ZVOD IZ KNJIGE \u201eSPOSOBNOST ZA LJUBAV I RAD I OLI INTEGRATIVNA PSIHODINAMSKA PSIHOTERAPIJA.<\/p>\n\n\n\n
Neboj\u0161a Jovanovi\u0107, Beoknjiga 2013.<\/p>\n\n\n\n
Tolerancija na frustraciju je <\/strong>Sposobnost da iza\u0111emo na kraj sa neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih na\u0161ih potreba izaziva u nama. <\/strong><\/em>Naravno da u ljubavnim odnosima uvek ima frustracije, jer niko ne mo\u017ee zadovoljiti sve na\u0161e potrebe, a o\u010dekivanja su u ljubavnim odnosima ve\u0107a nego u drugim vrstama odnosa. Sposobnost da toleri\u0161emo frustraciju u velikoj meri uti\u010de na na\u0161u sposobnost za zrelu ljubav. U poglavlju o toleranciji na frustraciju videli smo da, kao i kod imunog sistema, \u010dovek mo\u017ee imati \u201eotpornost\u201c ili toleranciju na neke vrste frustracije, a biti neotporan i netolerantan na druge. Svako ima svoju \u201eAhilovu petu\u201c, ne\u0161to \u0161to te\u0161ko toleri\u0161e i podnosi. Ne\u0161to \u0161to ga frustrira vi\u0161e od drugih osuje\u0107enja. U ovom delu teksta o ljubavi i toleranciji na frustraciju pozabavi\u0107emo se time kako netolerancija na specifi\u010dne frustracije uti\u010de na sposobnost zrelog voljenja.<\/em><\/p>\n\n\n\n Podsetimo se, samo, tipi\u010dnih mehanizama odbrane od frustracije. Govorili smo tome da osoba, ako nije sposobna da podnese odre\u0111enu frustraciju, ima na raspolaganju nekoliko generalnih \u201ecaka\u201c ili \u201ekontrave\u0161tina\u201c, mehanizama odbrane kojima poku\u0161ava da zaobi\u0111e prepreku i umanji frustraciju ne razvijaju\u0107i nove adaptivne mehanizme za re\u0161avanje problema. Ti mehanizmi su: negiranje postojanja \u017eelje (nemam \u017eelju, pa me ni ne frustrira njeno nezadovoljavanje), obezvre\u0111ivanje-umanjivanje \u017eelje (nije mi toliko stalo, pa me ne frustrira nezadovoljavanje), pomeranje \u017eelje na druge osobe (neko drugi ostvaruje moju \u017eelju umesto mene, a ja se poistove\u0107ujem sa njim), reaktivna formacija (okre\u0107em \u017eelju u njenu suprotnost). Ovo su odbrambeni mehanizmi usmereni na sopstvenu \u017eelju, njeno negiranje, umanjivanje, pomeranje ili obrtanje\u2026kako bi se lak\u0161e podnela frustracija koju izaziva osuje\u0107enje potrebe. Pored ovih odbrambenih mehanizama usmerenih na sopstvene potrebe ljudi razvijaju i brojne manipulativne ve\u0161tine kako bi druge naterali da zadovolje potrebe \u010dije osuje\u0107ivanje ne mogu da podnesu. Broj tih manipulativnih ve\u0161tina, nelegitimnih na\u010dina zadovoljavanja potreba, je veliki i one zna\u010dajno komplikuju i ugro\u017eavaju ljudske odnose. Ka\u017eemo nelegitimnih jer se zadovoljavanje potrebe dobija manipulacijom, nekom vrstom iznu\u0111ivanja, a ne slobodnom voljom druge osobe. Manipulativne ve\u0161tine onemogu\u0107avaju razvoj uzajamnosti u ljubavnim odnosima i pretvaraju ljubavni odnos u iznu\u0111ivanje i otimanje ne\u010dega \u0161to partner ne \u017eeli da daje.<\/em><\/p>\n\n\n\n Pozabavi\u0107emo se sada specifi\u010dnim netolarancijama na frustraciju koje su vezane za faze razvoja libida, i uticaju tih netolerancija na sposobnost za ljubav.<\/em><\/p>\n\n\n\n Kod ljudi koji imaju nisku toleranciju na frustraciju \u201coralnih\u201d potreba, potreba za primanjem,<\/strong> osoba ne mo\u017ee da podnese odsustvo objekta ljubavi. To su \u201elepljivi\u201c, \u201eprezahtevni\u201c ljubavnici, bra\u010dni partneri ili roditelji (\u010desto se de\u0161ava da se obrnu uloge, pa dete postane roditelj svom emocionalno zahtevnom roditelju). Osobe sa ovakvom netolerancijom ne podnose samo\u0107u, razdvojenost, ne mogu same da reguli\u0161u svoja emotivna stanja. Neko uvek mora da bude tu (stalno zivkaju partnera ili dete, dave, gu\u0161e, zapoma\u017eu, \u0161alju SMS poruke..). Ne mogu da budu sami. Ne podnosi frustraciju potrebe za primanjem, hranjenjem, psiholo\u0161kim \u201chranjenjem\u201d. Osobe sa niskom tolerancijom oralnih frustracija su \u010desto sklone alkoholizmu, tabletomaniji, ovisnosti od lekova, ovisnosti od drugih. Kod njih je izra\u017eeno nestrpljenje, nemogu\u0107nost da se odla\u017ee, \u201emora odmah\u201c zahtev, \u201cto je ja\u010de od mene\u201d ose\u0107anje\u2026\u010cesto optere\u0107uju krivicom partnera zbog odsustva, a decu zbog poku\u0161aja odvajanja. Naj\u010de\u0161\u0107a re\u010denica im je \u201eza\u0161to mora\u0161 da ide\u0161\u2026\u0161ta \u0107e ti to i to\u2026a \u0161ta \u0107u ja kad ti nisi tu\u2026\u201c. Te\u017ee da sve aktivnosti obavljaju zajedno sa nekim, i u tome vide \u201epravu ljubav\u201c \u2013 sve raditi zajedno. Kod osoba sa \u201eoralnom strukturom\u201c karaktera \u010desto postoji ose\u0107aj da im svet ne\u0161to duguje, da im pripada pravo da dobijaju bez uzvra\u0107anja. Ona nisu sposobne da ose\u0107aju zahvalnost za ono \u0161to dobijaju, ve\u0107 ose\u0107aju da je to njihovo pravo, i besne su ako im partner ne zadovoljava potrebe. Zavisne osobe umeju da budu veoma agresivne prema onima od kojih zavise (ako osete da ima prostora za ispoljavanje agresije i \u201erazma\u017eeno\u201c pona\u0161anje).<\/p>\n\n\n\n Netolerancija na frustraciju oralnih potreba se mo\u017ee manifestovati i kroz obrnuto pona\u0161anje, pri \u010demu osoba radi drugima ono \u0161to nesvesno \u017eeli da drugi rade njoj. Takve individue neprestano \u201ehrane\u201c druge, neumorno udovoljavaju potrebama drugih i time ih vezuju za sebe (postaju im neophodni jer infantilizuju osobe koje psiholo\u0161ki \u201ehrane\u201c. ) U nekim klasifikacijama tipova li\u010dnosti prikazuje se struktura li\u010dnosti nazvana \u201enurturer\u201c, ili hranilac, negovatelj, \u010diji obrazac funkcionisanja veoma li\u010di na pona\u0161anja koje opisujemo kao \u201eradim drugima ono \u0161to \u017eelim za sebe\u201c. Ne retko takve osobe biraju za partnera one koji direktno tra\u017ee da budu hranjeni. Zapravo, kod ovakvih osoba je na delu mehanizam negiranja (ili potiskivanja) sopstvenih potreba za primanjem i projektovanja tih potreba u drugoga. \u010cesto mehanizmom projektivne identifikacije i navode druge da se pona\u0161aju oralno zahtevno, kako bi ekscesivno zadovoljavali njihove potrebe. Kako se nesvesna o\u010dekivanja da \u0107e dobiti isto to zauzvrat uglavnom ne ostvaruju, osobe sa ovim mehanizmom po\u010dinju da se ose\u0107aju iskori\u0161\u0107eno, \u201eisisano\u201c, i postaju ogor\u010dene.<\/p>\n\n\n\n Kao roditelji, osobe sa niskom tolerancijom na frustraciju oralnih potreba ili pretvaraju sopstvenu decu u roditelje (obrtanje uloga) ili ih preza\u0161ti\u0107uju ekscesivnim udovoljavanjem i time oduzimaju mogu\u0107nost separacije, inicijative i individuacije. Roditelj \u201chranilac\u201d \u0107e sve uraditi pre njih, iako \u0107e, verovatno, posle toga zvocati kako ni\u0161ta ne rade. Deca takvih roditelja se ose\u0107aju \u201ckorimpiranima\u201d. Previ\u0161e im je udovoljavano, tako da nisu razvijala sopstvene potencijale i ostala su \u201ckilava za \u017eivot\u201d. Takva deca \u0107e se te\u0161ko odvojiti, i roditelj ne\u0107e ostati sam.