\u201e \u010ca\u0161a meda i\u0161te \u010da\u0161u \u017eu\u010di.<\/em><\/p>\n\n\n\n Smije\u0161ane, najlak\u0161e se piju\u201c- Njego\u0161<\/em><\/p>\n\n\n\n Rekli smo da je celovitost objekta sposobnost odr\u017eavanja razli\u010ditih aspekata do\u017eivljaja (pozitivnih i negativnih) neke osobe, sebe, stvarnosti, kao jedne celine. <\/strong>Celovitost objekta je, dakle,sposobnost do\u017eivljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog \u017eeljenog cilja, posla, aktivnosti) kao celine. Sposobnost da budemo svesni i dobre i lo\u0161e strane onoga \u0161to volimo i \u017eelimo. Sposobnost da to prihvatimo. Ni jedna osoba ne mo\u017ee zadovoljiti sve na\u0161e potrebe, i ne mo\u017ee ih zadovoljiti uvek. To ne mo\u017ee ni neki na\u0161 \u017eeljeni cilj. Sve u sebi nosi i dobre i lo\u0161e strane. Zadovoljava i frustrira. To je, ujedno, i sposobnost da sebe do\u017eivimo i prihvatimo kao celovito bi\u0107e, sa vrlinama i manama. Celovitost objekta smo nazvali \u201clepak psihe\u201d. To je sposobnost koja nas \u010dini sposobnim da opa\u017eamo kompleksnost ljudi, pojava, sebe, \u017eivota...<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u010cesto \u010dujemo kako, opisuju\u0107i svoja \u201cljubavna\u201d stanja, ili stanja mr\u017enje prema nekome, osoba ka\u017ee \u201codlepila sam\u201d...za nekim, ili zbog nekoga, od ljubavi ili mr\u017enje. Celovitost objekta je ono \u0161to osobu \u010dini realisti\u010dnom<\/strong>, sposobnom da vidi druge, sebe i svet onakvima kakvi jesu, ne iskrivljavaju\u0107i svoju percepciju i do\u017eivljaj kako bi odgovarali onome \u0161to osoba zami\u0161lja ili \u017eeli da bude. \u010cini nas sposobnima da mislimo dijalekti\u010dki, da uvi\u0111amo jedinstvo suprotnosti... Kad \u201codlepimo\u201d, onda postajemo nerealisti\u010dni, vidimo samo dobre ili samo lo\u0161e aspekte drugoga (ili sebe). Tada, zapravo, ne vidimo drugu osobu. Imamo odnos sa \u201cparcijalnim objektima\u201d, nerealnim polarizovanim slikama. Na\u0161a ose\u0107anja mogu biti veoma sna\u017ena (\u201clud sam od ljubavi\u201d ili \u201cslep od mr\u017enje\u201d), ali ona nisu odnos prema osobi, jer nema osobe, kao celine, u na\u0161em do\u017eivljaju. Osobe sa sna\u017eno izgra\u0111enom celovito\u0161\u0107u objekta su u stanju da ostanu u komadu, zalepljene, integrisane i pod veoma visokim pritiskom (i pozitivnih i negativnih emocija). Prevladavanje pozitivnih emocija, ono \u0161to zovemo bazi\u010dno poverenje i optimizam, opstaje, zahvaljuju\u0107i tom lepku, i pod stresom, pod naletom negativnih emocija. Kada je besna ili upla\u0161ena, osoba ne gubi do\u017eivljaj pozitivnih aspekata drugoga, sebe ili stvarnosti. Oni su tu da je sa\u010duvaju od preplavljivanja negativnim emocijama.<\/p>\n\n\n\n Kako se nedostatak celovitosti objekta manifestuje u ljubavnim odnosima? Ljubavni odnosi osobe sa ovim problemom su haoti\u010dni, sa \u010destim smenama idealizacije i obezvre\u0111ivanja, \u201cljubavi\u201d i mr\u017enje.<\/strong> \u010cesto odnosi po\u010dinju idealizacijom, bez uvi\u0111anja mana druge osobe, nakon \u010dega sledi veliko razo\u010daravanje i ocrnjivanje objekt ljubavi. Ili se osoba brani od vezivanja i zavisnosti tako \u0161to vidi samo lo\u0161u stranu...Kad idealizuje, osoba je eufori\u010dna, slepa za nedostatke onoga \u0161to voli i idealizuje. Kad je pod dejstvom \u201clo\u0161eg objekta\u201d, kada u njenom umu prevlada negativni deo predstave objekta, onda \u201cmrzi iz dna du\u0161e\u201d, slepa je za pozitivne aspekte objekta. Isti odnos osoba ima i prema sebi. \u010ceste su ekstremne oscilacije slike o sebi, od do\u017eivljaja sebe kao savr\u0161enog, superiornog bi\u0107a, do do\u017eivljaja sebe kao bezvrednog i inferiornog stvora...I do\u017eivljaj sebe je rascepljen i nestabilan kao i do\u017eivljaj objekta. Druga osoba, koja je predmet \u201cljubavi\u201d osobe sa nedostatkom celovitosti objekta, \u010desto se ne ose\u0107a kao \u010dovek, ve\u0107 kao \u201cpredmet\u201d \u017eelje ili mr\u017enje<\/strong>, kao da nije u odnosu, da ose\u0107anja koja su joj upu\u0107ena nemaju veze sa njom (neko nas \u201cvoli ili mrzi iz \u010dista mira, neopravdano i ni\u010dim izazvano\u201d). I pored burnih emocija, postoji sna\u017ean ose\u0107aj depersonalizovanosti odnosa. \u010cesta su emocionalna preplavljivanja i nasilje u odnosima <\/strong>(\u201ckad volim, volim, kad ne volim bijem\u201d). Sposobnost za empatiju je, tako\u0111e, parcijalna<\/strong>. Osoba mo\u017ee da saose\u0107a samo sa \u201csebi sli\u010dnima\u201d, samo onda kada drugi ose\u0107a isto \u0161to i ona, kada pripadaju \u201cistoj vrsti ljudi\u201d, \u201cna\u0161ima\u201d, onima koji su \u201cdobri\u201d, koje \u201cvoli\u201d...Prema razli\u010ditostima se javlja potpuno odsustvo sposobnosti za saose\u0107anje. Sa pojavljivanjem razli\u010ditosti, drugi postaje \u201cstra\u0161no lo\u0161\u201d, a sa lo\u0161ima nema empatije.<\/p>\n\n\n\n Mehanizam cepanja onemogu\u0107ava i sposobnost opra\u0161tanja - <\/strong>o \u010demu \u0107emo detaljnije govoriti u delu o konstantnosti objekta i ljubavi.<\/p>\n\n\n\n Osobe sa nedostatkom celovitosti objekta imaju problem sa lo\u0161om kontrolom impulsa - impulsivno\u0161\u0107u i iritabilno\u0161\u0107u, \u010destom i haoti\u010dnom smenom emocija, velikom zavisno\u0161\u0107u emocija od toga da li su im potrebe zadovoljene, <\/strong>velikim oscilacijama do\u017eivljaja sebe, sklono\u0161\u0107u ka omalova\u017eavanju sebe ili drugih. Oni \u201cizlu\u0111uju\u201d svoje objekte ljubavi (partnere, prijatelje, decu, roditelje). Tretiraju druge kao svoje produ\u017eetke, i izrazito su manipulativni, osvetoljubivi, nesposobni da oproste...Oni su, zapravo, nesposobni da vole na na\u010din koji bi razvijao i njih i voljenu osobu. Objekti ljubavi takvih osoba \u010desto imaju velikih problema sa sopstvenim ambivalentnim emocijama prema toj osobi, i problema da shvate \u201ckako neko mo\u017ee biti nekada tako dobar, a nekada u\u017easan\u201d, kao da postoje dve osobe u jednom telu. <\/strong>Vezuju se za onaj deo li\u010dnosti koji ih idealizuje (tada je i pona\u0161anje subjekta idealno, \u201csve bih dao za tebe\u201d) kada ih vidi kao \u201cdobar objekt\u201d, i ne mogu da shvate gde ta ose\u0107anja nestanu kada se subjekt okrene protiv njih, kada postane \u201czao\u201d.<\/p>\n\n\n\n Osobe koje koriste mehanizam cepanja uglavnom provociraju druge \u201cda im objasne\u201d, \u201cda ih urazume\u201d...zapravo da ih \u201czalepe\u201d svojim argumentima, podse\u0107anjima na svoje dobre strane...govore ima kako nisu \u201ccrno-beli\u201d, kako svet nije \u201ccrno-beo\u201d. Naravno, takvi poku\u0161aji su bezuspe\u0161ni, \u201cudaraju u zid\u201d. Osobe sa nedostatkom celovitosti objekta su, kako se u narodu ka\u017ee, \u201cnedokazane\u201d, argumenti ne dopiru do njih<\/strong>. Spajanje dobih i lo\u0161ih aspekata sebe, drugoga, sveta...dovelo bi do onoga \u0161to Melanija Klajn naziva \u201cdepresivnom pozicijom\u201d, do progoniteljskog ose\u0107anja krivice zbog sopstvenih agresivnih impulsa, \u0161to osoba sa ovim problemima ne mo\u017ee da podnese. Uglavnom onaj koji poku\u0161ava da \u201curazumi\u201d osobu sklonu cepanju postaje \u201clo\u0161 objekat\u201d, onaj koji progoni, onaj koji je \u201cna neprijateljskoj strani\u201d i, kao takav, postaje meta napada. Sa osobom koja nema razvijenu celovitost objekta ne mo\u017ee se uspostaviti (osim u po\u010detnim fazama idealizacije) zadovoljavaju\u0107i ljubavni odnos bilo kojeg oblika (partnerski, prijateljski, roditelj-dete odnos...).<\/p>\n\n\n\n Konstantnost objekta <\/strong>smo nazvali \u201estabilizator\u201c psihe. <\/strong>Nije mogu\u0107e razviti konstantnost objekta bez razvijene sposobnosti za do\u017eivljavanje celovitosti objekta. Kad ka\u017eemo da osoba ima razvijenu konstantnost objekta to, zapravo, zna\u010di da je njegova veza sa voljenim objektom stabilizovana<\/strong> i postaje pro\u0161irena unutra\u0161nja povezanost<\/strong>, nezavisna od zadovoljenja potreba. Jednostavnije re\u010deno, mo\u017eemo voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava na\u0161e potrebe i mo\u017eemo ga \u201eimati u sebi\u201c. Nismo zavisni od njegove fizi\u010dke prisutnosti. Kada je voljeni objekt neki na\u0161 cilj: posao, zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome \u0161ta ho\u0107emo, nezavisno od toga da li smo nagra\u0111eni u odre\u0111enom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja daleko. Konstantnost objekta je na\u0161a sposobnost koja nam omogu\u0107ava da budemo stabilni, da imamo stabilne unutra\u0161nje predstave sebe, drugih ljudi, stvarnosti...da nas ne uzdi\u017eu i spu\u0161taju previ\u0161e spolja\u0161nji doga\u0111aji, zadovoljenje ili nezadovoljenje na\u0161ih potreba. Ova sposobnost je osnova na\u0161e psihi\u010dke-emotivne stabilnosti i nezavisnosti.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osobe sa dobro razvijenom konstantno\u0161\u0107u objekta su sposobne za veliku bliskost i naklonost<\/strong>, ali se, tako\u0111e, ose\u0107aju samodovoljno, sigurno i slobodno, tako da nemaju o\u010dajni\u010dku potrebu za drugima.<\/strong> Konstantnost objekta nam daje jasan ose\u0107aj sopstvenih granica i granica druge osobe<\/strong>. Znamo gde se \u201cjedna ko\u017ea zavr\u0161ava, a po\u010dinje druga\u201d. Kada su razdvojene od partnera, ljudi koji imaju celovitost objekta mogu da se nose sa tim savr\u0161eno dobro. Umeju da se sasvim lepo provode i sami. Imaju sposobnost da budu sami. <\/strong>Njihov \u017eivot nije pokvaren strahom od gubitka voljenog objekta, strahom od samo\u0107e, brigom o tome kako \u0107e se sna\u0107i ako izgube svog partnera. Zato nisu prinu\u0111eni da kontroli\u0161u partnera, svoju decu, roditelje...(\u0161to nam vi\u0161e trebaju drugi ljud, to vi\u0161e imamo potrebu da ih kontroli\u0161emo), mogu mu \u201cdati prostora\u201d (kao i sebi).