IZVOD IZ KNJIGE \u201eSPOSOBNOST ZA LJUBAV I RAD I OLI INTEGRATIVNA PSIHODINAMSKA PSIHOTERAPIJA.<\/p>\n\n\n\n
Neboj\u0161a Jovanovi\u0107, Beoknjiga 2013.<\/p>\n\n\n\n
Toleranciju na frustraciju nazvali smo imunitetom psihe \u2013 jer je to sposobnost koja nas \u010dini otpornima na frustracije koje \u017eivot, ljubav i rad nose sa sobom. Svaki rad nosi u sebi i odre\u0111ene frustracije. Stvari se ne odvijaju onako kako \u017eelimo, ne ide dovoljno brzo ili lako, moramo da radimo i onda kada nam se ne radi, nisu svi odu\u0161evljeni na\u0161im radnim postignu\u0107ima, ne dobijamo nadoknadu kakvu bismo \u017eeleli\u2026Rad se ne povinuje principu zadovoljstva i zahteva od nas da funkcioni\u0161emo po principu realnosti. Osobe koje nisu razvile sposobnost tolerisanja specefi\u010dnih frustracija, bilo da je to posledica traumati\u010dnih iskustava ili nedostatka optimalne frustracije u njihovom razvoju, imaju velikih problema kada se u procesu rada pojave takve frustracije. Izbegava\u0107e takve situacije, ne\u0107e biti u stanju da ih podnesu kada se u njima na\u0111u, i rad \u0107e do\u017eivljavati kao veliko mu\u010denje, \u0161to \u0107e ozbiljno ugroziti njihove radne kapacitete.<\/p>\n\n\n\n
Govorili smo o nekim op\u0161tim mehanizmima koje ljudi koriste kada ne mogu da toleri\u0161u frustraciju. Jedan od najprimtivnijih mehanizama odbrane koji se mo\u017ee uposliti u situaciji kada postoji izrazito jaka \u017eelja, a odlaganje ili prepreka \u017eelji deluju tako da izazivaju nepodno\u0161ljivu tenziju, mogao bi biti jednostavnonegiranje postojanja \u017eelje<\/strong><\/em>.<\/strong> Taj mehanizam, na \u017ealost, \u010desto sre\u0107emo kod adolescenata koji \u201ekuliraju\u201c, \u201ebleje\u201c i odbijaju svaku ideju o u\u010denju i radu negiraju\u0107i sopstvenu potrebu za razvojem, kompetencijom i samostalno\u0161\u0107u. Psiholo\u0161ke potrebe su mnogo podlo\u017enije negiranju sopstvenog postojanja-usled nemogu\u0107nosti da se toleri\u0161e odlaganje ili druga vrsta prepreke unutar li\u010dnosti osobe. Mo\u017eda je jedna od najglobalnijih tipova negacija ove vrste, a koja je u vezi sa arhai\u010dnim narcizmom individue, negiranje psiholo\u0161ke \u017eelje za rastom i razvojem<\/strong>, koji je invarijantna potreba tokom celokupnog \u017eivotnog puta individue. \u201e\u017deleo bih da budem savr\u0161en, ali to savr\u0161enstvo mora da se dobije \u0161to pre\u201c i, po mogu\u0107nosti, bez mnogo utro\u0161ka psihi\u010dke energije. Kako ovo nije mogu\u0107e, jedini ishod je negiranje ove imanente ljudske potrebe. Ovaj mehanizam je jedan od osnovnih uzroka neproduktivne orijentacije velikog broja mladih ljudi.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dan, mada manje patogen, je i mehanizam obezvre\u0111ivanja \u017eelje<\/strong><\/em>. Osobe koje nisu potpuno negirale svoju \u017eelju za individuacijom i razvojem, ve\u0107 je umanjile ili obezvredile, veoma lako razvijaju ose\u0107anje zavisti prema onima koji to nisu uradili i do njihovog obezvre\u0111ivanja (\u201emrze \u0161trebere\u201c, \u201eglupe radoholi\u010dare\u201c, \u201ebudale koje su se odrekle slobode i ukalupile u zahteve\u201c\u2026). Iz te pozicije razvijaju neuroti\u010dni ponos neradnika \u2013 jer rad je za \u201eni\u017eu rasu\u201c, \u201eobi\u010dne ljude\u201c\u2026<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 jedan od op\u0161tih mehanizama koje smo ranije pomenuli je \u201e\u017eivljenje kroz tu\u0111e uspehe\u201c, pomeranje \u017eelje<\/strong><\/em> na drugu osobu, grupu ili instituciju. Identifikacija sa osobom koja je ne\u0161to postigla, i do\u017eivljaj da smo i mi ne\u0161to postigli kroz uspehe te osobe. Ovaj mehanizam stoji, na primer, u pozadini pona\u0161anja grupa mladih navija\u010da ili fanova poznatih li\u010dnosti, neproduktivnih i neostvarenih mladih ljudi koji do\u017eivljaj uspe\u0161nosti i kompetencije tra\u017ee kroz identifikaciju sa svojim idolima.<\/p>\n\n\n\n Pored ovih op\u0161tih mehanizama neadekvatnog no\u0161enja sa frustracijom govorili smo i o netoleranciji na specifi\u010dne frustracije vezane za odre\u0111ene faze psihoseksualnog razvoja i faze u razvoju narcisti\u010dkih potreba.<\/p>\n\n\n\n Nesposobnost tolerancije oralnih frustracija odra\u017eava se u procesu rada na nekoliko na\u010dina. Jedna od najupadljivijih manifestacija je\u00a0nesposobnost osobe da bude sama i da radi sama<\/strong><\/em>\u00a0jer ne mo\u017ee da podnese odsutnost objekta, njegove brige, pa\u017enje i pomo\u0107i. Druga manifestacija je\u00a0ose\u0107anje osoba sa ovim problemom da im \u201e\u017eivot ne\u0161to duguje\u201c, da nije prvedno \u0161to uop\u0161te moraju da rade<\/strong><\/em>, da ula\u017eu napor. One ne ose\u0107aju potrebu za radom, emotivno ne razumeju potrebu za davanjem, jer su fiksirani na potrebu za primanjem. Male napore do\u017eivljavaju kao veliku \u017ertvu ili odricanje.\u00a0Nemaju strpljenje i o\u010dekuju lake rezultate,<\/em>\u00a0slavu preko no\u0107i, dobitak na lutriji\u2026Najbolji posao im je onaj na kojem primaju platu, a ni\u0161ta ne rade. O\u010dekuju da dobiju ne daju\u0107i ni\u0161ta. Ovakav odnos prema radu kod osoba sa niskom tolerancijom na frustraciju oralnih potreba bitno se razlikuje od odnosa prema radu koji mogu imati osobe sa niskom tolerancijom na frustraciju narcisti\u010dkih potreba. \u201eOralci\u201c su usmereni na objekt, na \u201esisu\u201c koja \u0107e ih hraniti bez truda, na zavisnost i parazitiranje\u2026oni ne razumeju davanje i nemaju potrebu da daju. Osobe narcisti\u010dke strukture mogu biti veoma vredni radnici, a da njihovi napori nisu povezani sa potrebom da daju. Oni nisu investirani u objekt (drugu osobu, rad kao objekt) ve\u0107 u sliku o sebi. Naporno \u0107e raditi da bi potvrdili sliku o sebi, svoju savr\u0161enost, da bi se usavr\u0161ili, ali ne zbog toga da kao stru\u010dnjaci daju drugima, budu od koristi, ve\u0107 da bi to mogli pokazati, dobiti divljenje, presti\u017e i mo\u0107. Ni jedni ni drugi nemaju potrebu za davanjem. Narcisti\u010dna osoba ne\u0107e do\u017eiveti rad kao odricanje i mo\u017ee biti veoma motivisana za rad ako ga do\u017eivljava kao investiciju u sebe, kao pro\u0161irenje svoje svemo\u0107i i savr\u0161enstva. Ali, bi\u0107e nemotivisana za aktivnosti koje slu\u017ee dobrobiti nekog drugoga, a ne doprinose njenoj veli\u010dini. Frustracije koje donosi rad za oralce su frustracije potrebe za primanjem bez truda, a za narcisti\u010dne osobe one su povezane sa radom koji ne uveli\u010dava njihovu grandioznost.<\/p>\n\n\n\n Nesposobnost tolerancije na frustraciju \u201canalnih potreba\u201d i rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nesposobnost tolerancije na frustraciju \u201canalnih potreba\u201d, ili potreba za davanjem odra\u017eavaju se na kapacitet za rad kroz \u201cradni tvrdi\u010dluk\u201d. \u201cAnalci\u201d \u0107e precenjivati svoje napore i produkte, i za svako davanje o\u010dekivati nadoknadu. Radni entuzijazam do\u017eivljavaju kao rasipanje njihovih dragocenih sadr\u017eaja, ako nije propra\u0107en li\u010dnom kori\u0161\u0107u (tipi\u010dne su re\u010denice \u201c\u0161ta ja imam od toga?\u201d, \u201ca gde sam tu ja?\u201d). Normalno je da ljudi rade za novac, ali ne samo zbog novca. Osobe sa niskom tolerancijom na frustraciju vezanu za davanje prenagla\u0161avaju ulogu novca i za svaki radni napor, koji simbolizuje analno davanje, o\u010dekuju nov\u010danu nadoknadu da se ne bi ose\u0107ali iskori\u0161\u0107enima. Rad zahteva i emotivno ulaganje, a davanje emocija, tako\u0111e, predstavlja frustraciju za \u201canalce\u201d. Ako daju da bi zaradili, dava\u0107e to bez emocija. Produkti njihovog rada su kruto racionalni, uglavnom be\u017eivotni i sterilni. Mogu biti dobri \u201cmetodolozi bez du\u0161e\u201d, jer strahuju da \u0107e ih neko iskoristiti i oduzeti im njihove drgocene \u201cunutra\u0161nje sadr\u017eaje\u201d (emocije, misli, ideje\u2026koje simbolizuju feces, ono \u0161to se daje iznutra). Njihov rad postaje bezli\u010dan. Njihova izlaganja, govori, predavanja, nau\u010dni radovi, diskusije\u2026postaju suvoparni, dosadni i, kako to danas ka\u017eu klinci, \u201csmorni\u201d\u2026U svakodnevnom jeziku je prepoznata povezanost ovakvog odnosa prema radu i produkciji sa analnim fiksacijama. Za takve verbalne nastupe obi\u010dno ljudi ka\u017eu \u201covaj samo sere, a ni\u0161ta ne ka\u017ee\u201d ili \u201cne mogu da slu\u0161am to dosadno sranje\u201d ili \u201cNiti smrdi, niti miri\u0161e\u201d. Poznato je da je jedna od karakternih crta osoba sa niskom tolerancijom na analne frustracije prkos<\/strong>, odnosno ogromnu frustraciju koja nastaje kada osoba mora da se povinuje volji neke druge obi\u010dno, ali ne i nu\u017eno, nadre\u0111ene osobe. \u201eNiko meni<\/em> nema da ka\u017ee \u0161ta ja da radim\u201c, je zgodna formulacija ove osobenosti reakcija na frustraciju iz pomenutog razvojnog razdoblja. Odrasle osobe sa niskom tolerancijom na frustraciju koju izaziva \u201epokoravanje\u201c bilo kom autoritetu, pravilima, hijerarhiji, radnim obavezama, zahtevima posla\u2026pona\u0161aju se buntovno i prkosno. Oni su stalno \u201ekontra-protivni\u201c, ve\u010dito u opoziciji, ose\u0107aju\u0107i se ugro\u017eenima zbog svakog zahteva ili pravila koje do\u017eivljavaju kao nametanje i ugro\u017eavanje njihove \u201eslobodne volje\u201c. Naravno, \u010dini\u0107e to ako im se mo\u017ee. Ako nemaju tu mogu\u0107nost da se otvoreno bune i prkose, primenjuju kompromisnu strategiju zabu\u0161avanja \u201eispod \u017eita\u201c.