotivnim sredi\u0161tem, ali su njegova ose\u0107anja \u010desto iskrivljena destruktivnim i brutalnim impulsima iz srednjeg, odbrambenog sloja karaktera. \u0160to vi\u0161e skre\u0107e udesno u svojim politi\u010dkim stavovima, kontakt sa najdubljim emotivnim slojem autenti\u010dnih ose\u0107anja se gubi, i dominaciju preuzima srednji brutalni sloj, kao \u0161to je to u slu\u010daju fa\u0161ista.<\/p>\n\n\n\n Za konzervativca se, uop\u0161teno, mo\u017ee re\u0107i da je \u00abna zemlji\u00bb, za razliku od liberala koji je \u00abu oblacima\u00bb svog intelekta. Te\u017ei da radi poslove \u00absvojim rukama\u00bb , bli\u017ee prirodi, za razliku od urbanog intelektualizma liberala. Interesantno je primetiti da su, u biv\u0161em, komunisti\u010dkom Sovjetskom Savezu, vlasti imale najve\u0107i problem sa socijalizacijom seljaka (njihovim uskla\u0111ivanjem sa levi\u010darskim idejama), sa ljudima koji rade svojim rukama i \u00abstoje nogama na zemlji\u00bb. To je ono \u0161to obi\u010dno nazivamo \u00abzdravo-selja\u010dki\u00bb mentalitet.<\/p>\n\n\n\n Konzervativci su \u010desto optu\u017eeni od strane liberala da su sebi\u010dni i neosetljivi za potrebe drugih. Ustvari, njihova briga za druge se manifestuje na razli\u010dit na\u010din. Saose\u0107aju sa bespomo\u0107nima i hendikepiranima, ali imaju vrlo malo tolerancije za one za koje misle da ne poku\u0161avaju da pomognu sebi, da su lenji i indolentni. Bazi\u010dna razlika izme\u0111u liberala i konzervativca je u tome \u0161to liberal te\u017ei da pomogne ljudima u masi, a konzervativac onima koje poznaje, smatra svojima, i smatra sebe direktno odgovornim za njih. On odbija ideju da su svi ljudi jednaki i zadr\u017eava pravo da bira sebi dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n U manje esktremnom obliku, konzervativac je razuman, dobronameran, nezavisan, samouveren i socijalno svestan. On mo\u017ee potiskivati svoje emocije, biti krut i misti\u010dan, ali svoje nedostatke ne te\u017ei da prenese na druge. Oni ostaju njegova li\u010dna stvar. Me\u0111utim, \u0161to vi\u0161e skre\u0107e u desno, on postaje izra\u017eeno rigidan, agresivan, njegov interes se sve vi\u0161e su\u017eava samo na klasu ili grupu kojoj pripada, i, u reakcionarnom okru\u017eenju, pripadnike drugih grupa odbacuje i mrzi. U fa\u0161izmu, surovo je progoniteljski nastrojen i sklon ubijanju. Svoj sadizam, tada, racionalizuje obi\u010dno na misti\u010dnoj i verskoj osnovi kao ispravan i neophodan.<\/p>\n\n\n\n Seskualnost tako\u0111e uzima ozbiljno i ose\u0107a da je ona ekspresija ljubavi. On veruje da seksualnost treba sa\u010duvati za brak. To je njegov ideal. On nagla\u0161ava va\u017enost nevinosti, ali obi\u010dno praktikuje duple standarde( za mu\u0161karca i \u017eenu). Razlog tome je \u0161to je, kao predstavnik patrijarhalnog dru\u0161tva, sklon da \u017eenu smatra inferiornom. Liberal, nasuprot njemu, te\u017ei da elimini\u0161e razliku u stavovima prema polovima. Konzervativac smatra pornografiju i perverzije grehom i sklon je da ih tretira kao kriminal.<\/p>\n\n\n\n Ose\u0107aju\u0107i se samodovoljnim, skloniji je izolacionizmu nego internacionalizmu. Iako vidi neophodnost me\u0111unarodnih odnosa, on ih bazira na onome \u0161to je najbolje za njegovu zemlju i principe na kojima ona po\u010diva. On je ponosan na svoju zemlju i iskreni je patriota. Konzervativac je lojalan i svojim prijateljima.