<\/p>\n\n\n\n Nasuprot tome, osobe sa problemima u konstantnosti objekta \u0107e o\u010dajni\u010dku potrebu za nekim smatrati merilom prave ljubavi<\/strong> (\u201cne mogu da \u017eivim bez tebe\u201d, \u201cumro bih bez tebe\u201d...). Zdravi parovi, osobe koje mogu jedna bez druge, me\u0111usobno su posve\u0107eniji - jer je to njihov izbor, a ne moranje. Oni nemaju ljubavnike jer to ne \u017eele, a jedan od razloga je \u0161to bi mogli, ako bi hteli. Ose\u0107anje zavisnosti je, \u010desto, razlog da se u\u010dini neverstvo, da se doka\u017ee sebi neka nezavisnost. Zavisnost motivi\u0161e osobu da kontroli\u0161e partnera (a time i sebe), \u0161to pove\u0107ava motivaciju da se pobegne iz odnosa ili sloboda potra\u017ei na drugoj strani. Me\u0111utim, zavisne veze se te\u0161ko napu\u0161taju. Paradoksalno, \u010desto je lak\u0161e prihvatiti gubitak odnosa ili iskustva koje je bilo veoma dobro, nego se oporaviti od nekog nezadovoljavaju\u0107eg. Kao da postoji prisila da se stalno vra\u0107amo tom odnosu kako bismo pokazali da mo\u017ee da funkcioni\u0161e. To je, zapravo, poku\u0161aj da se uspostavi naru\u0161ena konstantnost objekta. Ako je ne\u0161to bilo dobro, i imamo lepe uspomene, lak\u0161e nam je da prihvatimo da to ne mo\u017eemo imati zauvek, jer smo ve\u0107 toliko dobrog dobili, i uspomena na to nas odr\u017eava. Tugijemo zbog gubitka, ali nas ogor\u010denost ne vra\u0107a nazad, na poku\u0161aje da vratimo odnos kako bismo ga popravili, dovr\u0161ili, osvetili se...Ne mu\u010de nas \u201enedovr\u0161eni poslovi\u201c.<\/p>\n\n\n\n Mogli bismo re\u0107i da su konstantnost objekta, zapravo, jake, sna\u017eno stabilizovane i integrisane dobre uspomene. Taj odnos, tu osobu i uspomene na nju (psihoanaliti\u010dari to zovu \u201cmentalne reprezentacije\u201d), \u010dvrsto dr\u017eimo u sebi. Te uspomene postaju deo na\u0161e strukture, deo li\u010dnosti kroz koji filtriramo i obra\u0111ujemo stvarnost. Od pozitivnog odnosa se mo\u017eemo odvojiti jer je se\u0107anje na njega pozitivno, tako da se ne ose\u0107amo krivima \u0161to nije funkcionisao i ne ose\u0107amo prisilu da ga dovedemo u red. To nam omogu\u0107ava da mo\u017eemo da \u017ealimo ako u stvarnosti izgubimo tu osobu ili odnos. Lo\u0161e odnose ne mo\u017eemo da \u201cpustimo\u201d, da ih pre\u017ealimo. Stalno imamo potrebu da im se vra\u0107amo (u stvarnosti ili u sebi). Ono \u0161to ne mo\u017eemo da pustimo, ne mo\u017eemo ni da pre\u017ealimo. Proces \u017ealjenja oporavlja ljude. Nesposobnost da tugujemo i \u017ealimo \u010dini nas stalno zarobljenim u samosa\u017ealjevanju i gr\u010devitom nastojanju da ne prihvatimo stvarnost. Tuga je prihvatanje gubitka. Osoba koja tuguje se ne povla\u010di pred prirodnom patnjom koju gubitak izaziva i ne brine vi\u0161e o sebi nego o osobi koju je izgubila. Dozvoljava da bol deluje na nju i da je promeni. Nakon legitimnog tugovanja dolazi oporavak. Suprotno tome, osoba sa naru\u0161enom konstantno\u0161\u0107u objekta (time i zavisna osoba) ose\u0107a samosa\u017ealjenje i nije u stanju da prihvati gubitak. Umesto da dozvoli da iskustvo promeni nju, ona \u017eeli da stvarnost bude druga\u010dija nego \u0161to jeste, \u017eeli da se vrati unazad, kao da se gubitak nije ni dogodio.<\/p>\n\n\n\n Problemi sa razvojem sposobnosti za konstantnost objekta refletuju se na brojne na\u010dine u sposobnosti osobe da voli. Nave\u0161\u0107emo ne\u010de od naj\u010de\u0161\u0107ih manifestacija.<\/p>\n\n\n\n U zdravom odnosu izme\u0111u ljudi potrebno je da postoji optimalna distanca. Sposobnost da se zadr\u017ei optimalna distanca zasnovana je na paradoksu. Uzmimo, na primer, ljubavni odnos. Sa jedne strane, ljubavnici, da bi bili bliski i bili zajedno, moraju da toleri\u0161u relativni gubitak autonomije i samodovoljnosti (da se uklapaju, nalaze kompromise u razli\u010ditim potrebama...). Sa druge strane, oni moraju da prihvate i nezavisnost drugoga, razli\u010ditost, druga\u010dija shvatanja, navike i potrebe, kao i to da su odrastali u druga\u010dijim uslovima, imali druga\u010dije roditelje, stilove vaspitanja, \u017eivljenja...Kapacitet za optimalnu distancu zna\u010di sposobnost da se bude prili\u010dno blizak sa nekim, a opet svoj...kao i da se to isto dopusti i partneru. Biti i zavistan i nezavistan u isto vreme. Ose\u0107ati jasne granice izme\u0111u sebe i drugoga. Po\u0161tovati sopstvene i tu\u0111e granice. To je veliki problem za osoba sa nerazvijenom konstantno\u0161\u0107u objekta.<\/p>\n\n\n\n Ako osoba nije uspela da uspostavi trajnu unutra\u0161nju povezanost sa svojim primarnim objektima, u kasnijim odnosima \u0107e te\u017eiti da se prekomerno oslanja na druge, te\u017ei\u0107e da se ka\u010di, lepi, kontroli\u0161e osobe za koje se vezuje. Sa druge stane, zbog prekomerne potrebe da se stopi sa drugim, pla\u0161i\u0107e se vezivanja i gubljenja sebe u vezi. Takve intenzivne suprotne te\u017enje onemogu\u0107ava\u0107e osobi da u svojim odnosima sa ljudima odr\u017eava optimalnu distancu. Distancu na kojoj se posti\u017ee bliskost sa drugim i zadr\u017eava sopstveni identitet.<\/p>\n\n\n\n Probleme sa odr\u017eavanjem optimalne distance najbolje mo\u017eemo videti u ekstremima, kod osoba koje imaju ozbiljne poreme\u0107aje li\u010dnosti. U ekstremima mo\u017eemo jasnije prepoznati mehanizme koji postoje i kod \u201cnormalnih\u201d ljudi, ali su manje uo\u010dljivi. Problemi u odr\u017eavanju optimalne distance u osnovi imaju \u201cpotreba-strah\u201d dilemu - \u201d\u017eelim da se stopim sa objektom ljubavi - ali se pla\u0161im da \u0107u izgubiti sebe, da \u0107u biti ugro\u017een ili uni\u0161ten u tom odnosu\u201d. <\/strong>Sna\u017ena potreba za simbiozom suo\u010dena je sa sna\u017enim strahom od stapanja. Osobama sa izra\u017eenom potreba-strah dilemom intimnost predstavlja rizik da ih drugi proguta, da potpuno izgube sopstvenu individualnost, ili da osete da su u\u017easno zavisni, povredljivi i odba\u010deni, dok rastavljenost zna\u010di osudu na usamljenost koju ne mogu da podnesu. <\/strong>To je, kao u igri \u201edomine\u201c, pozicija \u201eduplo golo\u201c - ni jedan ishod nije dobar. Ovo dovodi do razli\u010ditih kompromisa, specifi\u010dnih strategija u poku\u0161ajima da se razre\u0161i \u201enemogu\u0107a situacija\u201c. <\/strong>Kakve su to strategije kojima ljudi sa problemima konstantnosti objekta poku\u0161avaju da re\u0161e \u201epotreba-strah\u201c dilemu?<\/p>\n\n\n\n Grani\u010dna li\u010dnost nastavlja da se kre\u0107e napred-nazad<\/strong>, stalno je na \u201eklackalici\u201c izme\u0111u zbli\u017eavanja i be\u017eanja, simbioze i odvajanja. Veze ovakve osobe su haoti\u010dne, ispunjene dramom \u201cvelikih ljubavi\u201d i \u201cvelikih razo\u010darenja\u201d, periodima idile i periodima mr\u017enje ili be\u017eanja od voljene osobe, \u010destim dramati\u010dnim prekidima i dramati\u010dnim \u201cpomirenjima\u201d. Takve svoje odnose, uglavnom, opisuju re\u010denicama kao \u0161to je \u201cne mogu sa njim, ne mogu bez njega\u201d. Veza oscilira izme\u0111u simbioze u kojoj se partneri zalepe jedno za drugo, ne daju jedno drugome da \u201cdi\u0161e\u201d, izoluju se od spolja\u0161jeg sveta, kao da \u201cpostoje samo oni u nekoj \u010dauri\u201d, a potom slede faze u kojoj postoji sna\u017ena potreba da se pobegne od takve veze. U roditeljstvu, takve osobe su nepredvidljivi roditelji, oni koji su u stanju da \u201cdeci daju sve\u201d u nekim momentima i da budu odbacuju\u0107i, grubi i neosetljivi u drugim.<\/p>\n\n\n\n Li\u010dnost narcisti\u010dke organizacije mo\u017ee da ostane odana du\u017ee i da re\u0111e pokazuje takve oscilacije. <\/strong>Me\u0111utim, strategija osobe sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem je u tome da ona gradi dvostruka pravila za sebe i druge. Ne \u017eeli da se odrekne svoje potpune autonomije u odnosu, ali ni da prihvati to isto pravo za partnera, da prihvati njegov odvojeni mentalni \u017eivot. Pod pritiskom svojih libidinoznih potreba narcisti\u010dna osoba prilazi previ\u0161e blizu drugoj osobi i tada, brane\u0107i se od sopstvene agresivnosti koju bliskost pokre\u0107e (zbog straha od bliskosti, duboke ambivalencije koju nosi u sebi), povla\u010di se i postaje hladna i distancirana. Nasuprot zrelom ljubavnom povezivanju koje se postepeno produbljuje, narcisti\u010dko povezivanje je karakteristi\u010dno po tim ciklusima intimnosti zasnovanoj na potrebi - i defanzivnog povla\u010denja. Karakterne osobine narcisti\u010dke li\u010dnosti odra\u017eavaju fantaziju \u201egrandioznog selfa\u201c (fantazije o sebi u kojima su spojene i sme\u0161ane predstave o sebi, idealnom selfu i idealnom objektu - bez razgrani\u010davanja realnog i idealizovanog do\u017eivljaja sebe, i do\u017eivljaja sebe i idealizovanog roditelja - narcis je, u svojoj grandioznoj slici o sebi - sve to). Odr\u017eavanjem tih fantazija grandioznog, samodovoljnog sebe kome nisu potrebni drugi, narcisti\u010dna osoba izbegava u\u017eas unutra\u0161njeg sveta u kojem do\u017eivljaj konstantnosti objekta ne mo\u017ee da se od\u017ei. Patrolo\u0161ki grandiozni self je sekundarna struktura koja slu\u017ei da nekako odr\u017ei nedostatak konstantnosti objekta.<\/p>\n\n\n\n U realnim \u017eivotnim situacijama, problemi sa optimalnom distancom kod narcisti\u010dne osobe se ispoljavaju tako \u0161to ona \u201cmami\u201d, \u201clepi\u201d druge za sebe, zavodi ih da joj se dive i obo\u017eavaju je, a potom postaje hladna i odbacuje one koji joj se dive, ili \u010dini sve da potpuno vlada njima, da ih podredi svojim potrebama. U ljubavnim relacijama koje grade takvi ljudi, \u201csve se vrti oko njih\u201d. Oni zadiru duboko u granice drugoga, a ne dopu\u0161taju ula\u017eenje u njihove granice.<\/strong> Ljubavni odnos sa narcisom uglavnom prolazi kroz slede\u0107e faze:<\/p>\n\n\n\n A. Faza udvaranja: <\/strong>Prepun je pa\u017enje i obzira za potencijalnog partnera. Idealizuje mogu\u0107eg partnera. Preteruje, ulep\u0161ava i la\u017ee o svojim li\u010dnim postignu\u0107ima da bi se predstavio kao jedinstven i privla\u010dan. \u201eProdaje\u201c sebe porodici i bliskim prijateljima potencijalnog partnera.