{"id":517,"date":"2022-10-17T09:26:52","date_gmt":"2022-10-17T09:26:52","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=517"},"modified":"2022-10-26T09:10:35","modified_gmt":"2022-10-26T09:10:35","slug":"celovitost-i-konstantnost-objekta-i-kapacitet-za-rad","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/koristan_sadr_aj\/celovitost-i-konstantnost-objekta-i-kapacitet-za-rad\/","title":{"rendered":"Celovitost i konstantnost objekta i kapacitet za rad"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n\n\n\n

<\/a>Celovotost objekta i kapacitet za rad<\/h3>\n\n\n\n

Celovitost objekta smo nazvali \u201clepak psihe\u201d. To je sposobnost koja nas \u010dini sposobnim da opa\u017eamo kompleksnost ljudi, pojava, sebe, i procesa rada. Da taj proces do\u017eivimo kao celinu. <\/strong>Nesposobnost odr\u017eavanja celovitosti objekta dovodi do aktiviranja mehanizma cepanja i fragmentacije do\u017eivljaja na parcijalne objekte i parcijalne do\u017eivljaje. Fragmentacija dovodi do razli\u010ditih manifestacija koji u velikoj meri o\u0161te\u0107uju kapacitet za rad ili rad \u010dine nemogu\u0107im.<\/p>\n\n\n\n

Jacques (1960) nam je pokazao kako mehanizam cepanja i fragmentacija do\u017eivljaja dovode do \u201ekonkretizma\u201c, do\u017eivljaja stvarnosti, pa i rada, koji je nerealan jer je ispunjen konfuznom me\u0161avinom parcijalnih objekata, projekcija i fantazija, sli\u010dno do\u017eivljaju stvarnosti koje imaju deca na ranim uzrastima (onome \u0161to je Pija\u017ee nazivao sinkretizam). Prepreke koje iskrsavaju u radu nisu samo prepreke, ve\u0107 progoniteljski parcijalni objekti, oli\u010denja zla, ne\u0161to \u0161to preti da nas uni\u0161ti ili proguta. Pozitivni aspekti rada nisu samo koristi i zadovoljstva, ve\u0107 \u201edobre dojke\u201c, idealni objekti koji bi trebalo da daju sve za ni\u0161ta\u2026Proces rada i objekti rada imaju svoje objektivne karakteristike i simboli\u010dna zna\u010denja koja im pridajemo (rad mo\u017ee biti simbol reparacije, ra\u0111anja, stvaranja bebe, obnavljanja dobrog objekta, fali\u010dke potencije\u2026).Me\u0111utim, kada do\u0111e do cepanja i fragmentacije, simboli nisu apstraktne mentalne reprezentacije objekata, ve\u0107 direktna \u201eotelotvorenja\u201c parcijalnih objekata (to je Jacques nazivao \u201ekonkretizam\u201c), simbolske jednakosti. U takvim stanjima testiranje realnosti je ozbiljno ugro\u017eeno i rad je nemogu\u0107. U bla\u017eim varijantama gubitka celovitosti objekta proces rada izaziva veliku anksioznost i iscrpljenost. Da\u0107emo jedan primer privremenog gubitka celovitosti objekta kod osobe koja ina\u010de funkcioni\u0161e na zrelijem nivou, i privremenog poreme\u0107aja kapaciteta za rad pod uticajem anksioznosti koja je time izazvana.<\/p>\n\n\n\n

Primer br. 39 (Jovanovi\u0107, N.)<\/em><\/p>\n\n\n\n

Klijent, pedesetogodi\u0161nji nastavnik, javlja se za pomo\u0107 zbog anksioznosti, stresa i iscrpljenosti. Pored izvesnih porodi\u010dnih nesuglasica, osnovni izvor napetosti su situacije na poslu, problemi iz kojih on izlazi \u201ekao samleven\u201c. Kolege mu ka\u017eu da preuveli\u010dava stvari, i da je zbog toga toliko nervozan i isrpljen jer se \u201enervira zbog sitnica i gluposti\u201c. Zamolio sam ga da opi\u0161e neke od tih \u201esitnica i gluposti\u201c. On daje dva primera koji jasno odslikavaju gde nastaje \u201ebag\u201c, gre\u0161ka u obradi stvarnosti koja je posledica cepanja i konkretizma, privremenog gubitka celovitosti objekta. Klijent, ina\u010de, dobro funkcioni\u0161e kao profesor, dobar je predava\u010d, ima zadovoljavaju\u0107u komunikaciju sa u\u010denicama, ve\u0107i broj nagrada u svojoj profesiji, magistraturu\u2026smatraju ga kompetentnim profesorom.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Prva situacija koju opisuje je \u201e\u017ealba jednog ludog roditelja\u201c ministrarstvu prosvete na neki aspekt njegovog rada sa detetom te osobe. Isti roditelj takve \u017ealbe \u010desto \u0161alje i za druge profesore. Klijent upada u stanje panike. Ka\u017ee da zna da mu ni\u0161ta ne mogu, da se zbog toga ne mo\u017ee dobiti niti otkaz, niti suspenzija, ali on ose\u0107a neku katastrofu, da \u0107e se ne\u0161to stra\u0161no desiti, ali ne mo\u017ee da ka\u017ee \u0161ta. Govori o svojoj nesigurnosti u specifi\u010dnim situacijama, kada ga neki autoritet procenjuje.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Druga situacija koju opisuje je kako mu je, na po\u010detku \u0161kolske godine, direktor saop\u0161tio da \u0107e raditi u dve smene (tako bi morao dva puta dnevno da dolazi u \u0161kolu, i rascepkan mu je ceo dan). On je zanemeo i iza\u0161ao. Nakon te prve paralize, kre\u0107u gr\u010deviti napori da promeni situaciju. Sav zajapuren i izbezumljen, kao da ga \u201eprogoni medved\u201c, poziva kolege koji predaju isti predmet, izra\u017eava svoj bes, ose\u0107anje nepravde i ugro\u017eenosti, pona\u0161a se kao da je situacija \u201epitanje \u017eivota ili smrti\u201c. Na kraju, uspeva da promeni raspored. Ali, nakon toga se danima ose\u0107a\u201c zga\u017eenim\u201c i iscrpljenim. Svi mu ka\u017eu da je dramatizovao situaciju i da je to moglo da se re\u0161i bez mnogo nervoze. On i sam postaje svestan da je moglo. Predlo\u017eio sam mu da se vratimo na te situacije i detljnije ispitamo njegovo do\u017eivljavanje, u sekvencama kako se situacija odvijala. Analiza je pokazala da se, u obe situacije, de\u0161avaju iste sekvence. Prva gre\u0161ka u obradi informacija nastaje na po\u010detku, kada on do\u017eivljava \u201eparalizu\u201c. Autoritet sa kojim je u komunikaciji postaje \u201e\u010disto zlo\u201c.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Druga situacija jasnije pokazuje privremeni gubitak kontakta sa realno\u0161\u0107u, cepanje i konkretizam na delu. Direktor o kojem je re\u010d je, prema opisu klijenta, ina\u010de veoma razumna i dobra osoba. Prethodna direktorka je bila diktatorka i \u201eradila je \u0161ta joj se ho\u0107e\u201c, pa je uterala strah u kosti zaposlenima i njene odluke su bile neopozive. Ona je bila \u201ekao njegova majka\u201c \u2013 nikad zadovoljna, nikada da pohvali i u\u017easno besna kada bi se u ne\u010demu suprotstavio, \u201ekao da ho\u0107e da ga pojede\u201c. Me\u0111utim, klijent je i direktora za kojeg ka\u017ee da je dobar \u010dovek \u201c i da su u dobrom odnosu, u situaciji kada mu je saop\u0161tio ne\u0161to nepovoljno po njega, do\u017eiveo kao zlu osobu koja radi ono \u0161to ho\u0107e. Sledi paraliza, kao i u odnosu sa majkom, i naknadna reakcija besa, paranoidna reakcija i gr\u010devita borba da se izbori za \u017eivot. \u010cak i kada uspeva da uradi ono \u0161to je dobro za njega, umesto zadovoljstva, ose\u0107a se zga\u017eenim. Pitao sam ga kako bi se odvijala ta situacija da nije poistovetio direktora sa svojom majkom, biv\u0161om direktorkom i \u201e\u010distim zlom\u201c. Rekao je: \u201ePa, do\u017eiveo bih to kao uobi\u010dajeni problem\u010di\u0107 na poslu\u2026ne pravi direktor raspored, ve\u0107 jedna koleginica\u2026i ona se ne udubljuje ba\u0161 toliko da podesi raspored tako da ba\u0161 svima odgovara. Mogao sam da mu ka\u017eem da mi ba\u0161 ne odgovara taj rad u dve smene i da predlo\u017eim da sa tom koleginicom i kolegama koji predaju isti predmet malo poradimo i prona\u0111emo bolje re\u0161enje za sve. On je razuman i dobronameran \u010dovek. Kasnije mi je to i sam rekao i \u010dudio se \u0161to sam se paralisao, ne razumev\u0161i \u0161ta je to u njegovom pona\u0161anju \u0161to me je navelo na takvu reakciju\u201c. Sli\u010dno je pokazala i analiza prve situacije, situacije sa inspekcijom. Do\u017eivljaj tih inspektora je bio progoniteljski, kao da su to neki \u201einkvizitori\u201c nalo\u017eeni da o\u0161tro ka\u017enjavaju, da ga ismeju, ponize i poka\u017eu kako je nekompetentan profesor. Sa druge strane, navodi iskustva kolega kod kojih je dolazila inspekcija i koji su mu pri\u010dali, pre nego \u0161to je on do\u0161ao u tu situaciju, kako su inspektori bili veoma prijatni i korektni. Me\u0111utim, kada je nastupilo cepanje, pozitivna iskustva sa direktorom i pozitivna iskustva kolega sa inspektorima nestala su u neku drugu dimenziju stvarnosti. Celina do\u017eivljaja je izgubljena, i klijent je ostao u kontaktu sa parcijalnim lo\u0161im progoniteljskim objektima \u2013 \u201emedvedima koji ho\u0107e da ga pojedu\u201c. Te\u0161ko je raditi bez celovitosti do\u017eivljaja. Klijent se ose\u0107ao \u201ezga\u017eenim\u201c.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Bartlett (1973) nam je pokazao kako sposobnost za do\u017eivljavanje celovitosti objekta omogu\u0107ava da se proces rada do\u017eivi u kontinuitetu, kao celovit objekt. Kada klijent do\u017eivljava da mo\u017ee da odr\u017ei kontinuitet svog rada kroz du\u017ei vremenski period (da nije \u201ckratkog daha\u201d, da razvija \u201ckonstantnost objekta\u201d), on u\u010destvuje u stvaranju svog razvoja i iskustva koje menja njegovu crno-belu logiku (posti\u017ee celovitost objekta, iskustva se stapaju u kontinuirani do\u017eivljaj, nestaje cepanje na dobre i lo\u0161e objekte, parcijalna iskustva uspeha i neuspeha, \u201cdobre i lo\u0161e dane\u201d \u2013 svoja radna iskustva do\u017eivljava kao celinu u kojoj ima i uspona i padova, ali je generalno dobra \u2013 jer ljubav nadvladava agresiju). Tada po\u010dinje da do\u017eivljava svaki pojedina\u010dni moment svojih aktivnosti, uspeha ili neuspeha, kao jedinstvo u kojem ispravno i pogre\u0161no, dobro i lo\u0161e, uspeh i neuspeh, koegzistiraju.<\/p>\n\n\n\n

Problemi sa celovito\u0161\u0107u objekta dovode do problema u procesu rada koji su sli\u010dni onima do kojih dovode u kapacitetu za ljubav. Osobe sa nedostatkom celovitosti objekta imaju problem sa lo\u0161om kontrolom impulsa \u2013 impulsivno\u0161\u0107u i iritabilno\u0161\u0107u, \u010destom i haoti\u010dnom smenom emocija, velikom zavisno\u0161\u0107u emocija od toga da li su im potrebe zadovoljene, <\/strong>velikim oscilacijama do\u017eivljaja sebe, sklono\u0161\u0107u ka omalova\u017eavanju sebe ili drugih<\/strong>. Oni \u201cizlu\u0111uju\u201d svoje kolege na poslu svojom iracionalno\u0161\u0107u, oscilacijama, preuveli\u010davanjima\u2026. Tretiraju druge kao svoje produ\u017eetke, i izrazito su manipulativni, osvetoljubivi, nesposobni da oproste\u2026Oni su, zapravo, nesposobni za konstruktivnu kooperaciju, uzajamnost, saradnju koja bi bila u interesu posla i poslovnih partnera i kolega. <\/strong>Kolege i saradnici takvih osoba \u010desto imaju velikih problema sa sopstvenim ambivalentnim emocijama prema toj osobi, i problema da shvate \u201ckako neko mo\u017ee biti nekada tako dobar, a nekada u\u017easan\u201d, kao da postoje dve osobe u jednom telu. Osobe koje koriste mehanizam cepanja \u010desto \u201eisteruju neku veliku pravdu\u201d, \u201ebore se protiv nekog velikog zla\u201d (koje drugi ne vide), uglavnom provociraju druge \u201cda im objasne\u201d, \u201cda ih urazume\u201d\u2026zapravo da ih \u201czalepe\u201d svojim argumentima, podse\u0107anjima da stvari nisu tako \u201ecrno-bele\u201d. Naravno, takvi poku\u0161aji su bezuspe\u0161ni, \u201cudaraju u zid\u201d. Ljudi sa nedostatkom celovitosti objekta su, kako se u narodu ka\u017ee, \u201cnedokazani\u201d, argumenti ne dopiru do njih<\/strong>. Uglavnom, onaj koji poku\u0161ava da \u201curazumi\u201d osobu sklonu cepanju postaje \u201clo\u0161 objekat\u201d, onaj koji progoni, onaj koji je \u201cna neprijateljskoj strani\u201d i, kao takav, postaje meta napada. Oni koji poku\u0161avaju \u201esmirivanje\u201d samo ih jo\u0161 vi\u0161e \u201eraspale\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Sa osobom koja nema razvijenu celovitost objekta ne mo\u017ee se uspostaviti konstruktivna i trajna saradnja u procesu rada. Takve osobe imaju znatnih problema da razumeju poziciju drugog (jer ne do\u017eivljavaju drugu osobu kao celovitu osobu). Mi\u0161ljenje im je odre\u0111eno emotivnim stanjem i neposobni su da sagledaju \u201edrugu stranu medalje\u201d, onu koja ne odgovara njihovom trenutnom emotivnom stanju. Procesi cepanja dovode i do paranoidnih ideja (velikih neprijatelja i progonitelja na poslu), magijskog mi\u0161ljenja, megalomanskih ideja (\u201evelikih biznisa\u201d, \u201erevolucionarnih pronalazaka\u201d) i grandiozne slike o sebi, \u0161to mo\u017ee znatno da ugrozi sam proces rada i u\u010desnike u njemu. U rascepljenim stanjima i stanjima anksioznosti takve osobe na poslu poku\u0161avaju da gr\u010devito ovladaju situacijom i sklone su raznim manipulacijama voljom drugih. \u010cesto menjaju poslove, nisu u stanju da se du\u017ee vremena zadr\u017ee na jednom mestu, sklone su velikim oscilacijama i \u010destim ekscesima zbog kojih gube posao.<\/p>\n\n\n\n

