Napravi\u0107emo, radi jasnije slike, ponovo pore\u0111enje funkcionisanja \u010doveka sa funkcionisanjem ra\u010dunara. Kada ne\u0161to ne funkcioni\u0161e sa radom ra\u010dunara, korisnik to vidi na ekranu. Pojavljuju se neke kukice, kvakice, kvadrati\u0107i\u2026ne mo\u017ee se pro\u010ditati tekst ili videti slika\u2026Korisnik koji je iole upu\u0107en u na\u010din funkcionisanja kompjutera ne misli da se pokvario ekran, ve\u0107 softver koji obra\u0111uje podatke i stvara ono \u0161to se vidi na ekranu, ili hardver \u2013 neki mehani\u010dki deo ra\u010dunara. Kad je kod \u010doveka \u201cpokvaren hardver\u201d on ide kod lekara, neurologa, hirurga, ili nekog drugog specijaliste za odre\u0111eni ljudski hardver, ili organ. Kada mu ne funkcioni\u0161e \u201csoftver\u201d (program za obradu podataka), obra\u0107a se stru\u010dnjacima za psihu.<\/p>\n\n\n\n
Stanja zbog kojih se obra\u0107a su, zapravo, ekran ili \u201cklini\u010dka slika\u201d, kako je obi\u010dno zovu stru\u010dnjaci za psihu. Slika se ne mo\u017ee poraviti, ve\u0107 samo defekti na hardveru ili softveru koji je stvaraju. Psihoterapeuti se ne bave organima (hardverima) ve\u0107 sposobnostima i ve\u0161tinama koje klijent nema dovoljno razvijene. Dakle, mi ne mo\u017eemo popraviti ne\u010dije samopo\u0161tovanje ili depresivnost ili nestrpljenje ili bilo koje drugo nepo\u017eeljno stanje, niti mo\u017eemo stvoriti bilo koje po\u017eeljno stanje, ako ne \u201cpopravimo\u201d bazi\u010dne sposobnosti za obradu emotivno \u2013 kognitivnih podataka, \u0161to \u0107e dovesti do promene stanja. \u010covek stvara svoja stanja na\u010dinom obrade onoga \u0161to mu se de\u0161ava.<\/p>\n\n\n\n
Ponekada su ljudi svesni nedostataka odre\u0111enih ve\u0161tina i obra\u0107aju se za pomo\u0107 psihoterapeutima (u novije vreme lifecoachevima \u2013 trenerima \u017eivotnih ve\u0161tina) sa \u017eeljom da nau\u010de odre\u0111ene ve\u0161tine, kao \u0161to su ve\u0161tine komunikacije, planiranja, organizovanja\u2026 Me\u0111utim, ovladavanje ve\u0161tinama nije mogu\u0107e ako se ne bazira na odre\u0111enim sposobnostima. Ne mo\u017eete nau\u010diti nekoga da ple\u0161e, ako nema sposobnost koordinacije pokreta, niti nekoga da peva, ako ne mo\u017ee da kontroli\u0161e glasne \u017eice. Pre mogu\u0107nosti da se ovlada ve\u0161tinama potrebno je da se razviju sposobnosti koje \u010dine to ovladavanje mogu\u0107im.<\/p>\n\n\n\n
Uzmimo, na primer, tinejd\u017eera koji je depresivan jer se ose\u0107a odba\u010denim od vr\u0161njaka, smotanim i boja\u017eljivim u komunikaciji, nema samopouzdanje i samopo\u0161tovanje, nestrpljiv je da na\u0111e devojku, jer svi ve\u0107 imaju neke \u201csimpatije\u201d i nekakve \u201cvezice\u201d\u2026Ako bismo poku\u0161ali da popravimo \u201csliku\u201d mogli bismo da ga te\u0161imo, ohrabrujemo, ili da ga u\u010dimo nekim ve\u0161tinama komunikacije, kako da bude asertivan, kako da se sna\u0111e u nekim situacijama\u2026ali to retko daje rezultate (zaprvo, daje ih ako klijent ima razvijene sposobnosti, ali ne i dovoljno razvijene ve\u0161tine). Ka\u017eemo mu, na primer, da \u201cizkulira\u201d kad ga neko u dru\u0161tvu \u201cproziva\u201d, i da \u0107e tako ispasti ve\u0107i \u201c\u0161meker\u201d nego ako pobegne iz situacije ili \u201cpukne\u201d u bespomo\u0107nom besu\u2026Takve dobronamerne savete i podu\u010davanja, koji su naj\u010de\u0161\u0107i oblik poku\u0161aja da se pomogne, on mo\u017ee da primi k znanju, da poku\u0161a\u2026ali, uglavnom, ne i da sprovede u delo. Ve\u0161tina nema na \u0161ta da se \u201cuhvati\u201d. Kada do\u0111e u situaciju nabijenu tenzijom on, na primer, ne mo\u017ee da \u201cukroti\u201d svoje emocije (da ih neutralizuje i razborito misli). Preplavi ga bes ili strah, ili mu toliko \u201chormoni udare u glavu\u201d da postaje iracionalan i nerazuman. Kada ga neko \u201czeza\u201d, taj neko, u njegovom do\u017eivljaju, nije samo vr\u0161njak koji se malo pravi va\u017ean, ve\u0107 oli\u010denje zla koje treba uni\u0161titi ili pobe\u0107i od njega glavom bez obzira (gubi celovitost objekta i koristi mehanizam cepanja). Kako da \u201cizkulira\u201d kad nema sposobnost koja bi mu to omogu\u0107ila. Poku\u0161aj primene neke ve\u0161tine bio bi \u201c\u010dista gluma\u201d koja se lako \u201cprovali\u201d. Za\u0161to je tako stra\u0161no ako ga neko zeza? To udara na njegovu sliku o sebi koja nije stabilna (nema konstantnost objekta \u2013 konstantnost selfa), nema toleranciju na narcisti\u010dke frustracije. Ambivalentan je prema odrastanju (da nije, bio bi uklju\u010den u zbivanja i interesovanja vr\u0161njaka, shvatio bi \u201cpravila igre\u201d). Njegova volja je slaba, paralisana, okrenuta ka onome \u0161to je lak\u0161e (provodi sate za kompjuterom igraju\u0107i igrice, na primer) umesto ka razvoju\u2026A onda ga sve to dovede u stanja koja mu ne prijaju \u2013 u apatiju ili nestrpljenje, nesigurnost, anksioznost\u2026ose\u0107a se nesre\u0107nim.<\/p>\n\n\n\n
Da li bi pomoglo kada bi bio strpljiviji i vi\u0161e se trudio da ovlada ve\u0161tinama i znanjima koja bi ga dovela do ose\u0107anja kompetentnosti? Da, samo \u0161to on nema stanje strpljenja. Strpljenje zahteva da psiha uposli nekoliko radnika \u2013 bazi\u010dnih sposobnosti za obradu emocija, da bi proizvela strpljenje kao \u017eeljeno stanje. Nema strpljenja bez tolerancije na frustraciju i sposobnosti da se odlo\u017ei zadovoljstvo. Da bi njegova psiha mogla da toleri\u0161e frustraciju i odlo\u017ei zadovoljstvo, potrebno je da izvede na teren nekoliko \u201cigra\u010da\u201d. Jedan bi morao da ima veru da \u0107e do zadovoljstva do\u0107i, samo da treba da se strpi. Da ka\u017ee u glavi \u201cpolako, bi\u0107e toga, sve \u0107e biti u redu\u2026\u201d. Odakle taj glas u glavi. \u0160ta ga dr\u017ei stalno prisutnim i dovoljno uverljivim? Uspomene na dosledna pona\u0161anja objekta koji je bio siguran i dovoljno konstantan da nam se ta iskustva \u201cusade u glavu\u201d. Ako mom\u010di\u0107 nije u stanju da odr\u017eava taj glas u svom umu, te\u0161ko \u0107e mu biti da bude strpljiv (s-trpljiv-nosi u sebi zna\u010denje trpeti sa nekim, a taj neko je u nama i poma\u017ee nam da trpimo zajedno). Nema strpljenja bez konstantnosti objekta, ne mo\u017ee se uve\u017ebati bez toga. A mo\u017eda ga je ba\u0161 njegov objekt nau\u010dio nestrpljenju tako \u0161to je zadovoljavao sve njegove potrebe i nije ga pelcovao za frustracije koje donosi uklju\u010divanje u grupu vr\u0161njaka. Mo\u017eda je \u201crazma\u017een\u201d, o\u010dekuje sve na gotovo, bez truda i muke. Sve u svemu, mom\u010detu ne mo\u017eemo pomo\u0107i tako lako. Potrebno je da mu pomognemo da razvije bazi\u010dne sposobnosti koje nije razvio (a znamo da razvoj boli), da ga pridobijemo da radi sa nama na tome (i da podnosi bol razvoja) zbog \u017eeljenog stanja u kojem \u017eeli da bude (ali koje \u0107e do\u0107i \u201cjednog dana\u201d).<\/p>\n\n\n\n