<\/p>\n\n\n\n Kod osoba koje imaju nisku toleranciju na frustraciju \u201canalnih\u201d potreba, potreba za davanjem,<\/strong> davati ljubav zna\u010di gubiti. Davanje je ne\u0161to \u0161to prazni onoga koji daje, ostavlja ga bez njegovih \u201cdragocenih sadr\u017eaja\u201d. Takve osobe za svaku uskratu, ili \u017ertvu, naj\u010de\u0161\u0107e tra\u017ee kompenzaciju. <\/em>Sve \u0161to u\u010dine za nekoga mora da im se vrati, ina\u010de se ose\u0107aju iskori\u0161\u0107enima. Stalno mere i vagaju ko je koliko dao, ko je \u0161ta uradio, pla\u0161e se da ne budu iskori\u0161\u0107eni. Frustracije u ovom domenu se odnose na \u201edati\u201c i \u201euzeti\u201c. Davanje se do\u017eivljava kao frustracija prvog stepena, a iza uzimanja, iako deluje lagodnije, mo\u017ee vrebati opasnost da drugi daje, da bi imao pravo da tra\u017ei (\u201eHo\u0107e da me zadu\u017ei, pa da posle tra\u017ei vi\u0161e\u201c). Po\u0161to je davanje i primanje frustracija, takve osobe imaju potrebu da se zatvore u sopstveni svet kojim se poku\u0161ava ostvariti iluzija o samodovoljnosti. Kod ovakvih osoba \u201eni\u0161ta ne ulazi\u201c, i \u201eni\u0161ta ne izlazi\u201c u okviru sistema koji poku\u0161ava da se zatvori spolja i iznutra. Oni su \u201eemocionalne stipse\u201c. Mogu da ostvaruju mno\u0161tvo socijalnih kontakata, od kojih se ni jednom ne dozvoljava da ima i emocionalnu vrednost.<\/p>\n\n\n\n U ljubavnim odnosima su okupirani pitanjima mo\u0107i izme\u0111u njih i partnera. \u010cesto ose\u0107aju da ih partner primorava na ne\u0161to, da neopravdano tra\u017ei od njih ne\u0161to \u0161to mu ne pripada. Da ho\u0107e da ih pod\u010dini, iskoristi, nametne svoju volju\u2026i javlja se prkos<\/strong>, odnosno ogromna frustracija koja nastaje kada osoba mora da se povinuje volji neke druge obi\u010dno, ali ne i nu\u017eno, nadre\u0111ene osobe. \u201eNiko meni nema da ka\u017ee \u0161ta ja da radim\u201c.<\/p>\n\n\n\n U bra\u010dnim odnosima osoba sa niskom tolerancijom na frustraciju davanja \u010desta tema za sva\u0111u je odnos prema novcu. Kod ve\u0107 poslovi\u010dno poznatih \u201etvrdica\u201c, na nesvesnom planu, novac je produ\u017eetak tela osobe, a davanje ili tro\u0161enje novca je \u010din nalik kastraciji. Dakle, neadekvatan razvoj tolerancije na frustraciju u ovoj fazi, kasnije se naj\u010de\u0161\u0107e manifestuje kroz to \u0161to osoba \u201cne mo\u017ee da podnese\u201d da daje, ako odmah ne dobije adekvatnu nagradu zauzvrat, da se ose\u0107a \u201ciskori\u0161\u0107enom\u201d, u strahu da \u0107e joj neko oteti njene \u201cdragocene sadr\u017eaje\u201d (novac, emocije, ideje\u2026), kao i kroz to da ne mo\u017ee da podnese da prima, jer je to \u201cobavezuje\u201d. Bez sposobnost davanja i primanja zreo ljubavni odnos nije mogu\u0107.<\/p>\n\n\n\n Osobe sa problemima tolerancije frustracije na davanje uglavnom ne odbijaju direktno da daju. Naj\u010de\u0161\u0107e se to ispoljava kroz odlaganja:<\/strong> \u201cEvo sada \u0107u<\/em>\u2026\u2026\u201c, \u0161to je kompromisna tvorevina, koja u su\u0161tini zna\u010di i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja. Ta pasivna agresivnost \u010desto \u201eizlu\u0111uje\u201c njihove partnere jer, \u201eniti daju, niti ne daju\u201c, ili daju tako da to izgleda kao \u201emedve\u0111a usluga\u201c. Ve\u0107i je napor dobiti ne\u0161to od takve osobe nego zadovoljstvo u onome \u0161to se dobije. \u010cesto su sitni\u010davi, tvrdoglavi, uporni. Pamte svaku sitnicu koju su u\u010dinili za nekoga, a onda mu to \u201enabijaju na nos\u201c. \u010cesto ka\u017enjavaju \u0107utanjem, durenjem, \u201edizanjem nosa\u201c\u2026ne\u0107e da ka\u017eu \u0161ta im je, ve\u0107 i to mora da se \u201eizvu\u010de iz njih\u201c. Emotivne sadr\u017eaje tretiraju kao malo dete feces \u2013 ne\u0107e da daju iz inata (\u201eza takvo pona\u0161anje postoji izreka \u201eho\u0107e kaki-ne\u0107e kaki\u201c). Pored zatvorenosti, emotivne \u201e\u0161tedljivosti\u201c u bliskim vezama, \u010desto postoji apsolutno pokoravanje svakom autoritetu<\/strong> (iza koga mo\u017ee postojati pasivni agresivni i direktnim opa\u017eanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu).<\/p>\n\n\n\n Kod osoba koje imaju nisku toleranciju na frustraciju \u201cfalusnih \u2013 edipalnih\u201d potreba <\/strong>tako\u0111e je izra\u017eena borba za mo\u0107 u odnosu, i strah od \u201ctre\u0107ega\u201d. Posebno je sna\u017ena netolerancija na frustraciju rivaliteta. Izra\u017eena je ljubomora i posesivnost. <\/strong>Takve osobe imaju veliki strah od degradiranja sopstvene \u201emu\u0161kosti\u201c ili \u201e\u017eenskosti\u201c. Ne podnose ostavljanje, ali ne zbog vezanosti za partnera i straha od samo\u0107e, kao osoba sa problemima tolerancije na frustraciju primanja, ve\u0107 iz svoje \u201epolne sujete\u201c-\u201ene\u0107e\u0161 oti\u0107i drugome ili drugoj, jer mo\u017ee\u0161 da me poredi\u0161 sa njim ili njom\u2026\u201c, \u201dbi\u0107e\u0161 moja ili ni\u010dija\u201d. Zbog nepodno\u0161enja rivaliteta, takve osobe se trude da \u201eosiguraju svoju teritoriju\u201c, da vezu i na\u010din \u017eivljenja u\u010dine takvom da izbegnu mogu\u0107nost da se pojavi \u201ctre\u0107i\u201d \u2013 \u0161to vodi preteranoj kontroli partnera, \u201epodizanju zidova\u201c izme\u0111u partnera i spolja\u0161njeg sveta (gde su mogu\u0107i drugi partneri). Mu\u0161karci sa ovim problemom se obi\u010dno bune protiv mogu\u0107nosti da im \u017eene rade, dok \u017eene sa ovim problemom naj\u010de\u0161\u0107e imaju detaljan \u201eraspored kretanja\u201c svojih partnera, mere mu svaki minut i vrebaju situacije koje bi mogle pru\u017eiti mogu\u0107nost nekoj rivalki. I mu\u0161karci i \u017eene sa netolerancijom rivaliteta isti\u010du \u201emoral i po\u0161tenje\u201c i osu\u0111uju sve koji se seksualno slobodnije pona\u0161aju kao \u201ekurve\u201c ili \u201e\u0161valer\u010dine\u201c. Trude se da izgrade stil \u017eivota u kojem se, u svemu, izbegava konkurencija i takmi\u010denje. Preteran zahtev za izvesno\u0161\u0107u u partnerskim odnosima dovodi do izra\u017eene ljubomore, kontrolisanja partnera, ograni\u010davanja mogu\u0107nosti da se pojavi \u201ctre\u0107i\u201d. Mu\u0161karci sa ovim problemom \u010desto imaju stav da \u201c\u017eena za brak ili vezu sa njima mora biti nevina \u2013 da ih ne bi upore\u0111ivala sa drugim\u201d \u2026\u010cesti su seksualni problem i inhibicije. Kod mu\u0161karaca impotencija, prerana ejakulacija\u2026kod \u017eena frigidnost. Seksualnost je optere\u0107ena incestuoznim impulsima jer se partner nesvesno do\u017eivljava kao roditelj suprotnog pola. Veze ljudi sa niskom tolerancijom na frustraciju falusno edipalnih potreba se \u010desto pretvaraju u aseksualne odnose (kao \u201cbata i seka\u201d). Seksualni poriv mogu ose\u0107ati u odnosu na druge osobe, van veze koja je optere\u0107ena inhibicijom incestuoznih impulsa. Osobe sa nedostatkom tolerancije na edipalne frustracije ne mogu da spoje ne\u017enost i seksualnost prema istom partneru.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U poslu se takve osobe ograni\u010daju na funkcije u kojima se ne \u201c\u0161tr\u010di\u201d, izbegavaju\u0107i mogu\u0107nosti upore\u0111ivanja, i \u010desto su skloni samoopstrukcijama \u2013 da ne bi do\u0161li u istaknutu poziciju gde bi bili izlo\u017eeni zavisti i rivalitetu.