Razvijena sposobnost odr\u017eavanja celovitosti objekta daje osobi \u201e\u0161irinu\u201d pogleda na sve aspekte posla, na proces rada kao celinu, kontinuirani proces koji prolazi kroz razli\u010dite faze, sastavljen od pozitivnih i negativnih aspekata koji se prepli\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

Tabela 31-celovitost objekta i kapacitet za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ispoljavanja razvijene sposobnosti \u2013<\/strong> daje osobi \u201e\u0161irinu\u201d pogleda na sve aspekte posla, na proces rada kao celinu, kontinuirani proces koji prolazi kroz razli\u010dite faze, sastavljen od pozitivnih i negativnih aspekata koji se prepli\u0107u. Osoba je realisti\u010dna, sposobna da podnese tenziju u fazama neuspeha, neizvesnosti. Osoba ima dobru kontrolu afekata u poslu, nema velikih oscilacija raspolo\u017eenja.<\/td><\/tr>
Ispoljavanja nerazvijene sposobnosti:<\/strong>testiranje realnosti je ugro\u017eeno. Posao se ne do\u017eivljava celovito, ve\u0107 fragmentirano, kao da je sastavljen iz rascepljenih delova, uspeha i neuspeha, dobih i lo\u0161ih dana\u2026koji nisu povezani u jednu celinu usmerenu ka razvoju. Javljaju se problemi sa lo\u0161om kontrolom impulsa \u2013 impulsivno\u0161\u0107u i iritabilno\u0161\u0107u, \u010destom i haoti\u010dnom smenom emocija, velikom zavisno\u0161\u0107u emocija od toga da li su im potrebe zadovoljene, velikim oscilacijama do\u017eivljaja sebe, sklono\u0161\u0107u ka omalova\u017eavanju sebe ili drugih. Oni \u201cizlu\u0111uju\u201d svoje kolege na poslu svojom iracionalno\u0161\u0107u, oscilacijama, preuveli\u010davanjima\u2026.Tretiraju druge kao svoje produ\u017eetke, i izrazito su manipulativni, osvetoljubivi, nesposobni da oproste\u2026Oni su, zapravo, nesposobni za konstruktivnu kooperaciju, uzajamnost, saradnju koja bi bila u interesu posla i poslovnih partnera i kolega. \u010cesto menjaju poslove, nisu u stanju da se du\u017ee vremena zadr\u017ee na jednom mestu, sklone su velikim oscilacijama i \u010destim ekscesima zbog kojih gube posao.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

<\/a>Konstantnost objekta i kapacitet za rad<\/h3>\n\n\n\n

Podsetimo se, konstantnost objekta je na\u0161a sposobnost koja nam omogu\u0107ava da budemo stabilni, da imamo stabilne unutra\u0161nje predstave sebe, drugih ljudi, stvarnosti\u2026da nas ne uzdi\u017eu i spu\u0161taju previ\u0161e spolja\u0161nji doga\u0111aji, zadovoljenje ili nezadovoljenje na\u0161ih potreba. Ova sposobnost je osnova na\u0161e psihi\u010dke-emotivne stabilnosti i nezavisnosti.<\/strong> Osobe sa razvijenom sposobno\u0161\u0107u se ose\u0107aju samodovoljno, sigurno i slobodno, tako da nemaju o\u010dajni\u010dku potrebu za drugima.<\/strong> Konstantnost objekta nam daje jasan ose\u0107aj sopstvenih granica i granica druge osobe<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Su\u0161tina problema koju imaju osobe sa nerazvijenom konstantno\u0161\u0107u objekta je zavisnost<\/strong>, nesposobnost da budu sami i da rade sami i nedovoljna diferencijacija sopstvenih granica<\/strong>, sposobnost da odvoje do\u017eivljaj sebe od do\u017eivljaja drugih, ili od do\u017eivljaja posla kojim se bave. Njihov identitet je difuzan. Ovi problemi se jasno odra\u017eavaju na njihov kapacitet za rad upravo kroz ta dva obilka nesposobnosti: ne mogu da rade sami, iako mogu biti dobri radnici kada rade u timu, sa ljudima. Tre\u0107i bazi\u010dni problem koji imaju osobe sa nedostatkom konstantnosti objekta u radu je \u201ekratak dah\u201c<\/strong>, nesposobnost da odla\u017ee. Ne mogu da odr\u017ee konstantnost cilja<\/strong>, stabilnu mentalnu reprezentaciju cilja rada, ako nema neposrednog zadovoljenja.<\/strong> Ne mogu da odla\u017eu zadovoljenje, niti da ostvaruju dugoro\u010dne ciljeve koji zahtevaju strpljenje i veru u uspeh kroz kontinuirane napore koji \u0107e, korak po korak, dovesti do cilja.<\/p>\n\n\n\n

Problemi sa diferencijacijom, nejasnim granicama, dovode do toga da neki ljudi ne mogu da razdvoje li\u010dni i profesionalni identitet. Oni su posao koji rade, kao da bez profesionalnog identiteta ne postoje. \u010cesto su to ljudi koji ka\u017eu da im je firma u kojoj su zaposleni \u201edruga porodica\u201c i koji \u201e\u017eive na poslu\u201c jer \u201enemaju drugi \u017eivot\u201c osim \u017eivota na poslu. Ne mogu da odvoje svoja mi\u0161ljenja i stavove od shvatanja struke, nemaju li\u010dno mi\u0161ljenje. Posao i radno okru\u017eenje do\u017eivljavaju kao \u201edobar objekt\u201c sa kojim su u simbiozi. Te\u017ee da se komformiraju i utope u norme poslovnog okru\u017eenja. Veliki im je problem kada treba da promene radno okru\u017eenje, \u010dak i kada na drugom poslu dobijaju bolje uslove. Kao da ne rade za novac, ve\u0107 za okru\u017eenje, za to da budu okru\u017eeni i sigurno u\u0161u\u0161kani u okolinu na koju su navikli i u koju su se asimilovali, stopili se sa njom. Takve osobe mogu, iz straha od promene i prekida stanja nediferenciranosti od okoline, pru\u017eati otpore svakoj promeni u radnom okru\u017eenju. Kao i u ljubavi, ovakve osobe su zavisne od radnog okru\u017eenja. Posao im pru\u017ea mogu\u0107nost da budu okru\u017eeni ljudima, da ne budu sami.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, videli smo da se problemi sa konstantno\u0161\u0107u objekta, posebno poreme\u0107aji optimalne distance, ne reflektuju na isti na\u010din kod svih osoba kod kojih postoji defekt ove sposobnosti. I posao je objekt \u2013 sa njim se gradi odnos i investira libidinozna ili agresivna energija. I u odnosu na posao mo\u017ee postojati problem optimalne distance.<\/p>\n\n\n\n

Kao \u0161to zavisne osobe mogu smatrati merilom prave ljubavi ose\u0107anje da \u201ene mogu da \u017eive\u201c bez voljene osobe, i ovisnici od posla \u201ene bi mogli da \u017eive\u201c bez svog posla. Zdravi ljudi se i u ljubavi i u radu posve\u0107uju ljubavnom odnosu ili poslu jer je to njihov izbor, a ne moranje. Kao \u0161to zavisnost motivi\u0161e osobu da kontroli\u0161e partnera, tako neke osobe sa problemima konstantnosti objekta imaju potrebu da sna\u017eno kontroli\u0161u svoju radnu okolinu (\u201ekontrol frikovi\u201c \u2013 ni\u0161ta ne mo\u017ee bez njih, moraju da budu \u201emiro\u0111ija u svakoj \u010dorbi\u201c, da znaju sve i sve dr\u017ee pod kontrolom) ili, kada potreba-strah dilema izazvove strah od gu\u0161enja, dobiju nezadr\u017eivu potrebu da pobegnu, promene posao, odu bilo gde\u2026(kao \u0161to je taj strah od uhva\u0107enosti \u010desto izvor potrebe da se prevari partner). Me\u0111utim, zavisne veze se te\u0161ko napu\u0161taju, pa je \u010desto tako i u zavisnosti od posla (iako osoba objektivno mo\u017ee da na\u0111e drugi posao i napusti onaj kojim je nazadovoljna). Ne retko susre\u0107emo ljude koji, iako imaju objektivne mogu\u0107nosti za to, ne mogu da napuste posao na kojem su stalno uznemireni i napeti. Paradoksalno, \u010desto je lak\u0161e prihvatiti gubitak odnosa ili iskustva koje je bilo veoma dobro, nego se oporaviti od nekog nezadovoljavaju\u0107eg. Kao da postoji prisila da se stalno vra\u0107amo tom odnosu kako bismo pokazali da mo\u017ee da funkcioni\u0161e. To je, zapravo, poku\u0161aj da se uspostavi naru\u0161ena konstantnost objekta. Ako je ne\u0161to bilo dobro, i zbog toga smo se ose\u0107ali sre\u0107no i ispunjeno dok razmi\u0161ljamo o tome, lak\u0161e nam je da prihvatimo da to ne mo\u017eemo imati zauvek, jer smo ve\u0107 toliko dobrog dobili, i uspomena na to \u0161to smo dobili nas odr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n

\u010cesto se, u tekstovima vezanim za uspe\u0161nosti u radu i zadovoljstvo poslom, govori o potrebi uspostavljanja balansa izme\u0111u posla i privatnog \u017eivota. Ti problemi su, zapravo, uglavnom povezani sa problemima odr\u017eavanja optimalne distance, kao i u ljubavnim odnosima. Rekli smo da je, u zdravom odnosu izme\u0111u ljudi, potrebno je da postoji optimalna distanca. Kapacitet za optimalnu distancu zna\u010di sposobnost da se bude prili\u010dno blizak sa nekim, a opet svoj\u2026kao i da se to isto dopusti i partneru. Biti i zavistan i nezavistan u isto vreme. To va\u017ei i za odnos prema poslu. Kao \u0161to smo videli da u ljubavnim relacijama osobe sa problemima optimalne distance koriste razli\u010dite strategije no\u0161enja sa potreba-strah dilemom, sli\u010dne strategije se mogu videti i u relacijama osobe sa poslom koji obavlja.<\/p>\n\n\n\n

Osobe sa problemom diferencijacije i sna\u017enim potrebama za simbiozom \u0107e se utopiti u posao (kao \u0161to se neki utope u ljubavnu vezu) i izgubiti sopstveni identitet u poslovnom identitetu. Osobe sa grani\u010dnom organizacijom li\u010dnosti \u0107e se \u201eklackati\u201d u svom odnosu prema poslu. Smenjivati faze entuzijazma sa fazama mr\u017enje prema onome \u0161to rade:<\/p>\n\n\n\n

Primer 40 (Jovanovi\u0107, N.)<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u201e\u0160kolski\u201d primer takve strategije je jedan klijent grani\u010dne organizacije li\u010dnosti koji je sedam puta ponovio identi\u010dni obrazac vezan za njegov rad u Americi. Odlazio bi sa velikim entuzijazmom, bio aktivan u nala\u017eenju posla i dobijao dobre poslove sa solidnom zaradom. Uspevao je, \u010dak, da u\u0161tedi izvesnu koli\u010dinu novca da otpo\u010dne i dopunski biznis sa nekretninama i kupovinom i prodajom akcija. Me\u0111utim, posle nekog vremena, dolazila bi faza \u201enostalgije\u201d za primarnom porodicom, poziva majci da do\u0111e u Ameriku, potom bi napravio neki eksces na poslu i dobio otkaz. Vra\u0107ao bi se u Srbiju, \u017eiveo neko vreme na ra\u010dun roditelja, ne rade\u0107i ni\u0161ta, a onda bi ga ponovo \u201ehvatao\u201d polet, i \u017eelja da se vrati u Ameriku i otpo\u010dne novi posao. I tako sedam puta. Nije mogao da izdr\u017ei ni jednu vezanost (isti obrazac imao je i u ljubavnom \u017eivotu) \u2013 niti kontinuiranu vezanost za jedan posao, kao ni vezanost za primarnu porodicu ili devojku sa kojom bi se zabavljao. Uvek se \u201ekajao\u201d zbog gubitka ne\u010dega. Kad je u Americi, \u0161to nije \u201ekod ku\u0107e\u201d, kad je kod ku\u0107e, \u0161to nije u Americi. Kod ku\u0107e se ose\u0107ao sigurno, ali bez energije, utrnulo, u Americi je bio aktivan, ali to nije mogao da izdr\u017ei jer se ose\u0107ao nesigurno i usamljeno\u2026Kroz analizu njegovog odnosa prema radu i incidenata koje je pravio do\u0161li smo do postojanja obrasca i u tome. On, zapravo, nikada nije imao \u017eelju da radi, ve\u0107 samo da zaradi. Uvek je poku\u0161avao da na\u0111e na\u010din kako da \u201ezaradi na foru\u201d, da dobije \u0161to vi\u0161e, daju\u0107i \u0161to manje\u2026Poslednji poku\u0161aj je bio tra\u017eenje nekog na\u010dina da dobije od Amerikanaca neku invalidsku penziju i do\u017eivotnu \u201esisu\u201d, kako se sam izrazio.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Li\u010dnost narcisti\u010dke organizacije \u0107e u poslu, kao i u ljubavi, te\u017eiti da od posla napravi okru\u017eenje za realizovanje i odslikavanje njene grandioznosti. Posao \u0107e biti produ\u017eetak njenih narcisti\u010dkih potreba. Prikaza\u0107emo u narednoj tabeli uobi\u010dajene karakteristike menad\u017eera narcisa (Yudofsky, Stuart C., 2005).<\/p>\n\n\n\n