<\/p>\n\n\n\n B. Bra\u010dna faza: <\/strong>Postaje progresivno kriti\u010dan i obezvre\u0111uju\u0107i prema supru\u017eniku i njegovoj ili njenoj najbli\u017eoj porodici. Kompetitivan\/na je sa supru\u017enikom za pa\u017enju i divljenje drugih, uklju\u010duju\u0107i decu. Poku\u0161ava da kontroli\u0161e supru\u017enika kroz psiholo\u0161ku i emocionalnu manipulaciju, komuniciraju\u0107i bes i prezir kada se supru\u017enik pona\u0161a nezavisno ili \u010dak kada iska\u017ee mi\u0161ljenje koje je druga\u010dije od njegovog ili njenog. Poku\u0161ava da kontroli\u0161e supru\u017enika dono\u0161enjem svih va\u017enih odluka vezanih za porodicu, posebno onih koje se odnose na finansije. Postaje emocionalno udaljena od supru\u017enika.<\/p>\n\n\n\n Odbija da preuzme fer i razuman deo bra\u010dnih odgovornosti. Ili zanemaruje svoju decu ili poku\u0161ava da stekne pa\u017enju i divljenje drugih kroz decu. Uklju\u010duje se u tajne, neiskrene i neprimerene veze van braka.<\/p>\n\n\n\n C. Faza razvoda: <\/strong>Postaje besan i nasilan kada se supru\u017enik suprotstavi njegovim preterivanjima, ulep\u0161avanjima i neiskrenostima. Krivi supru\u017enika za sve probleme u vezi i braku. Kroz la\u017ei i distorzije istine poku\u0161ava da okrene \u010dlanove porodice i zajedni\u010dke poznanike protiv supru\u017enika. Prebacuje svoju zavisnost od supru\u017enika na druge strane, van braka i porodice. Ose\u0107a da zaslu\u017euje nesrazmernu proporciju bra\u010dne imovine. Upotrebljava iskrivljavanje istine, prinudu i prevaru da bi obezbedio materijalnu imovinu ste\u010denu u braku. Koristi decu kao oru\u017eje da bi povredio supru\u017enika i da bi stekao prednost nad supru\u017enikom u nepravednoj raspodeli bra\u010dne imovine. Kada je razvod okon\u010dan, hostilan je prema supru\u017eniku i povla\u010di se iz odnosa sa decom.<\/p>\n\n\n\n Roditeljska ljubav osoba sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajima li\u010dnosti<\/strong> (nedostatkom konstantnosti objekta - problema sa optimalnom distancom) pokazuje dva tipi\u010dna obrasca: <\/strong>zanemarivanje dece<\/strong><\/em> ili <\/strong>tretiranje dece kao narcisti\u010dkog produ\u017eetka<\/strong><\/em>.<\/strong> Deca (jednog ili oba) roditelja sa ovim stanjem imaju tendenciju da opisuju jedan od dva obrasca tretiranja.<\/p>\n\n\n\n U ekstremnim scenarijima, roditelji sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti zanemaruju ili \u010dak zlostavljaju svoju decu. Samocentriranost, nedostatak empatije i njihova potreba za konstantnim divljenjem ne uklapaju se dobro sa realno\u0161\u0107u brige za decu i podizanjem dece. Naravno, ljudi sa ovim stanjem, zbog nedostatka empatije i samocentriranosti, imaju te\u0161ko\u0107e da iza\u0111u u susret emotivnim potrebama svog deteta.<\/p>\n\n\n\n U drugom tipi\u010dnom obrascu, roditelj eksploati\u0161e dete kao produ\u017eetak svog samopouzdanja. U ovom tipu pona\u0161anja, dete postaje narcisti\u010dki produ\u017eetak<\/strong><\/em> roditelja, i roditelj poku\u0161ava da oblikuje, manipuli\u0161e i kontroli\u0161e svoju decu na na\u010dine koji \u0107e mu doneti pa\u017enju i divljenje. Nerazdvojno sa ovim obrascem roditeljstva je i to da roditelj ima malo obzira za unutra\u0161nji svet, ose\u0107anja, sklonosti i aspiracije svog deteta. \u010cest je slu\u010daj da roditelj govori svom detetu \u0161ta treba da \u017eeli, \u0161ta treba da ose\u0107a i kako treba da reaguje \u2013 a sve u cilju grandioznosti roditelja. Roditelji sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti \u0107e se previ\u0161e identifikovati sa svojom decom, posebno u situacijama koje uklju\u010duju javne nastupe. \u017dive\u0107e posredno kroz postignu\u0107a njihove dece, posebno one koja imaju posebne talente, kao \u0161to su talenti za umetnost ili sport (\u201cTenis mama ili tata\u201d, \u201croditelj menad\u017eer deteta\u201d...). Kao \u0161to smo rekli, njihove granice su zatvorene (niko ne mo\u017ee da uti\u010de na njih), ali probijaju granice drugih i tretiraju ih kao produ\u017eetak svojih granica. Tako se \u201cstapaju\u201d, ali na ra\u010dun individualnosti druge osobe.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Naravno, i normalni roditelji vide svoju decu kao svoj produ\u017eetak, mogu biti ponosni na njih i njihove uspehe, \u0161to je preduslov da deca razviju dobro samopo\u0161tovanje. Me\u0111utim, ve\u0107ina roditelja uspeva realizmom da ubla\u017ei narcisti\u010dko ulaganje u sopstvenu decu. Oni uspevaju da vide svoje potomstvo kao posebna bi\u0107a, sa vlastitim projektima, \u010dija svrha nije samo da ispune nade i ambicije roditelja. U stanju su da se diferenciraju od sopstvene dece, i ne tretiraju ih kao produ\u017eetke sopstvene grandioznosti. Narcisti\u010dni roditelji, sa problemima konstantnosti objekta, koji poku\u0161avaju da nadkompenzuju nesposobnost za stvarnu objektnu povezanost ose\u0107anjem grandioznosti i posebnosti, ne mogu a da ne govore o svojoj deci, posebno ako su uspje\u0161na, \u010dime izazivaju zavist i zamor slu\u0161alaca. Sli\u010dno tome, oni \u010dija se konverzacija sastoji uglavnom od isticanja vlastitih postignu\u0107a, bogatstva i poznanstava sa va\u017enim i uticajnim ljudima, \u010desto time kompenziraju ose\u0107aje bezna\u010dajnosti i manje vrednosti. Njihove re\u010denice pune su imenica \"ja\" i \"moje\", primarna im je potreba da budu u sredi\u0161tu pa\u017enje, ali vrlo malo se zanimaju za \u017eivot i reakcije svoje publike. Mogu biti zabavni i fascinantni, ali katkad su nepodno\u0161ljivo dosadni. Ali, oni mogu izazivati i zavist, jer ve\u0107ina nas ima ostatke narcizma koje smo potisnuli u procesu razvoja, ali nikada ih nismo odbacili, nego samo delomi\u010dno nadi\u0161li u korist opipljivijih zadovoljstava objektnih odnosa. Narcisti\u010dne osobe, u ljubavi, odustaju od nade u uzajamnost u odnosima i oslanjaju se na mo\u0107<\/strong> i uveravanje ili zavo\u0111enje kako bi stekle pristup objektima, pristup koji daje osecaj sigurnosti i zadovoljstva.<\/p>\n\n\n\n Zamena bliskosti i intimnosti ose\u0107anjem posebnosti i grandioznosti \u010dini narcisti\u010dne osobe veoma osetljivima na povrede slike o sopstvenoj posebnosti<\/strong>, \u0161to predstavlja poseban problem u sposobnosti narcisti\u010dnih osoba da vole. Sujetni su i lako se osete povre\u0111enima, \u0161to izaziva \u201cnarcisti\u010dki bes\u201d. U ljubavnim \u201cscenama\u201d, prepu\u0161taju se izlivima gneva kad god se osete ugro\u017eenima (taj gnev \u0107esto tuma\u010de kao \u201ciskrenost\u201d, slobodno i otvoreno ispoljavanje emocija). Kao da taj gnev nudi odre\u0111enu meru sigurnosti narcisti\u010dnoj osobi koja je, u su\u0161tini, usamljena i li\u0161ena osnove sigurnosti (konstantnosti objekta). Narcis je uhva\u0107en u zamku \u010dije su granice, s jedne strane, potreba da se ose\u0107a posebnim (kao nadoknada za sigurnu unutra\u0161nju povezanost) a, sa druge strane, imperativna potreba za prilago\u0111avanjem stvarnosti. On poku\u0161ava da stvori svet koji \u0107e poja\u010dati njegov osje\u0107aj posebnosti i va\u017enosti ali, ispod toga, vreba o\u010daj, depresija i osje\u0107aji bezna\u010dajnosti.<\/p>\n\n\n\n Opisana su dva suprotna klini\u010dka modela narcizma: narcisi \"debele\" i \"tanke\" ko\u017ee, ili \"neosjetljivi\" i \"hiperosjetljivi\" narcisi. Neosetljivi narcisi nemaju razumevanja za tu\u0111e ose\u0107aje i svojom arogantnom i sebi\u010dnom okrutno\u0161cu \u201cgaze preko le\u0161eva\u201d. Pona\u0161aju se pompezno i egzibicionisticki. Hiperosjetljivi narcisi su stidljivi, inhibirani i usmereni na sebe u svojoj ranjivosti na odbacivanje ili kritiku. \u010cini se kao da im \"nedostaje jedna ko\u017ea\" i tako ih je lako emocionalno povrediti, da je njihovo Ja tema svakog susreta. Ta dva tipa narcisti\u010dkih poreme\u0107aja nisu uzajamno toliko isklju\u010divi. I hiperosjetljivi su mnogo manje krhki nego \u0161to se \u010dini, jer se ispod njihove ranjivosti krije sna\u017ean gnev, dok naizgled neosjetljivi ljudi u terapiji \u010desto otkrivaju prazninu i o\u010daj.<\/p>\n\n\n\n Klini\u010dki fenomen narcizma mo\u017ee se smatrati poku\u0161ajima da se sebstvo koristi kao surogat sigurne osnove (umesto povezanosti sa objektom, investira se u nerealnu sliku sebe -kao u osnovu sigurnosti). Za hiperosjetljivu, \"ehoi\u010dnu\" osobu, to zna\u010di smatrati svoje telo ili sebstvo sigurnom osnovom, sve vi\u0161e prianjati uz njega, investirati se u njegov izgled i zdravlje, jer \u0161to se ja\u010de prianja uz njega, tim vi\u0161e ono postaje upitno kao izvor sigurnosti, a zbog toga prianjanje postaje jo\u0161 ja\u010de. Neosjetljivi narcis posti\u017ee delimi\u010dnu sigurnost na drugi na\u010din. O\u010dajavajuci zbog nemogu\u0107nosi uzajamnosti, on se oslanja na uveravanje, manipulaciju i mo\u0107 kako bi odr\u017eao nekakav odnos sa drugima. Njegova vlastita bazi\u010dna bespomo\u0107nost stvara nepodno\u0161ljivu zavist, \u010dime se, zauzvrat, podsti\u010de zavist i u drugima, te se tako pribavlja njihova pa\u017enja, premda izdaleka.