<\/p>\n\n\n\n U ranom detinjstvu, pokoriti se volji roditelja bi, s po\u010detka, izazivalo bunt, koji bi po pravilu bio kratkog roka. Ipak, dete koje se nije htelo pokoriti, ali se istovremeno pla\u0161ilo kazne, umelo bi da na\u0111e kompromis koji bi se, u \u010destim slu\u010dajevima, formirao i kao jedna od karakternih crta odraslog: izme\u0111u naredbe i izvr\u0161enja sada se ume\u0107e dobro nam poznat pojam odlaganja, ovaj put sa negativnim zna\u010denjem: \u201c Evo sada \u0107u<\/em>\u2026\u2026\u201c je takva kompromisna tvorevina, koja u su\u0161tini zna\u010di i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja. Osoba se mo\u017ee buniti i protiv sopstvenog super ega koji od nje tra\u017ei neke radne rezultate i opstruirati samu sebe. Puno se govori i pi\u0161e o problemu \u201eprokastinacije\u201c (odugovla\u010denja, razvla\u010denja\u2026) zato \u0161to je to jedan od veoma zastupljenih poreme\u0107aja kapaciteta za rad. Ako \u201epobedi super ego\u201c to se mo\u017ee manifestovati i kao prisilni rad u kojem osoba ne sme sebi da dozvoli da stane, mora biti ta\u010dna, nikada ne izostati, sve raditi po \u201eP.S.u\u201c (termin koji se koristi u svakodnevnom govoru-skra\u0107enica za pravilo slu\u017ebe, potekla iz vojske)\u2026Perfekcionizam, i problemi u radu koji nastaju kao njegov produkat, uglavnom ima poreklo u odbranama vezanim za analne frustracije. Sve mora biti \u201e\u010disto\u201c i \u201e pod konac\u201c. Me\u0111utim, ambivalencija \u010dini svoje. Perfekcionisti kasne u svojim radnim zadacima insistiraju\u0107i na sitnicama i detaljima. \u010cesto postaju \u201esterilni metodolozi\u201c koji, bave\u0107i se formom do tan\u010dina, izgube kontakt sa sadr\u017eajem \u2013 i opet ne daju od sebe ono vredno, \u201eunutra\u0161nje sadr\u017eaje\u201c, emocije, to jest ne daju sebe u radu. Prisilni rad sa strogim pridr\u017eavanjem svih zahteva i propisa je odbrana od poriva da sa prkosi, \u201ezasere\u201c, odbije autoritet\u2026O\u0161trina kojom se \u201e\u010duva stra\u017ea\u201c (perfekcionizam) odra\u017eava koliko su sna\u017eni i opasni \u201ekriminalci\u201c (neprihvatljivi porivi) koji su zatvoreni u nesvesnom.<\/p>\n\n\n\n Netolerancija na frustraciju edipalnih potreba, na svoj na\u010din, uti\u010de na kapacitet za rad. Govorili smo ranije o tome da edipalna situacija uvodi dete u problem ose\u0107anja polne inferiornosti i rivaliteta u odnosu na roditelja istog pola, kao i to da je edipalni period vezan za uzrast razvoja seksualnosti, egzibicionizma, istra\u017eivanja, radoznalosti i inicijative. Nesposobnost no\u0161enja sa edipalnim frustracijama (ose\u0107anjem polne neadekvatnosti, strahom od kastracije, poni\u017eenja, krivicom zbog zabranjenih seksualnih te\u017enji, krivicom zbog radoznalosti i inicijative) odr\u017eava se na kapacitet za rad upravo u vezi sa onim aspektima rada koji suo\u010davaju osobu sa edipalnim frustracijama \u2013 u situacijama kada posao zahteva li\u010dno isticanje (neprijatnost zbog egzibicionisti\u010dkih te\u017enji, trema pred publikom\u2026), inicijativu (preuzimanje odgovornosti za otpo\u010dinjanje ne\u010dega), takmi\u010denje (strah od inferiornosti, kastracije, poni\u017eenja). Netolerancija na frustraciju edipalnih potreba uti\u010de negativno na hrabrost osobe da, u odraslom dobu, \u201epodeli megdan\u201c sa direktnim rivalom, pa \u010dak i da se u ovo odmaravanje snaga u\u0111e sa rado\u0161\u0107u. Ovo ose\u0107anje je na delu i kada se pobe\u0111uje drugi (aktuelna pobeda), ili kada osoba pobe\u0111uje sopstveni infantilni narcizam i, na neki na\u010din, pobe\u0111uje sebe (privremeni poraz, pri kome se iskreno \u010destita pobedniku \u2013 kapacitet za fer plej borbu, \u0161to pokazuje kapacitet za toleranciju frustracije koju nosi poraz i omogu\u0107ava ula\u017eenje u druge takmi\u010darske aktivnosti, uprkos riziku od poraza-frustracije).<\/p>\n\n\n\n Prevazila\u017eenje strahova vezanih za isticanje i seksualnu inicijativu donosi sposobnost da se preuzme liderska funkcija<\/strong>, bez nesvesnih fobi\u010dnih reakcija od same pozicije, te projektivih identifikacija tipa, \u201eja podre\u0111ene posmatram kao manje vredne-oni \u010dekaju moju gre\u0161ku\u2026da me saseku, kastriraju \u201c\u2026\u201cako \u0161tr\u010dim, skrati\u0107e me za glavu\u201c\u2026\u201cUpa\u0161\u0107u u o\u010di mo\u0107nijima, bolje da budem u ne\u010dijoj senci\u201c, \u201ebolje da idem za tu\u0111im idejama, nego da rizikujem sa svojom inicijativom, pa da me ismeju\u201c. Netolerancija na izlo\u017eenost i rivalitet dovodi do toga da mnogi sposobni ljudi postaju \u201eljudi u senci, oni koji se kriju iza drugih\u201c i \u201ene isturaju vrat\u201c kako ne bi \u201ebio odse\u010den\u201c.<\/p>\n\n\n\n Ose\u0107aj inferiornosti i neadekvatnosti koji prati netoleranciju na edipalne frustracije dovodi i do straha od toga da li \u0107e osoba mo\u0107i da zadr\u017ei poziciju koju je osvojila, da li \u0107e se pokazati neadekvatnom kad dobije ono \u0161to \u017eeli u poslu. Mnogi profesionalno sposobni ljudi izbegavaju odgovornije pozicije i imaju takozvani \u201estrah od uspeha\u201c, ispod kojega stoji strah da, kada dobiju odre\u0111enu poziciju ili uva\u017eavanje, ne\u0107e mo\u0107i da \u201eodbrane titulu\u201c, da zadr\u017ee objekt ljubavi\u2026i tek \u0107e se onda videti da su \u201emali\u201c ili da \u201eim je mali\u201c i da su \u201eimpotentni=nesposobni\u201c i inferiorni. Bolje je da ja\u0161u na \u201emagarcu\u201c nego da \u201espadnu sa konja na magarca\u201c. Veoma su upla\u0161eni kletve: \u201eDa Bog da imao, pa nemao\u201c.<\/p>\n\n\n\n Kod \u017eena se problemi tolerisanja edipalnih frustracija mogu manifestovati u radu kao ose\u0107aj inferiornosti u odnosu na mu\u0161karce, u ideji da su mu\u0161karci za vi\u0161e pozicije, da su \u017eene tu da prate, a ne da vode (jer nemaju penis=sposobnost). Fali\u010dke odbrane od inferiornosti mogu se odra\u017eavati na radni kapacitet \u017eene (a i mu\u0161karca) dvojako \u2013 kao maladaptacije i maligniteti, previ\u0161e ili premalo hrabrosti i spremnosti na izlaganje, rizik, rivalstvo i inicijativu. \u017dene koje su izgradile fali\u010dki mehanizam prevazila\u017eenja inferiornosti kroz atraktivnost, u radu \u0107e biti previ\u0161e usmerene na to kako izgledaju one ili njihovi produkti rada, vi\u0161e na \u201epakovanje\u201c nego na sadr\u017einu. U radnom okru\u017eenju one \u0107e se pona\u0161ati kao \u201edobre, umiljate devoj\u010dice\u201c koje \u017eele sve da zadovolje i svima da se \u201epodvuku pod ko\u017eu\u201c, \u0161to ozbiljno mo\u017ee da uti\u010de na sadr\u017eaj i kvalitet njihovog rada. Njihova radna energija je mnogo manje usmerena na radne zadatke nego na potrebu za osvajanjem \u201epublike\u201c zavodljivim \u201epakovanjem\u201c. Ako, kao na\u010din odbrane od fali\u010dke inferiornosti, odaberu osvetu, u radnom okru\u017eenju takve \u017eene postaju mu\u0161kobanjaste \u201eAmazonke\u201c koje kastriraju sve mu\u0161karce, pokazuju\u0107i im koliko su ja\u010de, sposobnije, \u201epotentnije\u201c\u2026ili to \u010dine na \u201e\u017eenstveniji\u201c na\u010din kao \u201eatraktivne ku\u010dke\u201c. Produktivnost njihovog rada je umanjena ili atmosferom koju stvaraju u svom radnom okru\u017eenju, (rivalstvom, zavo\u0111enjem, \u201epodmetanjem\u201c kolegama, smicalicama koje su motivisane te\u017enjom za dominacijom) ili pro\u017eimanjem produkata rada sadr\u017eajima usmerenim na dominaciju, samoreklamiranje, uve\u0107avanje sopstvenih sposobnosti ( sadr\u017eaj tekstova koje pi\u0161u u procesu rada, na primer, mo\u017ee biti ispunjen nepotrebnom \u201evisokoparnom\u201c terminologijom, komplikovanim konstrukcijama re\u010denica\u2026sa \u201eidejom\u201c da \u0107e oni koji \u010ditaju biti impresionirani, ili da ne\u0107e razumeti jer su glupi\u2026Njihov intelekt je kao \u201ebritka sablja\u201c, (simboli\u010dni veliki penis koji \u201ese\u010de\u201c protivnika, rivala\u2026). Njihovi produkti rada su \u010desto pretenciozni, nametljivi, \u201ekur\u010deviti\u201c\u2026\u0161to mo\u017ee bitno da ugrozi sadr\u017eaj tih produkata.