Tabela br. 32 \u2013<\/strong> Dvadeset uobi\u010dajenih karakteristika menad\u017eera narcisa<\/strong><\/p>\n\n\n\n

1. Vi\u0161e cene lojalnost svojih podre\u0111enih nego kompetenciju ili produktivnost.<\/td><\/tr>
2. Precenjuju svoje znanje u vezi gotovo svake oblasti u poslu i organizaciji.<\/td><\/tr>
3. Ne cene va\u017ene doprinose drugih.<\/td><\/tr>
4. Preuzimaju li\u010dne zasluge za postignu\u0107a drugih.<\/td><\/tr>
5. Kompetitivni su i ose\u0107aju se ugro\u017eenim od strane vr\u0161njaka i kompetentnih menad\u017eera.<\/td><\/tr>
6. Umanjuju kompetentnost podre\u0111enih u oblastima u kojima oni sami imaju nizak nivo stru\u010dnosti.<\/td><\/tr>
7. Insistiraju na dono\u0161enju svih odluka \u2013 \u010dak i onih malih i neva\u017enih \u2013 \u010desto sa nedovoljno potrebnih informacija o toj temi i sa nedovoljno razumevanja relevantnih stvari.<\/td><\/tr>
8. Precenjuju svoje uspehe i uspehe organizacije \u2013 do ta\u010dke hvalisanja.<\/td><\/tr>
9. Nikada ne priznaju svoje gre\u0161ke.<\/td><\/tr>
10. Krive druge za svoje gre\u0161ke i neuspehe.<\/td><\/tr>
11. Ne veruju, zastra\u0161eni su ili otpu\u0161taju podre\u0111ene koji koji prave nezavisne odluke ili pokre\u0107u pitanja o njihovim diskutabilnim odlukama ili poslovnim praksama.<\/td><\/tr>
12. Okru\u017euju sebe sa \u201einsajderima\u201c koji ih konstantno slave i nikada nemaju druga\u010dije mi\u0161ljenje.<\/td><\/tr>
13. Nikada nisu mentori svojim podre\u0111enima i ne dozvoljavaju im napredak u karijeri.<\/td><\/tr>
14. Ciljaju na veoma vidljive (tj. upadljive) kratkoro\u010dne uspehe po cenu podr\u017eavanja solidnih, dugoro\u010dnih strate\u0161kih planova.<\/td><\/tr>
15. Neprimereno koriste sredstva organizacije za svoju li\u010dnu korist i samograndioznost.<\/td><\/tr>
16. Devaluiraju i podcenjuju postignu\u0107a konkurencije u sli\u010dnim poslovima ili preduze\u0107ima.<\/td><\/tr>
17. Propu\u0161taju va\u017ene prilike zbog neprepoznavanja sopstvenog neznanja u odre\u0111enim oblastima.<\/td><\/tr>
18. Pokazuju veliko po\u0161tovanje prema svojim nadre\u0111enima u njihovom prisustvu, ali ih devaluiraju, kritikuju i miniraju iza le\u0111a.<\/td><\/tr>
19. Na konstruktivnu kritiku na njihov rad odgovaraju besom, odbrambenim stavom i mislima ili delima osvete.<\/td><\/tr>
20. Prioritetizuju njihovu sopstvenu ambiciju za napredovanje nad potrebema organizacije.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Iz ovih opisa mo\u017eemo videti na koji na\u010din se problem nedosatka konstantnosti objekta reflektuje u defektima sposobnosti za rad kod osoba sa narcisti\u010dkom patologijom. Problemi diferencijacije se odra\u017eavaju kroz nesposobnost razdvajanja interesa druge osobe ili posla od sopstvenih potreba. To je najjasnije ispoljeno u poznatoj re\u010denici Francuskog vladara Luja XIV: \u201eDr\u017eava to sam ja\u201c . Narcisti\u010dna osoba ose\u0107a i dela na isti na\u010din: \u201eposao, to sam ja\u201c. Tako\u0111e, nesposobnost diferencijacije uti\u010de na to da se druga osoba ne do\u017eivljava kao bi\u0107e sa sopstvenim potrebama, \u0161to onemogu\u0107ava bilo kakvo empatisanje sa drugim. Potreba-strah dilemu osobe sa patolo\u0161kim narcizmom re\u0161avaju tako \u0161to zatvaraju sopstvene granice i prodiru u granice drugoga. Drugi postaju sredstva za zadovoljenje njihovih ciljeva. U poslu, to se reflektuje kroz razli\u010dite oblike manipulacija i eksploatacija saradnika. Kapacitet za rad osoba sa narcisti\u010dkom patologijom je o\u0161te\u0107en i nesposobno\u0161\u0107u za testiranje realnosti kada je u pitanju kvalitet njihovog rada. Kako ni posao nije do\u017eivljen kao objekt koji ima sopstvene potrebe-zahteve posla, on je u slu\u017ebi zadovoljavanja narcisti\u010dkih potreba za grandiozno\u0161\u0107u. Sou\u010davanje sa nekim nedostacima u radu bi zadovoljilo zahteve posla, ispravile bi se gre\u0161ke, ali bi ugrozilo potrebe narcisa \u2013 njegovu grandioznu sliku.<\/p>\n\n\n\n

Postavlja se pitanje kako to da su mnogi patolo\u0161ki narcisi uspe\u0161ni u svojim karijerama. Mislimo da odgovor le\u017ei u tome \u0161to postoje narcisti\u010dki kriterijumi uspeha koji su ugra\u0111eni u mnoge institucije i organizacije, a koji se zasnivaju na principu da je va\u017eniji marketing nego ono \u0161to se prodaje, da je va\u017eniji \u201eimid\u017e\u201c nego ono \u0161to osoba jeste, njegove stvarne sposobnosti i rezultati rada. Narcisti\u010dka kultura podr\u017eava narcisti\u010dku patologiju. Mnoge poslovne izreke i preporuke sadr\u017ee u sebi takvu vrednosnu orijentaciju: \u201eNajva\u017eniji je dobar imid\u017e\u201c, \u201ePucaj na najvi\u0161e ciljeve\u201c, \u201eUvek veruj u sopstvene sposobnosti\u201c, \u201egledaj svoj cilj, ne sa\u017ealjevaj manje sposobne\u2026\u017eivot je utakmica, konkurencija\u201c\u2026Eksremno pridr\u017eavanje ovakvih stavova i pogleda, koji izviru iz nedostatka odnosa sa objektom, poslom, ljudima\u2026i isti\u010du mo\u0107 kao dominantnu potrebu, uklapaju se u bazi\u010dne osobine patolo\u0161kog narcizma:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

1. Grandiozni ose\u0107aj samova\u017enosti<\/strong> (npr. Preterivanje u prikazivanju postignu\u0107a i talenata, o\u010dekuje da bude prepoznat kao superioran bez prate\u0107ih postignu\u0107a).<\/p>\n\n\n\n

2. Preokupacija fantazijama neograni\u010denog uspeha<\/strong>, mo\u0107i, briljantnosti, lepote ili idealne ljubavi.<\/p>\n\n\n\n

3. Verovanje da je on ili ona \u201eposeban\/na\u201c i jedinstven\/a <\/strong>i jedino ga\/je mo\u017ee razumeti neko poseban, ili da treba da bude povezan\/na sa drugim specijalnim ljudima (ili institucijama) visokog statusa.<\/p>\n\n\n\n

4. Zahtev za ekscesivnim divljenjem.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

5. Ose\u0107aj zaslu\u017enosti<\/strong>, to jest, nerazumna o\u010dekivanja posebno povoljnih tretmana<\/strong> ili automatska saglasnost sa njegovim ili njenim o\u010dekivanjima.<\/p>\n\n\n\n

6. Interpersonalna eksploatacija, to jest, iskori\u0161\u0107avanje drugih<\/strong> da bi postigao\/la svoje ciljeve.<\/p>\n\n\n\n

7. Nedostatak empatije<\/strong>: nije voljan da prepozna ili se identifikuje sa ose\u0107anjima i potrebama drugih.<\/p>\n\n\n\n

8. Zavist<\/strong> prema drugima ili verovanje da mu\/joj drugi zavide.<\/p>\n\n\n\n

9. Arogantna, ohola pona\u0161anja ili stavovi<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Kao \u0161to smo to u\u010dinili i u poglavlju o ljubavi, da\u0107emo kratak pregled faza kroz koji prolazi narcisti\u010dna li\u010dnost u svom odnosu prema poslu (Yudofsky, Stuart C., 2005). Posebno detaljno iznosimo pona\u0161anja u ljubavi i braku kod narcisti\u010dkoh poreme\u0107aja li\u010dnosti jer ga je najte\u017ee prepoznati u po\u010detnim fazama ljubavnog ili radnog odnosa, i mo\u017ee dovesti do najve\u0107ih \u0161teta za partnera ili organizaciju. Osobe sa grani\u010dnom patologijom \u0107e brzo biti prepoznata kao nestabilne, konfliktne, impulsivne\u2026\u0161izoidne osobe kao povu\u010dene, nekomunikatvine, zanesene, \u010dudne\u2026dok narcis mo\u017ee du\u017ee vreme da sija u svom punom sjaju i dogura daleko.<\/p>\n\n\n\n

Imati zaposlenog ili nadre\u0111enog sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti<\/h4>\n\n\n\n

Prva faza: Dobar po\u010detak<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

U obrascu pona\u0161anja sli\u010dnom onom koji imaju u njihovim li\u010dnim vezama, ljudi sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti pokazuju se kao jaki u inicijalnim fazama po zapo\u0161ljavanju koje blede u lo\u0161e sa prolaskom vremena. Kada po\u010dnu novi posao, radi\u0107e prekovremeno i dava\u0107e od sebe vi\u0161e od onoga \u0161to se o\u010dekuje na toj poziciji. Oni su stru\u010dnjaci da nau\u010de i odgovore na specijalne potrebe svojih \u0161efova i brzo se istaknu u odnosu na svoje vr\u0161njake. Poku\u0161avaju da se dodvore i steknu poverenje svojih nadre\u0111enih \u010dine\u0107i posebne usluge koje prevazilaze o\u010dekivanja ili \u010dak i granice njihovog posla. Primer je osoba koja putuje preko pola grada pre posla svaki dan da bi kupila, o svom tro\u0161ku, specijalno pecivo koje njen \u0161ef obo\u017eava. Ovakvi zaposleni \u0107e tra\u017eiti prilike da razviju li\u010dne veze sa svojim \u0161efovima \u010dine\u0107i takve stvari kao \u0161to su odlazak po \u0161efovu decu u \u0161kolu ili na aerodraom kada se deca vra\u0107aju sa fakulteta. Iako je pravi cilj ovih zaposlenih da obezbede svoju poziciju na poslu i napreduju, njihove specijalne usluge su maskirane kao podr\u0161ka organizaciji na taj na\u010din \u0161to poma\u017eu \u0161efu da svoje vreme koristi efikasnije. Slikaju sebe kao vatreno lojalne svojim poslodavcima i njihov cilj je da postanu nezamenjivi. Razvijaju intenzivni rivalitet sa drugim zaposlenima koji su na istom nivou i koriste svoje posebne veze sa \u0161efom da zastra\u0161e one koje vide kao konkurenciju. S vremenom, najambiciozniji i najsposobniji od ovakvih zaposlenih postaju po\u0161tovani kao oni koji brzo napreduju i koji su izuteno vredni kompaniji ili organizaciji. Kada dobiju komplimente od u\u010desnika za neki uspeh, pona\u0161aju se skromno i pripisuju sve zasluge svom \u0161efu. \u0160efu zaposlenog i svima ostalima na vi\u0161im nivoima organizacije, ova osoba izgleda kao pravo blago. Me\u0111utim, zato \u0161to su njeni motivi bili \u010disto privla\u010denje pa\u017enje i napredovanje u li\u010dnim ambicijama \u2013 umesto iskrene brige za poslove i uspehe firme \u2013 sa ovakvim zaposlenim problemi se pojavljuju s vremenom.<\/p>\n\n\n\n

Druga faza: problemi se pojavljuju (Uvod u Lomaksov zakon)<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Kako vreme prolazi, ambiciozni i sposobni zaposleni sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti sti\u010de strukturu i sigurnost na poslu. Njegovi stavovi prema ljudima istog ranga i onima na ni\u017eim pozicijama u organizaciji su, u najboljem slu\u010daju, indiferentni i odbacuju\u0107i. Ukoliko se osete ugro\u017eenima od strane drugih kvalifikovanih osoba istog ranga, zaposleni sa ovim poreme\u0107ajem postaju kompetitivni i hostilni. Obetvre\u0111iva\u0107e svoje kolege kod \u0161efa, koji \u0107e onda biti stavljen u neprijatnu poziciju da mora da arbitrira u\u017earene rasprave. U ovim okolnostima supervizor, koji je prihvatio mnoge li\u010dne usluge od svog zaposlenog sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti i koji je postao zavisan od svog zaposlenog zbog njegovog posebnog truda i mnogih postignu\u0107a, nema izbora osim da stane na njegovu stranu. Takve situacije su \u010desto prva indikacija visoke cene posebnog odnosa sa zaposlenim sa ovim stanjem.<\/p>\n\n\n\n

Kada pro\u0111e jo\u0161 vremena i kada zaposleni sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti pove\u0107a svoje pouzdanje i sigurnost u posao, on \u0107e po\u010deti da o\u010dekuje i poku\u0161a\u0107e da izvu\u010de poseban obzir i tretman od svog poslodavca. Na primer, oni ne\u0107e razumeti za\u0161to se korporacijska ograni\u010denja o godi\u0161njim bonusima na platu odnose na njih \u2013 na kraju krajeva, ko je drugi kompetentan i daje toliko od sebe organizaciji, ili toliko zaslu\u017euje? \u010cesto ljudi sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti izra\u017eavaju svoju \u017eelju za specijalnim tretmanom indirektno, \u0107utanjem i lo\u0161im raspolo\u017eenjem i preziranjem u toku dugih vremenskih perioda, posebno kad otkriju da su dobili bonus na platu koji je \u201esamo\u201c na vrhu dozvoljene granice. S druge strane, ukoliko njihov poslodavac u\u0111e u borbu za njih sa ciljem da njihov bonus pre\u0111e dozvoljenu granicu, oni i dalje ne pokazuju da cene to \u0161to su tretirani bolje od svih ostalih. Razlog je dvostruk. Prvo, pove\u0107an ose\u0107aj va\u017enosti i zaslu\u017enosti vodi ih u verovanje da ne postoji dovoljno velika plata koja bi kompenzovala adekvatno njihove izuzetne doprinose. Drugo, ukoliko komuniciraju da na primerenom nivou cene to \u0161to su adekvatno nagra\u0111eni, oni veruju da \u0107e time potro\u0161iti neke te\u0161ko zara\u0111ene \u201eusluge\u201c koje su mogli da upotrebe za ne\u0161to slede\u0107e na \u0161ta imaju pravo.<\/p>\n\n\n\n