<\/p>\n\n\n\n Potreba da se poka\u017eu kao savr\u0161eni i grandiozni \u010desto se vezuje i za seksualnost. Mu\u0161karci mogu biti zaokupljeni penisom, bilo svojim ili tu\u0111im, i svime \u0161to simbolizuje veli\u010dinu i mo\u0107 penisa (titule, automobili...). U \u017eenskom narcizmu katkad se idealizira celo telo, uz u\u017eas i o\u010daj kad se pojave znakovi nesavr\u0161enstva. Fantazije o vo\u0111enju ljubavi s bogatim i slavnim mu\u0161karcima na egzoti\u010dnim mestima verovatno su bezopasan izraz normalnog \u017eenskog narcizma, ali neke \u017eene su izrazito podlo\u017ene mo\u0107nim mu\u0161karcima i ostaju u takvom stanju, bez obzira na to koliko pate zbog toga. I kod mu\u0161karaca i \u017eena sa narcisti\u010dkom strukturom li\u010dnosti \u010desto je i izbor partnera narcisti\u010dan, u smislu odabira \"trofejnog partnera\" \u010dija je glavna psiholo\u0161ka uloga da poja\u010dava subjektov narcizam podsticanjem \u017eudnje u drugima (izazivanje zavisti kod drugih). Me\u0111utim, i taj \u201ctrofejni partner\u201d postaje objekt zavisti, i njemu narcisti\u010dna osoba zavidi. U \"destruktivnom narcizmu\" osoba ose\u0107a takvu ugro\u017eenost postojanjem ljudi izvan sebe od kojih zavisi, i ose\u0107a takvu zavist prema njima da, kako bi odr\u017eala svoj svemo\u0107an polo\u017eaj \"gospodara svega svoga\", mora uni\u0161titi objekt - osobu koju \u201cvoli\u201d, zapravo od koje zavisi. Patolo\u0161ki aspekti narcizma - pona\u0161anje prema drugima kao prema sredstvu za ostvarenje cilja, okrutna usmerenost prema sebi, manjak empatije - sve su to manifestacije te zavidne potrebe da se porekne va\u017enost objekta.<\/p>\n\n\n\n Prema Kernbergu (1970a), narcis kaze: \u201cNe moram se bojati da cu biti odba\u010den zato \u0161to nisam ostvario svoje idealno ja, \u0161to bi jedino omogu\u0107ilo da me voli idealna osoba koju zami\u0161ljam da bi me volela. Ta idealna osoba, moja idealna slika te osobe i moje stvarno sebstvo su jedno, i to je bolje od idealne osobe za koju \u017eelim da me voli, tako da mi vi\u0161e nikada ne treba niko drugi. \u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n \"<\/strong>Narcisti\u010dki gnev\"<\/strong> jo\u0161 je jedna va\u017ena pojava vezana uz narcizam i problem konstantnosti objekta. Narcis je mo\u017eda uspeo da konstrui\u0161e svet manje ili vi\u0161e prema svojim potrebama, u kojem razne dvorske sluge dr\u017ee \"njegovo veli\u010danstvo dete\" kao kap vode na dlanu, ili barem uspeva da obnovi prolazne ose\u0107aje narcisti\u010dkog bla\u017eenstva uz pomo\u0107 droga, alkohola ili seksa, ili pak kupovanjem luksuzne robe. No, stvarnost \u0107e se nametnuti pre ili posle. Narcisi otkrivaju da svoje potrebe moraju uravnote\u017eiti s tu\u0111ima, da oni koji im poma\u017eu nisu motivisani samo posve\u0107eno\u0161cu njima, nego i nu\u017eno\u0161cu zara\u0111ivanja za \u017eivot, svojim potrebama ili, jednostavno, da stvarnost ima vlastitu logiku i ne pokorava se uvijek diktatu ljudske volje. Takve pojave, u ve\u0107oj ili manjoj meri, mogu izazvati izliv narcisti\u010dkoga gneva. Narcisti\u010dne osobe se \u010desto prepu\u0161tajuizlivima gneva kad god se osje\u0107aju ugro\u017eenima (posebno sa bliskim osobama, tamo gde ose\u0107aju da smeju), kao obliku \"kompenzacijske aktivnosti\". Kao da im taj gnev nudi odre\u0111enu meru sigurnosti protiv unutra\u0161njeg ose\u0107anja bespomo\u0107nosti, prazine, nedostatka bazi\u010dne sigurnosti. \u201cKad sam besan, nisam bespomo\u0107an\u201d. Ispod narcistickoga gneva le\u017ei \"narcisticka ranjivost\".<\/p>\n\n\n\n Postoje izvesne sli\u010dnosti, ali i razlike, u na\u010dinu na koji vole (odr\u017eavaju optimalnu distancu), osobe sa grani\u010dnom organizacijom li\u010dnosti i narcisti\u010dne osobe. Pravi narcis je gotovo u potpunosti usmeren na sebe, a spolja\u0161nji svet se okre\u0107e oko njegovih potreba i \u017eelja. Osobe grani\u010dne organizacije (borderline) imaju momente neke brige za druge, ali sa velikim ekstremima opre\u010dnih emocija. Ako bismo ih poredili po osetljivosti na kontinuumu osetljiv -neosetljiv, narcisti\u010dna osoba bi bila na kraju neosetljivost za druge, a grani\u010dna na ekstremu osetljivosti. Narcisti\u010dna osoba o\u010dekuje od drugih da se okre\u0107u oko njenog univerzuma kao zavisni sateliti, dok grani\u010dne osobe poku\u0161avaju da u\u0111u u univerzum druge osobe, da se spoje sa njim i postanu jedan univerzum. I jedni i drugi su ekstremno osetljivi na sliku o sebi i ekstremno upla\u0161eni od odbacivanja, ali sa tim izlaze na kraj na druga\u010diji na\u010din. Grani\u010dna osoba \u0107e se zalepiti za partnera, dok \u0107e narcisti\u010dna osoba manipulisati partnerom i \u010diniti ga zavisnim, ali \u0107e ga uvek prva napustiti kako joj se ne bi desilo da bude napu\u0161tena. I jedni i drugi su zarobljeni u sopstvenom univerzumu, sa malo ili ni malo obzira za druge (drugi su produ\u017eetak njihovih potreba) i to kako njihovo pona\u0161anje uti\u010de na druge. Narcis je zaka\u010den za svoj self imid\u017e i mo\u017ee da kontroli\u0161e svoje emocije, dok je borderlajn zaka\u010den za svoje neposredne potrebe i nema kontrolu nad sopstvenim emocijama. Iako su osobe sa grani\u010dnom patologijom sposobne za empatiju (mogu biti veoma senzitivne), ta empatija je parcijalna. Mogu da empati\u0161u sa drugim samo ako se on uklapa u njihove potrebe, ako drugu osobu do\u017eivljavaju kao \u201cdobar objekt\u201d, onaj koji zadovoljava.<\/p>\n\n\n\n Svako koga je podizala neka grani\u010dna ili narcisti\u010dna li\u010dnost ima tendenciju da bude privu\u010den od partnera koji ima takve osobine, jer je utrenirana da odgovara njihovim potrebama. Naravno, postoji i sna\u017ena kontrate\u017enja da se pobegne iz takvog odnosa.<\/p>\n\n\n\n Paranoidna li\u010dnost se je\u017ei od svake promene distance koju iniciraju drugi <\/strong>(Akhtar, 1990) i nastoji da se oslanja na \u2019pouzdanost\u2019 svog straha da \u0107e ga drugi izdati <\/strong>(Blum, 1981). Kada oseti bliskost i potrebu za drugim, paranoidna li\u010dnost kre\u0107e sa paranoidnim strahovima u odnosu na objekt ljubavi, koji je odr\u017eavaju na distanci od njega. Me\u0111utim, u isto vreme, umesto realne emotivne povezanosti, odr\u017eava fantaziju o specijalnoj, magi\u010dnoj povezanosti sa objektom (imaju iste misli, neprekidno su jedno drugom \u201cu glavi\u201d\u2026).<\/p>\n\n\n\n Paranoidna osoba ima blisku i duboku povezanost sa objektom koji nije konstantan, ambivalentno voljenim objektom koji je, ujedno, i potreban i persekutivan (progoniteljski). Voli se i mr<\/strong>z<\/strong>i. <\/strong>Objektu koji nije konstantan se ne mo\u017ee dozvoliti da ima nezavisnu egzistenciju. On se mora kontrolisati. Ovde se ne radi o realnoj, emotivnoj bliskosti sa spolja\u0161njim objektom, ve\u0107 o gr\u010devitim poku\u0161ajima da se, fantazijama o specijalnim, magi\u010dnim oblicima povezanosti, nadoknadi nedostatak konstantnosti objekta. Koliko je sna\u017ena potreba za objektom, toliko je jak i strah od gubljenja sopstvenosti, kontrolisanosti i izdaje ili odbacivanja. Dok osobe grani\u010dne organizacije li\u010dnosti \u201ere\u0161avaju\u201d potreba-strah dilemu lepljenjem (u kombinaciji sa be\u017eanjem), narcisti\u010dni upadom u drugoga, dr\u017eanjem drugih u svojoj orbiti, osobe sa paranoidnim poreme\u0107ajem li\u010dnosti dr\u017ee druge na velikoj distanci, ali sa njima se \u201eumre\u017euju\u201d u svojoj fantaziji, dr\u017ee ih \u201eonline\u201d u izmi\u0161ljenim oblicima specijalne povezanosti koja je zamena za realni odnos.<\/p>\n\n\n\n Uspe\u0161an proces separacije - individuacije sa uspostavljanjem sigurnih granica izme\u0111u sebe i objekta i formiranje nezavisnog selfa i identiteta neophodni su uslovi za kapacitet za intimnost. Zdrava sibioti\u010dka faza, sa jedne strane, stvara sna\u017enu unutra\u0161nju povezanost i osposobljava osobu da mo\u017ee da bude sama (Winnicot, 1965) a, sa druge strane, bez tog ose\u0107aja spojenosti osoba ne mo\u017ee stvarno da bude intimna sa drugim. Taj kapacitet ne mo\u017ee da se razvije ako majka nije emotivno dostupna i ako nije nenametljiva. Intimnost nije mogu\u0107a bez do\u017eivljaja stapanja (Ericson, 1963) jer ona zahteva da osoba izlo\u017ei svoj unutra\u0161nji, privatni self voljenom bi\u0107u (\u00abda se otvori\u00bb) i preklopi svoje Ego granice sa drugim (Kernberg, 1995). To zahteva propustljive Ego granice i sposobnost da se toleri\u0161e privremeni gubitak selfa i ose\u0107anje koje bri\u0161e granice izme\u0111u sebe i drugoga (Davis, 1988). Zbog toga je, u do\u017eivljaju osoba koje se nisu nikada adekvatno odvojile od simbioti\u010dkog jednistva sa objektom i individuirale, dakle, dostigle izvestan stepen konstantnosti objekta, intimnost ekstremno opasna. Njima normalna \u017eelja za ugodnim stapanjem mo\u017ee biti izvor najintenzivnije opasnosti jer preti totalnim gubitkom nezavisnog subjektivnog postojanja (Adler, 1985). Kao posledica tog straha od gubljenja sebe u intimnom odnosu, oni se \u010desto povla\u010de iz intimnih odnosa, \u0161to je Guntrip (1969) nazvao \u00ab\u0161izoidnom dilemom\u00bb koja nastaje iz straha da se bude \u00abprogutan\u00bb, \u00abzarobljen\u00bb, \u00ababsorbovan\u00bb, \u00abugu\u0161en\u00bb, \u00absvezan\u00bb, \u00abkontrolisan\u00bb\u2026(Ehrenber, 1975).<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, kod onih koji nisu adekvatno pro\u0161li kroz proces separacije - individuacije, postoji i intenzivan stah od odbacivanja. Za njih gubitak objekta mo\u017ee biti do\u017eviljen kao potpuno raspadanje ili uni\u0161tavanje selfa (\u00abne postojim bez tebe\u00bb, \u00abumro bih bez tebe\u00bb). To je drugi razlog zbog kojeg se ovakve osobe pla\u0161e da u\u0111u u intimne odnose, jer ne \u017eele da u\u010dine sebe povredljivima na odbacivanje. Kako nisu nikada dostigli stabilan pozitivan odnos prema sebi i ose\u0107aj sopstvene vrednosti i va\u017enosti za drugoga, one se pla\u0161e intimnosti predvi\u0111aju\u0107i da \u0107e druga osoba lako izgubiti interesovanje za njih, zamoriti se od njih i verovatno ih odbaciti (Cohen & Sherwood, 1991).<\/p>\n\n\n\n Iako su i strah od \u00abugu\u0161ivanja\u00bb i strah od odbacivanja (izdaje) dominantni \u00abstrahovi blizanci\u00bb kod onih koji nisu dostigli konstantnost objekta, stepen u kojem jedan ili drugi strah inhibiraju kapacitet za intimnost zavisi od toga dokle je osoba stigla na razvojnoj liniji prema uspostavljanju sopstvene individualnosti.