<\/p>\n\n\n\n Postoji, me\u0111utim, i druga varijanta izla\u017eenja na kraj sa netolerancijom na frustraciju fali\u010dkih (i edipalnih) potreba koja spada u maladaptacije. Problemi prilago\u0111avanja uvek mogu da se okrenu na dve strane \u2013 ka \u201epremalo ne\u010dega\u201c(maligniteti) ili \u201eprevi\u0161e ne\u010dega\u201c (maladaptacije). Izbegavanje svakog rivaliteta je malignitet \u2013 premalo ne\u010dega. Postoje osobe koje su, u borbi protiv inferiornosti vezane za nepodno\u0161enje fali\u010dko-edipalnih frustracija, razvile takozvanu \u201efali\u010dku organizaciju li\u010dnosti\u201c. Osobe sa dubokim ose\u0107anjem inferiornosti vezane za sopstvenu seksualnost i sposobnost poku\u0161avaju da prevazi\u0111u te povrede fantazijama mo\u0107i. Za de\u010daka je to do\u017eivljaj da mora da bude efikasan i impresivan da bi postao mu\u0161karac, a za devoj\u010dicu da mora da bude sposobna da izdr\u017ei i da pati da bi postala \u017eena.<\/strong> Takve fantazije, obra\u0111ene na razli\u010dite na\u010dine, uglavnom ostaju trajne tokom \u010ditavog \u017eivota. Superiornost edipalnog rivala (roditelja suprotnog pola) predstavlja narcisti\u010dku povredu, \u0161to pobu\u0111uje u detetu bes prema jednom ili oba roditelja i pobu\u0111uje \u017eelju da preokrene situaciju (da postane dominantno, mo\u0107no). To, u isto vreme, nosi i ose\u0107anje krivice kao i strah od osvete i ka\u017enjavanja (kastracije).<\/p>\n\n\n\n Fali\u010dka organizacija li\u010dnosti je mehanizam odbrane koji predstavlja poku\u0161aj kompenzacije za narcisti\u010dke povrede<\/strong>. Falusna organizacija se koristi kako bi se izbegla ili negirala genitalna uzajamnost u vezi sa kojom postoji izra\u017eena anksioznost. <\/strong>Umesto uzajamnosti,predstava seksualnog akta u falusnom stadijumu, to jest njegovog pretpostavljenog vrhunca seksualnog zadovoljstva, sastoji se od probijenja-razbijanja ili toga da se bude razbijen (takvu predstavu odslikavaju izrazi koji su veoma \u010desti u svakodnevnom govoru kao \u0161to su:\u201cRazbio sam je od kurca\u2026\u201d, \u201cIzbu\u0161io sam je\u201d, \u201cNabo sam je na kolac\u201d i sl., ili u samim \u017eargonskim nazivima za seksualni \u010din: \u201ctucanje\u201d, \u201ckresanje\u201d, \u201cfircovanje\u201d\u2026) To nije uzajamni libidinalni \u010din<\/strong> koji podjednako uklju\u010duje oba u\u010desnika u skladu sa njihovim dobro prilago\u0111enim genitalijama.<\/p>\n\n\n\n Zamenjivanje genitalne uzajamnosti falusnom nasilno\u0161\u0107u srozava uzajamnost na nasilnost i ve\u017ebu mo\u0107i. Narcisti\u010dko poni\u017eenje se mo\u017ee olak\u0161ati pokazivanjem snage i potencije (i u seksualnosti i u drugim oblastima) i, u mnogim slu\u010dajevima, ljudi provode ostatak \u017eivota tra\u017ee\u0107i takva olak\u0161anja. Uzajamnost koja uzima u obzir i drugu stranu se vidi kao znak slabosti ili lukavosti.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jasne su implikacije ovakvog do\u017eivljavanja mo\u0107i na sposobnost za ljubav. Partner sa fali\u010dkom organizacijom li\u010dnosti \u0107e te\u017eiti da uvek i u svemu dominira, ako izabere \u201eaktivnu\u201c, stranu-onu koja \u201eima veliki penis\u201c (i \u017eena mo\u017ee izabrati ulogu fali\u010dkog mu\u0161karca u vezi), dok \u0107e druga, \u201epasivna strana\u201c, \u201ekastrat\u201c \u2013 erotizovati patnju i utkati je u svoju polnu ulogu <\/strong>(\u010desto i \u017eene, u seksualnom \u010dinu, koriste izraze kao \u201erazbij me\u201c, \u201erasturi me\u201c\u2026).<\/p>\n\n\n\n Kod mu\u0161karaca sa falusnom organizacijom li\u010dnosti tipi\u010dna je \u201efiksacija za alatku\u201c. Falus dobija i svoje nezavisno ime kao \u201cMi\u0161ko\u201d, \u201cStojko\u201d, \u201c\u0110oka\u201d\u2026. Odatle je kratak put do raznih feti\u0161isti\u010dkih fantazija kao i do fali\u010dko simboli\u010dkih vrednosti kao \u0161to su oru\u017eje, automobil, sredstva za rad\u2026feti\u0161isti\u010dkih fali\u010dkih simbola koji slu\u017ee kao za\u0161tita od kastracione anksioznosti i kompenzacija ose\u0107aja inferiornosti. Kateksija (vrednovanje) falusa sama je po sebi odbrana protiv poni\u017eenosti: \u201cOno \u0161to je stvarno vredno je organ, ne ja\u201d.<\/p>\n\n\n\n Fali\u010dka fiksacija na \u201copremu\u201d, posebno onaj deo koji se odnosi na \u201cnaoru\u017eanost\u201d, odslikava prebacivanje fali\u010dke organizacije li\u010dnosti sa uzajamnosti na nasilnost koja ne haje za drugu stranu<\/strong>. Tako ljudska bi\u0107a, kao i druga \u017eiva stvorenja, mogu biti kategorisana u dve kategorije: Oni sa falusom i kastrati. \u201cKurajberi\u201d su, naravno, vredniji i privilegovaniji. Nije te\u0161ko uvideti kako falusna organizacija libida uti\u010de na sposobnost za ljubav \u2013 ona je pretvara u nasilni \u010din i dominaciju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kod \u017eena se razvija pasivni falicizam<\/strong> (druga strana medalje). Za devoj\u010dicu, kao i za de\u010daka, biti fali\u010dki objekt zna\u010di biti razbijen, kastriran.<\/strong> Me\u0111utim, iako su izvor straha, takve ideje su ipak privla\u010dne.<\/strong> Uzbu\u0111enje koje one donose mo\u017ee se videti u opasnim i surovim senzualnim zadovoljstvima. Dok je nekim ljudima takva fali\u010dko-mazohisti\u010dka slika seksualnog \u017eivota razlog da se udalje od seksualnog \u017eivota, drugi u njoj nalaze razlog za prihvatanje patnje, podno\u0161enje toga kao dela seksualnog \u017eivota fali\u010dkog objekta, dok je nekima \u010dak motiv za ekstati\u010dke fantazije i akting aut agonije i opasnosti.<\/p>\n\n\n\n Uop\u0161teno govore\u0107i, pasivni falicizam je prirodni most ka seksualizaciji razli\u010ditih vrsta pa\u0107eni\u0161tva. <\/strong>To mogu biti strahovi, anksioznosti, ose\u0107anja krivice, stida i zavisti iz bilo kojih razloga, kao i razne vrste poricanja i pravljenja \u017ertve od sebe<\/strong>. Mogu\u0107nosti sado- mazohisti\u010dke seksualizacije ka\u017enjavanja su dobro poznate i uglavnom su fali\u010dkog karaktera.<\/p>\n\n\n\n \u010cesta prate\u0107a komponenta falicizma je i fali\u010dki egzibicionizam (to odslikavaju izrazi iz svakodnevnog govora kao \u0161to su \u201e\u0161iri se\u201c, \u201ekur\u010di se\u201c, \u201e\u0161epuri se\u201c \u2013 asocirani uz prikazivanje seksualne mo\u0107i, privla\u010dnosti). Su\u0161tinsko obele\u017eje fali\u010dkog egzibicionizma je dominacija njegove odbrambene funkcije. Kod oba pola, fali\u010dki egzibicionizam je povezan sa delovima tela koji se mogu zamisliti kao fali\u010dki i feti\u0161izirati se, i sa poku\u0161ajima da se oni prika\u017eu kroz razne oblike teku\u0107e mode<\/strong>: kroz ode\u0107u, razne fizi\u010dke ve\u017ebe, kori\u0161\u0107enje nakita i drugih ukrasa\u2026I partner mo\u017ee biti do\u017eivljen kao \u201efali\u010di trofej\u201c, ne\u0161to \u0161to se mo\u017ee prikazivati, pokazivati\u2026ne\u0161to \u0161to podi\u017ee \u201efali\u010dki ugled\u201c.