Lomaksov zakon: jednom kada se pre\u0107utno slo\u017eite sa zahtevom podre\u0111enog da ima poseban tretman, dve stvari su sigurne:<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

1. Ne\u0107e biti doviljno.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

2. On ili ona \u0107e vas mrzeti zbog toga.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Bazirano na ovom zakonu, dr Lomaks (Yudofsky, Stuart C., 2005) je predlo\u017eio da ovim ljudi treba da imaju majicu na kojoj bi trebalo da bude od\u0161tampano slede\u0107e: sa prednje strane \u2013 Ho\u0107u vi\u0161e!, <\/strong><\/em>sa zadnje strane \u2013 Vi\u0161e nije dovoljno!<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107a faza: Razila\u017eenje puteva<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Ljudi sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti, kako se pokazuje, imaju motivaciju i uklju\u010duju se bazirano na povr\u0161nim, samouslu\u017enim ciljevima. Iako u javnosti ovi ljudi zastupaju va\u017enost misije i vrednosti svoje organizacije, oni su, zapravo, zainteresovani samo za to kako ih drugi u organizaciji vide i kako mogu da upotrebe organizaciju da bi napredovali u svojim ambicijama. Kako postaju sve sigurniji u svoj posao i precenjuju svoje doprinose vezane za posao, njihova ose\u0107anja da su zaslu\u017eni rastu. Oni progresivno posve\u0107uju sve manje vremena i energije da bi bili priznati kroz svoja postignu\u0107a na poslu i, umesto toga, rade sve vi\u0161e na izvla\u010denju vi\u0161e toga za sebe od svojih poslodavaca. Postaju ogor\u010deni zato \u0161to veruju da nisu bili tretirani fer ili dobili srazmernu naknadu za ono \u0161to percepiraju da je njihova velika vrednost u preduze\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

Njihovi supervizori i nadre\u0111eni, s druge strane, postaju razo\u010darani njihovom smanjenom produktivno\u0161\u0107u i besni zbog njihovih beskrajnih zahteva za pove\u0107anje plate i poseban tretman. Na kraju, revizor koji je oklevao da se konfrontira sa narcisti\u010dkim zaposlenim zbog posebnih usluga koje je prihvatio, nema izbora osim da razgovara sa zaposlenim o njegovim nedostacima na poslu ili da preda iskreni ta\u010dan izve\u0161taj o produktivnosti na poslu. Kao da izvla\u010di osigura\u010d iz granate, \u0161efova akcija detonira eksplozivan odgovor zaposlenog. Zaposleni, koji je \u0161okiran negativnim aspektima izve\u0161taja, postaje besan na supervizora zbog onoga \u0161to njemu ili njoj izgleda kao neosnovana izdaja i nepravedni napad. On je apsolutno nesposoban da iskoristi evaluaciju na na\u010din koji bi bio konstruktivan i koji bi vodio pobolj\u0161anju njegove ili njene produktivnosti na poslu.<\/p>\n\n\n\n

Zaposleni sa narciti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti nisu sposobni da vide balansiranu sliku i da svoje nedostatke stave u kontekst svojih pozitivnih doprinosa. Kada su ukoreni, njihova prva misao je o tome kako da negiraju ili preokrenu negativnu evaluaciju, i ubrzo shvataju da \u0107e ovo zahtevati umanjivanje kredibiliteta i autoriteta supervizora koji je pisao evaluaciju. \u010cesto su ovakvi zaposleni doveli sebe na pozicije velikog poverenja u okviru organizacije, gde su imali pristup veoma poverljivim informacijama. Da su se njihovi pretpostavljeni imali pona\u0161anje poduprto integritetom u njihovim, kako poslovnim odgovornostima, tako i li\u010dnim pona\u0161anjima sa svojim zaposlenima (tj. da su imali politiku \u2013 bez posebnih usluga), ne bi bilo mnogo toga \u0161to bi zaposleni, ma kako ogor\u010den negativnim ali fer izve\u0161tajem, mogao da uradi. Ukoliko su, s druge strane, supervizori ili \u0161efovi prihvatali li\u010dne usluge od ovakvih zaposlenih ili ukoliko postoje problemi sa integritetom organizacije, dogodi\u0107e se borba za mo\u0107 sa ishodom koji je te\u0161ko predvideti.<\/p>\n\n\n\n

Ne manifestuje se svaki problem konstantnosti objekta koji je povezan sa narcisti\u010dkom patologijom na ovaj na\u010din. Karen Hornaj nam je opisala i probleme sa rasipanjem energije i interesovanja u mnogo pravaca kod osoba koje odbijaju da priznaju sopstvena ograni\u010denja, koje su nespremne da se odreknju svoje narcisti\u010dne omnipotencije \u2013 \u0161to je, tako\u0111e, vezano za deficit u konstantnosti objekta. Kroz omnipotenciju se poku\u0161ava uspostaviti odnos sa zami\u0161ljenim idealizovanim objektom i biti taj idealizovani objekt. Posledica je to da osoba nije stvarno povezana sa bilo kojom aktivno\u0161\u0107u, ve\u0107 je obuzeta dokazivanjem svoje neograni\u010dene mo\u0107i i izuzetnosti i zarobljena tim porivima.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jedna od manifestacija nedostatka konstantnosti objekta je odnos prema radu onih ljudi \u0161to \u010dine sporadi\u010dne napore, koji <\/strong>otpo\u010dinju svoje te\u017enje sa grozni\u010davom energijom i entuzijazmom<\/strong>. Oni prave velike naslove za svoju knjigu, imaju poslovne projekte, otpo\u010dinju neku organizaciju. Me\u0111utim, uskoro njihovo interesovanje nestaje. <\/strong>Nekoliko stvari mogu da ometaju njihov nastavak procesa, a sve poti\u010du iz sli\u010dnog izvora. Osoba nije nikada ni mislila da realno ne\u0161to uradi, ali je njena ma\u0161ta jednostavno zavodila prave\u0107i svetlucave mehuri\u0107e sapuna. Ona mo\u017ee ose\u0107ati da je to \u010dini genijem koji je potreban da bi razvijao planove, a \u201edetalje\u201c posla treba da urade \u201cobi\u010dni ljudi\u201d. Prerno odustajanje je manevar u slu\u017ebi o\u010duvanja ponosa. <\/strong>Kada bi istrajala malo du\u017ee, svaka prepreka bi se pretvorila u isku\u0161enje, jer osoba ose\u0107a i o\u010dekuje da bi svaku prepreku trebalo da prevazi\u0111e perfektno i brzo, ina\u010de nije genije ve\u0107 samo jadna budala. Ovakav odnos prema radu je, zapravo, odraz te\u017enje da se uspostavi simbioti\u010dko jedinstvo sa idealnim i svemo\u0107nim objektom koje smo opisali ranije kao \u201cfantaziju jednog dana\u201d (do\u0107i \u0107e dan kada \u0107e sve biti idealno). Osobe sa takvom fantazijom o\u010dekuju da \u0107e \u201cbiti otkriveni\u201d kao talenti, da \u0107e do\u017eiveti \u201cuspeh preko no\u0107i\u201d, dobiti na lutriji\u2026o\u010dekuju neki magi\u010dni doga\u0111aj koji \u0107e ih spojiti sa izgubljenim idealizovanim objektom. Za \u201cobi\u010dne\u201d stvari se ne vredi truditi. Umesto realnog povezivanja sa ciljem i procesom rada, osobe sa problemima konstantnosti objekta nalaze nerealne, kompenzatorne oblike povezivanja kroz koje poku\u0161avaju da restauriraju izgubljeni odnos sa objektom.<\/p>\n\n\n\n

Govorili smo o tome kako \u0161izoidne osobe \u201cre\u0161avaju\u201d potreba strah dilemu povla\u010denjem iz sveta stvarnih objekata i grade\u0107i zami\u0161ljeni odnos sa unutra\u0161njim idealizovanim objektom. Sli\u010dan mehnizam koriste osobe koje, u svojoj glavi, prave \u201cvelika dela\u201d, pi\u0161u velike knjige, pronalaza svetske izume\u2026Njihov samoprezir nije toliko efikasno izbrisan kao u grupi narcisa \u201cdebele ko\u017ee\u201d. Iako ga slabo opa\u017eaju svesno, strah od neuspeha ih vreba iza \u010do\u0161ka. Taj strah, iako uglavnom nesvestan, sna\u017eno ih odbija od bilo kakvog testiranja realnosti. Njihov ponos, investiran u neograni\u010dene potencijale, toliko je lomljiv da mora da bude osiguran neaktivno\u0161\u0107u. Kao i svaka krhka pozicija, on zahteva dalju odbranu. Tako \u0107e osobe sa tim tipom ponosa razviti sekundarni ponos na samoj \u010dinjenici da ne rade. One ose\u0107aju da su \u201cvan konkurencije\u201d, iznad kompeticije i ambicija (da nisu od onih koji imaju ambicije i laktaju se). Tako postaju jo\u0161 vi\u0161e utvr\u0111eni u svojoj inerciji. Tada postaje neophodno i tre\u0107e utvr\u0111enje. Svako pore\u0111enje sa postignu\u0107ima drugih, posebno svojih vr\u0161njaka, preti da uni\u0161ti celu labavu strukturu. Zbog toga moraju da izbegavaju svaki kontakt i povla\u010de se u svoje \u201ckule\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Osobe sa paranoidnom strukturom poku\u0161avaju da postignu izgubljenu poveznost sa objektom \u201especijalnim\u201c oblicima povezivanja \u2013 magi\u010dnom povezano\u0161\u0107u. Paranoidna osoba mora da odr\u017eava te fantazije po svaku cenu, da bi izbegla nepodno\u0161ljivi ose\u0107aj ravnodu\u0161nosti izme\u0111u sebe i objekta.<\/strong> Paradoksalno, \u017ertvovanje granica izme\u0111u sebe i objekta koje je sad\u017eano u takvim fantazijama \u010dini dostizanje konstantnosti objekta jo\u0161 te\u017eim, jer se mobili\u0161e sekundarna, defanzivna uloga agresije da bi se te iste granice selfa za\u0161titile. Na poslu, osobe sa paranoidnim mehanizmima ose\u0107aju das u \u201csvi pogledi uprti u njih\u201d, da se prati svaki njihov korak (zbog nepodno\u0161enja ravnodu\u0161nosti prema sebi)\u2026Naravno, ose\u0107aju se ugro\u017eenima, ali to je posledica njihove posebne va\u017enosti.<\/p>\n\n\n\n

Primer 41 (Jovanovi\u0107, N.)<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Klijent N., po\u0161tanski slu\u017ebenik, umislio je kako mu po stanu i na radnom mestu postavljaju prislu\u0161kiva\u010de i kamere. Na pitanje ko mu i za\u0161to to radi, odgovorio je da je to slu\u017eba dr\u017eavne bezbednosti i da skupljaju materijal protiv njega. Pitao sam ga o va\u017enosti njegovog radnog mesta i za\u0161to bi to dr\u017eavna bezbednost \u010dinila. Odgovorio je da su, nekako, saznali da se sprema da ode u Holivud i da \u0107e tamo napraviti karijeru poznatog glumca, pa su pomislili da \u0107e, kad se vrati, da se uklju\u010di u politiku\u2026I zbog toga tra\u017ee material kojim bi mogli da ga diskredituju kad postane slavan. Takve ideje o prislu\u0161kivanju su krenule kada je prekinuo vezu sa \u017eenom starijom od njega (na insistiranje njegovog oca). Nesposobnost da podnese gubitak objekta dovela je do pokretanja paranoidnog mehanizma. Ovo je, naravno, ekstreman primer dekompenzacije. Paranoidni mehanizam u radnom okru\u017eenju \u010de\u0161\u0107e se manifestuje na suptilnije na\u010dine \u2013 kod ljudi koji se ose\u0107aju stalno napadnuti na poslu zbog svog po\u0161tenja, istinoljubivosti, vrednog rada\u2026svi su protiv njih zato \u0161to su posebni \u2013 a ljudi su uvek protiv neke izuzetnosti.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Govorili smo i tome da se defekti u konstantnosti objekta reflektuju i kroz problem sa opra\u0161tanjem. Kako se ljudski rad uglavnom odvija u socijalnom okru\u017eenju, problem sa opr\u0161tanjem mogu u velikoj meri da utu\u010du na radne sposobnosti \u010doveka. Kod onih koji nisu sposobni da oproste, radne okru\u017eenje mo\u017ee postati arena na kojoj sprovode svoje osvetni\u010dke misije. Posao i rezultati rada postaju sporedni. Takve osobe mogu postati opsednute nekim kolegom, koleginicom, pretpostavljenim\u2026potrebom da im \u201cpoka\u017eu ko je ko\u201d, da ih ponize, kazne ili, \u010dak, uni\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

Kod nekih ljudi se problemi sa konstantno\u0161\u0107u objekta manifestuju kroz prerano opra\u0161tanje. Oni su preterano spremni da oproste i zaborave \u0161tetu koja im je po\u010dinjena jer bi, u suprotnom, morali da se suo\u010de sa ose\u0107anjima povre\u0111enosti i besa. Oni ne umeju adekvatno da opaze da su prevareni. Imaju izrazitu glad za objektima i veoma su zavisni od drugih. Nedostatak konstantnosti objekta \u010dini ovakve osobe preterano zavisnima, \u0161to im onemogu\u0107ava da priznaju povredu od strane onih od kojih su zavisni. Njihov kapacitet za rad je o\u0161te\u0107en i time \u0161to nisu u stanju da ka\u017eu \u201cne\u201d, da raspola\u017eu sopstvenim vremenom i da rade svoj posao umesto da budu \u201cdevojka za sve\u201d. To su ljudi koje mnogi \u201ccimaju\u201d, tra\u017ee i dobijaju od njih mnogo toga \u0161to im nije u opisu radnog mesta, ili je ispod onoga \u0161to pru\u017ea njihovo mesto u hijerarhiji radne organizacije. Drugi ih ne po\u0161tuju, a oni postaju dezorganizovani i neproduktivni. Ako su na nekom rukovode\u0107em polo\u017eaju \u201crazmaze\u201d zaposlene i postaju njihovi \u201crobovi\u201d rade\u0107i poslove umesto njih.<\/p>\n\n\n\n

Tabela 33-konstantnost objekta i kapacitet za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ispoljavanje razvijene sposobnosti: <\/strong>osoba je stabilna, sposobna da diferencira svoje potrebe od potreba drugih i potreba posla. U stanju je da radi sama i da proradi anksioznost povezanu sa delanjem po sopstvenom nago\u0111enju. U stanju je da ostane povezana sa ciljem i kada joj potrebe nisu neposredno zadovoljene. Sposobna je za dugoro\u010dna ulaganja i napore. Nezavisna je u radu. U stanju je da razgrani\u010di li\u010dni i poslovni identitet i napravi balans izme\u0111u poslovnog i \u201cprivatnog\u201d \u017eivota.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n
Ispoljavanja nerazvijene sposobnosti:<\/strong>

Zavisnost<\/strong>, nesposobnost da budu sami i da rade sami.nedovoljna diferencijacija sopstvenih granica<\/strong>, sposobnost da odvoje do\u017eivljaj sebe od do\u017eivljaja drugih, ili od do\u017eivljaja posla kojim se bave.