<\/p>\n\n\n\n Ciljevi im jesu identi\u010dni, redosled njihove va\u017enosti obrnut, a na\u010dini za postizanje ciljeva dijametralno razli\u010diti.<\/p>\n\n\n\n Ekstremni konzervativac<\/strong><\/p>\n\n\n\n Njegove ideje i verovanja se malo razlikuju od onih kod umerenog konzervativca, ali je eksremni konzervativac militantniji u njihovom ostvarivanju i za\u0161titi. Za njega su njegova zemlja ili nacija ekstremno va\u017ene, patriotizam i nacionalizam tako izra\u017eeni da je spreman da ih brani po svaku cenu. On je onaj koji \u0107e uzviknuti(i tako i postupiti) \u00absloboda ili smrt\u00bb.<\/p>\n\n\n\n Reakcionarni konzervativac<\/strong><\/p>\n\n\n\n Na politi\u010dkom sprektru on je jo\u0161 vi\u0161e desno i sna\u017eno se opire promenama. Kada je jednom na\u0161ao svoje mesto u \u017eivotu, brani\u0107e ga po svaku cenu, \u010dak i nasiljem ako je potrebno. Manje je zainteresovan za prava drugih, manje racionalan, manje stabilan u svojim psiholo\u0161kim odbranama, i manje sposoban da do\u017eivi zadovoljstvo u \u017eivotu. On poku\u0161ava da ostane stati\u010dan kako bi odr\u017eao svoje neuspe\u0161ne psiholo\u0161ke odbrane.<\/p>\n\n\n\n Fa\u0161ista<\/strong><\/p>\n\n\n\n Fa\u0161ista je ekstrmno desno na sociopoliti\u010dkom spektru. Njegov poreme\u0107aj je ono \u0161to W. Rajh naziva \u00abemocionalnom kugom\u00bb. Te\u017ei apsolutnom autoritarizmu. On je mali \u010dovek koji je odrastao toliko inhibiran, ograni\u010den i zavisan od oca da zahteva o\u010dinsku figuru ili otad\u017ebinu koja \u0107e nastaviti da diktira njegovim \u017eivotom, i da mu dozvolu da ispolji brutalnost i mr\u017enju koju vi\u0161e ne mo\u017ee da kontroli\u0161e. <\/p>\n\n\n\n Karakterolo\u0161ki, ovaj tip ultra konzervativca \u017eivi isklju\u010divo u srednjem (brutalnom) sloju karaktera. Orgasti\u010dki je impotentan i nesposoban za do\u017eivljavanje zadovoljstva i u\u017eivanje u \u017eivotu, te zato \u017eeli da ga uni\u0161ti ili potpuno kontroli\u0161e. To racionalizuje kroz ekstremni misticizam kao neophodno i opravdano da bi se odr\u017eala \u010distota rase, ili vere, i da bi se odr\u017eala dominacija nad inferiornim i ne\u010distim rasama ili verama koje ugro\u017eavaju \u010dove\u010danstvo. Zato je ekstremni nacionalista (ili rasista) i odani rob svojim liderima ili zemlji.<\/p>\n\n\n\n Nije te\u0161ko prepoznati da se je bira\u010dko telo u Srbiji danas podeljeno u dve velike grupacije koje odgovaraju, u mnogo \u010demu, opisima liberala i konzervativaca kakve je dao Bejker. Nazivaju ih \u00abdemokratskim\u00bb i \u00abradikalnim\u00bb blokom. Iako izme\u0111u ovih \u00abblokova\u00bb postoje i izvesne \u00abprelazne vrste\u00bb, politi\u010dki \u017eivot se mo\u017ee posmatrati kroz antagonizam ovih suprotnih tendencija.<\/p>\n\n\n\n Autor: Neboj\u0161a Jovanovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n Magistar psihologije, psihoterapeut, savetnik i lifecoach<\/strong><\/p>","protected":false},"featured_media":757,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-756","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/756","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/757"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=756"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=756"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n
\n
Moglo bi se re\u0107i da su i jedni i drugi pomereni od emotivnog centra, levo i desno, i \u0161to su dalje od tog centra, dalje su i od zdravog individualnog i socijalnog \u017eivota. <\/p>\n\n\n\n