<\/p>\n\n\n\n Za devoj\u010dicu, ili za \u017eenu, idealizacija falicizma stvara problem. Ona te\u0161ko mo\u017ee da izbegne da se ose\u0107a kao pripadnik inferiorne klase, klase kastrata. Mo\u017ee da odgovori ili rezignacijom ili usmeravanjem na to da doka\u017ee kako klasa kastrata nije inferiorna u odnosu na klasu \u201ckuronja\u201d, ili da doka\u017ee da ne pripada toj klasi, to jest da pripada klasi \u201ckuronja\u201d. Idealizacija falicizma nagoni devoj\u010dicu da razvije seksualnost koja ne prepoznaje receptivni unutra\u0161nji prostor svojih genitalija. To je usmerava da tra\u017ei falus za sebe u nekoj formi (kroz razli\u010dita ostvarenja falusne prirode) ili da pretvori svoju kastriranost u neko mazohisti\u010dko zadovoljstvo. Druga mogu\u0107nost je da \u201cpreokrene situaciju\u201d i postane \u201cFemme fatale\u201d ili osvetnica, <\/strong>da, umesto da bude objekt fali\u010dke povrede, postane onaj koji povre\u0111uje, i tako na\u0111e zadovoljenje \u2013 i narcisti\u010dko i seksualno.<\/p>\n\n\n\n Osnovni problem nedostatka tolerancije na frustraciju fali\u010dkih potreba koji se reflektuje na sposobnost za zrelu ljubav je problem nemogu\u0107nosti uzajamnosti. <\/strong>Bez prevladavanja fali\u010dke organizacije li\u010dnosti i razvoja tolerancije na frustraciju rivaliteta nema razvoja uzajamnosti, koja je osnova zrele sposobnosti za ljubav.<\/strong>O zreloj ljubavi se mo\u017ee govoriti tek kad razmi\u0161ljanje o objektu dostigne toliki stepen da je vlastito zadovoljenje nemogu\u0107no ako se i objekt ne zadovolji. <\/strong>U ljubavi mora da postoji neka vrsta delimi\u010dne ili povremene identifikacije u empati\u010dke svrhe, koja postoji ili naporedo sa odnosom prema objektu, ili se smenjuje sa njim u kratkim intervalima.<\/p>\n\n\n\n Razumevanje uticaja netolerancije na frustraciju na sposobnost za ljubav je nekompletno bez razumevanja tolerancije na frustraciju narcisti\u010dkih potreba. I u ovom delu teksta vezanom za toleranciju na frustraciju fali\u010dkih \u2013 edipalnih potreba mo\u017eemo videti kako se prepli\u0107u nagonske potrebe i narcisti\u010dke potrebe (potreba za seksualnim zadovoljenjem i potreba za odr\u017eavanjem slike o sebi i kohezivnosti selfa). Prema Kohutu (1971, 1972, 1977) narcisti\u010dki sektor li\u010dnosti ima svoju relativno nezavisnu liniju razvoja. Da vidimo kako se razvoj tolerancije na frustraciju narcisti\u010dkih potreba odra\u017eava na sposobnost za zrelu ljubav.<\/p>\n\n\n\n Iako smo dosta toga rekli o narcizmu i sposobnosti za ljubav u poglavlju o konstantnosti objekta i problemima optimalne distance, doda\u0107emo jo\u0161 neke aspekte povezane sa netolerancijom na frustraciju selfobjektnih-narcisti\u010dkih potreba.<\/p>\n\n\n\n Potreba za stapanjem sa idealizovanim partnerom,<\/strong><\/em> (selfobjektom) je najarhai\u010dnija i razvojno najprimitivnija potreba; ogleda se u do\u017eivljaju da se struktura selfa, odnosno njegova kohezivnost mo\u017ee odr\u017eati samo ako je self stopljen sa partnerskim selfobjektom (\u201cMi smo jedno, i samo tako ja postojim i vredim\u201d). Kada je partner deo selfa, uslov za odr\u017eavanje njegove kohezivnosti i \u017eivosti, svaki poreme\u0107aj takvog odnosa ili prekid postaju velika pretnja za fragmentaciju selfa, za \u201craspadanje\u201d (\u201craspao sam se kad me je ostavila\u201d), i aktivira zastra\u0161uju\u0107i do\u017eivljaj afektivne umrtvljenosti i unutra\u0161nje praznine. Ponekad se, usled sna\u017enih odbrana od do\u017eivljaja praznine i umrtvljenosti, pojavljuje i intenzivno promiskuitetno pona\u0161anje, ili u\u010destala upotreba psihoaktivnih supstanci. Osoba ose\u0107a kao da ne postoji, da njena slika o sebi u potpunosti zavisi od ose\u0107anja sjedinjenosti sa idealizovanim partnerom (\u201cNe postojim bez nje\/njega\u201d, \u201cNe mogu da \u017eivim bez nje\/njega\u201d).<\/p>\n\n\n\n Primer 36 (Konti\u0107, A.)<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n Klijentkinja D. je nedavno napu\u0161tena od svog partnera, kada je nakon do\u017eivljaja panike i intenzivnih hipohondrijskih zaokupljenosti, krenula u mno\u0161tvo rizi\u010dnih promiskuetnih kontakata, gotovo na svakodnevnom nivou. Istovremeno, ni\u0161ta od ovih aktivnosti ne povezuje sa seksualnim uzbu\u0111enjem koje mora rasteretiti. U su\u0161tini, ona govori o fantaziji da se seksualnim promiskitetom, sve osobe sa kojima je u kontaktu, jednostavno \u201elepe\u201c za nju, te tako ona ima ose\u0107aj da su granice njenog selfa popunjene i da se ne\u0107e \u201erasplinuti\u201c. D. je konkretno, do\u017eivrela stanje panike usled ideje da ju je, sada biv\u0161i partner, zarazio HIV-om; ustanovilo se da je ovo bila konkretizacija jedne druge ideje, koja bi se mogla verbalizovati kao \u201eostavljanjem je u\u010dinio da se opasno razbolim\u201c. U stvari, D. je na konkretan na\u010din- koriste\u0107i fizi\u010dku bolest, i opasnost od fizi\u010dke dezintegracije \u2013 verbalizovala su\u0161tinski strah ne od biolo\u0161ke, ve\u0107 psiholo\u0161ke dezintergracije: \u2026.\u201cmoj (psiholo\u0161ki) imunitet se sru\u0161io onda kada vi\u0161e nisam mogla da se stapam sa objektom koji je predstavljao odbranu od svih negativnih psiholo\u0161kih virusa\u201c.<\/em><\/p>\n\n\n\n Zanimljivo je da se mla\u0111e osobe \u010desto prekid partnerskog odnosa-bez obzira koliko je bio intenzivan, odnosno Trajan \u2013 reaguju tako \u0161to upotrebljavaju pojam \u201eraspadanja\u201c, i obi\u010dno ga asociraju za difuzni do\u017eivljaj da ne\u0161to \u0161to se ne mo\u017ee verbalizovati, vi\u0161e nije \u201eu njima\u201c, te da su \u201esami sasvim bespomo\u0107ni\u201c. U podrobnijim analizama, s druge strane, nije lako razumeti koju konkretnu funkciju je imao partner, i \u0161ta uzrokuje ovaj do\u017eivljaj gubitka sopstenih va\u017enih, ako ne i vitalnih funkcija koje je za njih obavljao partner kao selfobjekt koji omogu\u0107ava stapanje.<\/p>\n\n\n\n Ovde treba podvu\u0107i da se ove osobe nalaze daleko od o\u010dekivane pojave tugovanja za izgubljenim objektom (\u0161to je odlika kohezivne strukture selfa). One \u0107e pre svega reagovati do\u017eivljajem fragmentacije selfa, posledi\u010dnom panikom, ili kvazi-adiktivnom potrebom da se hitno na\u0111e drugi selfobejkat sa kojim \u0107e biti mogu\u0107e uspostaviti do\u017eivljaj stopljenosti.<\/p>\n\n\n\n Potrebu za idealizacijom <\/strong>mo\u017eemo posmatrati kao razvojno zreliju varijantu potrebe za stapanjem. Netolerancija na frustraciju potrebe za idealizovanim objektom \u010diji je osoba deo, u \u010dijoj \u201csenci\u201d \u017eivi i iz toga izvla\u010di ose\u0107anje sopstvene vrednosti, odra\u017eava se u ljubavnim odnosima kroz nesposobnost da se prihvati nesavr\u0161enost partnera, da se vide njegove mane, ili da se ostane sa njim kada se uo\u010de mane (\u201cpao je u mojim o\u010dima, vi\u0161e nije interesantan-jer nije savr\u0161en\u201d). \u010cesto se partner koji se idealizuje do\u017eivljava kao \u201ctrofej\u201d, dokaz sopstvene vrednosti ili se \u201c\u017eivi kroz njegove uspehe\u201d. U partnerima se tra\u017ei oli\u010denje \u201cVelikog Tate\u201d ili \u201cVelike Mame\u201d, arhai\u010dnih idealizovanih mo\u0107nih roditeljskih figura, \u017eudi se za poznatima, mo\u0107nima, bogatima, uspe\u0161nima, priznatima, \u010desto dosta starijim partnerima\u2026zavisno od predstave idealizovane roditeljske figure koju osoba ima. Idealizacijom se drugi ljude \u010dine ve\u0107im, vi\u0161im, va\u017enijim, sna\u017enijim od onog \u0161to oni zaista jesu, kako bi se osoba pored njih mogli osje\u0107ati sigurnima, sa \u0161to manje odgovornosti i za\u0161ti\u0107ena od pretnji spolja\u0161njeg sveta. Nekriti\u010dna idealizacija, me\u0111utim, uglavnom dovodi do razo\u010daravanja i ponavljanja frustracije i traume, potom do tra\u017eenja novog idealizovanog objekta, zaljubljivanja\u2026Osobe sa ovakvim problemima su \u201czaljubljene u zaljubljenost\u201d, u taj ose\u0107aj pronala\u017eenja idealnog objekta i do\u017eivljaj euforije vezan za ose\u0107aj povezanosti sa njim.