<\/p>\n\n\n\n Maladaptivne fali\u010dke odbrane od edipalnih frustracija kod mu\u0161karaca se odra\u017eavaju na sli\u010dan na\u010din (U literaturi se ovaj tip odbrambene strukture obi\u010dno naziva \u201efali\u010dko-narcisti\u010dki karakter). Rad je, za njih, simboli\u010dko dokazivanje seksualne potencije, veli\u010dine, probojnosti i mo\u0107i njihove \u201ealatke\u201c. Preokupirani su simbolima mu\u0161ke mo\u0107i: polo\u017eajem, titulama, lusuznim radnim okru\u017eenjem, novcem kao simbolom seksualne potencije, luksuznim automobilama koji pokazuju status, firmiranim odelima\u2026atraktivnim \u017eenama koje \u201etro\u0161e\u201c. Oni, dobrim delom, rade da bi se \u201ekur\u010dili\u201c i pokazali sopstvenu \u201emu\u0161kost\u201c. Posao koji im to ne omogu\u0107uje nije interesantan, i otaljavaju one delove posla kojim se bave, u kojima ne vide direktnu mogu\u0107nost da se \u201epoka\u017eu\u201c. Konkurentima se okre\u0107u sa mr\u017enjom i poku\u0161ajima da ih uni\u0161te. \u201eMo\u017ee biti samo jedan\u201c njihov je moto. Ne vode naro\u010dito ra\u010duna o fer plej odnosima u poslu. Posao je bitka u kojoj pobe\u0111uju najja\u010di. Sve je dozvoljeno, ako vodi pobedi. Ili si dobitnik ili gubitnik, ili si \u201ekuronja\u201c ili \u201ekastrat\u201c. Nema milosti za slabije. Ne prezaju \u010desto ni od ilegalnih oblika poslovanja. U njihovom svetu \u201ekuronja\u201c i \u201ekastriranih\u201c nema mesta za poverenje. Moraju stalno biti na oprezu od onih koji ho\u0107e da ih \u201eskinu sa pozicije\u201c, \u0161to ih \u010dini napetima i jo\u0161 agresivnijima. Strah od gre\u0161ke je intenzivan, jer gre\u0161ka donosi pretnju kastracijom. \u010cesto se pona\u0161aju kontrafobi\u010dno \u2013 srljaju ba\u0161 u ono \u010dega se pla\u0161e, kako bi pokazali, sami sebi i drugima, svoju hrabrost, to jest mu\u0161kost. \u201eAjkula umre kad ne pliva i ne lovi\u201c ka\u017eu. \u010cesto su \u201eradoholi\u010dari\u201c, neumorni i borbeni. Odmor bi zna\u010dio slabost, a slabost je pretnja kastracijom. Mogu biti veoma uspe\u0161ni preduzetnici, rukovodioci, politi\u010dari\u2026dok ne preteraju u \u017eudnji za eksponiranjem i mo\u0107i i uvuku se u previ\u0161e rizi\u010dne poslovne poteze ili nelegalne radnje, ili dok se ne ostvari njihova \u201eno\u0107na mora\u201c- da nai\u0111e neko \u201eja\u010di\u201c od njih, neko sa \u201eve\u0107im\u201c (kapitalom, polo\u017eajem, vezama\u2026iliti penisom). U radnom okru\u017eenju stvaraju atmosferu straha, diktatori su, kastriraju\u0107e usmereni prema pot\u010dinjenima. Sa nadre\u0111enima umeju da prikriju te\u017enje da \u201ebudu kalifi umesto kalifa\u201c \u010dekaju\u0107i pogodan trenutak da preuzmu vlast. Me\u0111utim, \u010desto ne uspevaju da izdr\u017ee pretvaranje i istr\u010de se prerano u borbi za mo\u0107. Probojni su, imaju \u201eagresivan nastup\u201c na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n Ovaj tip karakterne strukture u mnogim poslovima u savremenom poslovnom svetu dobro prolazi. Mogli bismo re\u0107i da je to \u201cprototip\u201d savremenog uspe\u0161nog poslovnog mu\u0161karca. Agresivan, dominantan, probojan, ambiciozan, beskrupulozan, hrabar, odlu\u010dan, spreman na rizike, \u201cveliki jeba\u010d\u201d koji kre\u0161e sekretarice, koleginice i druge atraktivne \u201ckoke\u201d, \u0161to mu, tako\u0111e, spada u imid\u017e i \u201copis radnog mesta\u201d. Me\u0111utim, njegove radne sposobnosti su o\u0161te\u0107ene na nekoliko na\u010dina. U radnom okru\u017eenju on stvara atmosferu straha i bespo\u0161tedne konkurencije, sklon je eksploataciji i poni\u017eavanju drugih. To umanjuje efikasnost njegovog rada u svakoj radnoj sredini koja zahteva saradnju, timski rad, ili bilo kakvu dozu kreativnosti tima. Produkti njegovog rada su, tako\u0111e, pro\u017eeti sadr\u017eajima koji otkrivaju te\u017enju za mo\u0107i, samoveli\u010danjem, kastriranjem drugih, \u201ckur\u010denjem\u201d. On ne radi da bi stvorio (nije genitalan, ve\u0107 falusan), nije povezan sa samim procesom rada, ve\u0107 koristi rad kao sredstvo dokazivanje sopstvene potencije, kao odbranu od potisnutog ose\u0107anja inferiornosti.<\/p>\n\n\n\n Podsetimo se, ukratko, nekih bazi\u010dnih pojmova self psihologije kako bismo razmotrili uticaj netolerancije na narcisti\u010dke frustracije na kapacitet za rad.<\/p>\n\n\n\n \u201e<\/strong><\/em>Selfobjekti<\/em> su spolja\u0161nji objekti (osobe) koji funkcioni\u0161u kao deo selfa-odnosno, oni se ne do\u017eivljavaju kao odvojeni i nezavisni od selfa (druge ljude do\u017eivljavamo kao deo sebe-na\u0161e produ\u017eetke). To su, u stvari, osobe, objekti ili aktivnosti koje, na neki na\u010din, kompletiraju na\u0161 self, i koji su nu\u017eni za njegovo funkcionisanje. Tokom \u010ditavog \u017eivota, odnosi izme\u0111u selfa i selfobjekata podr\u017eavaju koheziju, vigoroznost i harmoni\u010dno fukcionisanje selfa odrasloga. Tako i normalna zrelost odraslog u su\u0161tini treba selfobjekte, bilo iz kulturalnog miljea, bilo iz li\u010dnog okru\u017eenja. Defektni self ima sve potrebe kao i zreli, s tim \u0161to su<\/em> njegove potrebe za selfobjektima kvantitaivno izra\u017eenije.\u201c<\/strong><\/em>(Kohut, 1971)<\/em><\/p>\n\n\n\n Dakle, u koliko nismo razvili \u010dvrste i zrele unutra\u0161nje mehanizme za odr\u017eavanje do\u017eivljaja sopstvene vrednosti i kohezivnosti selfa, onda su nam potrebniji self objekti, ljudi ili institucije koje zamenjuju funkciju tih instanci na\u0161e li\u010dnosti. Ako nemamo samopouzdanje, samopo\u0161tovanje, (zreli oblici \u201egrandioznog selfa\u201c) potrebni su nam spolja\u0161nji izvori napajanja. Ako nemamo sopstvene ideale i vrednosti koji nas pokre\u0107u (detinji \u201eidealizovani roditeljski imago\u201c se pretvara u zrele ideale i vrednosti) tra\u017ei\u0107emo spolja\u0161nje pokreta\u010de, idole, gurue\u2026ljude ili institucije kojima se \u201epredajemo\u201c. Do kakvih problema u kapacitetu za rad mogu dovesti deficiti u narcisti\u010dkom sektoru li\u010dnosti? U dosada\u0161njem tekstu o kapacitetu za rad smo ve\u0107 dosta toga rekli o narcisti\u010dkoj patologiji i devijacijama kapaciteta za rad. Me\u0111utim, neke aspekte povezanosti jo\u0161 nismo pojasnili kada je u pitanju netolerancija na narcisti\u010dke frustracije i kapacitet za rad. Netolerancija na frustraciju specifi\u010dnih narcisti\u010dkih frustracija na poseban na\u010din uti\u010de na kapacitet za rad.<\/p>\n\n\n\n Do\u017eivljaj posla kojim se neko bavi kao reprezentacije nekog ideala mo\u017ee biti sna\u017ean pokreta\u010dki faktor za rad. Osoba ose\u0107a da je posao kojim se bavi ispunjen nekim vrhunskim smislom, vredan, va\u017ean za \u010dove\u010danstvo, duboko human, da popravlja svet, stvara bolji \u017eivot\u2026Ili ose\u0107a da je institucija u kojoj radi ili za koju radi institucija visoke va\u017enosti i vrednosti, ponosan je na svoju pripadnost ne\u010demu ve\u0107em od sebe i nadahnut da daje najbolje od sebe kao doprinos. Ose\u0107a da je deo neke va\u017ene, vredne misije. Posao do\u017eivljava kao \u201epoziv\u201d kojem se odazvala. Profesionalni identitet je va\u017ean deo njenog li\u010dnog identiteta. O takvom projektovanju ili eksternalizaciji \u201eidealizovane roditeljske predstave\u201d govori i Kohutov tekst o nadahnu\u0107u i hrabrosti koji smo ranije predstavili.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, ako je taj deo nuklearnog selfa o\u0161te\u0107en, mo\u017ee do\u0107i do razli\u010ditih poku\u0161aja nadkompenzacije i reaktiviranja nezrele omnipotentne predstave roditelja koje se projektuju u spolja\u0161nje objekte \u2013 profesiju ili instituciju u kojoj osoba radi. To je, uglavnom, psihodinamika takozvanih \u201evojnika revolucije\u201c, ljudi koji predaju svoju individualnost nekoj ideji, pokretu, profesiji ili instituciji, u silnoj \u017eelji da se stope sa idealizovanom predstavom roditeljske figure, da postanu deo nje, i tako restauriraju o\u0161te\u0107eni deo narcisti\u010dkog sektora li\u010dnosti \u2013 \u201eidealizovanu roditeljsku sliku\u201c. Preterana, nezrela idealizacija mo\u017ee od takvih osoba stvoriti dogmati\u010dare, ljude koji ne podnose bilo kakvu sumnju, kritiku, osporavanja onoga \u0161to veli\u010daju. Oni mogu postati \u201eve\u0107i katolici od Pape\u201c, radnici kojima je vi\u0161e stalo do posla nego vlasnicima i upravlja\u010dima. Unose\u0107i se u radne obaveze na taj na\u010din \u0161to \u201edaju du\u0161u za posao\u201c, postaju netrpeljivi prema onima koji nisu toliko \u201ezagri\u017eeni\u201c, koji \u201erade samo zbog para\u201c, i sna\u017eno frustrirani \u0161to nisu \u201esvi kao jedno\u201c (potreba za stapanjem sa idealnim objektom). To su radnici sa kojima nadre\u0111eni ili vlasnici kompanija te\u0161ko izlaze na kraj jer im je te\u0161ko da kritikuju nekoga ko se \u201etoliko daje\u201c.<\/p>\n\n\n\n Ova vrsta narcisti\u010dkih problema se razlikuje od onih kod narcisa koji gledaju samo sebe i te\u017ee mo\u0107i. Trudoljubivi narcisi \u201ene gledaju sebe\u201c, \u201ezanemaruju sebe za op\u0161te interese\u201c, oni \u201eginu za ideale\u201c. Za\u0161to bi to nekome smetalo? Za\u0161to \u0161to to o\u0161te\u0107uje kapacitet za rad. Kao \u0161to nezrela idealizacija o\u0161te\u0107uje kapacitet za ljubav, na sli\u010dan na\u010din o\u0161te\u0107uje i kapacitet za rad. Ljubavni partner osobe koja je sklona nezreloj idealizaciji, ako i sam ne pati od patolo\u0161kog narcizma, ose\u0107a kako to \u0161to ga osoba koja nezrelo idealizuje \u201evoli\u201c, nema ba\u0161 mnogo veze sa njim. Toj \u201esilnoj\u201c ljubavi nedostaje realnost i, samim tim, kontakt sa realnim \u017eivim bi\u0107em. Sli\u010dno se de\u0161ava i u procesu rada kod osoba sa naru\u0161enim nuklearnim selfom \u2013 idealizovanom roditeljskom slikom. One gube kontak sa realnim zahtevima posla kojim se bave, realnim karakteristikama institucije u kojoj rade. Postaju nekriti\u010dni, zanesenjaci. Ne vide nedostatke koje treba ispraviti, ne razumeju realnu motivaciju kolega ili pretpostavljenih. Mogu biti fanati\u010dni i dogmati\u010dni. Usta\u0107e u odbranu struke ili kompanije na svaku, pa i opravdanu kritiku. Kao da su pripadnici sekte.<\/p>\n\n\n\n Druga vrsta ispoljavanja netolerancije na frustraciju potrebe za idealizacijom dolazi do izra\u017eaja kada osoba ne mo\u017ee da na\u0111e idealizovani self objekt (organizaciju, instituciju, struku koju idealizuje, object rada\u2026). Kako nije do\u0161lo do sazrevanja potrebe za idealizovanom roditeljskom slikom, i njene transformacije u zrele ideale, osoba nema mogu\u0107nost da sama pokre\u0107e sebe, da, kroz rad, te\u017ei dostizanju sopstvenih Ego ideala. U nedostatku spolja\u0161njih idealizovanih pokreta\u010da, ona ostaje u vakuumu inercije.