\u201eKratak dah\u201c<\/strong>, nesposobnost da odla\u017ee. Ne mogu da odr\u017ee konstantnost cilja<\/strong>, stabilnu mentalnu reprezentaciju cilja rada, ako nema neposrednog zadovoljenja.<\/strong> Ne mogu da odla\u017eu zadovoljenje, niti da ostvaruju dugoro\u010dne ciljeve koji zahtevaju strpljenje i veru u uspeh kroz kontinuirane napore koji \u0107e, korak po korak, dovesti do cilja.

Imaju potrebu da sna\u017eno kontroli\u0161u svoju radnu okolinu (\u201ekontrol frikovi\u201c<\/strong> \u2013 ni\u0161ta ne mo\u017ee bez njih, moraju da budu \u201emiro\u0111ija u svakoj \u010dorbi\u201c.

Patolo\u0161ki narcizam: <\/strong>Grandiozni ose\u0107aj samova\u017enosti, preokupacija fantazijama neograni\u010denog uspeha, mo\u0107i, briljantnosti, verovanje da je on ili ona \u201eposeban\/na\u201c i jedinstven\/a, zahtev za ekscesivnim divljenjem, ose\u0107aj zaslu\u017enosti, to jest, nerazumna o\u010dekivanja posebno povoljnih tretmana, iskori\u0161\u0107avanje drugih da bi postigao\/la svoje ciljeve, nedostatak empatije, zavist prema drugima ili verovanje da mu\/joj drugi zavide, arogantna, ohola pona\u0161anja ili stavovi.

Omnipotencija-<\/strong> problemi sa rasipanjem energije i interesovanja u mnogo pravaca kod osoba koje odbijaju da priznaju sopstvena ograni\u010denja, koje su nespremne da se odreknju svoje narcisti\u010dne omnipotencije. Osoba nije stvarno povezana sa bilo kojom aktivno\u0161\u0107u, ve\u0107 je obuzeta dokazivanjem svoje neograni\u010dene mo\u0107i i izuzetnosti i zarobljena tim porivima.

Sporadi\u010dni napori \u2013 <\/strong>zainteresovanost samo za aktivnosti koje izgledaju kao ne\u0161to veliko, ali odbijanje da se rade \u201cobi\u010dne stvari\u201d koje su deo posla-to je poni\u017eavaju\u0107e za genije, detalje posla treba da obave \u201cobi\u010dni ljudi\u201d.<\/strong> \u201cFantazija jednog dana\u201d \u2013 o\u010dekuju da \u0107e \u201cbiti otkriveni\u201d kao talenti, da \u0107e do\u017eiveti \u201cuspeh preko no\u0107i\u201d, dobiti na lutriji\u2026o\u010dekuju neki magi\u010dni doga\u0111aj koji \u0107e ih spojiti sa izgubljenim idealizovanim objektom. Za \u201cobi\u010dne\u201d stvari se ne vredi truditi.

\u0160izoidno be\u017eanje od rada-<\/strong> koriste osobe koje, u svojoj glavi, prave \u201cvelika dela\u201d, pi\u0161u velike knjige, pronalaza svetske izume\u2026ali su potpuno neaktivne u realizaciji. One ose\u0107aju da su \u201cvan konkurencije\u201d, iznad kompeticije i ambicija. Svako pore\u0111enje sa postignu\u0107ima drugih je prete\u0107e, pa izbegavaju svaki kontakt i povla\u010de se u svoje \u201ckule\u201d.

Paranoidne <\/strong>ideje na poslu, ose\u0107aj das u \u201csvi pogledi uprti u njih\u201d, da su progonjeni i ugro\u017eeni zbog neke svoje posebnosti.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

IZVOD IZ KNJIGE \u201eSPOSOBNOST ZA LJUBAV I RAD I OLI INTEGRATIVNA PSIHODINAMSKA PSIHOTERAPIJA.<\/p>\n\n\n\n

Neboj\u0161a Jovanovi\u0107, Beoknjiga 2013.<\/p>\n\n\n\n

Literatura:<\/h1>\n\n\n\n

Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J.<\/strong>, (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition<\/em>, Behavioral Science, 3, 1 \u2013 13<\/p>\n\n\n\n

Abraham, K.<\/strong> (1922). Manifestations of the Female Castration Complex<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 3:1-29<\/p>\n\n\n\n

Abraham, K<\/strong>. (1925). Psychoanalytical notes on Coue\u2019s system of self mastery.<\/em> In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. 36.327. London: Hogart Press, 1955.<\/p>\n\n\n\n

Abraham, K. <\/strong>(1927).A short history of the development of the libido<\/em>. <\/strong>In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)<\/p>\n\n\n\n

Abrams, S.<\/strong> 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406<\/p>\n\n\n\n

Adler, G.<\/strong> (1985). Borderline psychopathology and its treatment<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Adler, G<\/strong>. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum<\/em> Amer. J. Psychiatry 138 46-50<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> (1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance.<\/em> In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ:<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal.<\/em>, 75:441-455<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> (2002). Forgiveness<\/em>. Psychoanal Q., 71:175-212<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1987. Schizoid personality disorder<\/em>, Amer. J. Psychother. 41 499-518<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1989 Narcissistic personality disorder<\/em>, Psychiatric Clinics of North America 12 505-529<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1990a. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder<\/em> (letter to editor) Amer. J. Psychother.<\/em> 147 2<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1990b Paranoid personality disorder, <\/em>Amer. J. Psychother. 44 5-25<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment<\/em>, Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong>, & Byrne, J. P.<\/strong> 1983 The concept of splitting and its clinical relevance<\/em>, Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016<\/p>\n\n\n\n

Alpert, A.<\/strong> (1949). Sublimation and Sexualization\u2014A Case Report<\/em>. Psychoanal. St. Child, 4:271-278<\/p>\n\n\n\n

American Academy of Pediatric<\/strong>, 2008. Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants, Children, and Adolescents\u2014Third Edition, <\/em>Edited by Joseph F. Hagan Jr. MD, FAAP; Judith S. Shaw, RN, MPH, EdD; and Paula Duncan, MD, FAAP<\/p>\n\n\n\n

Anderson, L. & Krathwohl, D. A<\/strong>. (2001) Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom\u2019s Taxonomy of Educational Objectives,<\/em> New York: Longman<\/p>\n\n\n\n

Arlow, J.<\/strong> Fantasy systems in twins<\/em>. Psychoanal Q. 1960 Apr;29:175\u2013199.<\/p>\n\n\n\n

Assagioli, R<\/strong>. (1973.) The Act of Will<\/em>. New York: Viking Press,<\/p>\n\n\n\n

Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W.<\/strong> (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn.<\/em>, 40:1013-1037<\/p>\n\n\n\n

Balint, M.<\/strong> 1948. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique<\/em>, New York: Tavistock, pp. 109-120 1959<\/p>\n\n\n\n

Balint, A. (1949). <\/strong>Love for the mother and mother love,<\/em> Int. J. Psychoanal. 30:250-258<\/p>\n\n\n\n

Bandler, R. and Grinder, J.<\/strong> (1979). Frogs into Princes:<\/em> Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming.<\/em> Real People Press, Boulder.<\/p>\n\n\n\n

Bartlett, F.<\/strong> 1973. Significance of Patient\u2019s Work in the Therapeutic Process<\/em>. Contemp. Psychoanal., 9:405-416.<\/p>\n\n\n\n

Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G.<\/strong> (1979). Cognitive Therapy of Depression<\/em>. New York: The Guilford Press.<\/p>\n\n\n\n

Beck, A.T<\/strong>.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders<\/em>. Intl Universities Press<\/p>\n\n\n\n

Becker, E.<\/strong> , 1973, Denial of Deth, <\/em>Free Press, New York<\/p>\n\n\n\n

Beebe, B. & Lachmann, F. <\/strong>(1988). The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations.<\/em> Psychoanal. Psychol., 5: 305-337<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M. S<\/strong>. (1971). Psychoanalytic observations on the capacity to love<\/em>. In J. B. Mcdevitt & C. F. Settlage, eds., Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler. Madison, CT: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M. S.<\/strong> (1980). On the intrapsychic function of falling in love.<\/em> Psychoanal. Q., 49: 56-77<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M.S.<\/strong> (1982). Platonic Love, Transference Love, and Love in Real Life<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 30:87-111<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M. <\/strong>(1987). The Anatomy of Loving. The Story of Man\u2019s Quest to Know What Love is<\/em>. New York: Columbia University Press,<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M.<\/strong> (1988). Freud\u2019s three theories of love in the light of later development.<\/em> Journal of the American Psychoanalytic Association,, 36:653-672.<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M.<\/strong> (2001) Finding an object<\/em>. Mod. Psychoanal., 26: 3-13.<\/p>\n\n\n\n

Berliner, B. <\/strong>(1958). The role of object relations in moral masochism.<\/em> Psychoanal. Q., 27:38-56<\/p>\n\n\n\n

Bernard, M. E.<\/strong> (1991) Staying Rational in an Irrational World, Albert Ellis and Rational Emotive Therapy<\/em>, New York: NY, Carol Communications, Inc<\/p>\n\n\n\n

Berne, E. (1964) <\/strong>Games people play. <\/em>New York: Grove Press<\/p>\n\n\n\n

Berne, E.<\/strong> (1976). Classification of positions.<\/em> Transactional Analysis Bulletin Selected Articles from Volumes 1 through 9,3. San Francisco: TA Press. (Original work published 1962)<\/p>\n\n\n\n

Bettelheim, B.<\/strong> 1960, The Informed Heart<\/em>, New York: Free Press of Glencoe<\/p>\n\n\n\n

Bion, W.<\/strong> (1957). Differentiation of the psychotic from the non-psychotic personalities<\/em>. Int. J. Psycho-Anal., 38:266-275.<\/p>\n\n\n\n

Bion, W.<\/strong> 1967 Second Thoughts<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Bion, W. R<\/strong>. (1962). Learning from Experience<\/em>. London: Marsefield<\/p>\n\n\n\n

Bishop, S. <\/strong>(2010) Develop your Assertiveness<\/em>, Second Edition, Kogan Page, London<\/p>\n\n\n\n

Bleuler, E. <\/strong>(1952), Dementia praecox<\/em> (Joseph Zinkin, Trans). New York: International Universities Press. (Originalni rad je publikovan 1911)<\/p>\n\n\n\n

Blos, P.<\/strong> 1967. The second individuation process of adolescence<\/em>, Psychoanal. Study Child 22:162-186<\/p>\n\n\n\n

Blum, H. P.<\/strong> 1981. Object inconstancy and paranoid conspiracy<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:789-813<\/p>\n\n\n\n

Bollas, C.<\/strong> (1987). The Shadow of the Object: Psychoanalysis of the Unthought Known<\/em>. New York: Columbia Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Bloom B. S.<\/strong> 1956. Taxonomy of Educational Objectives<\/em>, Handbook I<\/em>: The Cognitive Domain.<\/em> New York: David McKay Co Inc.<\/p>\n\n\n\n

Bond, M. D., Gardner, S.T. Christian, J. & Sigal, J.J.<\/strong> (1983). Empirical study of self-defese styles.<\/em> Archives of General Psychiatry, 40, 333-338<\/p>\n\n\n\n

Bowlby, J.<\/strong> (1973). Attachment and Loss.<\/em> Vol. II Separation. New York: Basic Books<\/p>\n\n\n\n

Bowlby, J. 1969 <\/strong>Attachment and Loss <\/em>Vol. 1 New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Bowlby, J.<\/strong> 1980 Attachment and Loss<\/em> Volume 3 New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Brenner, C. <\/strong>1982. The Mind in Conflict.<\/em> New York: International Universities Press<\/p>\n\n\n\n

Breuer, J., i Freud, S.,<\/strong> 1895, Studies in Hysteria<\/em> , New York: Nervous and Mental Disease Monographs, 1947<\/p>\n\n\n\n

Buber, M. <\/strong>( 1977) Ja i Ti. <\/em>Beograd. Vuk Karad\u017ei\u0107<\/p>\n\n\n\n

Burngam, D. L., Gladstone, A. E. & Gibson, R. W. <\/strong>1969. Schizophrenia and the Need-Fear Dilemma<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Capponi, A.<\/strong> (1979). Origins and evolution of the borderline patient.<\/em> In J. LeBoit & A. Capponi<\/strong> (Eds.),(1986) Advances in psychotherapy of the borderline patient (pp. 63-147). New York: Jason Aronson, Chasseguet-Smirgel<\/p>\n\n\n\n

Cassidy, J., & Berlin, L. J. <\/strong>(1994). The insecure\/ ambivalent pattern of attachment: Theory and research.<\/em> Child Development, 65, 971-991.<\/p>\n\n\n\n