Na liberalnoj strani spektra, gde je kontakt sa centrom izgubljen, individua mora mnogo urgentnije da se brani od svakog proboja vlastite agresije. Koriste\u0107i svoj intelekt kao odbranu, ona razvija ideologiju humanitarizma (kao reaktivnu formaciju-nesvesni mehanizam odbrane od nekog neprihvatljivog impulsa njegovim okretanjem u suprotnost) i \u017eelju za \u0161to ve\u0107om centralnom kontrolom u dru\u0161tvu od koje nesvesno o\u010dekuje da \u0107e ga za\u0161tititi od sopstvene katastrofe, dezintegracije koja bi mogla uslediti probojem mr\u017enje. Zbog takvog na\u010dina odbrane, liberal postaje funkcionalno prili\u010dno imobilisan jer mu nedostaje neophodna, zdrava agresivnost. On poku\u0161ava da govor koristi kao zamenu za akciju, i da reaguje na agresiju umirivanjem. Ako i ta odbrana padne, i do\u0111e do proboja brutalnosti iz srednjeg sloja, okre\u0107e se ka komunizmu, ili \u00abcrvenom fa\u0161izmu\u00bb. \u010cak i tada koristi, sada ve\u0107 neefikasnu, intelektualnu odbranu pretvaraju\u0107i se spolja da se ni\u0161ta ne de\u0161ava, i negira brutalnost vade\u0107i se na humanitarne ciljeve.<\/p>\n\n\n\n
Kada u individualnoj terapiji suo\u010dite osobu sa njenim karakternim odbranama, mo\u017eete o\u010dekivati provalu agresivnosti prema vama, optu\u017ebe za predube\u0111enja, neosetljivost, glupost, neznanje, zlonamernost\u2026Sli\u010dne reakcije (ali jo\u0161 sna\u017enije i iracionalnije, zbog pune ego sintonosti politi\u010dkih siptoma) o\u010dekujem i na ove tekstove u kojima poku\u0161avam da analiziram karakterne odbrane koje se projektuju u politi\u010dki \u017eivot individue. No, to nije razlog da ne idem dalje, u detaljniju analizu socio-politi\u010dkih karakternih struktura i njihovog odraza u politi\u010dkom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n
\u00ab\u2026Gore(u glavi) prepotencija-
dole (u penisu) impotencija\u2026
ka\u017ee jedna stara latinska sentencija\u2026\u00bb<\/p>\n\n\n\n
Konzervativac sledi tradiciju svojih predaka, i oprezan je i spor u prihvatanju inovacija. Preferira evolucione, postepene promene, opre\u010dno od revolucionarnih te\u017enji liberala. On te\u017ei da se identifikuje sa ocem, i autoritetom uop\u0161te, za razliku od subverzivnog buntovni\u0161tva liberala, i tako, kre\u0107u\u0107i se stopama predaka, \u010dini spore i postepene promene u svom na\u010dinu \u017eivota. Ne prilago\u0111ava se dobro brzim promenama. On se sa ocem identifikuje kao uspe\u0161an i te\u017ei da se takmi\u010di sa njim, a ne da bude subverzivni odmetnik. \u010cak i kada postoji odmetni\u0161tvo, ono je otvoreno, a ne subverzivno.<\/p>\n\n\n\n
U kontaktu sa svojim sredi\u0161tem, konzervativac je svestan sebe kao posebne, nezavisne individue, pa zadr\u017eava ose\u0107aj za individualnu odgovornost i poverenje u sebe. Stoga je mnogo vi\u0161e zainteresovan za svoja prava i slobodu nego za sigurnost. Nije \u010dudno to \u0161to se, iz ove populacije, najlak\u0161e regrutuju vojnici, ako veruju da se bore za neke ideale. \u00abRado Srbin (\u010ditaj srpski seljak) ide u vojnike\u00bb.<\/p>\n\n\n\n
On \u017eeli politi\u010dku slobodu, i protivi se centralnom socijalnom i ekonomskom planiranju. Naklonjeniji je lokalnoj samoupravi. \u017deli da uredi stvari u svom dvori\u0161tu, a ne da mu dr\u017eava diktira sve. Da bi bio slobodan, prema konzervativcu, \u010dovek mora da ima personalnu odgovornost prema obezbe\u0111ivanju svojih materijalnih potreba. \u00ab U se\u00b4\u00b4 i u svoje kljuse\u2026\u00bb.<\/p>\n\n\n\n