I psihoterapija je oblik vaspitanja i obrazovanja. Kao \u0161to nastavnici i roditelji imaju problem da podstaknu decu da misle, da razviju i koriste vi\u0161e kognitivne procese, tako i u psihoterapijskom procesu terapeuti \u201cmu\u010de muku\u201d sa otporima klijenata, nezrelim mehanizmima odbrane, kontrave\u0161tinama, manipulacijama\u2026u poku\u0161ajima da ih zamene zrelim emocionalnim kompetencijama.<\/p>\n\n\n\n
U poglavljima u kojima smo obra\u0111ivali pojedina\u010dno bazi\u010dne emotivne sposobnosti, dali smo tabele sa prikazima menifestacija zrelih sposobnosti i defekta u sposobnostima u kognitivnom, afektivnom i konativnom domenu. Tako\u0111e smo prikazali i neke od terapijskih tehnika koje se mogu koristiti za razvoj pojedinih sposobnosti i povezali ih sa vrstama u\u010denja koje se kroz te tehnike odvijaju. Govorili smo o tehnikama koje razvijaju konceptualno znanje, znanje o odre\u0111enim psiholo\u0161kim pojavama kod \u010doveka, razumevanje pojmova. Mnogi grupni psihoterapijski pravci otpo\u010dinju rad sa terapijskim grupama edukacijom o bazi\u010dnim pojmovima (Transakciona analiza edukacijom klijenata o ego stanjima, tipovima transakcija, igrama\u2026Ge\u0161taltisti o svesnosti, odnosu figure i pozadine, eksperimentima\u2026). Govorili smo i o u\u010denju proceduralnih, deklarativnih i metakognitivnih znanja u procesu psihoterapije, i tehnikama ili osobenostima psihoterapijskog odnosa koji podsti\u010du ove vrste u\u010denja. Kako bi izgledala taksonomija psihoterapijskih ciljeva prema modelu sposobnosti koji smo predlo\u017eili? Terapijske ciljeve mo\u017eemo predstaviti u obliku dvodimenzione tabele kao \u0161to je slede\u0107a:<\/p>\n\n\n\n
Tabela 40-Taksonomija terapijskih ciljeva<\/strong><\/p>\n\n\n\n Terapijski proces je proces u\u010denja. Thorndike (1931) je u\u010denje definisao kao aktivnost koja dovodi do promene. Ono \u0161to ne dovodi do promene nije u\u010denje (ah, kako se onda malo u\u010di u \u0161kolama). U terapijskom procesu je takvo shvatanje u\u010denja od klju\u010dne va\u017enosti. Klijent je do\u0161ao da se promeni. Ako se ne menja, sve \u0161to smo radili, koliko god sadr\u017eaja bilo izneto na terapijskim seansama, koliko god \u201cuvida\u201d da je klijent imao, ti procesi nisu bili u\u010denje, jer u\u010denje je menjanje. U koliko procesi koji se odvijaju na psihoterapijskim seansama ne dovode do promena u bazi\u010dnim emotivnim sposobnostima, do pobolj\u0161anja u njihovom funkcionisanju, ne\u0107e do\u0107i ni do zna\u010dajnih promena u op\u0161tem funkcionisanju klijenta u \u017eivotu, u ljubavi i radu. Psihoterapijske tehnike koje ne podsti\u010du neko od vrsta u\u010denja navedenih u tabeli i razvoj procesa vezanih za sazrevanje neke od bazi\u010dnih emocionalnih sposobnosti, smatramo beskorisnima u terapijskom procesu.<\/p>\n\n\n\n Ova vrsta u\u010denja se najvi\u0161e koristi u delu psihoterapijskog procesa koji nazivamo \u201evaspitanje klijenta za psihoterapiju\u201d. Najizra\u017eenije je u psihoterapijskim pristupima koji su kognitivisti\u010dki orijentisani, ali je prisutno u svim psihoterapijskim pristupima u razli\u010ditoj meri. Deklarativno je jer se izra\u017eava re\u010dima, i uglavnom se odnosi na u\u010denje klijenta o nekim op\u0161tim karakteristikama ljudske prirode, o tome kako funkcioni\u0161e \u010dovek, o principima promene. Klijenti koji provedu izvesno vreme na psihoterapiji vo\u0111enoj po principima nekog psihoterapijskog pravca nau\u010de i \u201ejezik\u201d tog pravca, osnovne pojmove karakteristi\u010dne za tu terapijsku \u0161kolu i na\u010din na koji taj pravac obja\u0161njava izvesne psiholo\u0161ke pojave koje se de\u0161avaju u psihoterapijskom procesu. Psihoanaliti\u010dki