<\/strong> Ako je zarobljena u periodu pre uspostavljanja sigurnih Ego granica, bi\u0107e sna\u017eniji strah od gubljenja sebe u odnosu. Ako je zaustavljena u kasnijoj fazi, nakon uspostavljanja makar rudimentarnog ose\u0107anja sebe, bi\u0107e sna\u017eniji strah od odbacivanja<\/strong> (Masterson, 1976, 1988). Kako ne postoji \u201eperfektno\u201c materinstvo, svi ljudi se, u izvesnom stepenu, bore sa anksioznostima koje su karakteristi\u010dne za \u201eparanoidno-\u0161izoidnu\u201c poziciju u razvoju.<\/p>\n\n\n\n U ovoj poziciji dominantan do\u017eivljaj je paranoidan - objekt se do\u017eivljava kao progoniteljski. Taj do\u017eivljaj je rezultat arhai\u010dne detinje mr\u017enje (posledice frustracije) koja je, originalno, projektovana na prvi objekt, majku. Objekt u kojega je projektovana mr\u017enja (projekcija funkcioni\u0161e tako \u0161to se osobi u koju projektujemo na\u0161a ose\u0107anja pripisuju namere koje smo mi imali - ako ja mrzim nekoga-onda on mrzi mene i \u017eele\u0107e da me povredi) postaje progonitelj. Kada postoji \u201edovoljno dobro materinstvo\u201c, uz predominaciju \u201edobrih\u201c nad \u201elo\u0161im\u201c iskustvima, ova pozicija postepeno slabi i dolazi do slede\u0107eg razvojnog procesa nazvanog \u201edepresivna pozicija\u201c (Segal, 1964) u kojoj dete do\u017eivljava majku kao celinu (ne korisati vi\u0161e mehanizam cepanja na \u201edobru\u201c i lo\u0161u\u201c majku) i javlja se potreba za reparacijom -potreba da svojom ljubavlju dete ubla\u017ei negativna ose\u0107anja (zbog kojih se ose\u0107a tu\u017eno-depresivno) i nadoknadi zami\u0161ljenu \u0161tetu koje je nanelo voljenom objektu. Me\u0111utim, iako originalni intenzitet paranoidne anksioznosti slabi, u depresivnoj poziciji i nakon nje, on se nikad u potpunosti ne preraste. Ostaje kao potencijal koji se mo\u017ee aktivirati pod odre\u0111enim stresnim uslovima i kasnije u \u017eivotu, pa osoba mo\u017ee do\u017eivljavati stvarnost kroz \u201eparanoidno -\u0161izoidne\u201c nao\u010dare (Capponi, 1979). Intimnost mo\u017ee izazvati te paranoidne anksioznosti posebno ako su rani razvojni nedostaci onemogu\u0107ili razvoj bazi\u010dnog poverenja (koje uklju\u010duje poverenja u integritet granica Ja - drugi). Bez bazi\u010dnog poverenja je te\u0161ko spustiti \u201eodbrambene zidove\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u0160to je ja\u010da primitivna mr\u017enja prema ranom objektu, i ti \u201eodbrambeni zidovi\u201c, mehanizmi odbrane, su primitivniji. Govorili smo o dominantnom primitivnom mehanizmu odbrane - cepanju do\u017eivljaja objekta na idealizovane \u201epotpuno dobre\u201c i progoniteljske \u201epotpuno lo\u0161e\u201c objekte. Mada je idealizacija objekta ljubavi normalan, sastavni deo intimne privr\u017eenosti, kada se koristi u odbrambene svrhe ona je dizajnirana tako da za\u0161titi dijadu od ambivalencije. Odnosi te vrste su veoma krhki jer ne mogu da podnesu bilo kakva razo\u010darenja. Kada do\u0111e do nekog razo\u010darenja idealizovani objekt se radikalno transformi\u0161e u svoju suprotnost (lo\u0161 objekt) i intimnost se pretvara u mr\u017enju (Kenrberg, 1995). Prenagla\u0161en i nerealan kvalitet idealizacije spre\u010dava formiranje intimne veze jer intimnost zahteva realisti\u010dnu percepciju drugoga. Iako elementi ljubavi i mr\u017enje postoje u ve\u0107ini ljudskih odnosa, intimnost zahteva integraciju tih ose\u0107anja i sposobnost za toleranciju ambivalencije. (Kernberg, 1984). Drugi glavni odbrambeni mehanizam u paranoidno \u0161izoidnoj poziciji, koji onemogu\u0107ava intimnost, je projektivna identifikacija. Ova odbrana, koja je tesno povezana sa cepanjem, sastoji se u projektovanju ne\u017eeljenih delova selfa (uglavnom destruktivnih) na druge osobe. Ta druga osoba se, zapravo, indukuje, navodi da se pona\u0161a na na\u010din koji je u skladu sa tim projekcijama, a onda to dovodi do ose\u0107anja kod osobe koja je projektovala da mora da kontroli\u0161e drugoga jer ga do\u017eivljava kao pretnju. Ove primitivne odbrane dovode do nemogu\u0107nosti stvarnog kontakta, dijaloga, uzajamnosti i autenti\u010dne povezanosti sa drugim. Intimnost je, pod tim uslovima, nemogu\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, paranoidne osobe \u0107e, kao zamenu za nemogu\u0107nost stvarne intimnosti, kreirati ne\u0161to drugo - neku vrstu magi\u010dne povezanosti <\/strong>(Auchincless & Weiss, 1992). Karakter paranoidne osobe se struktuira oko fantazija o magi\u010dnoj i konkretnosj povezanosti sa objektom. Te fantazije slu\u017ee da se izbegne u\u017eas nedostatka konstantnosti objekta. Paranoidna osoba mora da odr\u017eava te fantazije po svaku cenu, da bi izbegla nepodno\u0161ljivi ose\u0107aj ravnodu\u0161nosti izme\u0111u sebe i objekta.<\/strong> Paradoksalno, \u017ertvovanje granica izme\u0111u sebe i objekta koje je sad\u017eano u takvim fantazijama \u010dini dostizanje konstantnosti objekta jo\u0161 te\u017eim, jer se mobili\u0161e sekundarna, defanzivna uloga agresije da bi se te iste granice selfa za\u0161titile. Objasni\u0107emo detaljnije taj za\u010darani krug u kojem se vrte osobe paranoidne organizacije li\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n Suo\u010dene sa zastra\u0161uju\u0107om unutarpsihi\u010dkom opasno\u0161\u0107u, paranoidne osobe stalno te\u017ee sli\u010dnom konkretnom i magi\u010dnom iskustvu povezanosti sa drugima, ispoljavaju\u0107i to u fantazijama, kojih se dr\u017ee sa uvereno\u0161\u0107u, da su oni i drugi (sa kojima su povezani) isti, da misle iste misli, da mogu da me\u0111usobno znaju \u0161ta misle ili o \u010demu razmi\u0161ljaju, bez razgovora...Razumevanje barijera ka efektivnom, realnom povezivanju i istra\u017eivanje fantazija koje te\u017ee ka alternativnoj, magi\u010dnoj povezanosti, klju\u010dno je za razumevanje paranoidnog stanja uma. Paranoidna osoba je uvek zavisna od mogu\u0107nosti povezivanja sa svetom objekata kroz taj specijalan na\u010din povezivanja, koji neparanoidne osobe koriste samo u stanju velikog stresa. Takve misli o specijalnoj povezanosti se ogledaju u njihovim komentarima kao \u0161to su: \u201enikada nisam morala da brinem o tome \u0161ta moj otac misli; oduvek sam znala da on i ja mislimo potpuno isto...\u201c, ili \u201eAko ne promenim tekst koji mi vi govorite, va\u0161e ideje \u0107e u\u0107i u moju glavu, i vi \u0107ete mo\u0107i da me kontroli\u0161ete...\u201c, \u201eJedino \u0161to mogu da mislim je ono \u0161to znam da vi ho\u0107ete da ka\u017eem...\u201c.<\/em> Kako je, kod paranoidnih osoba, konstantnost objekta i sposobnost da vole nestabilna, umesto realnog vezivanja za objekte, oni zami\u0161ljaju specijalnu povezanost koju poku\u0161avaju da odr\u017ee kroz magijsko konkretno mi\u0161ljenje. Mnoge paranoidne osobe su toliko zavisne od do\u017eivljaja te magi\u010dne povezanosti jer ose\u0107aju da bi svako iskustvo, iako prolazno, u kojem oni ne bi razmi\u0161ljali o objektu, ili objekt o njima, na neki magi\u010dno povezani na\u010din, bilo identi\u010dno sa totalnom emocionalnom ravnodu\u0161no\u0161\u0107u. <\/strong>\u201eAko ne mislim stalno na tebe, ili ti na mene, ako ne mislimo isto, ako nismo neprekidno povezani na taj specijalni na\u010din, onda smo potpuno rastavljeni, ravnodu\u0161ni jedno prema drugome\u201c.<\/em> Ako nema potpune, magi\u010dne spojenosti, odnos je potpuno razoren. Self i objekt su kao \u201eizgubljeni u ravnodu\u0161nom svemiru\u201c. Takva specijalna neprekidna povezanost, naravno, duboko ugro\u017eava njihovu slobodu i, paradoksalno, \u010dini mogu\u0107nost realnog emotivnog povezivanja jo\u0161 opasnijom.<\/p>\n\n\n\n Fantazije o magi\u010dnoj povezosti su, dakle, centralne kod paranoidnog karaktera kao sekundarne strukture koje slu\u017ee da za\u0161tite paranoidnu osobu od anksioznosti zbog nedostatka konstantnosti objekta. One nisu fiksacija za paranoidnu poziciju, niti primarna nesposobnost da se odvoje predstave selfa i objekta, ve\u0107 nastaju kao naknadne, sekundarne odbrane, poku\u0161aji parcijalnog defanzivnog spajanja predstava selfa i objekta da bi se izbegla anksioznost vezana za ideju o potpunom gubljenju veze sa objektom, ideja o potpunoj ravnodu\u0161nosti izme\u0111u objekta i selfa. Kada ta specijalna povezanost funkcioni\u0161e u odbrani od anksioznosti, kada je veza sa objektom do\u017eivljena pozitivno, ona uspeva kao delimi\u010dna zamena za nesigurnu realnu emotivnu povezanost (nadokna\u0111uje nedostatak konstantnosti objekta), ali je veoma krhka. Onda kada taj sistem specijalne povezanosti ne uspeva da nadoknadi realnu emotivnu povezanost, javlja se mr\u017enja koja se intenzivira mehanizmom cepanja (objekt postaje \u201ezao\u201c, gube se njegove dobre osobine). Tada dominiraju paranoidne ideje progonjenosti, a ta specijalna povezanost bez granica postaje otvoren kanal za napade objekta na self (ideje da dugi direktno ulazi \u201eu glavu\u201c, \u010dita misli, kontroli\u0161e, rastura iznutra...). Ako je kanal specijalne povezanosti ispunjen ose\u0107anjima, a agresija se, mehanizmom cepanja, potpuno odstrani, rezultat mo\u017ee biti euforija ili erotomanija.<\/p>\n\n\n\n Potreba za magi\u010dnom povezano\u0161\u0107u dovodi do toga da paranoidna osoba mora da koristi projekciju kao mehanizam, jer projekcija omogu\u0107ava \u201ezadovoljavaju\u0107u simbiozu\u201c kroz fantazije stapanja. Gubljenje granica nije ne\u017eeljeni usputni efekat projekcije, ve\u0107 deo namere projekcije. Paranoidna osoba ne projektuje samo zato da bi se oslobodila svesnosti konfliktnih \u017eelja, ve\u0107 da bi mogla da bude ista kao objekt, i da tako mo\u017ee da zna \u0161ta objekt misli -obezbe\u0111uju\u0107i, na taj na\u010din, ose\u0107aj bliske povezanosti. Takva upotreba projekcije je va\u017ena jer se jedan aspekt nedostatka konstantnosti objekta kod paranoidne osobe manifestuje u njenim pote\u0161ko\u0107ama u intuitivnom i empati\u010dkom razumevanju drugih. Uprkos njihovoj preteranoj opreznosti, oni su uvek u mraku kada je u pitanju razumevanje unutra\u0161njeg \u017eivota drugih. Ironi\u010dno, paranoidni klijenti uvek te\u017ee da imaju neka posebna znanja o unutra\u0161njim iskustvima drugih, uverenja da mogu da \u201epro\u010ditaju\u201c \u0161ta drugi misle i nameravaju. Oni poku\u0161avaju da druge razumeju kroz intelekt, umesto kroz empatiju. \u010cesto su fascinirani psiholo\u0161kim testovima, ure\u0111ajima za merenje fiziolo\u0161kih procesa (poligraf, EEG...) i raznim drugim mehani\u010dkim na\u010dinima za upoznavanje drugih kao zamenom za emocionalno povezivanje.