\u00a0Mo\u017eda paradoksalno mo\u017ee delovati stav da je ovde daleko ve\u0107a \u0161teta u\u010dinjena onim individuama koje poseduju mno\u0161tvo talenata, a koji ne mogu biti usmereni ka nekom idealu koji nije \u010dvrsto zasnovan, nego kod osoba manje obdarenosti. \u201dDobra konja, a lo\u0161a junaka\u201d je stara poslovica, koja se u ovom konkestu mo\u017ee primeniti: ako bi konj predstavljao bazi\u010dne sposobnosti i talente, a jaha\u010d domen vrednoisti i ideala, onda bi se moglo ilustrovati kako jaha\u010d ne mo\u017ee da kontroli\u0161e konja, sa kojim tumara i tro\u0161i i njegovu i svoju energiju bez pravog cilja. \u010cesto vidimo da upravo talentovani mladi ljudi, bez pokreta\u010dkih ideala i ambicija, upadaju u besciljnost i nerad koji ih vodi brojnim autodestruktivnim aktivnostima. U slu\u010dajevma posebne narcisti\u010dke ranjivosti u ovom domenu razvoja,\u00a0potreba za nekom vrstom idealizovanog\u00a0\u201ementora\u201d\u00a0predstavlja imperativnu potrebu\u00a0koja se mora zadovoljiti da ne bi do\u0161lo do dezintegracije selfa.<\/p>\n\n\n\n Kohut (1971) poreme\u0107aje idealizovane roditeljske slike deli , zavisno od vremena kada su traumatizacije nastale, na tri kategorije<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n Prva<\/strong> se odnosi na traume koje nastaju u vreme ranog preedipalnog perioda koje su poremetile bazi\u010dni kapacitet psihe da samostalno odr\u017eava<\/strong>, ili reparira naru\u0161eni narcisti\u010dki balans.<\/strong> U<\/strong> odraslom dobu ove osobe pokazuju znake izrazite adiktivnosti, a supstance su, u su\u0161tini, zamena za funkcije samoumirivanja i regulisanja tenzije. Tu funkciju \u201csupstance\u201d za umirenje mo\u017ee igrati i partner i radno okru\u017eenje, profesija, firma u kojoj rade. Oni ne mogu bez posla, ne podnose vikende ili praznike, i osetljivi su na svako ugro\u017eavanje svoje spojenosti sa radnim okru\u017eenjem.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Druga<\/strong> grupa poreme\u0107aja nastaju na osnovu kasnijih preedipalnih trauma, koje ometaju funkcije ega koje bi trebale da obavljaju kontrolu nagona<\/strong> i neutralizovanje njihovih intenziteta. Traume iz ovog perioda ranog razvoja stvaraju te\u017enje ka seksualizaciji narcisti\u010dkih potreba <\/strong>(zadovoljavanje slike o sebi kroz seksualnost), koje \u0107e se kod odraslog formirati kao seksualizovano pona\u0161anje.<\/strong> Sve seksualizacije su, po Kohutu, poku\u0161aji regulisanja veoma poreme\u0107enog narcisti\u010dkog balansa. U ovu grupu spadaju odnosi prema radu koje smo opisali kao fali\u010dko-narcisti\u010dke odbrane.<\/p>\n\n\n\n Tre\u0107a<\/strong> grupa poreme\u0107aja nastaje u kasnijem period detinjstva, ta\u010dnije iz perioda poznatog kao edipalna faza, kao i kasnijeg perioda latencije. U ovom periodu, Nad-ja jo\u0161 nije kompletirano. U odraslom dobu, osobe pogo\u0111ene traumama iz ovog perioda, posedova\u0107e vrednosti i ideale, ali \u0107e neprestano tra\u017eiti spoljne objekte pogodne za idealizovanje. Te osobe \u0107e imati funkciju da snabdevaju osobu podr\u0161kom i vo\u0111stvom koje njihov nedovoljno idealizovani Nad ja ne mo\u017ee obezbediti<\/strong> (Kohut 1971, p. 49). Tra\u017ei\u0107e nekoga da ih \u201cpodigne\u201d, \u201cinspiri\u0161e\u201d, da ga slede.<\/strong>..To su ljudi koji mogu da rade za nekoga, da slede tu\u0111e ideje i da odr\u017ee volju za radom ako imaju inspiratora, nekoga ko ih vu\u010de, \u201edaje volju\u201d da rade. Bez tog spolja\u0161njeg izvora gube volju i istrajnost u radu.<\/p>\n\n\n\n Omnipotencija, grandioznost i egzibicionisti\u010dki narcizam su osobenosti grandioznog selfa deteta. Ovi atributi se postepeno transformi\u0161u onda kada negovatelj prihvata de\u010dju grandoiznost, da bi se kasnije ova postepeno redukovala u zrelije forme. Osoba \u0107e, u kasnijem \u017eivotu, zahteve grandioznog selfa zameniti zadovoljstvom do\u017eivljenim pri realisti\u010dnom funkcionisanju i do\u017eivljaju samopoverenja. Ali, kada ovaj proces nije bio uspe\u0161an, grandiozni self \u0107e pre\u017eiveti u svojoj arhai\u010dnoj formibilo da je, dinami\u010dki gledano, potisnut, ili je odcepljen od svesnog Ega, te nedostupan za dalje spolja\u0161nje uticaje koji bi ga modifikovali (Osoba nije svesna svog potisnutog ose\u0107anja grandioznosti -\u201eskriveni narcizam\u201d). Razvoj grandioznog selfa u zrele oblike samopo\u0161tovanja zahteva ogledanje<\/strong> (mirroring) detetovog narcizma u prihvataju\u0107em pona\u0161anju roditelja. Prema Kohutu (1971), zavisno od razvojnih nivoa, mogu\u0107e je razlikovati tri vrste ogledanja:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prva<\/strong> je stapanje pomo\u0107u ekstenzije grandioznog selfa; dete \u017eeli da omnipotentno kontroli\u0161e roditelja, \u010dime istoveremeno i dominira nad njim<\/strong> (igre u kome se dete igra da upravlja velikim roditeljem, tako \u0161to ga stavlja u ulogu \u201crobota\u201d, velikog i mo\u0107nog, koji poslu\u0161no slu\u0161a komande koje kao daljinskim upravlja\u010dem sprovodi dete. Treba podvu\u0107i da u ovoj igri, dete i roditelj (\u201crobot\u201d) predstavljaju funkcionalno jedinstvo. U dana\u0161nje vreme, \u201etransformersi\u201d i sli\u010dne mo\u0107ne ma\u0161ine su, u stvari, ekstenzije de\u010djeg grandoiznog selfa. Nezadovoljenje ove potrebe mo\u017ee voditi, kod odrasle osobe, da tra\u017ei mo\u0107nog partnera kojeg \u0107e veli\u010dati i, u isto vreme, poku\u0161avati dominaciju nad njim na detinjast na\u010din -\u201dti si veliki, ali ja te okre\u0107em oko prsta\u201d. U radnom okru\u017eenju tu vrstu pona\u0161anja smo opisali kao tipi\u010dno pona\u0161anje narcisa na poslu koji podilazi pretpostavljenom, veli\u010da ga, \u010dini za njega ne\u0161to \u0161to niko drugi ne bi, kako bi ga kontrolisao svojom nezamenjivo\u0161\u0107u. Sli\u010dnu refleksiju ove potrebe mo\u017eemo videti i kod ljudi koji veli\u010daju svoju kompaniju i u\u017eivaju u mo\u0107i da \u201evuku sve konce\u201d, upravljaju velikim mo\u0107nim \u201erobotom\u201d. Radni kapacitet je ugro\u017een prevelikom potrebom za veli\u010danjem i kontrolom, \u0161to umanjuje fokus na sam proces rada, zahteve posla. Potreba za zadovoljenjem narcisti\u010dkih \u017eelja, ose\u0107aja veli\u010dine, ogledanja sopstvene mo\u0107i, ve\u0107a je od potrebe da se kvalitetno obave radni zadaci.<\/p>\n\n\n\n Drugi<\/strong> tip emanacije grandioznog selfa je takozvano \u201cblizana\u0161tvo<\/strong> (\u201ctwinship\u201d), ili \u201calter \u2013Ego\u201d. Razvojno zrelije, pojavljuje se kada je trauma nastala u kasnijem periodu ranog detinjstva , kada je ve\u0107 bila postignuta relativna separacija izme\u0111u selfa i objekata. \u201eTi si velik, a ja sam tvoj blizanac, dakle, su\u0161tinski ista veli\u010dina\u201d<\/strong>, jedna je od mogu\u0107ih verbalizacija ove razvojne faze. U odraslom dobu, mo\u017ee se manifestovati u izboru partnera koji je \u201cveliki\u201d i \u201cmo\u0107an\u201d, i sa kojim se osoba u potpunosti identifikuje kao da su to njene osobine (\u201cGospo\u0111a ministarka\u201d, \u201cdoktorova \u017eena\u201d\u2026). U oblasti rada, ove potrebe se reflektuju kroz poistove\u0107ivanje sopstvene veli\u010dine sa veli\u010dinom pretpostavljenog, \u0161efa, mentora, kompanije, institucije\u2026\u201dJa sam veli\u010dina zato \u0161to radim u xxx, ili zato \u0161to mi je pretpostavljeni XY\u2026\u201d.<\/p>\n\n\n\n Tre\u0107i<\/strong> tip predstavljaju ogledaju\u0107e potrebe u u\u017eem smislu; ove potrebe su i najzrelije, a trauma se eventualno doga\u0111a onda kada se negovatelj prepozna kao zasebna osoba koja je, ipak, va\u017ena jedino u kontekstu zadovoljenja arhai\u010dnih potreba grandioznog selfa. Sjaj u maj\u010dinom oku, koje ogledava de\u010dji egzibicionizam, potvr\u0111uje do\u017eivljaj njegove sopstvene va\u017enosti. Postepeno dolazi do selekcije ovakvih maj\u010dinskih reakcija i ta selekcija kanali\u0161e grandioznost deteta u realne okvire. Nezadovoljenje ovih narcisti\u010dkih potreba mo\u017ee se ogledati u \u017eivotu odrasle osobe kroz stalno tra\u017eenje od partnera da bude \u201cogledalo\u201d. U poslu se nezadovoljenje ovih narcisti\u010dkih potreba ogleda u stalnoj \u017eudnji osobe da dobije priznanja i po\u0161tovanje u svojoj radnoj okolini. Ova potreba ne mora ozbiljnije da ugrozi kapacitet za rad jer poja\u010dava trud osobe, nastojanja da shvati \u0161ta se od nje tra\u017ei i da bude \u201edobra\u201d. Me\u0111utim, ako je potreba izra\u017eena, stvori\u0107e stalnu napetost vezanu za o\u010dekivanje procene sopstvenog rada, strah od gre\u0161ke, od toga da se ne bude \u201ena nivou\u201d ili da se ne bude \u201edobar\u201d. Osoba \u0107e biti preoptere\u0107ena poku\u0161ajima da se dopadne i doka\u017ee, strahom od gre\u0161aka, strahom od pohvale (da li \u0107e mo\u0107i da odr\u017ei status koji ima, da doka\u017ee da je vredna tih pohvala\u2026).<\/p>\n\n\n\n Zdravi zahtevi egzibicionisti\u010dkog narcizma, kada bivaju zadovoljeni, kreiraju ose\u0107anje celovitosti i blagostanja, oja\u010davaju ego funkcije i poja\u010davaju kapacitet za rad. <\/strong>Prema Kohutu, narcisti\u010dke potrebe su legitimne potrebe svake li\u010dnosti, i njihova aktuelnost je prisutna tokom celokupnog \u017eivotnog toka. Ono \u0161to se menja nije njihov kvalitet, ve\u0107 intenzitet. O<\/strong>soba koja nije zadovoljila odre\u0111ene narcisti\u010dke potrebe nije razvila ni toleranciju na frustraciju tih potreba u odraslom dobu, i \u017eude\u0107e za ovim gratifikacijama sve dok one u potrebnoj meri ne budu zadovoljene, \u0161to \u0107e znatno bojiti njene radne aktivnosti i umanjivati kapacitet za rad.