Czander, W. <\/strong>1993. The psychodynamics of work and organizations : theory and application<\/em>. Guilford Press, New York<\/p>\n\n\n\n

Chasseguet-Smirgel, J. (1964). <\/strong>Female Sexuality. New Psychoanalytic Views<\/em>. London: Karnac Books.<\/p>\n\n\n\n

Cohen, C. P., & Sherwood, V. R.<\/strong> (1991). Becoming a constant object in psychotherapy with the borderline patient.<\/em> Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

David, D., & Szentagotai, A.<\/strong> (2006). Cognitions in Cognitive- behavioral psychotherapies; toward an integrative model<\/em>, Clinical psychology review 26, pp: 284-298, www. Sciencedirect.com<\/p>\n\n\n\n

Davis, H. B.<\/strong> (1988). The self and loving.<\/em> In J. F. Lasky & H. W. Silverman (Eds.). Love: Psychoanalytic perspectives (pp. 159-172). New York: New York University Press.<\/p>\n\n\n\n

Deutsch, H. <\/strong>(1942). Some forms of emotional disturbance and their relationship to schizophrenia.<\/em> Psychoanal. Q., 11:301-321.<\/p>\n\n\n\n

Dryden, W, & Branch, R<\/strong>. (2008). The Fundamentals of Rational Emotive Behaviour Therapy<\/em>, A Training Handbook, Second Edition, John Willey & Sons Ltd, West Sussex, England<\/p>\n\n\n\n

Dryden, W, & Gordon, J<\/strong> (1990) Think Your Way to Happiness<\/em>, Sheldon Press, London<\/p>\n\n\n\n

Ehrenberg, D. B.<\/strong> (1975). The quest for intimate relatedness.<\/em> Contemp. Psychoanal., 11, 320-331.<\/p>\n\n\n\n

Ellis, A & Knaus, W, J <\/strong>(1979). Overcoming Procrastination<\/em>, NY: New York, New American Library<\/p>\n\n\n\n

Ellis, A, & Harper, R, A.<\/strong> (1975). A New Guide to Rational Living<\/em>, Wilshire Book Company<\/p>\n\n\n\n

Ellis, A. <\/strong>(2002) Overcoming Resistance: A Rational Emotive Behavior Therapy Integrated Approach<\/em>, 2nd ed. NY: Springer Publishing<\/p>\n\n\n\n

Erikson, E. H.<\/strong> (1963). Childhood and society<\/em>. New York: Norton.<\/p>\n\n\n\n

Eriksson, E.<\/strong> (1982). The Life Cycle Completed<\/em>,<\/em> W.W. Norton and Company, New York<\/p>\n\n\n\n

Erikson, E. <\/strong>(1985) Identitet i \u017eivotni ciklus, <\/em>Beograd, Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva,<\/p>\n\n\n\n

Escoll, P. J.<\/strong> 1992. Vicissitudes of optimal distance through the life cycle<\/em>, In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues ed. S. Kramer. & S. Akhtar. Northvale, NJ: Jason Aronson, pp. 59-87<\/p>\n\n\n\n

Fairbairn, W. R. D. (<\/strong>1941). A revised psychopathology of the psychoses and psychoneuroses<\/em> Int. J. Psychoanal. 22:250-279<\/p>\n\n\n\n

Fairbairn, W. R. D.<\/strong> (1952). Psychoanalytic Studies of the Personality<\/em>, London: Tavistock<\/p>\n\n\n\n

Fenichel, O. <\/strong>(1938). Problems of Psychoanalytic Technique<\/em>, The Psycho Analytic Quaterly, Inc.N.Y. , str. 6.<\/p>\n\n\n\n

Fenichel, O.<\/strong> (1945). The Psychoanalytic Theory of Neurosis<\/em>, New York: W. W. Norton and Co.<\/p>\n\n\n\n

Fenihel, O. <\/strong>(1961), Psihoanaliti\u010dka teorija neuroza,<\/em> Medicinska knjiga, Beograd, str. 186<\/p>\n\n\n\n

Ferenczi, S.<\/strong> (1921). The further development of an active therapy in psycho-analysis<\/em>, In Ferenczi, S. 1951 Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis ed. J. Rickman. London: The Hogarth Press. pp. 198-217<\/p>\n\n\n\n

Ferenczi, S. <\/strong>(1926) Further Contribution to the Theory and Technique of Psychoanalysis<\/em>, (Psychoanalysis of Sexual Habits); Institute of Psychanalysis and Hogarth Press, London.<\/p>\n\n\n\n

Ferenczi, S.<\/strong> (1926a). The problem of acceptance of unpleasant ideas: advances in knowledge of the sense of reality<\/em>, In Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis New York: Boni and Liveright, 1927 pp. 366-379<\/p>\n\n\n\n

Ferenci, S. <\/strong>(1926b), Sunday Neuroses<\/em>, in Further contribution to the theory and technique of psycho-analysis, <\/em>pp174\/177, London, Hogart Press (original work published 1918)<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P. & Target, M.<\/strong> (1998). Mentalization: A protective factor and a focus of psychotherapy<\/em>. Psychoanalytic Dialogues , 8( 1 ), 28 \u2013 95 .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P.<\/strong> (2001).Attachment theory and psychoanalysis<\/em>. New York : Other Press .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy, P. , Gergely, G. , Jurist, E. L. , & Target, M.<\/strong> (2002). Affect regulation, mentalization, and the development of the self <\/em>. NY : Other Press .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P. , & Target , M.<\/strong> (2002). Early intevention and the development of self-regulation<\/em> . Psychoanalytic Inquiry , 22( 3 ), 307 \u2013 335 .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P.<\/strong> (2003) . The development of psychopathology from infancy to adulthood: The mysterious unfolding of disturbance in time <\/em>. Infant Mental Health Journal , 24 ( 3 ), 212 \u2013 239 .<\/p>\n\n\n\n

Frankl, V. <\/strong>( 1987) Ne\u010dujni vapaj za smislom: <\/em>Naprijed, Zagreb,<\/p>\n\n\n\n

Freud, A.,<\/strong> (1946). The ego and the mechanisms of defence<\/em>. New York, International Universities Press, 1966. (Original work published 1936)<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1905). Three essays on sexuality<\/em>. Standard Edition VII.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1908). On sexual theories of children<\/em>. Standard Edition IX<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1909d). Notes upon a case of obsessional neurosis.<\/em> SE<\/em>, 10: 151-318.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1910). A special type of object choice made by men<\/em>. Standard Edition.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1912). Recommendations to Physicians Practising Psycho-Analysis. <\/em>The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XII (1911-1913): The Case of Schreber, Papers on Technique and Other Works, 109-120<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1912b). On the tendency to degradation in the sphere of love.<\/em> Standard Edition., 11: 178-190.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. (<\/strong>1912-13\/1953), Totem and taboo<\/em>. Standard Edition., 13:IX.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1914). On narcissism:<\/em> An introduction. Standard Edition., 14: 69-102<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1915). Instincts and their vicissitudes<\/em>, S.E. 14<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1915a) Observations on transference-love S.E. 12<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1917). Mourning and melancholia<\/em>, Standard Edition 14:243-258 London: Hogarth Press, 1957<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1922) Beyond the Pleasure Principle<\/em> Trans. by C. J. M. Hubback. New York: Boni & Liveright<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1923). The Ego and the Id<\/em>. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XIX (1923-1925): The Ego and the Id and Other Works, 1-66<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1924). The dissolution of the Oedipus complex<\/em>. Standard Edition IXX<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1926). Inhibitions, Symptoms and Anxiety<\/em>. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XX (1925-1926): An Autobiographical Study, Inhibitions, Symptoms and Anxiety, The Question of Lay Analysis and Other Works, 75-176<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1930). Civilization and its Discontents<\/em>, New York: W. W. Norton, 1961<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> 1931. Libidinal Types.<\/em> The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XXI (1927-1931): The Future of an Illusion, Civilization and its Discontents, and Other Works, 215-2201931,Libidinal Types )<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong>(1933a [1932]). New introductory lectures on psycho-analysis.<\/em> SE, 22: 1-182.<\/p>\n\n\n\n

Freud S. <\/strong>1957, New Introductoru Lecture on P.A. <\/em>Hogart Press. London str.86<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1959). On the history of the psycho-analytic movement<\/em>. In E. Jones (Ed.) & J. Riviere (Trans.) Collected Papers (Vol. 1, pp. 287\u2013359). New York: Basic Books. (Original work published in 1914.)<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong>, (1963). Psychoanalysis and Faith<\/em>, \u201cThe letters of S. Freud and Oscar Pfister, str. 126. New York, Basic Books<\/p>\n\n\n\n

Frojd, S. <\/strong>(1976). Uvod u psihoanalizu<\/em>, Matica Srpska,. Str. 269<\/p>\n\n\n\n

From, E.<\/strong> (1982). Samerhil za i protiv<\/em>, zbornik, Prosveta, Beograd, str. 169 \u2013 182.<\/p>\n\n\n\n

From, E.<\/strong><\/em>(1990),<\/em> Ume\u0107e ljubavi<\/em>, Beogradski izdavacko-graficki Zavod, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

Galdston, R. <\/strong>(1987). The longest pleasure: a psychoanalytic study of hatred.<\/em> Int. J. Psycho-Anal., 68:371-378.<\/p>\n\n\n\n

Gediman, H. K.<\/strong> (1985) Imposter, inauthenticity, and feeling fraudulent<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 33:911-936<\/p>\n\n\n\n

Gendlin, E.<\/strong> (1982). Focusing<\/em>, New York: Bantam Books<\/p>\n\n\n\n

Gesell, A. , Francis, I., Louis, B. Ames & Glenna Bullis<\/strong> (1977). The Child from Five to Ten.<\/em> New York: Harper and Row<\/p>\n\n\n\n

Gill, M. <\/strong>(1994). Psychoanalysis in Transition<\/em>. Hillsdale, NJ: Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

Glasser, W. <\/strong>(1965). Reallity therapy, <\/em>New york: Harper & Row,<\/p>\n\n\n\n

Glenn, J. <\/strong>(1991). Transformations in normal and pathological latency In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation<\/em>, Theory Essays in Honor of Selma Kramer, M.D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 171-187<\/p>\n\n\n\n

Goldstein, K.<\/strong> (1948). Language and language disturbances<\/em>. New York: Grune and Stratton)<\/p>\n\n\n\n

Gorkin, M.<\/strong> (1984). Narcissistic Personality Disorder and Pathological Mourning. <\/em>Contemp. Psychoanal., 20:400-420<\/p>\n\n\n\n

Greenacre, P. <\/strong>(1956). Re-Evaluation of the Process of Working Through<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 37:439-444<\/p>\n\n\n\n

Greenson, R.<\/strong> (1966). That \u201eImpossible\u201c Profession,<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 14:9-27<\/p>\n\n\n\n

Greenson, R.<\/strong> (1967). The Technique and Practice of Psychoanalysis,<\/em> New York: International Universities Press, p. 200)<\/p>\n\n\n\n

Greenson, R. <\/strong>(1978)The Technique and Practice of Psycho Analysis<\/em>, <\/strong>Hogarth Press and Inst. Of P. A., London,., str. 101. \u2013 121.<\/p>\n\n\n\n

Grunberger, B. <\/strong>(1979). Narcissism.<\/em> New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Gunderson, J. G.<\/strong> (1985). Borderline Personality Disorder<\/em>, Washington, DC: American Psychiatric Press.<\/p>\n\n\n\n

Guntrip, H. <\/strong>(1969). Schizoid phenomena, object relations and the self.<\/em> New York: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Hammerlie, F. M. & Montgomery, R. L.<\/strong> (1982). Self-perception Theory and Unobstrusively Biased Interactions, A Treatment for Homosexual Anxiety<\/em>, pp: 362-370, Journal of Counselling Psychology<\/p>\n\n\n\n

Hartman, D., & Zimberoff, D.<\/strong> (2003). The existential approach in Heart-Centered therapies<\/em>. Journal of Heart-Centered Therapies, 6(1), 3-46.<\/p>\n\n\n\n

Hartmann , H.<\/strong> (1939). Psycho-Analysis and the concept of mental health<\/em>. International Journal of Psycho-Analysis, 20, 308\u2013321<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1950a). Psychoanalysis and developmental psychology<\/em>. Psychoanalytic Study of the Child , 5 , 7 \u2013 17 .<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H. <\/strong>(1950). Comments on the psycho-analytic theory of the ego.\u2019<\/em> In: Hartmann 1964 Essays on Ego Psychology (London: Hogarth; New York: Int. Univ. Press.)<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1952). The mutual influences in the development of ego and id <\/em>In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 155-182<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1956) Notes on the reality principle<\/em> In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 241-267<\/p>\n\n\n\n

Hartman, H.<\/strong> (1958). Ego Psychology and the Problem of Adaptation<\/em> , London: Imago<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1958a). Comments on the Scientific Aspects of Psychoanalysis<\/em>. Psychoanal. St. Child, 13:127-146.)<\/p>\n\n\n\n

Hendrick, I.<\/strong> (1936). Ego Development and Certain Character Problems<\/em> Psychoanal. Q.<\/em> V p. 32<\/p>\n\n\n\n

Hendrick, I. (<\/strong>1942). Instinct and the ego during infancy<\/em>Psychoanal. Q. 11:33-58<\/p>\n\n\n\n

Hendrick, I.<\/strong> (1943). Work and the Pleasure Principle.<\/em> Psychoanal. Q., 12:311-329)<\/p>\n\n\n\n

Herman, J.<\/strong> (1992). Trauma and Recovery<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Horney, K.<\/strong> (1947). Inhibitions in Work<\/em>. Am. J. Psychoanal., 7:18-25.<\/p>\n\n\n\n

Horney, K. <\/strong>1950 Neurotic Disturbances in Work.<\/em> Amer. J. Psa. X pp. 80-82)<\/p>\n\n\n\n

Ikonen, P. <\/strong>(1998). On phallic defense<\/em>. Scand. Psychoanal. Rev., 21:136-150<\/p>\n\n\n\n

Miguel Hoffmann, J., Popbla, L., Duhalde, C. <\/strong>(1999). Early stages of initiative and environmental response,<\/em> Infant Mental Healt Journal, Volume 19 issue 4, Michigan Association for Infant Mental Health<\/p>\n\n\n\n