<\/p>\n\n\n\n Potreba za ogledanjem, <\/strong>ako nije zadovoljena u detinjstvu ili je nekriti\u010dki zadovoljavana, te nije izgra\u0111ena tolerancija na frustraciju ove potrebe, manifestuje se u primitivnoj formi grandioznog egzibicionizma, kao potreba za divljenjem bez truda, bez nekih postignu\u0107a koja bi bila predmet divljenja, bez kontakta kojim osoba \u201ezaslu\u017euje na\u0161u pa\u017enju\u201d. \u201eDivite mi se zato \u0161to postojim, \u0161to sam, sama po sebi, veli\u010danstvena\u201d \u2013 poruka je koju \u0161alje odrasla osoba. Zrelija forma potrebe za ogledanjem je divite se onome \u0161to \u010dinim, mom trudu, talentu, sposobnosti, budite fascinirani mnome. Kod osoba sa netolerancijom na frustraciju potrebe za ogledanjem nedostatak izazvanog ogledanja mo\u017ee dovesti do ose\u0107anja neadekvatnosti i inferiornosti ili do narcisti\u010dke povrede i besa. Nezadovoljene \u017eelje za ogledanjem se mogu i potisnuti, \u0161to se odra\u017eava kroz inhibiciju zdravog egzibicionizma i potreba za isticanjem (stid, nelagodnost vezana za svako samoprikazivanje i potvr\u0111ivanje, preosetljivost na svaku kritiku).<\/p>\n\n\n\n Sa stanovi\u0161ta teorije razvoja narcizma, stanje zaljubljenosti bi se moglo koncipirati kao uobi\u010dajeno, ali regresivno stanje u kome se intenzivno aktiviraju selfobjektne potrebe iz domena ogledanja, odnoso idealizacije, i to recipro\u010dno, odnosno intersubjektivno. Deluje kao da svaki od partnera poseduje intuitivni do\u017eivljaj da treba da fascinira partnera, a da ovaj drugi treba da ogleda fascinantnost. Tako osobito doterivanje, pred partnerom, (nu\u0111enje sopstvene osobenosti) sa sobom nosi o\u010dekivanje da partner ovime bude fasciniran, odnosno da ogleda posebnost koja je na egzibicionisti\u010dki na\u010din ponu\u0111ena.<\/p>\n\n\n\n Nakon stanja zaljubljenosti, ako partenri u\u0111u u bli\u017ei, intimniji i realniji odnos, me\u0111usobno upoznavanje \u0107e sa sobom nositi:<\/p>\n\n\n\n Upravo na osnovu kapaciteta za toleranciju ovih selfobjektnih frustracija, partnerski odnos \u0107e se razviti u zrelije odnose ljubavi, ili \u0107e do\u0107i do razo\u010darenja i napu\u0161tanja (ovo drugo biva \u010de\u0161\u0107i slu\u010daj). Konkretno, ukoliko su ljubavni partneri, u svom iskustvu sa selfobjektima detinjstva, do\u017eiveli \u017eestoke frustracije u kontekstu idealizacije, odnosno deidealizacije selfobjekta, odnosno prihvatanja sopstvene grandioznosti, a potom naglog povla\u010denja ovih arhai\u010dnih selfobjektnih potreba, u partnerskim odnosima \u0107e se dogoditi analogna razvojna narcisti\u010dka trauma. Kohut ovakve pojave naziva \u201cteleskopiranjem analognih geneti\u010dkih iskustava\u201d ( Kohut, 1977., 1984)<\/p>\n\n\n\n Ukoliko su partneri u ljubavi takve narcisti\u010dke strukture da deidalizacije, odnosno uskratu ogledanja ne do\u017eivljavaju tako da ovo automatski vodi fragmentaciji slabo strukturiranog selfa, oni \u0107e i deidealizacije, odnosno uskrate ogledanja smatrati realnom komponentom partnerskog \u017eivota. \u0160tavi\u0161e, ova de\u0161avanja \u0107e shvatati kao optimalne frustracije, nalik onim, isto tako optimalnim, koje su do\u017eivljavale u doba detinjstva, kada je formirano relativno stabilno jezgro selfa. U protivnom, frustracija ne\u0107e biti optimalna, ve\u0107 traumatska, pa i nepodno\u0161ljiva.<\/p>\n\n\n\n Potreba za blizana\u0161tvom<\/strong> (Aler ego potreba), potreba da se bude isti sa objektom ljubavi \u010dest je motiv u opisima romanti\u010dne ljubavi. Blizana\u010dko vezivanje je neretko prisutno kod tinejd\u017eerske romanti\u010dne zaljubljenosti kada predstavlja vredan na\u010din samospoznaje. Me\u0111utim, otkri\u0107e da drugi nije \u201eba\u0161 kao ja\u201c mo\u017ee biti ozbiljna pretnja odnosu i do\u017eivljaju jedinstva. Uobi\u010dajena gre\u0161ka koja se doga\u0111a pri nastajanju ovakvih odnosa jeste da se obostrano nagla\u0161avaju i podr\u017eavaju isklju\u010divo one osobine i ona pona\u0161anja koja su zajedni\u010dka. S ushi\u0107enjem se isti\u010de: \u201eI ja isto!\u201c, dok se: \u201ePa, ja ba\u0161 ne mislim tako\u201c ili \u201eMoj ukus je sasvim druk\u010diji\u201c ne izgovara, ignor\u0161e se, toga nema. Pre\u0107utno je pravilo da razli\u010ditost nije dozvoljena kod \u201csrodnih du\u0161a\u201d jer naru\u0161ava do\u017eivljaj sklada. U takvom skladu nema konflikta jer (barem na neko vreme, prividno) nema ni razlika. Nakon odre\u0111enog vremena, kada ovakav oblik jedinstva oslabi, jer u realnosti postoje dve osobe koje, naravno, nisu identi\u010dne, iskrsava \u201etamna strana\u201c ovog oblika vezanosti, koja se \u010desto manifestuje kroz ljutnju zbog razli\u010ditosti. Jednom kada lepak istosti popusti \u2013 ili se po\u010dnu uo\u010davati, ceniti i istra\u017eivati razli\u010ditosti ili se odnos po\u010dne raspadati. Osobe sa netolerancijom na frustraciju potrebe za blizana\u0161tvom razlike do\u017eivljavaju kao veliku pretnju za kohezivnost svog selfa pa, ili napu\u0161taju odnos, ili poku\u0161avaju da nateraju partnera da bude isti.<\/p>\n\n\n\n Logi\u010dno je (mada ne i nu\u017eno) da se odnos u po\u010detku gradi na zajedni\u010dkim upori\u0161nim ta\u010dkama, na sli\u010dnim interesima i sli\u010dnim \u017eivotnim uverenjima. Za jednog tinejd\u017eera je mo\u017eda presudan sli\u010dan muzi\u010dki ukus, a za jednog odraslog \u010doveka su mo\u017eda od klju\u010dne va\u017enosti sli\u010dni eti\u010dki pogledi. Osje\u0107aj kompatibilnosti se mo\u017ee zasnivati koliko na razlikama, toliko i na sli\u010dnostima \u2013 va\u017eno je da ne prevlada \u201esloj istosti\u201c. Jer, kada se taj sloj (zbog svoje stati\u010dnosti) potro\u0161i, ostaje praznina i \u010deznutljivo se\u0107anje na snagu blizana\u010dke povezanosti.