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Obe instance nukleranog selfa, grandiozni self i idealizovana roditeljska slika, povezane talentima i sposobnostima osobe, \u010dine sna\u017ene motivacione izvore za proces rada. Grandiozni self podsti\u010de ambicije, idealizovana roditeljska slika nosi u sebi pokreta\u010dke ideale i ose\u0107aj podr\u0161ke. Kada su te dve strukture narcisti\u010dkog sektora li\u010dnosti izgra\u0111ene, osoba ose\u0107a da vredi ulo\u017eiti trud u aktualizaciju svojih sposobnosti, ima ideale koji je pokre\u0107u i ose\u0107anje da \u0107e \u017eivot (koji je predstavnik idealizovane roditeljske slike) podr\u017eati, empati\u010dno ogledati aktivnosti osobe. Jednostavno re\u010deno, osoba je optimisti\u010dna, ima poverenje u sebe i to da \u0107e ono \u0161to je dobro biti i priznato i prihva\u0107eno. Ako ne odmah, onda u budu\u0107nosti, \u201esve \u0107e do\u0107i na svoje mesto\u201c, \u201eprave vrednosti ostaju\u201c\u2026i njen rad je pro\u017eet dubokim ose\u0107anjem smisla.<\/p>\n\n\n\n Deficiti u grandioznom selfu mogu voditi ili do nepoverenja u sopstvene sposobnosti, u to da vredi ulagati trud, do potajnog veli\u010danja koje se odr\u017eava tako \u0161to osoba ne ula\u017ee trud i to joj je alibi za neuspeh, ali ideja o skrivenoj veli\u010dini opstaje (Ja sam genije, ali se ne trudim), ili mogu voditi do patolo\u0161ko narcisti\u010dkog uverenja da je osoba isto \u0161to i njen ego ideal, da je stvarno \u201eveli\u010dina\u201c (uverenje nije potkrepljeno kroz testiranje stvarnosti. Dovodi do nekriti\u010dnosti u samoveli\u010danju). Deficiti idealizovane roditeljske slike mogu dovesti do nedostatka ideala kao pokreta\u010da u procesu rada, stalne potrebe za ogledanjem, prihvatanjem, nedostataka u samoregulaciji, gr\u010devitog tra\u017eenja velikog roditelja u drugim ljudima, autoritetima, institucijama\u2026Mo\u017ee dovesti i do ose\u0107anja da nam \u017eivot ne\u0161to duguje, da bi treblo da nam stvori idealne uslove za rad, do ljutnje na \u017eivot. Kada se, u psihoterapijskom procesu, pokrenu zako\u010dene inicijative grandioznog selfa, kreativnost, do\u017eivljaj vrednosti sopstvenih kreativnih kapaciteta, ljudi su \u010desto ljuti \u0161to uslovi \u017eivota ne podr\u017eavaju i ne ogledaju \u201ebu\u0111enje kreativnog genija\u201c. Za\u0161to ih \u017eivot ometa, name\u0107e im nu\u017enosti zara\u0111ivanja, tra\u017eenja izdava\u010da za njihove knjige, probijanja na tr\u017ei\u0161tu, bavljenje svakodnevnim tri\u010darijama\u2026To ra\u0111a nerealne \u201ezahteve prema \u017eivotu\u201c, prema uslovima koji \u201epripadaju vrednim osobama\u201c, a zahtevi dovode do narcisti\u010dkih frustracija i ljutnje na \u017eivot. Da, bilo bi lepo kada bi na\u0161 grandiozni self podsticao na\u0161e talente, sposobnosti, kada ne bismo imali strahove da se izrazimo, ili da sledimo na\u0161e ideale (\u201esvoj san\u201c), i kada bismo to mogli da radimo u idealnim uslovima u kojima bi okru\u017eenje i uslovi \u017eivota bili ogledalo na\u0161ih potreba\u2026samo \u0161to, naj\u010de\u0161\u0107e, to nije tako. \u017divot retko \u201eprostre tepih\u201c dobrodo\u0161lice na\u0161em grandioznom selfu. Neki na to reaguju povla\u010denjem, neki besom i agresivnim nastojanjima da pokore \u017eivot, tre\u0107i, pak, pobegnu u ma\u0161tanja o danu kada \u0107e se sve promeniti \u201epreko no\u0107i\u201c, oni \u201eoptimisti\u010dniji\u201c razvijaju teorije o tome kako \u201eako ne\u0161to stvarno dovoljno \u017eeli\u0161, onda \u0107e se ceo univerzum zaveriti da se to i ostvari\u201c\u2026 Da bismo svoje kapacitete realizovali kroz proces rada u realnom okru\u017eenju, neophodno je razviti toleranciju na frustraciju narcisti\u010dkih potreba o kojima smo govorili.<\/p>\n\n\n\n Grandoizno Ja pred osobu postavlja isto tako grandiozne ciljeve. Istovremeno, ovakve ambicije nose u sebi onoliku verovartno\u0107u rizika od neuspeha koliko su ove ideje grandiozne, odnosno ambiciozne. Jednostavnije re\u010deno, manja je verovatno\u0107a da osoba ne uspe da bude voza\u010d tramvaja, nego direktor gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a. Osoba koja u svojim nesvesnim narcisti\u010dkim konfiguracijama sadr\u017ei sirov i neobra\u0111eni aspekat grandioznosti, ne mo\u017ee da izabere drugi cilj izuzev grandioznog. Istovremeno, on ne mo\u017ee da postigne ni dve najzna\u010dajnije stvari potreben za uspeh:<\/p>\n\n\n\n O onim psihodinamskim konstelacijama ranog detinjstva koji doprinose zastoju u razvoju narcizma u domenu grandioznog selfa smo ve\u0107 govorili: ovde \u0107emo dati samo jedan specifi\u010dni momenat koji doprinosi u\u010dvr\u0161\u0107ivanju fikasicija za aspekt gradniznog Ja. Odre\u0111ena istra\u017eivanja su pokazala da se, u istorijskoj dimenziji, u odgoju dece koja su se razvijala pre pedeset i vi\u0161e godina, i dece danas, postepeno formirala jedna osobita razlika: dok su se ranije roditelji (naj\u010de\u0161\u010de nesvesno rivalski nastrojeni prema svom potomstvu) sa prezirom odnosli prema de\u010dijim infantilnim grandioznim nastojanjima (\u201eTi<\/strong> to nikada<\/strong><\/em> ne\u0107e\u0161 mo\u0107i<\/em>\u201d) , dana\u0161nji milje selfobjekata, najpre roditelja, \u0161alje sasvim suprotnu poruku (\u201eTi \u0107e\u0161 mo\u0107i <\/em>sve<\/strong><\/em>\u201d). Ova druga vrsta poruka ne modulira de\u010diji, razvojno posve normalan grandiozni stav, u postepeno osvajanje granica realnog selfa i odustajanja od grandioznosti, ve\u0107 ga upravo podr\u017eava. Obi\u010dno iza ovakvih poruka stoji nesvesni stav \u201eako ja<\/em> nisam mogao sve, moj prirodni produ\u017eetak \u0107e mo\u0107i\u201d. Naravno, ovakva uverenja se \u201eolupaju o \u017eivot\u201d i generacije mladih ljudi sa o\u010dekivanjima grandioznih uspeha i \u201esvetle budu\u0107nosti\u201d ula\u017eu malo napora da ostvare ono \u0161to bi mogli jer to nije dovoljno veliko i ne uspeva im dovoljno lako.<\/p>\n\n\n\n Narcisti\u010dka osuje\u0107enost sposobnosti za rad i depresivne reakcije<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n Prognoze svetske zadzravstvene organizacija za slede\u0107ih dvadeset godina gotovo uniformno ukazuju da \u0107e dominantni posiholo\u0161ki problem biti depresija. Ona svakako ima svoje nadeterministi\u010dke uzroke, ali na ovom mestu mo\u017eemo dodati jedan, koji je u vezi sa osuje\u0107enom sposbno\u0161\u0107u za rad. Upravo onaj deo grandioznog selfa koji je ostao na arhai\u010dnim razvojnim konstelacijama ne\u0107e omogu\u0107iti zadovoljstvo postignutim. ono \u0107e biti uvek nedovoljno ili premalo, u odnosu na \u017eeljenje grandiozne ciljeve. Jednostavnije re\u010deno, ove osobe \u0107e uvek posedovati (na svesnom ili nesvesnom nivou) ideju da ne dobijaju ono \u0161to im \u201esleduje\u201d. Ovo je, kako je dobro poznato, jedan od bazi\u010dnih stavova savremenih depersivnih ose\u0107anja-\u017eelja da se poseduje ono \u0161to se ne mo\u017ee posedovati. U ovom smislu, razvija se za\u010darani krug: osoba u depresivnoj epizodi nije u stanju da radi, a bez pove\u0107anih ulaganja u sopstveni rad ne mo\u017ee o\u010dekivati napredak na poslu.<\/p>\n\n\n\n Primer 42 (Konti\u0107, A.)<\/em><\/p>\n\n\n\n Klijent D. u svojim kasnim dvadesetim, ima suvereno poverenje u svoje sposobnosti i ve\u0161tine. Istovremeno, ne vidi da mu nedostaje isksustvo, koje bi ga kvalifikovalo da br\u017ee napreduje u hijerahiji radne organizacije za koju radi. Ne mo\u017ee da na\u0111e zadovoljstvo u \u010destim promenama posla. Iako je kvalifikovan za posao sa koji postoji velika potra\u017enja na tr\u017ei\u0161tu rada, on do\u017eivljava privremen ili trajne depresivne epizode svaki put kada mu se uka\u017ee da za napredak na poslu mora da sa\u010deka. Kada \u010deka, ima do\u017eivljaj da se unutar njega \u201ekuva\u201d ( ne uspeva da verbalizuje ovo ose\u0107anje unutra\u0161nje napetosti) . Jedan od poslova napustio je ve\u0107 slede\u0107eg dana, kada ga je neposredni rukovodilac uljudno zamolio da ode do radnje i na pauzi kupi doru\u010dak za celu radnu grupu. D. ima neprestano oscilacije u do\u017eivljaju sopstvene grandioznosti, koji se kre\u0107e od ose\u0107anja da bi, koliko sutra, mogao vodi celu kompaniju, do do\u017eivljaja da sa njim \u201ene\u0161to ozbiljno nije u redu\u201d, kada ve\u0107 ne mo\u017ee da toleri\u0161e bilo kakvo osuje\u0107enje sopstvenog narcizma. U depresivnim epizodama okre\u0107e se samosa\u017ealjevanju i lamentiranju nad tim \u0161to okru\u017eenje ne \u017eeli da prihvati njegovu posebnost, preciznost u radu, i \u201edragocenost\u201d bez premca, koju svojom pojavom donosi na radno mesto. U periodaima kada bi bio bez posla, vreme bi prekra\u0107ivao granodioznim fantazijama o onome \u0161ta \u0107e ostvariti kada ponovo po\u010dne da radi.