<\/p>\n\n\n\n Osnovni problem, kod paranoidnih osoba, koji proizilazi iz nedostatka konstantnosti objekta je, zapravo, netolerancija na ravnodu\u0161nost <\/strong>(Auchincless & Weiss, 1992). Kao dodatak fantazijama o tome da se misle iste misli sa objektom i da se poseduje specijalno znanje o mislima drugoga, paranoidne osobe, kako bi se ose\u0107ale povezane, \u010desto pribegavaju tome da neprekidno misle na svoj objekt ili da zami\u0161ljaju kako objekt neprekidno misli na njih. Do\u017eivljaj da objekt stalno misli na njih je veoma o\u010digledan kod paranoidnih osoba. Zaista, kad se susretnemo u \u017eivotu sa ljudima koji su uvereni da su stalno u centru tu\u0111ih razmi\u0161ljanja, obi\u010dno smo u isku\u0161enju da im ka\u017eemo: \u201ePa, nisi ti ba\u0161 toliko va\u017ean ili va\u017ena...ne misle svi samo o tebi...\u201c. I kada su misli progoniteljske, negativne po osobu, kada je \u201esvi ogovaraju ili preziru...\u201c, iza njih stoji megalomanski paranoidni do\u017eivljaj da objekti stalno misle o njima, koji je sekundarna odbrana i proisti\u010de iz potrebe za odr\u017eavanje sistema magi\u010dne povezanosti. Paranoidne ideje progonjenja nisu samo sistem koji slu\u017ei da upozori paranoidnu osobu na opasnost od napada, ve\u0107, tako\u0111e, koriste osobi da odr\u017ei povezanost sa svetom objekata misle\u0107i stalno o njima ili verovanjem da objekti stalno misle o njoj. Netolerancija na ravnodu\u0161nost (jer ravnodu\u0161nost do\u017eivljavaju kao apsolutni prekid povezanosti) dovodi do neophodnosti takvih odbrambenih fantazija. Ili si magi\u010dno povezan, ili si totalno odvojen - to je dihotomija paranoidnih osoba, njihov na\u010din cepanja.<\/p>\n\n\n\n Ta vrsta \u201eili-ili\u201c do\u017eivljaja (cepanja, raspadanja celovitosti objekta) mo\u017ee da se odvija po nekoliko razli\u010ditih linija, ne samo po liniji ljubav - mr\u017enja. Suprotnost ljubavi nije samo mr\u017enja (kod paranoidnih je potpuna ravnodu\u0161nost, \u201esvemirska ravnodu\u0161nost\u201c). Frojd je (1915) zapazio da \u201eljubav nema samo jedan, ve\u0107 tri opozita. Kao dodatak antitezi \u201evoleti-mrzeti\u201c, tu je i druga \u201evoleti-biti voljen\u201c, i kao dodatak tome, voleti i mrzeti, uzeto zajedno, opozit su nezainteresovanosti ili ravnodu\u0161nosti.\u201c On je sugerisao da je polarnost \u201eljubav-ravnodu\u0161nost\u201c prva po pojavljivanju na razvojnoj liniji. Po\u0161to ne mo\u017ee da ovlada polarno\u0161\u0107u ljubav - mr\u017enja, paranoinda osoba ne mo\u017ee da se osloni na emotivnu povezanost sa objektom, pa mora da odr\u017eava tu povezanost na magi\u010dan i konkretan na\u010din o kojem smo govorili, ili da rizikuje da bude opasno odvojen od sveta objekata. Odre\u0111en stepen ravnodu\u0161nosti (kada je partner okupiran ne\u010dim drugim), pod \u010dime mislimo na emotivnu i kognitivnu odvojenost u slu\u017ebi autonomije i nezavisnosti, klju\u010dna je komponenta u zdravim i stabilnim objektnim odnosima. Za paranoidnu osobu je taj stepen ravnodu\u0161nosti nepodno\u0161ljiv.<\/p>\n\n\n\n Shizoidna li\u010dnost se odlu\u010duje za prividno povla\u010denje, dok zadr\u017eava intenzivnu zami\u0161ljenu vezu sa svojim objektima <\/strong>(Akhtar, 1987); (Fairbairn, 1952); (Guntrip, 1969). Umesto odnosa sa realnim osobama, \u0161izoidna osoba re\u0161ava potreba - strah dilemu tako \u0161to se povla\u010di iz realnih odnosa i \u017eivi kroz odnose koji se de\u0161avaju samo u \u201cnjenoj glavi\u201d.<\/p>\n\n\n\n Antisocijalne i hipomani\u010dne li\u010dnosti, iako se u biti ne posve\u0107uju, veoma brzo razvijaju povr\u0161nu bliskost sa drugima. Tendencija da se bude krajnje prilago\u0111en drugima, pa \u010dak i da se magi\u010dno identifikuje sa njima, najbolje se vidi na primeru \u201ekao da\u201d li\u010dnosti <\/strong>(Deutsch, 1942) i u osnovi je obmanjuju\u0107ih tendencija kod svih osoba sa ozbiljnim patologijama karaktera <\/strong>(Gediman, 1985)...<\/p>\n\n\n\n Malo smo vi\u0161e prostora posvetili poreme\u0107ajima optimalne distance koji su posledica nedostatka u sposobnosti konstantnosti objekta jer su problemi sa distancom veoma \u010desta tema vezana za ljubavnu problematiku. Me\u0111utim, problemi odr\u017eavanja optimalne distance nisu jedini problemi u sposobnosti voljenja koji su posledica nedostatka konstantnosti objekta. Nave\u0161\u0107emo jo\u0161 neke:<\/p>\n\n\n\n Problemi sa celovito\u0161\u0107u i konstantno\u0161\u0107u objekta se manifestuju i kroz patologiju sposobnosti za opra\u0161tanje. Akhatar (2002), u \u010dlanku o opra\u0161tanju govori o opra\u0161tanju kao procesu (kao \u0161to je i tugovanje proces koji prolazi kroz odre\u0111ene faze). Fantazija o opra\u0161tanju, isto kao i fantazija o osveti, \u010desto postaje surova muka, jer obi\u010dnim ljudima ne polazi za rukom da dosegnu do nivoa na kom bi bili sposobni da oproste. Narodna mudrost ka\u017ee da je pra\u0161tanje sveto. Ali i sveto pra\u0161tanje, u najve\u0107em broju religija, nije bezuslovno. Pravi opro\u0161taj ne mo\u017ee biti zagarantovan dok pojedinac ne potra\u017ei i ne pro\u0111e kroz priznanje, kajanje i restituciju (Herman, 1992, str:190). Osobe sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta imaju pote\u0161ko\u0107e sa prola\u017eenjem kroz ove procese.<\/p>\n\n\n\n Da bismo mogli da oprostimo, \u017eelja za osvetom mora biti prepoznata, a da bismo prihvatili opro\u0161taj, odgovornost za \u0161tetu nanesenu objektima mora biti prihva\u0107ena. Da bi nam bilo opro\u0161teno moramo da prihvatimo lo\u0161e elemente na\u0161e prirode, ali je neophodno da imamo dovoljno pozitivnih ose\u0107anja prema sebi kako bismo ose\u0107ali \u017ealjenje i \u017eelju da popravimo \u0161tetu (Steiner, 1993, str: 83).<\/p>\n\n\n\n Oprostiti nije isto \u0161to i zaboraviti. Zaboravljanje traumati\u010dnog doga\u0111aja, posebno u ranim fazama \u017ealjenja, ukazuje na odbrambeno krivotvorenje unutra\u0161nje i spolja\u0161nje realnosti. Kada dobijemo opro\u0161taj prestajemo da budemo preokupirani bolnim doga\u0111ajem. Me\u0111utim, iako je emocionalni do\u017eivljaj umanjen, se\u0107anje na taj doga\u0111aj ostaje na predsvesnom nivou i slu\u017ei kao potencijalni signal Egu kada postoji mogu\u0107nost da se desi sli\u010dan doga\u0111aj.<\/p>\n\n\n\n Govili smo ve\u0107 o teoriji Melanije Klajn i paranoidnoj i depresivnoj poziciji. U Klajnijaskoj terminologiji, oprostiti zna\u010di pomeriti se od paranoidne ka depresivnoj poziciji (Klein, 1948). U paranoidnoj poziciji (gde nema celovitosti objekta, ve\u0107 je do\u017eivljaj rascepljen) dobrotu pripisujemo sebi, dok su lo\u0161a iskustva u potpunosti eksternalizovana. Svet posmatramo na crno-beli na\u010din. Mi smo \u017ertve, a drugi su prestupnici. Nepoverenje, strah, bes, pohlepa i bezobzirnost su predominantna stanja. Nasuprot tome, u depesivnoj poziciji postajemo svesni \u010dinjenice da nismo potpuno dobri i da drugi nije potpuno lo\u0161. Javlja se kapacitet za empatiju, kao i zahvalnost za ono \u0161to smo od drugog dobili. Javljaju se krivica i tuga, jer postajemo svesni da smo povredili drugog i \u017eelja za reparacijom. Kapacitet za testiranje realnosti se pobolj\u0161ava i razvija se kapacite za reciprocitet u odnosima.<\/p>\n\n\n\n I u klini\u010dkim i u dru\u0161tvenim okolnostima u odraslom \u017eivotu tri su bitna faktora za razumevanje puta od traumatizacije do opra\u0161tanja: osveta, reparacija i ponovno razmatranje. Iako se smatra politi\u010dki nekorektnom, neka vrsta osvete je, zapravo, dobra za \u017ertvu. Osveta vra\u0107a ose\u0107aj vladanja situacijom i pobolj\u0161ava samopo\u0161tovanje. U realnosti ili u fantaziji, osveta dozvoljava \u017ertvi da oseti sadisti\u010dko zadovoljtvo i preraspore\u0111uje odnos libida i agresije u selfobjektnoj vezi. Nakon osvete, \u017ertva vi\u0161e nije nevina, a po\u010dinitelj nedela nije jedini okrutan; obe strane su i nanele i do\u017eivele bol. Ovakva promena stvara pozadinu za saose\u0107anje s neprijateljom i, samim tim, umanjuje mr\u017enju. Opra\u0161tanje nastupa nakon toga.<\/p>\n\n\n\n Slede\u0107i faktor koji olak\u0161ava opra\u0161tanje je reparacija. Da bi se osoba oporavila od \u0161tete koja joj je nanesena, veoma je bitno da po\u010dinitelj prizna da je naneo \u0161tetu (Herman 1992; Madanes 1990). Priznanje poni\u0161tava destruktivne posledice. Ako povredimo nekog, a onda dovodimo u pitanje njegovo vi\u0111enje povrede, \u010dinimo duplu \u0161tetu, jednaku ubistvu (Shengold, 1989). Priznanje da je \u0161teta naneta pobolj\u0161ava testiranje realnosti i olak\u0161ava \u017ealjenje. Priznanje, dalje, ukazuje da po\u010dinitelj pokazuje znakove \u017ealjenja, izvinjenja, i nudi da emotivno i\/ili materijalno popravi \u0161tetu. To potvr\u0111uje realnost \u017ertvinog bola i lek je za ranu.<\/p>\n\n\n\n Primljeno izvinjenje (i reparacija) pobolj\u0161ava pecepciju \u017ertvinog Ega (\u201cBio sam u pravu kada sam opazio da ne\u0161to nije u redu\u201d<\/em>). Izvinjenje dozvoljava \u017ertvi da preuzme aktivnu ulogu u odlu\u010divanju da li \u0107e, ili ne\u0107e oprostiti, \u0161to pobolj\u0161ava samopo\u0161tovanje koje olak\u0161ava proces \u017ealjenja.<\/p>\n\n\n\n Tra\u017eenje opro\u0161taja i \u017eelja da mu bude opro\u0161teno ukazuje da je subjekat postao svestan \u0161tete koju je po\u010dinio. Tako\u0111e ukazuje da je \u0161teta dovoljno bitna za po\u010dinitelja da je on po\u017eeleo da je popravi. Tra\u017eenje opro\u0161taja, stoga, proizilazi iz kapaciteta za kajanje i iz libidinalne komponente saose\u0107anja sa \u017ertvom.