klijent brzo nau\u010di \u0161ta je to nesvesno (Terapeut mu ukazuje na tu psiholo\u0161ku pojavu, kao na op\u0161teljudsku karakteristiku: \u201eVidite kako neke emocije koje ljudi ne \u017eele da priznaju, osete, koje nisu u na\u0161oj svesti, mogu da uti\u010du na pona\u0161anje, a da mi to ne znamo\u2026\u201d), \u0161ta je otpor (\u201evidite da, iako smo se dogovorili da \u0107ete poku\u0161ati da ka\u017eete sve \u0161to vam padne na pamet, bez cenzure, postoje neke snage u vama koje se opiru tome, neke neprijatne emocije koje poku\u0161avate da izbegnete. U psihoterapijskom procesu se to redovno de\u0161ava, ljudi izbegavaju ono \u0161to im je bolno, iako \u017eele da se osloboge tegoba zbog kojih su do\u0161li\u2026\u201d, ili transfer (\u201ede\u0161ava se da ljudi prenose ose\u0107anja sa jedne na drugu osobu, kao \u0161to ste vi preneli ono \u0161to ose\u0107ate prema ocu na mene\u2026\u201d). Klijent na R.E.B.T. psihoterapiji \u0107e, na samom po\u010detku, biti edukovan o ABC modelu, o tome kako doga\u0111aji, sami po sebi, ne izazivaju emocije ve\u0107 se, izme\u0111u doga\u0111aja i emocija, uklju\u010duju na\u0161a tuma\u010denja doga\u0111aja, na\u0161a uverenja\u2026Na taj na\u010din klijenti sti\u010du odre\u0111ene konceptualne okvire o funkcionisanju \u010doveka u koje sme\u0161taju sopstvena iskustva (ili te okvire povezuju sa svojim iskustvima. Kako bi rekao Pija\u017ee, stvaraju se odre\u0111ene \u201easimilacione \u0161eme\u201d).<\/p>\n\n\n\n Kada su u pitanju konceptualna znanja o bazi\u010dnim sposobnostima za obradu emocija, ona se mogu u\u010diti na nekoliko na\u010dina. Jedan je kroz upoznavanje klijenata sa konceptom sposobnosti, obja\u0161njavanje kako one funkcioni\u0161u, i razgovor sa njim o tome kako on vidi razvijenost i funkcionisanje tih sposobnosti kod sebe. To se \u010de\u0161\u0107e radi u grupi, na radionicama (kada se da mali \u201eteorijski\u201d uvod, neka tema za rad), nego u individualnom radu. U individualnom radu se obi\u010dno ide obrnutim putem. Primeti se neki obrazac u funkcionisanju osobe, suo\u010di se osoba sa obrascem, i onda razgovara o tom obrascu kao o generalizovanom na\u010dinu pona\u0161anja. Zapravo, do konceptualnih znanja se mo\u017ee do\u0107i i induktivnim i deduktivnim putem, od op\u0161teg ka posebnom ili od posebnog ka op\u0161tem, od principa ka konkretnom primeru, ili od konkretnih primera iz kojih se izvla\u010de op\u0161iti principi.<\/p>\n\n\n\n Na primer, tehnika koja koristi konceptualno u\u010denje procesa neutralizacije je ve\u0107 spomenuti ABC model u R.E.B.T terapiji. \u010cesto se koristi kod takozvanog \u201emenad\u017ementa besa\u201d. Osoba dolazi na terapiju zbog problema sa kontrolom besa i impulsivnim ispadima koje je dovode u neprilike. R.E.B.T terapeut je prvo uvodi u koncepte koji obja\u0161njavaju nastanak besa. \u201eVidite, nije doga\u0111aj doveo do va\u0161e reakcije besa, ve\u0107 na\u010din na koji ste ga tuma\u010dili\u2026\u201d. Potom ide edukacija klijenta o tome \u0161ta su zahtevi od stvarnosti, a \u0161ta su \u017eelje. Kad osoba ima zahteve prema sebi, drugima ili uslovima \u017eivota, pa ti zahtevi nisu ispunjeni, onda je ona besna\u2026kad govori sebi (ili misli tako), \u201eon ne sme to da mi radi, on mora da se pona\u0161a tako\u2026\u201d, pa se to ne ispuni, reakcija je bes koji nije neutralisan (\u201eslepi bes\u201d), i mentalno je neobra\u0111en (nema dovoljne mentalizacije, sposobnosti da se razumeju motivi drugih, napravi \u201eteorija uma\u201d\u2026).