<\/em><\/p>\n\n\n\n Blizana\u010dke (Alter ego) potrebe, potrebe za stapanjem i sposobnost za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pojam bilizana\u0161tva je, tokom vremena u kome je Kohut razvijao svoju teoriju razvoja narcizma, prolazio transformacije, i dobijao multipla zna\u010denja. Tako se pojam blizana\u0161tva koncipira na vi\u0161e razli\u010ditih nivoa: kao psiholo\u0161ki razvojni pojam koji referira na fenomene koji se nalaze izme\u0111u potreba za stapanjem i ogledanjem; kao proces uzajamnog nala\u017eenja (\u201esrodne du\u0161e\u201d); kao ose\u0107anje pripadanja sli\u010dnima; kao na\u010din preno\u0161enja talenata i ve\u0161tina budu\u0107im generacijama (opet onima koji su su\u0161tinski sli\u010dni mentoru, imaju iste \u017eelje i snove, potrebe u kojima mentor \u201eprepoznaje sebe iz mladih dana), i najzad, kao do\u017eivljaj postojanja osobe kao ljudskog bi\u0107a me\u0111u drugim isto tako ljudskim bi\u0107ima, do\u017eivljaj su\u0161tinske sli\u010dnosti sa svojom \u201evrstom\u201d, referentnom grupom.<\/p>\n\n\n\n Istorija ljudskih nau\u010dnih i umetni\u010dkih napora govore u prilog stanovi\u0161tu da blizana\u010dke potrebe, u kontesktu sosobnosti za rad, imaju svoje legitimno pravo postojanja i ne moraju predsatvljati odliku psihopatologije. Tako na primer, istorija umetnosti govori o obrascu formiranja malih grupa likovnih umetnika, istomi\u0161ljenika, koji bi se me\u0111usobno ujedinili, pa potom izolovali od ostataka sveta, dele\u0107i me\u0111usobno istovetna, skoro blizana\u010dka gledi\u0161ta, stavove i estetske ideje. Obi\u010dno bi potreba za ovakvom kolektivnom izolacijom nastajala usled (realno prepoznate) bojazni da njihove inovacije ne\u0107e odmah biti pozdravljene. Otud, uklanjaju\u0107i se od mogu\u0107e, veoma verovatne narcisti\u010de povrede, oni najpre izolovano od \u0111ire sredine, me\u0111usobno zajedno sazrevaju u u\u017eoj \u201eblizana\u010dkoj\u201d grupi, kako bi, kada se osete spremnima, zajedno javno nastupili sa svojim novim idejama. U tom kontekstu, potreba za blizana\u0161tvom postepeno biva prevazi\u0111ena, te se grupa transformi\u0161e u produktivne i relativno razli\u010dite inividue (vi\u0161e dolaze do izra\u017eaja razlike). Sli\u010dno se mo\u017ee opservirati i kada su u piatnju nau\u010dnici koji su se bavili otvaranjem novih oblasti u deomenu kvantne fizike, a o potrebi psihoanaliti\u010dara ( u po\u010detku \u017eestoko napadanih od \u201ezvani\u010dne nauke\u201d) da se na\u0111u u miljeu blizana\u010dkih selfobjekata ne treba posebno govoriti.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, dugotrajnost ovakve blizana\u010dke izolacije govori u prilog problema u razvoju selfa u \u201eblizana\u010dkom\u201d segmentu razvoja, obzirom da se mo\u017ee dogoditi da grupa \u201ebilzanaca\u201d kasno, ili mo\u017eda nikada ne iza\u0111e iz svoje zajedni\u010dke \u010daure.<\/p>\n\n\n\n U ekstremnim slu\u010dajevima, do\u017eivljaj okru\u017eenosti \u201eblizanicima\u201d onemogu\u0107ava do\u017eivljaj razli\u010dnosti. Kod nekih individua sa problemom tolerancije na frustraciju blizana\u0161tva, portreba za blizana\u0161tvom u okru\u017eenju rada biva arhai\u010dno intenzivirana preko realne mere. Osoba se u radu demorali\u0161e u istom trenutku kada primeti da okolina ne deli sa njim sve<\/em> njegove vrednosti, ideale i te\u017enje. Kada ustanovi da \u201eoni\u201d misle druga\u010dije, vrednuju druga\u010dije i prema radu se odnose na drugi na\u010din, osoba \u010dini sve napore da iz ovakve radne grupe iza\u0111e, ako ve\u0107 ne mo\u017ee da ih uobli\u010di po svojoj, blizana\u010dkoj meri.<\/p>\n\n\n\n Primer 43 (Konti\u0107, A.)<\/em><\/p>\n\n\n\n Andrej ima 29 godina i radi veoma slo\u017een posao u eminentnom nau\u010dnom institutu, gde sprema i svoju disertaciju; njegov najbli\u017ei saradnik je njegov mnogo stariji mentor, osoba koja je pre nekoliko decenija objavila zna\u010dajne i \u010desto citirane radove u oblasti, iako od tada, u svom domenu nauke, nije uradio gotovo ni\u0161ta. Za Andreja, njegov mentor predstavla pojam veli\u010dine, znanja i iskustva, i bezpogovornog obo\u017eavanja. U terapijskom radu se postepeno pojavljivala nimalo afirmativa slika ovog starijeg nau\u010dnika. On je u Andreju \u017eeleo da vidi sebe, u svojim ambicioznim mladim danima, kada je sam bio mnogo vigoroznij, ambiciozniji i pun energije. Na izvestan na\u010din, Andrej je trebao da bude njegov antidatirani \u201eblizanac\u201d. Me\u0111utim, ono \u0161to je pravilo najvi\u0161e tenzije u ovom dijadnom odnosu, odnoslilo se na potrebu mentora da , s jedne strane, na suptilan na\u010din kazni Andreja za sve one osobenosti, pona\u0161anja i \u017eelje koje se nisu uklapale u mentorovu ideju \u201eblizanca\u201d. Specifi\u010dno, ovaj bi se povla\u010dio iz komunikacije sa Andrejom, pokazuju\u0107i neverbalno svoju razo\u010daranost, nezainteresovanost i odbojnost prema mla\u0111em kolegi. Vrlo brzo se ispostavilo da je iza ovakvog mentorovog pona\u0161anja stajala portreba da kontroli\u0161e, oblikuje Andreja u sopstvenu blizana\u010dku repliku. Istovremeno, na ovakva mentorova povla\u010denja, Andrej bi razvijao hipohondrijsku zaokupljenost, koja bi trajala sve dok se ovaj ne bi vratio u ulogu prihvataju\u0107eg i dostupnog idelalizovanog objekta. Ne treba posebno podvla\u010diti koliko je ovakva igra u dijadi bila neproduktivna, i koliko je ometala aktuelni zadatak koji je trebalo da obave. Kada se konflikt izme\u0111u dve osobe razvio do nivoa da je zajedni\u010dki rad bio te\u0161ko odr\u017eiv, Andrej je potra\u017eio psiholo\u0161ku pomo\u0107: on se nije mogao odvojiti od grandoznog, idealizovanog objekta, ali bi, kao cenu za njegovo prisustvo, morao da odustane od sopstvenog indentiteta-te se pretvorio u \u201eblizanca\u201d iz mladosti svoga mentora<\/em><\/p>\n\n\n\n Potreba za pozitivnim rivalstvom i sposobnost za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n Govorili smo ve\u0107 o potrebi deteta da selfobjekt bude pozitivan, benigni protivnik koji podr\u017eava suprotstavljanje i autonomiju, ali i postavlja jasne granice i disciplinuje, ne dopu\u0161ta \u201cprela\u017eenje mere\u201d, zaustavlja destruktivn i autodestruktivna pona\u0161anja. Nezadovoljenje ove potrebe mo\u017ee se manifestovati u procesu rada na nekoliko na\u010dina. Jedan je u obliku neprestanih provokacija autoriteta, ispipavanja \u201cdokle mo\u017ee da se ide\u201d, izazivanja autoriteta sa istovremenom nesvesnom \u017eeljom da autoritet postavi granice, da bude pozitivan protivnik\u2026ali se sve to \u010dini na detinjast na\u010din, \u201cza\u010dikavanjem\u201d, probijanjem granica, potom povla\u010denjem ako autoritet reaguje (privremenim smirivanjem nakon \u201ckazne\u201d). U ovoj vrsti ispoljavanja frustracija je nedostatak pozitivnog rivalstva, i zaposleni \u201ctra\u017ei\u201d rivala u pretpostavljenom (ili kolegama), pona\u0161a se razma\u017eeno i nesvesno o\u010dekuje discipline, zasutavljanje, strukturu\u2026ali sprovedenu na dobronameran na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Kada u iskustvu nedostaje do\u017eivljaj benignog i korisnog protivnika, ako je suprotstavljanje roditeljske figure u detinjstvu bilo grubo i zastra\u0161uju\u0107e, to se mo\u017ee manifestovati kao pona\u0161anje onih narcisti\u010dnih li\u010dnosti koje bezuslovno zahtevaju da je neko \u201cili sa njima, ili protiv njih\u201d. Tada je frustracija koja se ne mo\u017ee podneti svako suprotstavljanje, a reakcija agresivno nastojanje da se pokori protivnik. Pozicija suprotnog (povu\u010denog) narcisa je \u201cpoltron\u201d, onaj koji se ne usudjuje da od selfobjekta napravi korisnog protivnika, ve\u0107 on mo\u017ee biti samo stra\u0161ni neprijatelj kojem se mora pokoriti. Frustracija koje se ne mo\u017ee podneti je svaki konflikt, a reakcija pokoravanje.<\/p>\n\n\n\n Selfobjektne potrebe za efikasno\u0161\u0107u i sposobnost za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n Potreba za selfobjektnom efikasno\u0161\u0107u je potreba da mo\u017eemo da uti\u010demo na nama va\u017ene osobe. Nazadovoljenost ove potrebe i netolerancija na njenu frustraciju se, u procesu rada, mo\u017ee manifestovati na nekoliko na\u010dina. Kada postoji sna\u017ean do\u017eivljaj selfobjektne neefikasnosti, netolerancija na frustraciju ove potrebe se mo\u017ee izra\u017eavati kao izbegavanje svakog poku\u0161aja uticanja na druge kako se ne bi do\u017eivela neefikasnost (mo\u017ee se racionalizovati kao \u201cgledam svoja posla\u201d ili \u201cniko ne mo\u017ee da uti\u010de na drugoga\u201d), kao emotivna tupost i pasivnost, ili kao agresivni poku\u0161aji uticaja po svaku cenu, na silu (\u201cE ima da reaguje\u0161, da se promeni\u0161, upotrebi\u0107i sva sredstva, pa koliko ko\u0161ta da ko\u0161ta\u2026).<\/p>\n\n\n\n U prvoj varijanti to su osobe koje su na poslu povu\u010dene, izolovanje, posebno neuklju\u010dene u bilo kakve tenzije izme\u0111u kadrova, \u201cneuticajne osobe\u201d. One ne \u017eele ni da poku\u0161aju, jer ose\u0107aju da nemaju nikakvu mo\u0107 uticaja na druge. Sa druge strane su osobe koje ne mogu da podnesu da nemaju uticaj, \u201cmiro\u0111ije u svakoj \u010dorbi\u201d, oni koji \u201cmoraju\u201d da se upletu, da, \u010desto agresivno i uporno, nasr\u0107u na druge dok im \u201cne probiju glavu\u201d ostvare svoj uticaj. Oni moraju da budu \u201cuticajni ljudi\u201d. Neki \u0107e se slu\u017eiti agresijom, neki zavo\u0111enjem, tre\u0107i izazivanjem krivice\u2026raznim manipulativnim sredstvima. \u010cesto osoba od takvih pona\u0161anja nema nikakvu materijalnu korist, ili korist napredovanja u karijeri, niti je to fali\u010dko dokazivanje potencije. Osnovni motiv je do\u017eivljaj osobe da mo\u017ee da uti\u010de na druge, da ima tu mo\u0107 i zadovolji potrebu za selfobjektnom efikasno\u0161\u0107u. Svaki nedostatak uticajnosti se do\u017eivljava kao frustracija koja se ne mo\u017ee podneti. Naravno, ova potreba se mo\u017ee zadovoljiti i na konstruktivan na\u010din u random okru\u017eenju. Osobe koje su zadovoljile potrebu za selfobjektnom efukasno\u0161\u0107u mogu da uti\u010du na druge (ako \u017eele) svojom empati\u010dno\u0161\u0107u, ve\u0161tinama komunikacije, iskreno\u0161\u0107u i po\u0161tovanjem drugoga\u2026Kad ne uspevaju da ostvare uticaj to ne do\u017eivljavaju kao nepodno\u0161ljivu frustraciju (to ne poga\u0111a njihov do\u017eivljaj sopstvene vrednosti)\u2026Samim tim, ne name\u0107u svoj uticaj pa, vremenom, kao nenametljivi ljudi, sti\u010du poverenje drugih i ostvare svoj uticaj u meri u kojoj je druga osoba spremna da im to dozvoli).