Konzervativac je manje u socijalnoj fasadi, i vi\u0161e reaguje emotivno nego intelektualizacijom. On ima kontakt sa svojim dubljim ose\u0107anjima ali, s obzirom da blokira pun kontakt, sklon je misticizmu, i obi\u010dno je religiozan. Nagla\u0161ava duhovne vrednosti i tra\u017ei Boga kao vo\u0111u. Svoju religioznost do\u017eivljava ozbiljno jer je njegova religioznost podr\u017eana ose\u0107anjima.<\/p>\n\n\n\n
On \u010desto ne smatra obrazovanje neophodnim, ili previ\u0161e bitnim. Dodu\u0161e, ose\u0107a potrebu da podr\u017ei edukaciju najtalentovanijih i najambicioznijih. Favorizuje takmi\u010darski duh i smatra da \u0161kola, pre svega, treba da bude moralno vaspitanje i da razvija karakter.<\/p>\n\n\n\n
Interesantno je to da su svesni ciljevi liberala i konzervativca identi\u010dni, ali je obrnut redosled njihove va\u017enosti. Za konzervativca su ciljevi pore\u0111ani po slede\u0107em redosledu va\u017enosti: sloboda, pravda, mir. On \u0107e se boriti, \u010dak i poginuti za slobodu. Za liberala poredak va\u017enosti je obrnut: mir, pravda, sloboda. Liberal \u0107e demonstrirati za pravdu i mir, i voljan je da u\u010dini mnoge ustupke u smanjenju slobode za ra\u010dun mira. (\u0161to nije ba\u0161 u skladu sa nazivom liberal). <\/p>\n\n\n\n
Konzervativci su naj\u010de\u0161\u0107e poljoprivrednici, sitni (ali nezavisni) biznismeni, majstori, zanatlije koje rade svojim rukama.<\/p>\n\n\n\n
Njegovi stavovi prema seksualnosti su moralisti\u010dki. Veruje da je svako seksualno iskustvo pre braka moralno pogre\u0161no. Brak je svetinja a porodica najve\u0107a dragocenost. On je jo\u0161 uvek u kontaktu sa svojim emotivnim sredi\u0161tem, ali nije u stanju da prirodno ispolji emocije zbog svoje rigidnosti. Umesto toga, on ih ispoljava kroz tabue koje gradi protiv neprirodnih ispoljavanja. Zdrava, neoklopljena osoba \u0107e tabue smatrati nepotrebnima jer je neprirodna seksualna ispoljavanja i ne privla\u010de, niti je pla\u0161e. Iza tabua uvek stoji potisnuta, skrivena \u017eelja.<\/p>\n\n\n\n
On je sklon poslovima vezanim za vojsku i miliciju. Ambiciozan je, agresivan i odlu\u010dan, sa nepokolebljivom verom u svoje ideale. On uspeva da se izbori protiv svojih sekundarnih poriva (odbranom iskrivljenih primarnih ose\u0107anja) ali po cenu toga da je rigidan i militantan.<\/p>\n\n\n\n
Seksualno, on je te\u0161ki moralista i veoma je ograni\u010den u sekualnom do\u017eivljavanju, \u0161to je baza za njegov sadizam i misticizam. Sklon je da bude asketa u seksualnom \u017eivotu i da seks uzima kao misti\u010dno sredstvo za produ\u017eenje \u010distote njegove rase( bratstva,nacije, vere\u2026). Prezire me\u0161anje sa \u00abdrugima\u00bb koji ne pripadaju njegovoj grupi. U isto vreme, seksualne \u017eelje do\u017eivljava kao animalne, \u010dak brutalne, i ose\u0107a slobodu da ispolji mr\u017enju kroz seksualni kontakt sa \u00abinferiornima\u00bb rasama.<\/p>\n\n\n\n
On je militantni branilac granica svog na\u010dina \u017eivota i intenzivno se opire svakom spolja\u0161njem uticaju.On bi voleo da izgradi zid oko sebe i da u\u017eiva u izolaciji od svih pritiskaju\u0107ih uticaja stranih njegovom miljeu. Sklon je diktaturi. Njegova struktura nosi u sebi puno brutalnosti, \u010desto otvoreno ispoljene i uvek racionalizovane kao opravdane i neophodne.<\/p>\n\n\n\n