<\/p>\n\n\n\n Biofidbek tehnike samoregulacije, tako\u0111e, podrazumevaju edukaciju o nekim bazi\u010dnim konceptima psihofiziolo\u0161kog funkcionisanja \u010doveka, o uticaju na\u010dina disanja, na primer, na aktivaciju simpati\u010dkog i parasimpati\u010dkog nervnog sistema, na uzbu\u0111ivanje ili smirivanje. Klijent se podu\u010dava o uticaju telesnih ritmova na balansiranje emocija\u2026Ova konceptualna znanja pripremaju teren za usvajanje proceduralnih znanja vezanih za neutralizaciju \u2013 uve\u017ebavanje i automatizaciju ve\u0161tina samoregulacije.<\/p>\n\n\n\n Konceptualna znanja povezana sa celovito\u0161\u0107u objekta obuhvataju razumevanje pojmova vezanih za procese integracije do\u017eivljaja, za procese \u201elepljenja\u201d, povezivanja razli\u010ditih fragmentiranih aspekata percepcije, emocija, kognicije. Brojne ge\u0161talt tehnike, na primer, uvode klijenta u razumevanje odnosa izme\u0111u figure i pozadine, pro\u0161irivanja svesnosti, integracije odcepljenih delova selfa\u2026klijent se priprema da razume pojmove i koncepte u koje bi svrstao sopstvena iskustva fragmentacije do\u017eivljaja i integracije do\u017eivljaja drugih i sebe. Telesni pravci, bioenergetika i radiks, tako\u0111e edukuju klijente o odnosu tela i uma, mi\u0161i\u0107nim tenzijama koje zaustavljaju protok energije kroz telo i blokiraju emocije, fragmentiraju\u0107i do\u017eivljaj osobe\u2026Sva ova konceptualna u\u010denja usmerena su na to da pripreme teren za proceduralno u\u010denje \u2013 ovladavanje sposobno\u0161\u0107u integracije-celovito\u0161\u0107u objekta.<\/p>\n\n\n\n Konceptualna znanja povezana sa konstantno\u0161\u0107u objekta prenose se kroz edukaciju klijenta o tome kako se formiraju stabilne mentalne reprezentacije druge osobe i sebe, kako se diferenciraju mentalne reprezentacije sebe od mentalnih reprezentacija drugih. Na primer, u transakcinonoj analizi se podu\u010davaju klijenti o konceptima ego stanja roditelj, odrasli i dete. O tome da je ego stanje roditelj uno\u0161enje mentalnih reprezentacija drugog (roditelja) u mentalnu reprezentaciju sebe (\u201emoj roditelj govori kroz mene, kao da je deo mene, kao da sam ja\u201c). Klijenti crtaju svoj \u201eegogram\u201c, procenu toga koliko je koje ego stanje dominantno, kakav bi \u017eeleli da bude odnos izme\u0111u ego stanja roditelj, odrasli i dete u njima\u2026Ova konceptualna znanja pripremaju teren za proceduralna znanja \u2013 u\u010denje procesa diferencijacije (razdvajanja do\u017eivljaja sebe i drugoga, stvaranje jasnih granica selfa), separacije i individuacije, i stvaranje stabilne mentalne reprezentacije sebe i drugoga. Ge\u0161talt terapija \u010desto koristi i odre\u0111ene \u201eizreke\u201c kroz koje podu\u010dava klijente razumevanju odre\u0111enih koncepata bitnih za razvoj (\u010desto ih mo\u017eemo videti na zidovima ordinacija ge\u0161talt terapeuta). Recimo, kada je u pitanju podu\u010davanje o procesu diferencijacije (deo procesa separacije i formiranja konstantnosti objekta) koriste poznatu Perlsovu izreku \u201eJa \u010dinim svoje. Ti \u010dini\u0161 svoje. Ja nisam na ovom svetu da bih ispunio tvoja o\u010dekivanja, niti si ti na ovom svetu da bi ispunio moja. Ti si ti, ja sam ja, ako uspemo da se na\u0111emo bi\u0107e lepo, a ako ne, ne mo\u017ee se ni\u0161ta.\u201c (Perls F. 1969).