<\/p>\n\n\n\n Potreba za vitalizuju\u0107im selfobjektnim iskustvima \u2013 \u201cna\u0161timovano\u0161\u0107u\u201d i sposobnost za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ove selfobjektne potrebe, u svom arhai\u010dnom originalu, odnose se na detinje potrebe da do\u017eivi da je negovatelj \u201ena\u0161timovan\u201c na detinje neprestane promene u unutra\u0161njem do\u017eivljaju, te promene ritmova i intenziteta afekata. Frustracija ovih potreba dovodi do ose\u0107aja unutra\u0161nje neuskla\u0111enosti, \u201cra\u0161timovanosti\u201d i nesposobnosti (neukosti) uskla\u0111ivanja sa drugima. Reakcije na frustraciju potrebe za uskla\u0111eno\u0161\u0107u mogu biti dvojake: povla\u010denje iz kontakta \u010dim se oseti neuskla\u0111enost ili neosetljivost na stanja i raspolo\u017eenja druge osobe i nasilni poku\u0161aji da se drugi na\u0161timuje po sebi. Mnogi poreme\u0107aji komunikacije i nespretnosti u komunikaciji izviru iz nezadovoljenosti ove selfobjektne potrebe. Nekim ljudima je potrebno \u201cnacrtati\u201d kako da prepoznaju stanja drugoga i da se usklade sa njima jer nisu u stanju da adekvatno \u201c\u010ditaju znake\u201d koje drugi \u0161alju o svojim stanjima, ili ih nije ni briga za te znake jer ho\u0107e da se drugi na\u0161timuju prema njima. Na poslu su osobe sa netolerancijom na frustraciju ove potrebe ili oni koji \u201cbe\u017ee\u201d \u010dim se oseti neki nesklad ili tenzija (to ih prelavljuje, \u201cra\u0161timuje\u201d, \u010desto dobiju anksiozni napad, moraju negde da se sklone) ili oni koji poku\u0161avaju da radno okru\u017eenje \u201cdresiraju\u201d u skladu sa sopstvenim ritmovima. Kad se njima pri\u010da, oni pri\u010daju ne vode\u0107i ra\u010duna o tome da li se to drugima radi. Kada im se \u0107uti, iritira ih svaki razgovor. \u010cesto u tome i uspevaju, jer im radna okolina popu\u0161ta da ne bi \u201cbili nadrndani\u201d i tako postaju nosioci radne atmosfere \u2013 \u0161timuju okolinu prema svojim raspolo\u017eenjima, potrebama i ritmovima. Sa druge strane, oni dobijaju samo prividnu na\u0161timovanost, \u201cpopu\u0161tanje budali\u201d, nemaju realni do\u017eivljaj uskla\u0111enosti sa ljudima, \u0161to vodi jo\u0161 dubljem ose\u0107anju frustriranosti ove potrebe jer ve\u0161tine uskla\u0111ivanja zamenjuju ve\u0161tinama manipulacije.<\/p>\n\n\n\n Tabela 35-tolerancija na frustraciju i sposobnost za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J.<\/strong>, (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition<\/em>, Behavioral Science, 3, 1 \u2013 13<\/p>\n\n\n\n Abraham, K.<\/strong> (1922). Manifestations of the Female Castration Complex<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 3:1-29<\/p>\n\n\n\n Abraham, K<\/strong>. (1925). Psychoanalytical notes on Coue\u2019s system of self mastery.<\/em> In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. 36.327. London: Hogart Press, 1955.<\/p>\n\n\n\n Abraham, K. <\/strong>(1927).A short history of the development of the libido<\/em>. <\/strong>In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)<\/p>\n\n\n\n Abrams, S.<\/strong> 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406<\/p>\n\n\n\n Adler, G.<\/strong> (1985). Borderline psychopathology and its treatment<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Adler, G<\/strong>. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum<\/em> Amer. J. Psychiatry 138 46-50<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance.<\/em> In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ:<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal.<\/em>, 75:441-455<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (2002). Forgiveness<\/em>. Psychoanal Q., 71:175-212<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1987. Schizoid personality disorder<\/em>, Amer. J. Psychother. 41 499-518<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1989 Narcissistic personality disorder<\/em>, Psychiatric Clinics of North America 12 505-529<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1990a. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder<\/em> (letter to editor) Amer. J. Psychother.<\/em> 147 2<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1990b Paranoid personality disorder, <\/em>Amer. J. Psychother. 44 5-25<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment<\/em>, Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong>, & Byrne, J. P.<\/strong> 1983 The concept of splitting and its clinical relevance<\/em>, Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016<\/p>\n\n\n\n Alpert, A.<\/strong> (1949). Sublimation and Sexualization\u2014A Case Report<\/em>. Psychoanal. St. Child, 4:271-278<\/p>\n\n\n\n American Academy of Pediatric<\/strong>, 2008. Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants, Children, and Adolescents\u2014Third Edition, <\/em>Edited by Joseph F. Hagan Jr. MD, FAAP; Judith S. Shaw, RN, MPH, EdD; and Paula Duncan, MD, FAAP<\/p>\n\n\n\n Anderson, L. & Krathwohl, D. A<\/strong>. (2001) Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom\u2019s Taxonomy of Educational Objectives,<\/em> New York: Longman<\/p>\n\n\n\n Arlow, J.<\/strong> Fantasy systems in twins<\/em>. Psychoanal Q. 1960 Apr;29:175\u2013199.<\/p>\n\n\n\n Assagioli, R<\/strong>. (1973.) The Act of Will<\/em>. New York: Viking Press,<\/p>\n\n\n\n Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W.<\/strong> (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn.<\/em>, 40:1013-1037<\/p>\n\n\n\n Balint, M.<\/strong> 1948. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique<\/em>, New York: Tavistock, pp. 109-120 1959<\/p>\n\n\n\n Balint, A. (1949). <\/strong>Love for the mother and mother love,<\/em> Int. J. Psychoanal. 30:250-258<\/p>\n\n\n\n Bandler, R. and Grinder, J.<\/strong> (1979). Frogs into Princes:<\/em> Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming.<\/em> Real People Press, Boulder.<\/p>\n\n\n\n Bartlett, F.<\/strong> 1973. Significance of Patient\u2019s Work in the Therapeutic Process<\/em>. Contemp. Psychoanal., 9:405-416.<\/p>\n\n\n\n Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G.<\/strong> (1979). Cognitive Therapy of Depression<\/em>. New York: The Guilford Press.<\/p>\n\n\n\n Beck, A.T<\/strong>.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders<\/em>. Intl Universities Press<\/p>\n\n\n\n Becker, E.<\/strong> , 1973, Nesposobnost tolerancije oralnih frustracija i rad<\/h4>\n\n\n\n
Problemi sa davanjem se mogu, kroz mehanizam reaktivne formacije (okretanja u suprotno), obrnuti i u drugom smeru. Neke osobe sa niskom tolerancijom na frustraciju analnih potreba mogu postati toliko hiperproduktivne da prosto zasipaju svojim produktima koji su, naravno, nekvalitetni (ljudi ka\u017eu \u201czasipa nas svojim sranjima\u201d, \u201covaj je pravi proliv\u201d). Sve \u0161to naprave je, po njima, vredno da se odmah iznese, prika\u017ee, objavi, prezentuje drugima. Na taj na\u010din, naizgled daju\u0107i, zapravo prazne svoju analnu agresiju. Na sli\u010dan na\u010din to \u010dine i oni koji kre\u0107u sa entuzijazmom u neke radne aktivnosti, obavljaju ih kvalitetno do odre\u0111enog momenta, a onda \u201czaseru\u201d stvari, uni\u0161tavaju\u0107i ono \u0161to su dali (izreka \u201cpona\u0161a se kao krava koja da mleko, pa se onda ritne i prospe ga\u201d opisuje ovakvo pona\u0161anje).<\/p>\n\n\n\nNetolerancija na frustraciju edipalnih potreba i rad<\/h4>\n\n\n\n
Netolerancija na frustraciju narcisti\u010dkih potreba i rad<\/h4>\n\n\n\n
Potreba za idealizacijom i kapacitet za rad<\/h5>\n\n\n\n
Potreba za ogledanjem-Grandiozni self i kapacitet za rad<\/h5>\n\n\n\n
<\/h3>\n\n\n\n
Ispoljavanje razvijene sposobnosti:<\/strong> osoba je sposobna da podnese razli\u010dite vrste frustracija koje donosi rad i radno okru\u017eenje bez ose\u0107anja ve\u0107e ugro\u017eenosti ili stresa. Usmerena je racionalno na pronala\u017eenje na\u010dina da se, adekvatnim sredstvima, otklone ili smanje uzroci frustracija. Ne izbegava situacije koje proizvode frustraciju ako je suo\u010davanje sa njima u interesu osobe i posla kojim se bavi. Ima razvijene mehanizme prevladavanja.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n <\/h3>\n\n\n\n
Ispoljavanja nerazvijene sposobnosti:<\/strong>\u00a0osoba nema razvijene zrele adaptivne mehanizme za podno\u0161enje i prevladavanje frustracije, ve\u0107 koristi mehanizme odbrane koji umanjuju njen kapacitet za rad:
\u2013negira ili umanjuje svoje potrebe za uspehom<\/strong>, razvojem, napredovanjem, kako bi izbegla frustracije koje donosi rad, neizvesnost, strah od neuspeha\u2026
\u2013projektuje svoje potrebe na drugoga<\/strong>, \u017eivi kroz drugu osobu (ili instituciju), njena postignu\u0107a.\u00a0
Zavidi<\/strong>\u00a0drugima na onome \u0161to ona ne sme,\u00a0obezvre\u0111uje tu\u0111e uspehe<\/strong>.