<\/p>\n\n\n\n Sada, kada smo razjasnili dinamiku procesa opra\u0161tanja, da se pozabavimo patologijom opra\u0161tanja i njenom vezom sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta.<\/p>\n\n\n\n Kod neuroti\u010dnih osoba, Super \u2013ego, koji nastaje kroz introjekciju spolja\u0161njih objekata, ponekad se ponovo projektuje u te spolja\u0161nje objekte, kako bi se oslobodio ose\u0107anja krivice. Kompulzivne neuroto\u010dne osobe izbegavaju krivicu tako \u0161to tra\u017ee da im bude opro\u0161teno (Fenichel, 1945, str: 165).<\/p>\n\n\n\n Nesposobnost da se oprosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Neki ljudi ne mogu da oproste. Ostaju kivni mesecima, godima a, ponekada, i celog \u017eivota. Postaju gun\u0111ala i prepu\u0161taju se hroni\u010dnoj mr\u017enji, iako ne moraju da budu otvoreno osvetoljubivi. Dijagnosti\u010dki posmatrano, ova grupa uklju\u010duje ozbiljne poreme\u0107aje li\u010dnosti, posebno paranoidni, ozbiljni antisocijalni i maligni narcisti\u010dki poreme\u0107aj li\u010dnosti (Kernberg, 1989). Kada otvoreno \u017eele da se osvete, ove osobe su destruktivne bez granica. Ovakva isklju\u010diva mr\u017eanja posledica je procesa cepanja (nesposobnosti za celovitost objekta) i do\u017eivljavanja objekta kao \u010distog zla.<\/p>\n\n\n\n Prerano opra\u0161tanje<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prerano opra\u0161tanje nalazimo kod osoba koje izgledaju preterano spremne da oproste i zaborave \u0161tetu koja im je po\u010dinjena. Opsesivni neuroti\u010dari sa tipi\u010dnom reakcionom formacijom, kao mehanizmom kojim se brane od agresije, spadaju u ovu kategoriju. Oni preterano brzo opr\u0161taju drugima jer bi, u suprotnom, morali da se suo\u010de sa ose\u0107anjima povre\u0111enosti i besa. Ovakvo konfliktno prerano opra\u0161tanje je kompromisna tvorevina izme\u0111u agresivnih impulsa i Super-ega koji zabranjuje ispoljavanje agresije i, kao takva, mo\u017ee biti klini\u010dki analizirana.<\/p>\n\n\n\n Izra\u017eeniji oblik preranog opra\u0161tanja nalazimo u modelu deficita. Osobe s tim problemom ne ose\u0107aju zadovoljstvo, nedostaje im zdrav kapacitet za ponos i ne mogu da mrze (Galdston, 1987). One ne umeju adekvatno da opaze da su prevarene. Imaju izrazitu glad za objektima i veoma su zavisne od drugih. Iz tih razloga su preterano spremne da oproste povrede i nepravde. Dijagnosti\u010dki posmatrano, u ovoj grupi nalazimo slabe, bezvoljne, shizoidne i \u201ckao da\u201d (Deutsch, 1942) li\u010dnosti koje su rasle okru\u017eene vi\u0161estrukim i nepouzdanim negovateljima. Suprotno od cepanja kojim osoba koja mrzi projektuje sve lo\u0161e u objekat, a sve dobro u sebe, ljudi sa ovom vrstom problema imaju obrnuti splitting - sve dobro projektuju u objekt za kojim \u017eude, i ne mogu da percipiraju njegove lo\u0161e strane (kao ni svoje dobre - \u0161to im oduzima kapacitet za ponos i dostojanstvo). Nedostatak konstantnosti objekta \u010dini ovakve osobe preterano zavisnima, \u0161to im onemogu\u0107ava da priznaju povredu od strane onih od kojih su zavisni.<\/p>\n\n\n\n Preterano opra\u0161tanje<\/strong><\/p>\n\n\n\n Preterano opra\u0161tanje nalazimo kod mazohisti\u010dnih osoba. One ponavljano opra\u0161taju nepravde svojim mu\u010diteljima i izgledaju kao da nikada ne u\u010de iz iskustva. \u017dive u stanju zavisnosti sa sadistima ili osobama koje lako mogu postati sadisti (Berliner, 1958; Kernberg, 1992), ponavljano im se pot\u010dinjavaju i toleri\u0161u poni\u017eenja i mu\u010denje. Stanja me\u0111uzavisnosti u partnerskim vezama ilustruju mazohisti\u010dku dimenziju preteranog opra\u0161tanja. Zavisnici od psihoaktivnih supstanci se pona\u0161aju autodestruktivno u nadi da \u0107e droga na magi\u010dan na\u010din re\u0161iti intrapsihi\u010dke problem. Analogno tome, zavisni partner ostaje beskrajno optimisti\u010dan u pogledu mu\u010dne veze u kojoj se nalazi i nada se da \u0107e svojim preteranim opra\u0161tanjem popraviti tu vezu. Ovakvi oblici do\u017eivljavanja i pona\u0161anja u tesnoj su vezi sa problemima optimalne distance o kojoj smo govorili kao manifestaciji nedostatka konstantnosti objekta.<\/p>\n\n\n\n Pseudoopra\u0161tanje<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ova psihopatolo\u0161ka grupa se odnosi na osobe koje la\u017eno opra\u0161taju. Na povr\u0161ini izgledaju kao da su oprostile neprijatelju, ali u unutra\u0161njosti nastavljaju da prigovaraju i nesposobne su da odtuguju (Sohn, 1999). Pojedinci iz ove grupe se slu\u017ee mehanizmom cepanja svog psihi\u010dkog sveta na dva dela, nakon kog jednim delom uspevaju da prihvate realnost i prevazi\u0111u povrede i nepravde, dok u drugom, psihopatolo\u0161kom delu, zadr\u017eavaju omnipotentne fantazije u kojima su u stanju da poni\u0161te povrede iz pro\u0161losti (Bion, 1957). Daljim kori\u0161\u0107enjem mehanizma cepanja, ovaj drugi deo, s jedne strane, veruje da lepi dani koji su postojali pre povrede, zapravo, mogu da se vrate dok, sa druge stane, bezobzirno i osvetni\u010dki napadaju pretpostavljenog po\u010dinitelja nedela.<\/p>\n\n\n\n Paraleni model upravo opisanom je \u201ciskarikirana skromnost\u201d (Jones, 1913, str: 244), koju pronalazimo kod narcisti\u010dnih osoba.<\/p>\n\n\n\n Pored toga, ove osobe imaju nagla\u0161eno antistocijalno pona\u0161anje u kom pseudoopra\u0161tanje izranja iz laganja koje se prora\u010dunato koristi kao strategija. Staljinova opaska da je \u201cosveta jelo koje je najbolje kad je poslu\u017eeno hladno\u201d i savet koji je Kenedi dao svom sinu \u201cda ne treba da se ljuti, ve\u0107 da se osveti\u201d oslikavaju oblike pseudoopra\u0161tanja.<\/p>\n\n\n\n Beskrajno tra\u017eenje opro\u0161taja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pojedine osobe se beskrajno izvinjavaju za obi\u010dne i svakodnevne gre\u0161ke. Takve osobe nose te\u017eak teret nesvesne krivice. Preterano izvinjavanje ih ne osloba\u0111a zabranjenih i moralno neispravnih hostilnih i seksualnih \u017eelja koje se nalaze u njihovoj podsvesti. Uz to, \u010din preteranog tra\u017eenja da im bude opro\u0161teno sam po sebi mo\u017ee imati hostilne ciljeve i slu\u017eiti kao skriveni mehanizam pra\u017enjenja seksualnih impulsa. Jedan od Abrahamovih (1925) pacijenata je dao veoma jasan primer doga\u0111aja iz svog detinjstva koji oslikava ovaj fenomen. Njegovo pona\u0161anje iz tog vremena, iako naizgled puno krivice i pokajanja, zapravo je bilo me\u0161avina hostilnih i mu\u010diteljskih poriva. Takva ose\u0107anja su potajno veoma blisko povezana s masturbacijom, dok spolja\u0161njem svetu izgledaju kao da su povezana sa sitnim gre\u0161kama koje je dete po\u010dinilo. Svako trivijalno \u201cnedelo\u201d je pra\u0107eno istom reakcijom. De\u010dak iz primera bi se lepio za svoju majku i beskrajno ponavljao: \u201coprosti mi, mama, oprosti mi!\u201d Ovakvo pona\u0161anje je oslikavalo njegovo stanje, ali je, zapravo, mnogo ja\u010de oslikavalo druge dve tendencije. Kao prvo, kroz beskrajno tra\u017eenje da mu bude opro\u0161teno, de\u010dak je, zapravo, mu\u010dio majku. Dalje, u njegovom daljem razvoju je postalo sasvim o\u010digledno da nije poku\u0161avao da se promeni, ve\u0107 je ponavljano pravio gre\u0161ke, kako bi tra\u017eio opro\u0161taj za njih. Ovaj obrazac je ometao i njegovu analizu. \u0160tavi\u0161e, otkriveno je da je to pona\u0161anje bilo imitacija ritma njegove masturbacije. Zabranjena seksualna \u017eelja se, na taj na\u010din, maskirala. (Abraham, 1925, str: 323-324). Ovakva pona\u0161anja odslikavaju i probleme sa tolerancijom na ambivalenciju (dve strane ambivalentnih ose\u0107anja spojene u jednom aktu) o kojima \u0107emo detaljnije govoriti u delu o toj sposobnosti. Me\u0111utim, preduslov za razvoj sposobnosti tolerancije na ambivalenciju je razvoj celovitosti objekta.<\/p>\n\n\n\n Nesposobnost da se prihvati opro\u0161taj<\/strong><\/p>\n\n\n\n U veoma bliskoj vezi sa osobama koje se preterano izvinjavaju su osobe koje ostaju progonjene mesecima i godinama, i to uprkos \u010dinjenici da su im drugi oprostili. Izgledaju nesposobne da prihvate izvinjenje i mu\u010de se sa ose\u0107anjima krivice, depresivnosti i proganjaju\u0107om save\u0161\u0107u. Analno regresivna hostilnost, kao i odbrambena reakcija protiv nje, lepo su ilustrovane u \u010cehovljevom delu \u201c\u010cinovnikova smrt\u201d. Ruski slu\u017ebenik ceo \u017eivot \u0161tedi kako bi do\u0161ao do skupih mesta u bolj\u0161evi\u010dkoj operi, da bi tamo kinuo i razmazao svoj nazalni sekret po \u010doveku koji sedi ispred njega. Izvinjava se i biva mu opro\u0161teno. Me\u0111utim, nije sposoban da se smiri, i ose\u0107anje krivice ga tera da se ponavljano izvinjava. \u010covek mu oprosti svaki put kad se ovaj izvini, mada, sa svakim novim izvinjenjem, \u201co\u0161te\u0107eni\u201d biva sve vi\u0161e iznerviran. Slu\u017ebenik mu \u0161alje pisma, pose\u0107uje ga na poslu kako bi samo jo\u0161 jedanput zatra\u017eio opro\u0161taj. Najzad, \u010dovek postaje toliko besan da ga izbacuje iz svoje kancelarije. Te ve\u010deri, slu\u017ebenik odlazi ku\u0107i, seda na kau\u010d u svojoj dnevnoj sobi i umire.<\/p>\n\n\n\n O\u010digledno je da nesvesna krivica igra veliku ulogu u \u017eivotima ovakvih osoba \u201cbrutalnog super-ega i mazohisti\u010dkih te\u017enji\u201d. Me\u0111utim, ono \u0161to znamo o poreklu takvog arhai\u010dnog, progoniteljskog super ega, upu\u0107uje nas na mehanizam cepanja i projekciju agresije u progonitelje (progoniteljski super ego). Ovakva \u017eestina super ega prema egu koji je na\u010dinio \u201cneoprostivo zlo\u201d posledica je nedostatka sposobnosti da se toleri\u0161e ambivalencija, i gubitka celovitosti objekta. Objekt se do\u017eivljava kao idealno dobar (da bi slu\u017ebenik ceo \u017eivot \u0161tedeo za skupa mesta u operi, morao je idealizovati, preuveli\u010dati vrednost toga...zami\u0161ljati kako ga prisustvo tom \u201cidealizovanom objektu\u201d \u010dini vrednim. Gre\u0161ka ga \u010dini potpuno bezvrednim, i on ne zaslu\u017euje opro\u0161taj. Tra\u017ee\u0107i ga, on ne vidi osobu kojoj se izvinjava (ne ose\u0107a da je davi, nema nikakvu empatiju sa njenim potrebama. Ta osoba je parcijalni objekt, produ\u017eetak njegovih potreba), kao \u0161to ni sebe ne vidi kao celu osobu, ve\u0107 do\u017eivljava samo jedan aspekt sebe - onaj bezvredan, lo\u0161.