<\/p>\n\n\n\n Ne\u0107emo se ovde dalje upu\u0161tati u razradu konceptualnog u\u010denja za svaku od navedenih bazi\u010dnih sposobnosti za obradu emocija, jer to zahtev posebnu knjigu i dosta prostora. Hteli smo samo da poka\u017eemo kako se, slu\u017ee\u0107i se modelom sposobnosti koji smo dali i taksonomijom terapijskih ciljeva, mo\u017ee jasnije odrediti \u010demu ta\u010dno slu\u017ei koja terapijska tehnika ili terapijska aktivnost. Ka kojoj vrsti u\u010denja i znanja je usmerena i koju sposobnost te\u017ei da razvije. Terapeutima to omogu\u0107uje da se, u izboru tehnika koje koriste, ne oslanjaju samo na intuiciju.<\/p>\n\n\n\n Psihoterpijski proces nije samo kognitivna aktivnost (uvid, razumevanje, promena uverenja), ne odvija se samo na planu onoga \u0161to je izre\u010deno i \u0161to se mo\u017ee izraziti re\u010dima. Sve ve\u0107i broj autora u okviru psihoanaliti\u010dke teorije prihvata stav da je za terapijsku promenu neophodno ne\u0161to vi\u0161e od interpretacije. Uvid i interpretacija su oblici spoznaje koji spadaju u simboli\u010dki domen takozvanih eksplicitnih deklarativnih znanja (znanja koja se mogu verbalizovati, simboli\u010dno predstaviti, svesna znanja o \u010dinjenicama\u2026). Me\u0111utim, najmanje dve vrste znanja, dve vrste reprezentacija i dve vrste se\u0107anja, stvaraju se i rekonstrui\u0161u u dinami\u010dkoj psihoterapiji. Jedno je eksplicitno (deklarativno) i drugo je implicitno (proceduralno), ili, kako ga jo\u0161 autori nazivaju, \u201cimplicitno relaciono znanje\u201d (nesvesno znanje o na\u010dinima bivstvovanja sa drugom osobom).<\/p>\n\n\n\n Proceduralna znanja se mogu usvajati na razli\u010dite na\u010dine. Kroz odnos \u2013 kontakt sa drugom osobom, kroz uve\u017ebavanje odre\u0111enih ve\u0161tina, pri \u010demu koraci kroz koje se prolazi u ovladavanju ve\u0161tinom mogu biti i deklarativno izra\u017eeni i definisani (Pri u\u010denju vo\u017enje automobila, na primer, daju se i verbalne instrukcije kako se menjaju brzine, kako se gleda u retrovizor\u2026ali je su\u0161tinski deo u\u010denja u uve\u017ebavanju, ponavljanju radnji dok ne do\u0111e do automatizacije).<\/p>\n\n\n\n U psihoanaliti\u010dkom metodu, proceduralna znanja se usvajaju prete\u017eno kroz identifikaciju klijenta sa na\u010dinom razmi\u0161ljanja analiti\u010dara, kroz usvajanje analiti\u010dke procedure. Klijent u\u010di da slobodno asocira, da sam prepoznaje otpore, transferne manifestacije, da radi sa svojim sadr\u017eajima ono \u0161to je radio analiti\u010dar. On usvaja ve\u0161tinu, procedure samoanaliziranja. To je samo jedan deo proceduralnog u\u010denja u analiti\u010dkoj terapiji. Kroz kontakt sa analiti\u010darem, kroz \u201emomente susreta\u201c (o kojima smo govorili ranije) dolazi i do druge vrste proceduralnog u\u010denja \u2013 u\u010denja o tome kako se ose\u0107ati druga\u010dije u odnosu sa drugim ljudskim bi\u0107em. Da bi se osoba ose\u0107ala opu\u0161teno u odnosu sa drugim, ona mora ovladati odre\u0111enim mehanizmima regulacije, odre\u0111enim procedurama, aktivnostima unutar uma i organizma koje se, implicitno, u\u010de kroz novi odnos i pro\u0161iruju na druge odnose. Neki terapijski pravci, u poku\u0161ajima da skrate terapijski proces, zanemaruju ovaj klju\u010dni aspekt proceduralnog u\u010denja nagla\u0161avaju\u0107i tehnike. Iskustvo pokazuje da klijenti, nakon uspe\u0161no zavr\u0161enog tretmana, uglavnom pamte dva tipa klju\u010dnih doga\u0111aja za koje veruju da su doveli do promene. Jedni se ti\u010du klju\u010dnih interpretacija (uvida) koje su reorganizovale njihov unutra\u0161nji svet. Drugi se ti\u010du sprecifi\u010dnih momenta autenti\u010dnog odnosa uspostavljenog sa terapeutom koji su promenili odnos sa njim i dalje promenili klijentov do\u017eivljaj samog sebe. Ovi izve\u0161taji ukazuju na to da mnoge terapije ne uspevaju ili se prebrzo zavr\u0161avaju ne zbog neta\u010dnih ili neprihva\u0107enih interpretacija, ve\u0107 zbog propu\u0161tanja prilike za uspostavljanje zna\u010dajnog odnosa izme\u0111u dve osobe kroz koji se usvajaju bazi\u010dna proceduralna znanja.