<\/p>\n\n\n\n Potreba za pozitivnim suprotstavljanjem \u2013<\/strong> je potreba da se partner povremeno do\u017eivi kao dobronamerni protivnik koji je podr\u017eavaju\u0107i iako se suporotstavlja, i koji tako, u stvari, podr\u017eava autonomnost selfa. U isto vreme, ovo selfobjektno iskustvo obezbe\u0111uje Ego granice. Partner koji se benigno suprtostavlja ne dozvoljava da mu se naru\u0161e granice, u stanju je da zaustavi \u201cproboje\u201d u sopstvenu autonomiju i ne dozvoli agresivne poku\u0161aje drugog partnera da od njega napravi alter ego (blizanca koji ose\u0107a i misli isto \u0161to i partner) ili da mu nametne neku drugu selfobjektnu funkciju (ogledanje grandioznosti, stapanje\u2026). Osobe koje imaju problem sa tolerancijom na frustraciju nekih selfobjektnih potreba, kada u\u0111u u bliske odnose i \u201cosete da mogu\u201d, \u201cda im je dozvoljeno\u201d, \u010desto probijaju granice partnera agresivnim nastojanjima da dobiju zadovoljenje svojih infantilnih \u017eelja. Postaju \u201cte\u0161ke\u201d i \u201czahtevne\u201d, besne, optu\u017euju partnera za neosetljivost\u2026a, u isto vreme, \u017eele da ih partner zaustavi, da se odbrani i ne dozvoli im da \u201cu\u0111u u svoje ludilo\u201d\u2026ali da to u\u010dini \u201cna pravi na\u010din\u201d, benigno im se suprotstavljaju\u0107i postavljanjem jasnih granica bez povla\u010denja ili kontranapada i destrukcije. Sa jedne strane, imaju iskustvo da, kada se vi\u0161e ve\u017eu, postaju \u201cte\u0161ki\u201d i o\u010dekuju od partnera da to \u201cizdr\u017ei i voli ih onakve kakvi jesu\u201d, a sa druge strane, pla\u0161e se da \u0107e time uni\u0161titi vezu, dosaditi partneru, \u201cpopeti mu se na glavu\u201d, da ih takve niko ne mo\u017ee voleti i da \u0107e ih, kad \u2013 tad, ostaviti. Zato \u017eele da im partner ne dozvoli da prevr\u0161e meru. Te\u0161ko im je da se zaustave sami, jer je \u201cto ja\u010de od njih\u201d, i vape za tom selfobjektnom funkcijom kod partnera. \u010cesto deca, a i odrasli (koji su zavisni i besni na objekt zbog sopstvene zavisnosti), kao da \u201ctra\u017ee batine\u201d, da provociraju na suprotstavljanje tako \u0161to \u201cpre\u0111u sve granice\u201d i teraju roditelja ili partnera da ih zaustavi, stane im na put.<\/p>\n\n\n\n U ljubavnim odnosima, ove potrebe obi\u010dno donose mno\u0161tvo tenzija i frustracija; one mogu imati destruktivne oblike, a javljaju se onda kada se jedan od partnera ose\u0107a u celosti bespomo\u0107no zavisan od drugoga. Tada ovaj drugi neprestano napada prvoga, u su\u0161tini poku\u0161avaju\u0107i da se izbavi iz mre\u017ee ovisnosti od selfobjekata detinjstva, koje tada nije uspelo. Uz partnera kao \u201eneprijatelja\u201c, \u010desto se pojavljuju i ruminiranja u vezi kako je ovaj drugi \u201esu\u0161ta suprotnost\u201d, na negativan na\u010din ovog prvoga. Tako zavisna \u201edama\u201c insistira da je uspe\u0161ni partner, koji je \u010desto nezavisan, samo \u201eamo\u017eiva skitnica\u201c- u svakom slu\u010daju, neprijatelj.<\/p>\n\n\n\n U ozbiljnim oblicima defekta selfa, antagonizam prelazi sve barijere, kada relativno nezavisni partner biva neprestano testiran da li mo\u017ee da \u201epre\u017eivi\u201c hostilne napade zavisnoga. Ovde je izdvajanje selfa od selfobjekata (naj\u010de\u0161\u0107e od jednog, ali i oba roditelja) bilo ozbiljno poreme\u0107eno, te do\u017eivljavano kao pretnja. Ovakve osobe u pratnerskim ( i psihoterapijskim) odnosima napadanjem selfobjekta nesvesno tra\u017ee uverenje da \u0107e ovaj mo\u0107i da \u201epre\u017eivi\u201c njihovu agresiju, koju oni moraju da ispolje, jer je to uslov da ne ostanu zarobljeni u starim obrascima, odnosno ispreplitani arhai\u010dnim narcisti\u010dkim mre\u017eama sa patogenim selfobjektima u kojima dalji razvoj selfa biva onemogu\u0107en.<\/p>\n\n\n\n Primer 37 (Konti\u0107, A.)<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n U svojoj dugotrajnoj analizi, F. se \u010desto vra\u0107ao na davno se\u0107anje iz detinjstva, u kome je, najpre sa u\u017eivanjem, delio gotovo blizana\u010dke odnose sa majkom, pri \u010demu je otac bio ili fizi\u010dki, ili emotivno odsutan. Negde oko svoje \u010detvrte godine, pojavila se u njemu potreba da majka bude dobronamerni \u201eneprijatelj\u201c, te da se me\u0111usobno bore, da budo dve suporotstavljene strane. Ovakva igra je bila momentalno zaustavljena: majka se najpre duboko razo\u010darala, a na njegova dalja insitiranja, umela da padne u duboku i relativno trajnu depresiju. Neku godinu kasnije, F. nije smeo da u \u0161kolskom dvori\u0161tu, za vreme odmora, u\u0111e ni u kakvu konfontaciju sa svojim bliskim drugovima. Dok bi ovi insistrali na \u201edobronamernoj tu\u010di\u201c, on bi do\u017eivljavao potpunu paralisanost sopstvene agresije, i nije se usu\u0111ivao da uzvrati.<\/em><\/p>\n\n\n\n Potreba za selfobjektnom efikasno\u0161\u0107u <\/strong>je potreba da mo\u017eemo da uti\u010demo na nama va\u017ene osobe. Bolna iskustva sa roditeljima koji su \u201cnedodirljivi\u201d, \u201cdaleki\u201d, \u201cdepresivni\u201d ili \u201cnedokazani\u201d\u2026do kojih se ne mo\u017ee dopreti, objasniti im bilo \u0161ta, uticati na njihovo raspolo\u017eenje i pona\u0161anje, mogu dovesti do netolerancije na frustraciju ove potrebe. Osoba ne mo\u017ee da podnese prekid kontakta (na primer, kada partner ne \u017eeli da razgovara, ili je umoran ili je u nekom neraspolo\u017eenju\u2026) i to do\u017eivljava kao nepodno\u0161ljivu frustraciju. Zavisno od tipa neefikasnosti (kao i od uzrasta, temperamenta osobe\u2026) koje je neko do\u017eivljao u odnosu sa svojim selfobjektima, mogu se razviti razli\u010dita pona\u0161anja kao reakcije na frustraciju ove potrebe. Ako je selfobjekt bio \u201ctup\u201d, nedodirljiv, odbrambena reakcija mo\u017ee biti potpuno povla\u010denje u svoj svet i neka vrsta \u201cautisti\u010dnog\u201d samozadovoljavanja. U kasnijim odnosima, odrasla osoba \u0107e, na svaku emotivnu nedostupnost partnera, neostljivost ili odbijanje da promeni raspolo\u017eenje ili pona\u0161anje u skladu sa njenim zahtevima, reagovati povla\u010denjem i nedostupno\u0161\u0107u, uz prate\u0107i ose\u0107aj \u201cja tu ni\u0161ta ne mogu\u201d ili \u201ckazni\u0107u ga istom merom-nedostupno\u0161\u0107u\u201d. Drugi tip odbrambene reakcije na netoleranciju na frustraciju ove potrebe je poku\u0161aj da se objekt \u201cprobije\u201d, da se dopre do njega po svaku cenu, uglavnom agresivnim ili autodestruktivnim pona\u0161anjem. Neretko se susre\u0107emo sa privla\u010denjem pa\u017enje i nastojanjima uticaja na partnera poku\u0161ajem samoubistva (\u201cse\u010da vena\u201d) ili nekom drugom autodestruktivno\u0161\u0107u. Tre\u0107i, i zreliji mehanizam, je uporno \u201czavo\u0111enje\u201d partnera, udovoljavanje ili neki drugi oblik preokupiranosti njegovim stanjem i neumorni poku\u0161aji da se do njega dopre.<\/p>\n\n\n\n N. (27 godina, sa problemima vezanim sa depresivno\u0161\u0107u i odsustvom inicijative) sa dosta bola opisuje odnose me\u0111u roditeljima, i atmosferu u kojoj je odrastala: Kada bi se uvredio na majku, ili nju samu, otac bi se povukao i nekada danima, pa i nedeljama, ne bi komunicirao ni sa jednom od njih. Svaka komunikacija upu\u0107ena njemu ne bi imala nikakav efekat, a ona bi ose\u0107ala duboki do\u017eivljaj besmisla, praznine i utu\u010denosti.<\/em><\/p>\n\n\n\n Deluje da je otac svoje uku\u0107ane ka\u017enjavao upravo onim seflobektnim uskratama od kojih je, u svm detinjstvu, patio i on sam. Valja primetiti kako N. nosi posledice nezadovoljenih selfobjektnih potreba upravo iz domena potrebe za efikasno\u0161\u0107u; u neretkim slu\u010dajevima, narcisti\u010dke strukture li\u010dnosti zaista imaju protrebu da ka\u017enjavaju okolinu ne samo agresijom, pretnjama uskrate ljubavi, ve\u0107 i direktno uskratama narcisti\u010dkih gratifikacija. Ako bi posedovala sna\u017eniju strukturu selfa, otac ne bi svojim pona\u0161anjem mogao u N. indukovati gore pomenuta ose\u0107anja. U principu, malo je verovatno da je nekoga mogu\u0107e frustrirati uskratom ne\u010dega \u0161to ovaj nije jako potrebno, ili poseduje u meri koja mu je posve dovoljna.