Jaques, E.<\/strong> (1960) Disturbances in the Capacity to Work. <\/em>1. Int. J. Psycho-Anal., 41:357-367)<\/p>\n\n\n\n

Jacobson, E.<\/strong> (1964). The Self and the Object World New York,<\/em> International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Jalom, I.<\/strong> (2011). Gledanje u sunce-prevazila\u017eenje u\u017easa od smrti, <\/em>Psihopolis, Novi Sad<\/p>\n\n\n\n

Jalom, I.<\/strong> (2011a). \u010cari psihoterapije<\/em>, Psihopolis, Novi Sad<\/p>\n\n\n\n

Janov, A.<\/strong> (2007). Primalni krik, <\/em>Nova Knjiga, Podgorica<\/p>\n\n\n\n

Joffe, W. G. & Sandler, J.<\/strong> (1965). Notes on pain, depression, and individuation<\/em>. Psychoanal. Study Child 20:394-424<\/p>\n\n\n\n

Jones, E. <\/strong>(1928). Fear, guilt, and hate.<\/em> In Papers on Psychoanalysis. Baltimore, MD: Williams & Wilkins, 1950.<\/p>\n\n\n\n

Jones, E. <\/strong>1948 The Theory of Symbolism<\/em>. Papers on Psycho-Analysis , London: Bailli\u00e8re, Tindall and Cox<\/p>\n\n\n\n

Jovanovi\u0107, N. <\/strong>(2006). <\/strong>Ne\u010dujna muzika postojanja<\/em>, Narodna knjiga, Beograd<\/p>\n\n\n\n

  1. Jovanovi\u0107, N. <\/strong>(2006a),Psihologija uspeha-\u017eiveti ili \u017eivotariti<\/em>,<\/strong> Beograd, Narodna Knjiga<\/li><\/ol>\n\n\n\n

    Jovanovi\u0107, N.<\/strong> (2005). Kako se na\u0161timovati uz pomo\u0107 biofidbeka<\/em>, Beograd: Centar za Primenjenu Psihologiju Dru\u0161tva Psihologa Srbije<\/p>\n\n\n\n

    Jung, C.G.<\/strong> (1913). The Theory of Psychoanalysis<\/em>. Psychoanal. Rev.<\/em>, 1:1-40<\/p>\n\n\n\n

    Kainer, R.<\/strong> (1979). The Critical Voice in the Treatment of the Obsessional<\/em>. Contemp. Psychoanal., 15:276-287.<\/p>\n\n\n\n

    Kainer, R.G.<\/strong> (1983). On the Distinction Between Narcissism and Will: Two Aspects of the Self.<\/em> Psychoanal. Rev., 70:535-552<\/p>\n\n\n\n

    Kelley, C.<\/strong> (1992). Education in Feeling and purpose, <\/em>Radix Journal, Volume I<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O. F.<\/strong> (1970). Psychoanalytic classification of character pathology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 18:800-822<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O. <\/strong>(1970a). Factors in the psychoanalytic treatment of narcissistic personalities, <\/em>American Psychoanal. Assn. 18:51-85<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O.<\/strong> (1971). New developments in psychoanalytic object relations theory <\/em>, Presented at the 58th Annual Meeting of the American Psychoanalytic Association, May 1971<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O.<\/strong> (1972). Early ego integration and object relations<\/em>, Annals New York Acad. Sciences 193 233-247<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O.F.<\/strong> (1974). Barriers to Falling and Remaining in Love<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 22:486-511<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O. <\/strong>(1975). Boderline Conditions and Pathological Narcissism<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O.<\/strong> (1976). Object Relations Theory and Clinical Psychoanalysis<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O. F.<\/strong> (1980) Internal World and External Reality<\/em>, New York: Jason Aronson<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O. F.<\/strong> (1984). Object relations theory and clinical psychoanalysis<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O. F.<\/strong> (1984). Severe Personality Disorders: Psychotherapeutic Strategies<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O. F.<\/strong> (1992). Aggression in Personality Disorders and Perversions<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

    Kernberg, O. F.<\/strong> (1995). Love relations.<\/em> New Haven, CT: Yale University Press.<\/p>\n\n\n\n

    Kleeman, J. A.<\/strong> (1967) The peek-a-boo game: part I: its origins, meanings, and related phenomena in the first year<\/em>. Psychoanal. Study Child 22:239-273<\/p>\n\n\n\n

    Klein, M.<\/strong> (1935). A contribution to the psychogenesis of manic-depressive states<\/em>, In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 282-310<\/p>\n\n\n\n

    Klein, M. <\/strong>(1937). Love, Guilt and Reparation.<\/em> In: Love, Hate and Reparation with Riviere (London: Hogarth). [I]<\/p>\n\n\n\n

    Klein, M. <\/strong>(1940). Mourning and its relation to manic-depressive states<\/em>, In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 344-369<\/p>\n\n\n\n

    Klein, M.<\/strong> (1948). Contributions to Psychoanalysis <\/em>(1921-1945). London: Hogarth.<\/p>\n\n\n\n

    Klein, M. <\/strong>(1948a). On the Importance of Symbol Formation in the Development of the Ego\u2019<\/em> Contributions to Psycho-Analysis (London: Hogarth)<\/p>\n\n\n\n

    Klein, M.<\/strong> (1958). On the Development of Mental Functioning<\/em>. Int. J. Psychoanal. 39)<\/p>\n\n\n\n

    Klein, M.<\/strong> (1983). Zavist i zahvalnost, <\/em>Naprijed, Zagreb<\/p>\n\n\n\n

    Knaus, W. J.<\/strong> ( 1983). How to Conquer Yor Frustration<\/em>, Prentice Hall Trade, UK, England<\/p>\n\n\n\n

    Knaus, W. J.<\/strong> (1973). Overcoming procrastination<\/em>, Rational Living, 8, 2-7<\/p>\n\n\n\n

    Kohut, H.<\/strong> (1971). The Analysis of the Self<\/em>. New York: International Universities Press<\/p>\n\n\n\n

    Kohut, H.<\/strong> (1972). Thoughts on Narcissism and Narcissistic Rage<\/em>. Psychoanal. St. Child.. 27:360-400<\/p>\n\n\n\n

    Kohut , H. <\/strong>(1977). The restoration of the self<\/em>. New York : International Universities Press .volume 4, p.451-457 \u201cfour basic concepts\u201d)<\/p>\n\n\n\n

    Kohut, H.<\/strong> (1984). How Does Analysis Cure,<\/em> ed. A. Goldberg and P. Stepansky. Chicago: University of Chicago<\/p>\n\n\n\n

    Kramer, S.<\/strong> (1980). Residues of split-object and split-self dichotomies in adolescence, <\/em>In Rapprochement: The Critical Subphase of Separation-Individuation ed. R. Lax. et al.: Jason Aronson, pp. 417-437<\/p>\n\n\n\n

    Kris, E.<\/strong> (1951). The Development of ego psychology<\/em>. Samiksa 5<\/p>\n\n\n\n

    Lachmann, F. & Beebe, B.<\/strong> (1996). Three principles of salience in the patient-analyst interaction<\/em>. Psychoanal. Psychol., 13: 1-22<\/p>\n\n\n\n

    Lantos, B.<\/strong> (1952). Metapsychological Considerations on the Concept of Work.<\/em> 5. Int. J. Psycho-Anal., 33:439-443)<\/p>\n\n\n\n

    Lasch, C. <\/strong>(1979). Narcisti\u010dka kultura, <\/em>Zagreb, Naprijed, 1986<\/p>\n\n\n\n

    Lazarus, R, & Folkman, S<\/strong> (1984). Stress, Appraisal and Coping<\/em>, NY: New York, Springer Publishing Company<\/p>\n\n\n\n

    Levine, D. <\/strong>(2010). Object Relations, Work and the Self, <\/em>Routlage, East Sissex<\/p>\n\n\n\n

    Lichtenberg, J. <\/strong>(1983). Psychoanalysis and Infant Research, <\/em>Hillsdale, N. J., Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

    Lichtenstein, H.<\/strong> (1970). Changing implications of the concept of psychosexual development: an inquiry concerning the validity of classical psychoanalytic assumptions concerning sexuality<\/em>, American Psychoanal. Assn. 18:300-318<\/p>\n\n\n\n

    Loven, A. <\/strong>(1984). Bioenergetika<\/em>, Nolit, Beograd str. 134.<\/p>\n\n\n\n

    Lowen, A.<\/strong> (2003) The Way to Vibrant Health: Bioenergetic Press<\/p>\n\n\n\n

    Luria, A. R.<\/strong> (1961). The Role of Speech in the Regulation in Normal and Abnormal Behavior<\/em> , NY: New York, Livermore<\/p>\n\n\n\n

    Lurija, A. R.<\/strong> (1982). Osnovi neurolingvistike, <\/em>Beograd, Nolit<\/p>\n\n\n\n

    Lyons-Ruth, K.<\/strong> (1991). Rapprochement or approchement: Mahler\u2019s theory reconsidered from the vantage point of recent research on early attachment relationships<\/em>. Psychoanal. Psychol., 8: 1-23<\/p>\n\n\n\n

    Mahler, M. S. & Furer, M. (<\/strong>1963). Certain aspects of the separation-individuation phase<\/em> Psychoanal. Q. 32:1-14<\/p>\n\n\n\n

    Mahler, M. S. <\/strong>(1971). A study of the separation-individuation process and its possible application to borderline phenomena in the psychoanalytic situation<\/em>. Psychoanal. Study Child 26:403-424<\/p>\n\n\n\n

    Mahler, M. S.<\/strong> (1974). Symbiosis and individuation: the psychological birth of the human infant. <\/em>In The Selected Papers of Margaret S. Mahler, Vol. 2, Separation-Individuation New York: Jason Aronson, 1979 pp. 149-165<\/p>\n\n\n\n

    Mahler, M. S.<\/strong> (1975). On the current status of the infantile neurosis, <\/em>In The Selected Papers of Margaret S.<\/p>\n\n\n\n

    Mahler, M. S., & FURER, M.<\/strong> (1968). On Human Symbiosis and the Vicissitudes of Individuation<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

    Mahler,<\/strong> M. (1979). Separation-Individuation<\/em>, Vol. 2, New York: Jason Aronson, pp. 189-194<\/p>\n\n\n\n

    Main, M., & Solomon, J. (1986). <\/strong>Discovery of an insecure-disorganized\/ disoriented attachment pattern: Procedures, findings and implications for the classification of behavior<\/em>. In T. B. Brazelton & M.<\/p>\n\n\n\n

    Maslow, A.<\/strong> (1970). Motivation and personality<\/em> (rev. ed.). New York: Harper & Row.<\/p>\n\n\n\n

    Masterson, J. F.<\/strong> (1976). Psychotherapy of the borderline adult: A developmental approach<\/em>. New York: Brunner\/Mazel.<\/p>\n\n\n\n

    Masterson, J. F.<\/strong> (1988). The search for the real self.<\/em> New York: Free Press.<\/p>\n\n\n\n

    May, R. <\/strong>(1966), The Problem of will and Intentionality in psychoanalysis. <\/em>Contemporary Psychoanalysis, 3:55-70 ,<\/p>\n\n\n\n

    May, R<\/strong>. (1969). Love and Will,<\/em> New York: Norton.<\/p>\n\n\n\n

    McDevitt, J.<\/strong> (1975). Separation-individuation and object constancy<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 23:713-743<\/p>\n\n\n\n

    McDevitt, J. B. (<\/strong>1983). The emergence of hostile aggression and its defensive and adaptive modifications during the separation-individuation process<\/em>. J. Am. Psychoanal. Assoc. 31 (Suppl.) 273-300<\/p>\n\n\n\n

    McDevitt, J.B. <\/strong>(1975).<\/strong>Separation-Individuation and Object Constancy.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 23:713-742<\/p>\n\n\n\n

    McGuire, W.J.<\/strong> (1964). Indicing resistance to persuasion, <\/em>U: L. Berkowitz (Ed.): Advances in Exper, Social, Psichology, Vol.1 Academic Press, New York, 192-229.<\/p>\n\n\n\n

    McGuire, W.J.<\/strong> (1989). The Nature of Attitudes and Change. <\/em>U: Handbook of Social Psychology, Vol. III, 136-314<\/p>\n\n\n\n

    Meichenbaum D. H & Goodman J. <\/strong>(1971). Training impulsive children to talk to themselves: a means of developing self-control<\/em>. Journal of Abnormal Psychology, Apr;77(2):115\u2013126.<\/p>\n\n\n\n

    Meichenbaum, D. <\/strong>(1977). Cognitive Behaviour Modification: An Integrative Account.<\/em> NY: New York: Plenum.<\/p>\n\n\n\n

    Meichenbaum, D. <\/strong>(1996). Stress inoculation training for coping with stressors<\/em>. The Clinical Psychologist, 49, 4-7.<\/p>\n\n\n\n

    Mekgo, F. <\/strong>(2003). Va\u0161a Li\u010dnost, <\/em>Mo\u0107 knjige i Mono &Manana, Beograd<\/p>\n\n\n\n

    Melges, F. T. & Swartz, M. S.<\/strong> (1989). Oscillations of attachment in borderline personality disorder<\/em>. Amer. J. Psychiatry 146 1115-1120<\/p>\n\n\n\n

    Menaker, E.<\/strong> (1985). The Concept of Will in the Thinking of Otto Rank and its Consequences for Clinical Practice.<\/em> Psychoanal. Rev., 72:255-264<\/p>\n\n\n\n

    Miller, A.<\/strong> (1979). The drama of the gifted child and the psychoanalyst\u2019s narcissistic disturbance. <\/em>Int. J. Psychoanal. 60:47-58<\/p>\n\n\n\n

    Neff, W. S.<\/strong> (1968). Work, and Human Behavior<\/em> . New York: Atherton Press p. 78<\/p>\n\n\n\n

    Nunberg , H.<\/strong> (1930\/1931) . The synthetic function of the ego<\/em> . International Journal of Psychoanalysis , 12 , 123 \u2013 140<\/p>\n\n\n\n

    O\u2019Donohue W, T, & Fisher, J, E.<\/strong> (2009). General Principles and Empirically Supported Techniques of Cognitive Behavior Therapy,<\/em> John Willey & Sons. Inc, Hoboken, New Jersey<\/p>\n\n\n\n