<\/p>\n\n\n\n U nekim terapijskim pristupima, koji su vi\u0161e bihejvioralno orijentisani, naglasak se stavlja na usvajanje ve\u0161tina koje se u\u010de kroz razra\u0111ene korake. U biofidbeku se u\u010de ve\u0161tine regulacije, dijafragmatsko disanje uz relaksaciju i vizualizaciju, pra\u0107eno preciznim povratnim informacijama o telesnim funkcijama koje se snimaju senzorima. R.E.B.T. terapeuti edukuju klijente uve\u017ebavaju\u0107i ih da dosledno primenjuju ABC model u svakodnevnim situacijama\u2026<\/p>\n\n\n\n U O.L.I. metodu, naglasak je na kontaktu kroz koji se u\u010de proceduralna znanja, ali i na specifi\u010dnoj osetljivosti terapeuta za procese obrade emocija (rad bazi\u010dnih sposobnosti za obradu emocija) koji se odvijaju u klijentu. Oni se prepoznaju i klijent se suo\u010dava sa njima. U koliko je suo\u010davanje sa tim obrascima uvremenjeno i ostvareno kroz dobar kontakt, klijenti postaju svesni obrazaca, ali ne znaju kako da ih promene. Obi\u010dno komentari\u0161u \u201cda, sada vidim kako funkcioni\u0161em, ali ne znam druga\u010dije\u2026kako se to radi?\u201d. Tada terapeut mo\u017ee i deklarativno da objasni druga\u010diju procedure obrade emocija, da uka\u017ee klijentu na to kako mogu funkcionisati razvijene bazi\u010dne emocionalne sposobnosti. U poglavljima u kojima smo obra\u0111ivali bazi\u010dne emocionalne sposobnosti nabrojali smo i neke tehnike koje ih mogu razvijati, pa ih ne\u0107emo ovde navoditi. Ve\u0107ina tih tehnika je usmerena na proceduralno u\u010denje. Ako ka\u017eemo klijentu da radi tehniku fokusiranja, ali da ne ulazi u ose\u0107anja koja se pojavljaju, samo da ih primeti, da se fokusira na celinu do\u017eivljaja, \u201cose\u0107ajni utisak\u201d, u\u010dimo ga, u isto vreme, i procedure neutralizacije i integracije-odr\u017eavanja celovitosti objekta. Ako ga, u naletima pozitivnih ili negativnih emocija, podsetimo na to \u0161ta jo\u0161 zna o osobi koju, u tom trenutku, voli ili mrzi, u\u010dimo ga da toleri\u0161e ambivalenciju umesto da koristi cepanje kao mehanizam odbrane\u2026U\u010denjem tehnika emotivnog ra\u010dunovodstva uvodimo ga u procedure odmeravanja emocija i done\u0161enja odluka. Ako tra\u017eimo da razmisli o tome \u0161ta je najgora mogu\u0107a varijanta neke situacije koju katastrofizira i pitamo ga \u0161ta je toliko stra\u0161no u tome, ili ga podsti\u010demo da se suo\u010di sa bla\u017eom varijantom te situacije koju \u0107e sam namerno izazivati, (kao u \u201cdoma\u0107im zadacima\u201d koji se primenjuju u R.E.B.T. u) u\u010dimo ga da razvija proceduralna znanja vezana za toleranciju na frustraciju.<\/p>\n\n\n\n Pre nego \u0161to smo jasnije definisali bazi\u010dne emocionalne sposobnosti i procedure koje se odvijaju u na\u0161em umu dok obra\u0111ujemo emocije, \u010desto smo sebe zaticali, u radu sa klijentima, kako ne znamo da im odgovorimo na pitanja \u201ckako se to radi\u201d. Kako se neutralizuje, kako se odr\u017eava celovitost i konstantnost objekta, kako se toleri\u0161e frustracija ili ambivalencija\u2026\u010covek to radi automatski, i ne analizira u detalje automatizovane procese koji se odvijaju u njemu. Ali, u klijentu se ti procesi ne odvijaju automatizovano. Odvijaju se automatizovano nedovoljno razvijeni procesi, procesi sa gre\u0161kom, kontrave\u0161tine. Tehnike O.L.I. metoda su, uglavnom, orijentisane upravo na proceduralno u\u010denje o na\u010dinima funkcionisanja razvijenih bazi\u010dnih sposobnosti za obradu emocija.