<\/p>\n\n\n\n Netolerancija na frustraciju ove potrebe se mo\u017ee izra\u017eavati kao izbegavanje svakog poku\u0161aja uticanja na druge kako se ne bi do\u017eivela neefikasnost (mo\u017ee se racionalizovati kao \u201cgledam svoja posla\u201d ili \u201cniko ne mo\u017ee da uti\u010de na drugoga\u201d), kao emotivna tupost i pasivnost, ili kao agresivni ili autodestruktivni poku\u0161aji uticaja po svaku cenu, na silu (\u201cE ima da reaguje\u0161, da se promeni\u0161, upotrebi\u0107i sva sredstva, pa koliko ko\u0161ta da ko\u0161ta\u2026). Zrelija varijanta, iako je i ona odraz netolerancije na frustraciju potrebe za selfobjektnom efikasno\u0161\u0107u, je preterana okupiranost i neumorni trud, \u201ccinculiranje\u201d oko drugoga ne bi li se, kako-tako, uticalo na njega.<\/p>\n\n\n\n Potreba za vitalizuju\u0107im selfobjektnim iskustvima \u2013 \u201cna\u0161timovano\u0161\u0107u\u201d, <\/strong>u svom arhai\u010dnom original, odnose se na detinje potrebe da do\u017eivi da je negovatelj \u201ena\u0161timovan\u201c na detinje neprestane promene u unutra\u0161njem do\u017eivljaju, te promene ritmova i intenziteta afekata (Stern, 1985). Ako nije adekvatno zadovoljena, odra\u017eava se u partnerskim odnosima kao nesposobnost osobe da se uskladi sa emocijama i afektima partnera. Ona o\u010dekuje da se \u201cdrugi \u0161timuju prema njoj\u201d, da reflektuju njena stanja i potrebe. Javlja se neosetljivost na stanja drugih i nedostatak potrebe za uskla\u0111ivanjem svojih ritmova sa ritmovima partnera. Jedan klijent opisuje kako smanjuje vreme koje provodi sa partnerkom u koju je zaljubljen jer ga odnos sa njom \u201ciscrpljuje\u201d. Neke od \u017ealbi opisuje na slede\u0107i na\u010din: \u201ckada mi je do seksa, ona spava, kada spavam, ona me budi radi seksa. Kada sam sit, dobijam sendvi\u010d, a kada sam premoren, i njaradije bih se odmarao ku\u0107i pored televizora, ma\u0161e mi ispred nosa, ushi\u0107eno, kartama koje je nabavila za ve\u010dera\u0161nji koncert\u201c.<\/em><\/p>\n\n\n\n Frustracija ovih potreba dovodi do ose\u0107aja unutra\u0161nje neuskla\u0111enosti, \u201cra\u0161timovanosti\u201d i nesposobnosti (neukosti) uskla\u0111ivanja sa drugima. Reakcije na frustraciju potrebe za uskla\u0111eno\u0161\u0107u mogu biti dvojake: povla\u010denje iz kontakta \u010dim se oseti neuskla\u0111enost ili neosetljivost na stanja i raspolo\u017eenja druge osobe i nasilni poku\u0161aji da se drugi na\u0161timuje po sebi. Jedan od na\u010dina na koje ljudi sa nesposobno\u0161\u0107u \u0161timovanja poku\u0161avaju da prevazi\u0111u ove neuskla\u0111enosti je i \u201cu\u010denje pravila\u201d, poku\u0161aj uskla\u0111ivanja prema \u201cpravilima komunikacije\u201d. Nedostatak spontane osetljivosti i sposobnosti uskla\u0111ivanja nadokna\u0111uje se u\u010denjem komunikacinih ve\u0161tina, znakova i pravila. Iako nespretni, ovi poku\u0161aji mogu doprineti razvoju sposobnosti u\u0161timavanja. Mnogi poreme\u0107aji komunikacije i nespretnosti u komunikaciji izviru iz nezadovoljenosti ove selfobjektne potrebe. Nekim ljudima je potrebno \u201cnacrtati\u201d kako da prepoznaju stanja drugoga i da se usklade sa njima jer nisu u stanju da adekvatno \u201c\u010ditaju znake\u201d koje drugi \u0161alju o svojim stanjima, ili ih nije ni briga za te znake jer ho\u0107e da se drugi na\u0161timuju prema njima.<\/p>\n\n\n\n Neke osobenosti psihopatologije partnerskih odnosa u kontestu frustriranih narcisti\u010dkih potreba<\/strong><\/p>\n\n\n\n Svim prakti\u010darima koji se bave emocionalnim porblema pojedinca, imaju mno\u0161tvo prilika da opaze kako su njihovi uzroci \u010desto fiksirani, ili su rukovo\u0111eni njihovim partnerskim odnosima, koji \u010desto, po standardnom psihodinamskom shvatanju, nose u ve\u0107oj ili manjoj meri odlike psihopatolo\u0161kih osobenosti svakog od partnera. Istovremeno, u praksi se pokazuje da je relativno te\u0161ko pomo\u0107i da se partnerski odnosi izmene u smislu formiranja zrelijih i manje konfliktnih partenrskih odnosa. Klasi\u010dna psihodinamika bi ove partnerske disfunkcije vezivala za uzajamno odigravanje partenerskih nesvesnih konflikata, i ovakav stav je, vi\u0161e ili manje, prihva\u0107en do dana\u0161njeg dana. Self psihologija tako\u0111e usvaja ovo stanovi\u0161te, ali ga i pro\u0161iruje, obuhvataju\u0107i i razmnatranje gore pomenute psihopatologije u svetlu narcisti\u010dkih potreba.<\/p>\n\n\n\n Da bi se razjasnilo gledi\u0161te self psihologa na ovu pojavu, va\u017eno je napomenuti da ponovljena traumatska iskustva <\/em>imaju veoma jak uticaj na formiranje i ravnote\u017eu selfa, obzirom na njihov intenzitet. Kada se trauma pojavljuje kao ponavljano iskustvo, ili kada se poni\u017eavanje intenzivno ponavlja, ono postaje kohezivnije iskustvo nego zadovoljstvo. Onda kada selfobjekti, na veoma ranom uzrastu, neprestano traumatizuju, primera radi potrebe za benignim rivalstvom, odnosno efikasno\u0161\u0107u deteta, onda odsustvo inicijative, poverenja u mogu\u0107nosti uticaja na druge, postaje kohezivno iskustvo selfa, mnogo \u010dvr\u0161\u0107e zasnovano na iskustvu nego vigorozni, produktivni kreativni \u010dinovi sa puno inicijative. Stvara se do\u017eivljaj \u201cto sam Ja\u201d povezan sa tim negativnim iskustvima. Ili, kada su ljubavni odnosi u pitanju, nerazumevanje, agresija i krivica, bivaju upravo oni aspekti odnosa koji, paradoksalno, predstavljaju dobro poznati obrazac koji je nekada bio bolan, te\u017eak i traumati\u010dan, ali je delovao kao konstituent selfa. To je obrazac \u201cintimnosti\u201d, \u201cljubavi\u201d koji osoba poznaje, koji joj je blizak jer je u\u010destvovao u stvaranju njenog selfa. Veza sa mamama i tatama se nastavlja kroz nove partnerske odnose jer je to poznati obrazac vezivanja. Napu\u0161tanje patologije do\u017eivljava se i kao napu\u0161tanje ranih selfobjekata, gubljenje veze sa njima. U ovom smislu, napredak u odnosima, ma kako o\u010dekivan bio, a koji bi podrazumevao odustajanje od poznatih obrazaca, do\u017eivljava se kao pretnja kohezivnosti selfa, ne samo jednoga, ve\u0107, naj\u010de\u0161\u0107e, oba partnera. Tako ljubavni par, koji \u017eeli promenu, istovremeno nesvesno insitira na svojoj mizeriji, jer je ova druga, ipak, deo strukture selfa i veze za primarnim objektima. U nekim slu\u010dajevima, analiti\u010dki klijenti trebaju vreme da nau\u010de da im bude dobro, bez straha da \u0107e uljezi zvani prijatnost i zrelost \u201eupasti\u201c kao strani deo u sopstveni self i tamo poremetiti dosada\u0161nju ravnote\u017eu.<\/p>\n\n\n\n Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J.<\/strong>, (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition<\/em>, Behavioral Science, 3, 1 \u2013 13<\/p>\n\n\n\n Abraham, K.<\/strong> (1922). Manifestations of the Female Castration Complex<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 3:1-29<\/p>\n\n\n\n Abraham, K<\/strong>. (1925). Psychoanalytical notes on Coue\u2019s system of self mastery.<\/em> In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. 36.327. London: Hogart Press, 1955.<\/p>\n\n\n\n Abraham, K. <\/strong>(1927).A short history of the development of the libido<\/em>. <\/strong>In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)<\/p>\n\n\n\n Abrams, S.<\/strong> 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406<\/p>\n\n\n\n Adler, G.