<\/p>\n\n\n\n Nesposobnost da se zatra\u017ei opro\u0161taj<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osobe kojima nedostaje saose\u0107ajnost \u010desto ne tra\u017ee opro\u0161taj. Izgledaju kao da zaboravljaju nepravde i povrede koje su izazvale. Takav zaborav je \u010desto proizvod ozbiljnih deficita u super-egu, nedostatka ljubavi prema drugima i nesposobnosti da se za\u017eali. U drugim slu\u010dajevima mo\u017ee biti posledica upornog poricanja sopstvenih mana. Takavo poricanje se posti\u017ee zahvaljuju\u0107i paranoidnim anksioznostima (strahom da \u0107e osoba biti jako osramo\u0107ena ukoliko se izvini) i slu\u017ei o\u010duvanju samopo\u0161tovanja. Antisocijalne i narcisti\u010dne osobe su sklone ovakvim pona\u0161anjima (Akhtar, 1992, Kernberg, 1984). O nedostatku sposobnosti za empatiju ve\u0107 smo govorili kao o jednom od odraza deficita u sposobnostima celovitosti i konstantnosti objekta. Sa osobom koja nije do\u017eivljena kao celovito ljudsko bi\u0107e se ne mo\u017ee empatisati. Ona je parcijali objekt, produ\u017eetak potreba subjekta, njegov selfobjekt (objekt koji vr\u0161i neku od funkcija umesto subjekta). Nedostatak celovitosti objekta je povezan sa nesposobnostima diferencijacije sebe i drugoga, neuspesima u procesu separacije i individuacije. Osoba koja se nije diferencirala od objekta do\u017eivljava ga kao produ\u017eetak svojih potreba. Objekt bi trebalo da ose\u0107a ono \u0161to i ona ose\u0107a. Nedostatak tolerancije na ambivalenciju (podno\u0161enje suprotnih ose\u0107anja) i celovitosti objekta povezana je i sa nesposobno\u0161\u0107u \u017ealjenja, a nesposobnost \u017ealjenja onemogu\u0107ava da osobi bude \u017eao i zbog onoga \u0161to je u\u010dinila drugome.<\/p>\n\n\n\n Neravnote\u017ea izme\u0111u opra\u0161tanja drugima i sebi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Psihopatologija je, tako\u0111e, o\u010digledna kada postoji veliki rascep izme\u0111u mogu\u0107nosti da se izbalansira opra\u0161tanje drugima i samom sebi. Narcisti\u010dne, paranoidne i antisocijalne osobe su spremne da se oslobode svake odgovornosti za \u0161tetu koju su po\u010dinile. One ili pori\u010du ili opravdavaju svoja nedela. Lako opra\u0161taju sebi, ali ne i drugima.<\/p>\n\n\n\n Mazohisti\u010dne osobe su sklone da urade suprotnu stvar. Zatvaraju o\u010di pred nedelima koja su im po\u010dinjena i ostaju posve\u0107ene svojim mu\u010diteljima. Opra\u0161taju drugima, dok same sebe beskrajno ka\u017enjavaju.<\/p>\n\n\n\n I jedan i drugi oblik poreme\u0107aja baziraju se na odre\u0111enoj vrsti mehanizma cepanja, nemogu\u0107nosti odr\u017eavanja celovitost percepcije i do\u017eivljaja sebe i drugoga.<\/p>\n\n\n\n Traganje za idealnim objektom i simbiozom se, ponekad, povezuje sa pozitivnim stremljenjima edipalne faze - povezuje se sa seksualno\u0161\u0107u. Spajanje reprezentacije 'dobre majke' sa onim \u0161to je u edipalnoj fazi \u017eeljeni objekat (roditelj suprotnog pola) podsti\u010de jaku \u010de\u017enju koja se do\u017eivljava kroz izra\u017eene potrebe koje se nikako ne mogu dovoditi u pitanje. One se moraju zadovoljiti po svaku cenu - bez obra\u0107anja pa\u017enje na potrebe partnera.<\/strong> Ovakvi klijenti ne mogu da uzvrate ljubav, oni pro\u017ediru i tro\u0161e pla\u0161e\u0107i se upravo toga da \u0107e se to \u0161to pro\u017ediru istro\u0161iti. Tra\u017ee\u0107i utehu i kontakt, oni se bore s problemima infantilnog narcizma, separacije i simbioze.<\/p>\n\n\n\n Njihova \u201eseksualnost\u201d, zapravo, nema mnogo veze sa seksualno\u0161\u0107u. Kroz intenzivne i neutoljive seksualne potrebe oni te\u017ee da zadovolje druge potrebe - potrebe za simbiozom, neutoljivu emotivnu glad iz oralnog perioda, naru\u0161enu narcisti\u010dku ravnote\u017eu.<\/strong>..Spojene sa edipalnim \u010de\u017enjama, dovode do pona\u0161anja \u201eseksualizovanih beba\u201d koje nisu u stanju da vode ra\u010duna o potrebama drugih, ne uzimaju ih u obzir...samo agresivno, lepljivo, nametljivo...tra\u017ee ono \u0161to im treba. Takav transfer se, naravno, ne javlja samo u odnosu sa terapeutom, ve\u0107 i u drugim odnosima u \u017eivotu takvih osoba.<\/p>\n\n\n\n Tabela 24-celovitost objekta i sposobnost za ljubav<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tabela 25-konstantnost objekta i sposobnost za ljubav<\/strong><\/p>\n\n\n\nKonstantnost objekta i sposobnost za ljubav<\/h5>\n\n\n\n
Poreme\u0107aj optimalne distance<\/h6>\n\n\n\n
Problemi sa opra\u0161tanjem<\/h5>\n\n\n\n
Patologija opra\u0161tanja<\/h5>\n\n\n\n
\"Maligna seksualnost\"<\/h5>\n\n\n\n
Sposobnost: Celovitost objekta - \u201clepak psihe\u201d- sposobnost koja do\u017eivljaj sebe i druge osobe celovitim i realisti\u010dnim.
-U ljubavnim odnosima - to je sposobnost odr\u017eavanja razli\u010ditih aspekata do\u017eivljaja (pozitivnih i negativnih) neke osobe, sebe, stvarnosti, kao jedne celine. Prihvatanje ograni\u010denja. Spremnost da se, uprkos ograni\u010denjima i tome \u0161to ni\u0161ta nije savr\u0161eno, ulo\u017ei energija, emocije, trud, u ostvarivanje \u017eeljenih odnosa i ciljeva.
<\/th><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\nIspoljavanje nedostatka:<\/strong><\/em> nesposobnost da se integri\u0161u pozitivne i negativne osobine ljudi, nerealnost do\u017eivljavanje sebe i drugoga. \u010ceste i ekstremne smene emocija, idealizacije i razo\u010daranja. Haoti\u010dne i dramati\u010dne veze, prekidi i mirenja, stalno na \u201eklackalici\u201c opre\u010dnih emocija. Sna\u017ena potreba za spajanjem i strah od gubljenja sebe u vezi. Emocionalno preplavljivanje, nasilje. \u201eNedokazanost\u201c, nesposobnost da se uvidi sopstveno pona\u0161anje, izlu\u0111ivanje partnera smenom ekstremnih emocija, impulsivne reakcije, nekontrolisane emocije. Sposobnost za empatiju parcijalna, samo kada se empati\u0161e sa sli\u010dnim sebi, sa objektom koji se do\u017eivljava kao dobar. Partner se \u010desto ose\u0107a kao da nije li\u010dnost, ve\u0107 predmet.<\/td><\/tr><\/thead><\/table><\/figure>\n\n\n\n Ispoljavanje razvijene sposobnosti<\/em>: nezavisnost koja uklju\u010duje bliskost i distancu.<\/em>
Osobe sa dobro razvijenom konstantno\u0161\u0107u objekta su sposobne za veliku bliskost i naklonost, ali se, tako\u0111e, ose\u0107aju samodovoljno, sigurno i slobodno, tako da nemaju o\u010dajni\u010dku potrebu za drugima. Konstantnost objekta nam daje jasan ose\u0107aj sopstvenih granica i granica druge osobe. Znamo gde se \u201cjedna ko\u017ea zavr\u0161ava, a gde po\u010dinje druga\u201d. Kada su razdvojeni, mogu da se nose sa tim savr\u0161eno dobro. Imaju sposobnost da budu sami. Njihov \u017eivot nije pokvaren strahom od gubitka voljenog objekta, strahom od samo\u0107e, brigom o tome kako \u0107e se sna\u0107i ako izgube svog partnera. Zato nisu prinu\u0111eni da kontroli\u0161u partnera, svoju decu, roditelje...(\u0161to nam vi\u0161e trebaju drugi ljudi, to vi\u0161e imamo potrebu da ih kontroli\u0161emo), mogu mu \u201cdati prostora\u201d (kao i sebi).
Jasna svesnost o tome \u0161ta se \u017eeli i ho\u0107e. Svesnost o vrednosti cilja i kad potrebe nisu zadovoljene, istrajnost. Sposobnost da se predstava vrednosti cilja dr\u017ei u sebi i u te\u0161kim trenucima. Optimizam - svesnost da \u0107e, nakon ulo\u017eenog truda, nagrada ipak do\u0107i (\u010dak i ako postoji rizik da se to ne desi), sposobnost da se prihvati neizvesnost, rizik. Sposobnost odlaganja, ulaganja u dugoro\u010dnije ciljeve.<\/strong><\/th><\/tr>Ispoljavanje nedostatka: <\/strong><\/em>Odrasla osoba koja nije razvila ovu sposobnost \u0107e, u svojim emotivnim vezama, te\u017eiti zavisnosti, posedovanju ili kontroli voljenog objekta, stalnoj fizi\u010dkoj prisutnosti...ili gubljenju ose\u0107anja \u010dim objekt ljubavi nije tu ili ne zadovoljava neku potrebu.<\/strong>
-prekomerni optimizam -\u201djednog dana\u201d fantazija<\/strong>: uporno traganje za potpuno dobrim objektima u spolja\u0161njem svetu, za idealnim partnerom. Fantazija \u201esamo da se to nije desilo\u201d - \u017eivljenje u pro\u0161losti, <\/strong>fiksacija za neku vezu u pro\u0161losti koja je \u201epromenila \u017eivot\u201d, pa osoba ne mo\u017ee dalje.
-Izra\u017eena potreba-strah dilema<\/strong>, potreba za simbiozom i strah od gu\u0161enja u vezi ili strah od ostavljanja. Potreba strah dilemu mogu re\u0161avati na razli\u010dite kompromisne na\u010dine destruktivne po vezu-poreme\u0107aji optimalne distance<\/strong>: kroz haoti\u010dnu smenu zavisnosti i agresije (be\u017eanja, odgurivanja partnera-grani\u010dni), kroz zavo\u0111enje, pa hladno\u0107u i posedovanje partnera (narcisti\u010dni), kroz \u201especijalnu magi\u010dnu povezanost\u201d (stalno mislimo jedno na drugo, \u010ditamo misli - kod paranoidnog), bez realnog emotivnog odnosa, kroz odnose sa zami\u0161ljenim objektima (kod \u0161izoidnog).
-Nesposobnost tugovanja, netolerancija ravnodu\u0161nosti), poreme\u0107aji sposobnosti pra\u0161tanja, maligna seksualnost...<\/strong><\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>","protected":false},"featured_media":520,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-519","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/519","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/520"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=519"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=519"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}