<\/p>\n\n\n\n Metakognitivno znanje je znanje o kognitivnim procesima uop\u0161te, kao i svesnost i razumevanje kognitivnih procesa. U njega spada i strate\u0161ko znanje (znanje o strategijama koje se mogu koristiti za re\u0161avanje odre\u0111enih zadataka), znanje o zadacima i kontekstu, kondicionalno znanje (koji je tip zadatka koji treba da re\u0161imo, u kom kontekstu su primenljive strategije za re\u0161avanje takvog zadatka, pod kojim uslovima, koja su ograni\u010denja) i samospoznaja (kakav je moj specifi\u010dni na\u010din na koji u\u010dim, suo\u010davam se sa problemima, re\u0161avam ih\u2026). Sas (1978) je, u \u201eEtici psihoanalize\u201c, naglasio tu metakognitivnu dimenziju u\u010denja u psihoterapijskom odnosu.<\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o psihoanalizi kao obrazovanju Sas je naveo tri vrste u\u010denja i tri tipa obrazovnih situacija<\/strong> na kojima se ona zasnivaju:<\/p>\n\n\n\n 1) Protoobrazovanje<\/strong> \u2013 njegove odlike su da je a) u\u010denje ograni\u010deno na jednu posebnu stvar, b) u\u010denik ne raspola\u017ee uspe\u0161nim sredstvima za proveravanje ta\u010dnosti uputstva koje je dobio.<\/strong> Tipi\u010dan primer je davanje i primanje saveta. Ako smo, na primer, u nepoznatom gradu i pitamo za neku ulicu, dobi\u0107emo savet kako da stignemo tamo, \u010diju ta\u010dnost utvr\u0111ujemo tek kada to uradimo. U terapiji je takva vrsta u\u010denja direktivno savetovanje koje se zasniva na sugestiji.<\/strong><\/p>\n\n\n\n 2) Druga vrsta situacije je obrazovanje<\/strong> \u2013 metod u\u010denja postaje slo\u017eeniji kad nastavnik podu\u010dava, a u\u010denik u\u010di ne\u0161to vi\u0161e od saveta. Iz dobijenih informacija u\u010denik sam mo\u017ee da izvu\u010de savet.<\/strong> Tu vrstu saveta Sas naziva \u201emetasavetom\u201c<\/strong>. Na primer, ako putujemo i potreban nam je matasavet, onda uzmemo mapu, ako u\u010dimo strani jezik \u2013 re\u010dnik\u2026 Odlike ovakvog u\u010denja su: a) nije ograni\u010deno na neko posebno pitanje ili predmet<\/strong> jer, ako ume da se koristi metasavetom ( npr. mapom ili re\u010dnikom ), u\u010denik \u0107e mo\u0107i da nau\u010di mnoge stvari koje pripadaju istoj logi\u010dkoj klasi. b) U\u010denik mo\u017ee vi\u0161e da proceni ta\u010dnost ste\u010denog obave\u0161tenja nego u situaciji protoobrazovanja<\/strong>. Ovde spada ve\u0107ina poznatih obrazovnih situacija. U terapiji osoba u\u010di o svojim nepriznatim ose\u0107anjima i sklonostima, iz analize otpora i prenosa shvata inventar svojih osnovnih interpersonalnih strategija pona\u0161anja, njihovo poreklo, ciljeve i sl<\/strong>. I, na osnovu toga, mo\u017ee da izvu\u010de \u201emetasavet\u201c. Dobija svoju \u201emapu\u201c, i ako nau\u010di da se njome slu\u017ei, osloba\u0111a se potrebe za stalnim tra\u017eenjem saveta.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/olicentar.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/10\/Group-258-1024x363.png\")
<\/figure>\n\n\n\n<\/a>Konceptualno u\u010denje-konceptualna znanja i bazi\u010dne emocionalne sposobnosti<\/h2>\n\n\n\n
<\/a>Proceduralno u\u010denje \u2013 znanje i bazi\u010dne emocionalne sposobnosti<\/h2>\n\n\n\n
<\/a>Metakognitivno u\u010denje \u2013 znanje i bazi\u010dne emocionalne sposobnosti<\/h2>\n\n\n\n