    Osofsky, J. D., <\/strong>(1979). Handbook of Infant Development, <\/em>New York: Wiley.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Parens, H. <\/strong>(1980). An exploration of the relations of instinctual drives and the symbiosis-separation-individuation process <\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 28:89-114<\/p>\n\n\n\n

    Parens, H. (<\/strong>1991). Separation-individuation theory and psychosexual theory In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer<\/em>, M. D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 3-34<\/p>\n\n\n\n

    Pavlov, I.P. <\/strong>(1969). O uslovnim refleksima<\/em>. u: Parsons Talkot, Edvard \u0160ils, Kaspar Negel, D\u017ees Pits (ur.) Teorije o dru\u0161tvu \u2013 osnovi savremene sociolo\u0161ke teorije, Beograd: Vuk Karad\u017ei\u0107<\/p>\n\n\n\n

    Peck, S.<\/strong> (1987). Put kojim se re\u0111e ide<\/em>, Biblioteka Astra, Arion, Beograd, str. 75<\/p>\n\n\n\n

    Pearls, F. <\/strong>(1947) Ego, Hunger, and Aggression.<\/em>George Allen and Unwin,<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Pfieffer, E.<\/strong> (1974). Borderline states.<\/em> Diseases of the Nervous System 35 212-219<\/p>\n\n\n\n

    Pearls, F<\/strong>. (1969) Ego, Hunger and Aggression: The beginning of Gestalt Therapy<\/em>. New York: Random House<\/p>\n\n\n\n

    Pearls F.<\/strong> (1969). Gestalt Therapy Verbatim,<\/em> Utah: Bantam Books, Real People Press<\/p>\n\n\n\n

    Piaget, J.<\/strong> (1937). The Construction of Reality in the Child<\/em>. New York: Basic Books, 1954<\/p>\n\n\n\n

    Piaget, J. <\/strong>(2002). The Language and Thought of the Child<\/em>. 3d ed. London: Routledge.<\/p>\n\n\n\n

    Pine, F. <\/strong>(1989). Motivation, Personality Organization, and the Four Psychologies of Psychoanalysis.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 37:31-64<\/p>\n\n\n\n

    Poland, W. <\/strong>(1977). Pilgrimage: action and tradition in self analysis<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:399-416<\/p>\n\n\n\n

    1. Racker, H. <\/strong>(1966). Ethics and psychoanalysis and the psycho analysis of ethics. <\/em>Int.J. Psychoanal.47,63<\/li><\/ol>\n\n\n\n

      Rajh V. <\/strong>(1982), Analiza karaktera<\/em>, Naprijed, Zagreb<\/p>\n\n\n\n

      Rank, O.<\/strong> (1972) Will Therapy<\/em>, 1929-31. In: Will Therapy and Truth and Reality. New York: Knopf.<\/p>\n\n\n\n

      Rank, O. <\/strong>(1991). The genesis of the object relation<\/em>. In P. Rudnytsky (Ed.), The Psychoanalytic Vocation: Rank, Winnicott, and the Legacy of Freud. New Haven, CT: Yale University Press.<\/p>\n\n\n\n

      Rank, Otto<\/strong>. (1932) Art and Artist<\/em>. New York: Knopf, 1958.<\/p>\n\n\n\n

      Reich W. <\/strong>(1949). Character analysis:<\/em> 3rd ed. New York: Orgone Institute Press;<\/p>\n\n\n\n

      Reilly, P. M. & Shopshire, M. S.<\/strong> (2002). Anger Management for substance Abuse and Mental Health Clients<\/em>, A Cognitive Behavioural Therapy Manual, U.S Departemnt of Health and Human Servicies, Rockville; MD 20857<\/p>\n\n\n\n

      Roheim, G. 1943. <\/strong>The origin and function of culture<\/em>, Nervous and mental disease monographs, New York.<\/p>\n\n\n\n

      Rot, N.<\/strong> 2003. Osnovi socijalne psihologije, <\/em>Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Beograd<\/p>\n\n\n\n

      Sander, L. <\/strong>(1962). Issues in early mother-child interaction.<\/em> J. Amer. Acad. Child Psychiat., 1: 144-166.<\/p>\n\n\n\n

      Sander, L.<\/strong> (1988). The event-structure of regulation in the neonate-caregiver system as a biological background for early organisation of psychic structure.<\/em> In Frontiers in Self Psychology, ed. A. Goldberg. Hillsdale, NJ: Analytic Press, pp. 64-77.<\/p>\n\n\n\n

      Sander, L.<\/strong> (1997). Paradox and resolution<\/em>. In Handbook of Child and Adolescent Psychiatry, ed. J. Osofsky. New York: John Wiley, pp. 153-160.<\/p>\n\n\n\n

      Sandler, J. & Sandler, A-M. <\/strong>(1978).On the development of object relationships and affects <\/em>Int. J. Psychoanal. 59:285-296<\/p>\n\n\n\n

      Sas, T. <\/strong>(1978). Etika psihoanalize,<\/em> Vuk Karad\u017ei\u0107, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

      Sachs, H. (1933)<\/strong>. The Delay of the Machine Age<\/em>. <\/strong>Psychoanal Q., 2:404-424.<\/p>\n\n\n\n

      Segal, H. <\/strong>1957 Notes on Symbol Formation<\/em>. Int. J. Psychoanal. 38<\/p>\n\n\n\n

      Segal, H. <\/strong>(1964). Introduction to the work of Melanie Klein<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

      Selye, H. <\/strong>(1975). Stress without Distress<\/em>, NY: New York, Signet<\/p>\n\n\n\n

      Settlage, C.<\/strong> (1977). The psychoanalytic understanding of narcissistic and borderline personality disorders: advances in developmental theory<\/em>. J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:805-833<\/p>\n\n\n\n

      Settlage, C.<\/strong> (1991). On the treatment of preoedipal pathology In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer<\/em>, M.D. ed. S. Akhtar & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 351-367<\/p>\n\n\n\n

      Settlage, C.<\/strong> (1993). Therapeutic process and developmental process in the restructuring of object and self constancy<\/em> J. Am. Psychoanal. Assoc. 41:473-492<\/p>\n\n\n\n

      Shapiro, D. H. <\/strong>(1994). Manual for the Shapiro Control Inventory (SCI)<\/em>. Palo Alto, CA: Behaviordata.<\/p>\n\n\n\n

      Shengold, L. <\/strong>(1989). Soul Murder: The Effects of Childhood Abuse and Deprivation<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

      Shostrom, E. <\/strong>(1968) Man, the manipulator. <\/em>New York, Bantam Books,<\/p>\n\n\n\n

      Sohn, L. <\/strong>(1999). A defective capacity to feel sorrow. <\/em>In Remorse and Reparation, ed. M. Cox. London: Jessica Kingsley, pp. 69-104.<\/p>\n\n\n\n

      Spangler, G., & Grossman, K. E. <\/strong>(1993). Biobehavioral organization in securely and insecurely attached infants.<\/em> Child Development, 64, 1439-1450.<\/p>\n\n\n\n

      Spitz, R.A<\/strong>. (1945). Hospitalism\u2014An Inquiry Into the Genesis of Psychiatric Conditions in Early Childhood<\/em>. Psychoanalytic Study of the Child, 1, 53-74.<\/p>\n\n\n\n

      Spitz, R.<\/strong> (1946). The smiling response: a contribution to the ontogenesis of social relations<\/em>. Genetic Psychology Monograph 34 57-125<\/p>\n\n\n\n

      Spitz, R<\/strong>. (1965). The First Year of Life<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

      Stein, R. <\/strong>(1991). Psychoanalytic Theories of Affect<\/em>. New York: Praeger.<\/p>\n\n\n\n

      Stein, R.<\/strong> (1998). Two Principles of Functioning of the Affects<\/em>. Am. J. Psychoanal., 58:211-230<\/p>\n\n\n\n

      Steiner, J.<\/strong> (1993). Psychic Retreats: Pathological Organizations in Psychotic, Neurotic and Borderline Patients<\/em>. London: Routledge<\/p>\n\n\n\n

      Stern, D. N.<\/strong> (1985). The Interpersonal World of the Infant<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

      Stern, D. N.<\/strong> (1995). The Motherhood Constellation<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

      Stern, D.N., Sander, L.W., Nahum, J.P., Harrison, A.M., Lyons-Ruth, K., Morgan, A.C., Bruschweilerstern, N. and Tronick, E.Z.<\/strong> (1998). Non-Interpretive Mechanisms in Psychoanalytic Therapy: The \u2018Something More\u2019 Than Interpretation.<\/em> Int. J. Psycho-Anal., 79:903-921<\/p>\n\n\n\n

      Stoller, R. J. <\/strong>(1992). Hooray for love.<\/em> In: Shapiro, Th. & Emde, R. N. (ed.): Affect: Psychoanalytic Perspectives: 411-437.<\/p>\n\n\n\n

      Stolorow, R. Brandchaft, B. & Atwood,<\/strong> G<\/strong>. (1987). Psychoanalytic Treatment: An Intersubjective Approach<\/em>. Hillsdale, NJ: The Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

      Stolorow, R. D. & Atwood, G.<\/strong> (1992). Contexts of Being<\/em>. Hillsdale, NJ: Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

      S<\/strong>tolorow, R.D. & Trop, J.L.<\/strong> (1992). Reply to Richards and Mitchell<\/em>. Psychoanal. Dial., 2:467-473)<\/p>\n\n\n\n

      Stone, L. (<\/strong>1981). Notes on the noninterpretive elements in the psychoanalytic situation and process<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:89-118<\/p>\n\n\n\n

      Stone, L. J., Smith, H. T. & Murphy, L. B. (<\/strong>1973). The Competent Infant: Research and Commentary<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

      \u0160tor<\/strong>h<\/strong>, M. <\/strong>(2003) \u010ce\u017enja jake \u017eene za jakim mu\u0161karcem, <\/em>Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

      Thoma, H. & Kachele, H.<\/strong> (1987). Psychoanalytic Practice<\/em>. 1 Principles. Berlin: Springer-Verlag.<\/p>\n\n\n\n

      Thorndike, E. L. <\/strong>(1931) Human Learning<\/em>, NY: New York, Appletion-Century-Crofts<\/p>\n\n\n\n

      Tillich, P. <\/strong>( 1952) The Courage to Be<\/em>: Yale University Press,<\/strong><\/p>\n\n\n\n

      Toplin, P. & M., <\/strong>1996. Heinz Kohut: The Chicago Institute Lectures <\/em>, The Analytic Press, Inc<\/p>\n\n\n\n

      Trevarthen, C.<\/strong> (1979). Communication and cooperation in early infancy: a description of primary intersubjectivity.<\/em> In Before Speech: The Beginning of Interpersonal Communication<\/em>, ed. M. M. Bullowa. Cambridge: Cambridge Univ. Press, pp. 321-349.<\/p>\n\n\n\n

      Trevarthen, C.<\/strong> (1993). Brain, science and the human spirit<\/em>. In Brain, Culture and the Human Spirit<\/em>, ed. J. B. Ashbrook et al. Lanham, MD: Univ. Press America, pp. 129-181.<\/p>\n\n\n\n

      Tronick, E. Z. & Cohn, J. <\/strong>(1989). Infant-mother face-to-face interaction: age and gender differences in coordination and the occurrence of miscoordination<\/em>. Child Devel., 60: 85-92.<\/p>\n\n\n\n

      Tronick, E. Z.<\/strong> et al. (1978). The infant\u2019s response to entrapment between contradictory messages in face-to-face interaction<\/em>. J. Amer. Acad. Child Psychiat.,<\/em> 17: 1-13.<\/p>\n\n\n\n

      Vigotski, L.S.<\/strong> (1983). Mi\u0161ljenje i govor, <\/em>Nolit, Beograd<\/p>\n\n\n\n

      Vigotski, L.S.<\/strong> (1996). Problemi razvoja psihe.<\/em> Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Beograd<\/p>\n\n\n\n

      Weil, A. <\/strong>(1970). The basic core<\/em>. Psychoanal. Study Child 25:442-460<\/p>\n\n\n\n

      Wheelis, A.<\/strong> ( 1956 ) \u201eWill and Psychoanalysis,\u201c<\/em> J. Am. Psychoanal. Assoc. 4:285<\/p>\n\n\n\n

      White, R. W.<\/strong> (1963). Ego and reality in psychoanalytic theory: a proposal regarding independent ego energies<\/em>, Psychol. Issues Monogr. 11. New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

      Wilkinson-Ryan, & Westen. <\/strong>(2000). Identity disturbance in borderline personality disorder. <\/em>American Journal of Psychiatry, 157(4), 528-541.<\/p>\n\n\n\n

      Winnicott, D. W. <\/strong>(1965). The maturational processes and the facilitating environment. <\/em>New York: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

      Winnicott, D. W.<\/strong> (1960). Ego distortion in terms of true and false self The Maturational Processes and the Facilitating Environment<\/em>. New York: Int. Univ. Press, 1965 pp. 140-152<\/p>\n\n\n\n

      Wisdom, J.O.<\/strong> (1970). Freud and Melanie Klein: Psychology, Ontology, and <\/em>Weltanschauung.<\/em> in Psychoanalysis and Philosophy,<\/em> ed. C. Hanley and M. Lazerowitz (New York: International Universities Press, 350.<\/p>\n\n\n\n

      Wolf, E.<\/strong>S. (1980), On the developmental line of selfobject relations<\/em>. In: Advances in Self Psychology, ed. A. Goldberg. New York: International Universities Press, pp. 117-130..<\/p>\n\n\n\n

      Wolf, E.S.<\/strong> (1988). Problems of Therapeutic Orientation<\/em>. Progr. Self Psychol.<\/em>, 4:168-172<\/p>\n\n\n\n

      Yogman, M.W. <\/strong>(1999).Affective Development in Infancy<\/em>, 95-124. Norwood, NJ: Ablex.<\/p>\n\n\n\n

      Yudofsky, Stuart C<\/strong>., (2005), Fatal flaws : navigating destructive relationships with people with disorders of personality and character,<\/em> American Psychiatric Publishing, London)<\/p>\n\n\n\n

      Zwemer, Weare A.; Deffenbacher, Jerry L<\/strong> (1984), Irrational beliefs, anger, and anxiety, <\/em>Journal of Counseling Psychology, Vol 31(3), Jul 1984, 391-393.<\/p>","protected":false},"featured_media":518,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-517","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/517","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/518"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=517"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=517"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}