<\/strong> (1985). Borderline psychopathology and its treatment<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Adler, G<\/strong>. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum<\/em> Amer. J. Psychiatry 138 46-50<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance.<\/em> In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ:<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal.<\/em>, 75:441-455<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (2002). Forgiveness<\/em>. Psychoanal Q., 71:175-212<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1987. Schizoid personality disorder<\/em>, Amer. J. Psychother. 41 499-518<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1989 Narcissistic personality disorder<\/em>, Psychiatric Clinics of North America 12 505-529<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1990a. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder<\/em> (letter to editor) Amer. J. Psychother.<\/em> 147 2<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1990b Paranoid personality disorder, <\/em>Amer. J. Psychother. 44 5-25<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment<\/em>, Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong>, & Byrne, J. P.<\/strong> 1983 The concept of splitting and its clinical relevance<\/em>, Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016<\/p>\n\n\n\n Alpert, A.<\/strong> (1949). Sublimation and Sexualization\u2014A Case Report<\/em>. Psychoanal. St. Child, 4:271-278<\/p>\n\n\n\n American Academy of Pediatric<\/strong>, 2008. Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants, Children, and Adolescents\u2014Third Edition, <\/em>Edited by Joseph F. Hagan Jr. MD, FAAP; Judith S. Shaw, RN, MPH, EdD; and Paula Duncan, MD, FAAP<\/p>\n\n\n\n Anderson, L. & Krathwohl, D. A<\/strong>. (2001) Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom\u2019s Taxonomy of Educational Objectives,<\/em> New York: Longman<\/p>\n\n\n\n Arlow, J.<\/strong> Fantasy systems in twins<\/em>. Psychoanal Q. 1960 Apr;29:175\u2013199.<\/p>\n\n\n\n Assagioli, R<\/strong>. (1973.) The Act of Will<\/em>. New York: Viking Press,<\/p>\n\n\n\n Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W.<\/strong> (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn.<\/em>, 40:1013-1037<\/p>\n\n\n\n Balint, M.<\/strong> 1948. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique<\/em>, New York: Tavistock, pp. 109-120 1959<\/p>\n\n\n\n Balint, A. (1949). <\/strong>Love for the mother and mother love,<\/em> Int. J. Psychoanal. 30:250-258<\/p>\n\n\n\n Bandler, R. and Grinder, J.<\/strong> (1979). Frogs into Princes:<\/em> Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming.<\/em> Real People Press, Boulder.<\/p>\n\n\n\n Bartlett, F.<\/strong> 1973. Significance of Patient\u2019s Work in the Therapeutic Process<\/em>. Contemp. Psychoanal., 9:405-416.<\/p>\n\n\n\n Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G.<\/strong> (1979). Cognitive Therapy of Depression<\/em>. New York: The Guilford Press.<\/p>\n\n\n\n Beck, A.T<\/strong>.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders<\/em>. Intl Universities Press<\/p>\n\n\n\n Becker, E.<\/strong> , 1973, Denial of Deth, <\/em>Free Press, New York<\/p>\n\n\n\n Beebe, B. & Lachmann, F. <\/strong>(1988). The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations.<\/em> Psychoanal. Psychol., 5: 305-337<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. S<\/strong>. (1971). Psychoanalytic observations on the capacity to love<\/em>. In J. B. Mcdevitt & C. F. Settlage, eds., Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler. Madison, CT: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. S.<\/strong> (1980). On the intrapsychic function of falling in love.<\/em> Psychoanal. Q., 49: 56-77<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.S.<\/strong> (1982). Platonic Love, Transference Love, and Love in Real Life<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 30:87-111<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. <\/strong>(1987). The Anatomy of Loving. The Story of Man\u2019s Quest to Know What Love is<\/em>. New York: Columbia University Press,<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.<\/strong> (1988). Freud\u2019s three theories of love in the light of later development.<\/em> Journal of the American Psychoanalytic Association,, 36:653-672.<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.<\/strong> (2001) Finding an object<\/em>. Mod. Psychoanal., 26: 3-13.<\/p>\n\n\n\n Berliner, B. <\/strong>(1958). The role of object relations in moral masochism.<\/em> Psychoanal. Q., 27:38-56<\/p>\n\n\n\n Bernard, M. E.<\/strong> (1991) Staying Rational in an Irrational World, Albert Ellis and Rational Emotive Therapy<\/em>, New York: NY, Carol Communications, Inc<\/p>\n\n\n\n Berne, E. (1964) <\/strong>Games people play. <\/em>New York: Grove Press<\/p>\n\n\n\n Berne, E.<\/strong> (1976). Classification of positions.<\/em> Transactional Analysis Bulletin Selected Articles from Volumes 1 through 9,3. San Francisco: TA Press. (Original work published 1962)<\/p>\n\n\n\n Bettelheim, B.<\/strong> 1960, The Informed Heart<\/em>, New York: Free Press of Glencoe<\/p>\n\n\n\n Bion, W.<\/strong> (1957). Differentiation of the psychotic from the non-psychotic personalities<\/em>. Int. J. Psycho-Anal., 38:266-275.<\/p>\n\n\n\n Bion, W.<\/strong> 1967 Second Thoughts<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Bion, W. R<\/strong>. (1962). Learning from Experience<\/em>. London: Marsefield<\/p>\n\n\n\n Bishop, S. <\/strong>(2010) Develop your Assertiveness<\/em>, Second Edition, Kogan Page, London<\/p>\n\n\n\n Bleuler, E. <\/strong>(1952), Dementia praecox<\/em> (Joseph Zinkin, Trans). New York: International Universities Press. (Originalni rad je publikovan 1911)<\/p>\n\n\n\n Blos, P.<\/strong> 1967. The second individuation process of adolescence<\/em>, Psychoanal. Study Child 22:162-186<\/p>\n\n\n\n Blum, H. P.<\/strong> 1981. Object inconstancy and paranoid conspiracy<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:789-813<\/p>\n\n\n\n Bollas, C.<\/strong> (1987). The Shadow of the Object: Psychoanalysis of the Unthought Known<\/em>. New York: Columbia Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n Bloom B. S.<\/strong> 1956. Taxonomy of Educational Objectives<\/em>, Handbook I<\/em>: The Cognitive Domain.<\/em> New York: David McKay Co Inc.<\/p>\n\n\n\n Bond, M. D., Gardner, S.T. Christian, J. & Sigal, J.J.<\/strong> (1983). Empirical study of self-defese styles.<\/em> Archives of General Psychiatry, 40, 333-338<\/p>\n\n\n\n Bowlby, J.<\/strong> (1973). Attachment and Loss.<\/em> Vol. II Separation. New York: Basic Books<\/p>\n\n\n\n Bowlby, J. 1969 <\/strong>Attachment and Loss <\/em>Vol. 1 New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n Bowlby, J.<\/strong> 1980 Netolerancija na frustraciju oralnih potreba i sposobnost za ljubav<\/h5>\n\n\n\n
Netolerancija na frustraciju analnih potreba i sposobnost za ljubav<\/h5>\n\n\n\n
Netolerancija na frustraciju falusnih-edipalnih potreba i sposobnost za ljubav<\/h5>\n\n\n\n
Tolerancija na frustraciju narcisti\u010dkih potreba i sposobnost za zrelu ljubav<\/h5>\n\n\n\n
Literatura:<\/h1>\n\n\n\n