\u2013netolerancija na \u201coralne\u201d frustracije<\/strong><\/em>\u00a0(potrebe za primanjem):\u00a0nesposobnost osobe da bude sama i da radi sama<\/strong>,<\/strong><\/em>\u00a0ose\u0107anje da joj \u201e\u017eivot ne\u0161to duguje<\/strong>\u201c, da nije prvedno \u0161to uop\u0161te moraju da radi, da ula\u017ee napor, ne ose\u0107a potrebu za radom.\u00a0Male napore do\u017eivljava kao veliku \u017ertvu ili odricanje. Nema strpljenje i o\u010dekuju lake rezultate<\/strong>,<\/strong><\/em>\u00a0slavu preko no\u0107i, dobitak na lutriji\u2026O\u010dekuje da dobije ne daju\u0107i ni\u0161ta.
\u2013netolerancija na \u201eanalne\u201c frustracije<\/strong><\/em>\u00a0(na davanje): \u201cradni tvrdi\u010dluk\u201d. \u201cAnalci\u201d \u0107e\u00a0precenjivati svoje napore i produkte, i za svako davanje o\u010dekivati nadoknadu<\/strong><\/em>. Radni entuzijazam do\u017eivljavaju kao rasipanje njihovih dragocenih sadr\u017eaja, ako nije propra\u0107en li\u010dnom kori\u0161\u0107u. \u010cesto se\u00a0ose\u0107aju ispokri\u0161\u0107enima \u010dim ne\u0161to malo daju<\/strong>.\u00a0Nema emotivnog ulaganja u rad.<\/strong>\u00a0Produkti njihovog rada su kruto racionalni, uglavnom be\u017eivotni i sterilni. Njihov\u00a0rad postaje bezli\u010dan<\/strong>. Problemi sa davanjem se mogu, kroz mehanizam reaktivne formacije (okretanja u suprotno), obrnuti i u drugom smeru. Neke osobe sa niskom tolerancijom na frustraciju analnih potreba mogu postati toliko hiperproduktivne da prosto zasipaju svojim produktima koji su, naravno, nekvalitetni. Na taj na\u010din, naizgled daju\u0107i, zapravo prazne svoju analnu agresiju. Izra\u017een je\u00a0prkos prema autoritetu.\u00a0<\/strong>Ako nemaju tu mogu\u0107nost da se otvoreno bune i prkose, primenjuju kompromisnu strategiju zabu\u0161avanja \u201eispod \u017eita\u201c. Ili koriste kompromis-\u201c\u00a0Evo sada \u0107u<\/em>\u2026\u2026\u201c. Osoba se mo\u017ee buniti i protiv sopstvenog super ega koji od nje tra\u017ei neke radne rezultate i opstruirati samu sebe-tada nastupaju\u00a0prokastinacije<\/strong>\u00a0(odugovla\u010denja, razvla\u010denja\u2026). Ako \u201epobedi super ego\u201c to se mo\u017ee manifestovati i kao\u00a0prisilni rad<\/strong>\u00a0u kojem osoba ne sme sebi da dozvoli da stane, mora biti ta\u010dna, nikada ne izostati, sve raditi po \u201eP.S.u\u201c .\u00a0Perfekcionisti<\/strong>\u00a0kasne u svojim radnim zadacima insistiraju\u0107i na sitnicama i detaljima. \u010cesto postaju \u201esterilni metodolozi\u201c koji, bave\u0107i se formom do tan\u010dina, izgube kontakt sa sadr\u017eajem \u2013 i opet ne daju od sebe ono vredno, \u201eunutra\u0161nje sadr\u017eaje\u201c, emocije, to jest ne daju sebe u radu. Prisilni rad sa strogim pridr\u017eavanjem svih zahteva i propisa je odbrana od poriva da sa prkosi.
\u2013<\/strong>Netolerancija na frustraciju rivaliteta<\/strong><\/em>\u00a0(edipalna-falusna)-<\/strong>ispoljava seu situacijama kada posao zahteva li\u010dno isticanje (neprijatnost zbog egzibicionisti\u010dkih te\u017enji, trema pred publikom\u2026), inicijativu (preuzimanje odgovornosti za otpo\u010dinjanje ne\u010dega), takmi\u010denje (strah od inferiornosti, kastracije, poni\u017eenja). Takve situacije se izbegavaju.
\u2013Nesposobnost<\/strong>\u00a0da se preuzme liderska funkcija<\/strong>, strah od izlo\u017eenosti, konkurencije, zlobe i zavisti-dovodi do toga da mnogi sposobni ljudi postaju \u201eljudi u senci, oni koji se kriju iza drugih\u201c i \u201ene isturaju vrat\u201c kako ne bi \u201ebio odse\u010den\u201c. Straha od toga da li \u0107e osoba mo\u0107i da zadr\u017ei poziciju koju je osvojila, da li \u0107e se pokazati neadekvatnom kad dobije ono \u0161to \u017eeli u poslu.
\u2013\u00a0Kod \u017eena\u00a0<\/strong>se problemi tolerisanja edipalnih frustracija mogu manifestovati u radu kao\u00a0ose\u0107aj inferiornosti u odnosu na mu\u0161karce,<\/strong>\u00a0u ideji da su mu\u0161karci za vi\u0161e pozicije, da su \u017eene tu da prate, a ne da vode (jer nemaju penis=sposobnost).
\u2013 Fali\u010dke odbrane od inferiornosti mogu se odra\u017eavati na radni kapacitet \u017eene (a i mu\u0161karca) dvojako \u2013 kao maladaptacije i maligniteti, previ\u0161e ili premalo hrabrosti i spremnosti na izlaganje, rizik, rivalstvo i inicijativu. \u017dene koje su izgradile fali\u010dki mehanizam prevazila\u017eenja inferiornosti kroz atraktivnost, u radu \u0107e biti previ\u0161e usmerene na to kako izgledaju one ili njihovi produkti rada, vi\u0161e na \u201epakovanje\u201c nego na sadr\u017einu. Ako, kao na\u010din odbrane od fali\u010dke inferiornosti, odaberu osvetu, u radnom okru\u017eenju takve \u017eene postaju mu\u0161kobanjaste \u201eAmazonke\u201c koje kastriraju sve mu\u0161karce, pokazuju\u0107i im koliko su ja\u010de, sposobnije, \u201epotentnije\u201c\u2026ili to \u010dine na \u201e\u017eenstveniji\u201c na\u010din kao \u201eatraktivne ku\u010dke\u201c.
\u2013Kod mu\u0161karaca<\/strong>: maladaptivne fali\u010dke odbrane od edipalnih frustracija kod mu\u0161karaca se odra\u017eavaju tako \u0161to je\u00a0rad je, za njih, simboli\u010dko dokazivanje seksualne potencije<\/strong>, veli\u010dine, probojnosti i mo\u0107i njihove \u201ealatke\u201c. Preokupirani su simbolima mu\u0161ke mo\u0107i: polo\u017eajem, titulama, lusuznim radnim okru\u017eenjem, novcem kao simbolom seksualne potencije, luksuznim automobilama koji pokazuju status, firmiranim odelima\u2026atraktivnim \u017eenama koje \u201etro\u0161e\u201c. Oni, dobrim delom, rade da bi se \u201ekur\u010dili\u201c i pokazali sopstvenu \u201emu\u0161kost\u201c. Posao koji im to ne omogu\u0107uje nije interesantan, i otaljavaju one delove posla kojim se bave, u kojima ne vide direktnu mogu\u0107nost da se \u201epoka\u017eu\u201c. Konkurentima se okre\u0107u sa mr\u017enjom i poku\u0161ajima da ih uni\u0161te. Ne vode naro\u010dito ra\u010duna o fer plej odnosima u poslu. Strah od gre\u0161ke je intenzivan, jer gre\u0161ka donosi pretnju kastracijom. \u010cesto se pona\u0161aju kontrafobi\u010dno \u2013 srljaju ba\u0161 u ono \u010dega se pla\u0161e, kako bi pokazali, sami sebi i drugima, svoju hrabrost, to jest mu\u0161kost. U radnom okru\u017eenju stvaraju atmosferu straha i bespo\u0161tedne konkurencije, skloni su eksploataciji i poni\u017eavanju drugih.
Netolerancija na narcisti\u010dke frustracije<\/strong><\/em>:
\u2013Netolerancija na povrede idealizovane roditeljske slike<\/strong>: mo\u017ee do\u0107i do razli\u010ditih poku\u0161aja nadkompenzacije i reaktiviranja nezrele omnipotentne predstave roditelja koje se projektuju u spolja\u0161nje objekte \u2013 profesiju ili instituciju u kojoj osoba radi. To je, uglavnom, psihodinamika takozvanih \u201evojnika revolucije\u201c, ljudi koji predaju svoju individualnost nekoj ideji, pokretu, profesiji ili instituciji, u silnoj \u017eelji da se stope sa idealizovanom predstavom roditeljske figure, da postanu deo nje, i tako restauriraju o\u0161te\u0107eni deo narcisti\u010dkog sektora li\u010dnosti \u2013 \u201eidealizovanu roditeljsku sliku\u201c. Preterana, nezrela idealizacija mo\u017ee od takvih osoba stvoriti dogmati\u010dare, ljude koji ne podnose bilo kakvu sumnju, kritiku, osporavanja onoga \u0161to veli\u010daju. One gube kontak sa realnim zahtevima posla kojim se bave, realnim karakteristikama institucije u kojoj rade. Postaju nekriti\u010dni, zanesenjaci. Ne vide nedostatke koje treba ispraviti, ne razumeju realnu motivaciju kolega ili pretpostavljenih. Mogu biti zavisni od posla, ne podnose vikende, praznike, osetljivi su na ugro\u017eavanje spojenosti sa radnim okru\u017eenjem. Zrelija varijanta poreme\u0107aja idealizovane roditeljske slike\u00a0nastaje u kasnijem period detinjstva, u edipalnoj fazi.\u00a0U odraslom dobu, osobe pogo\u0111ene traumama iz ovog perioda, posedova\u0107e vrednosti i ideale, ali \u0107e neprestano tra\u017eiti spoljne objekte pogodne za idealizovanje. Te osobe \u0107e imati funkciju da snabdevaju osobu podr\u0161kom i vo\u0111stvom koje njihov nedovoljno idealizovani Nad ja ne mo\u017ee obezbediti.\u00a0Tra\u017ei\u0107e nekoga da ih \u201cpodigne\u201d, \u201cinspiri\u0161e\u201d, da ga slede...To su ljudi koji mogu da rade za nekoga, da slede tu\u0111e ideje i da odr\u017ee volju za radom ako imaju inspiratora, nekoga ko ih vu\u010de, \u201edaje volju\u201d da rade. Bez tog spolja\u0161njeg izvora gube volju i istrajnost u radu.
Netolerancija na povrede grandioznog selfa:-Frustracije ekstenzije grandioznog selfa<\/strong>
-<\/strong>potrebe za preno\u0161enjem sopstvene grandioznosti na instituciju i istovremeno dominacija njom. Radni kapacitet je ugro\u017een prevelikom potrebom za veli\u010danjem i kontrolom, \u0161to umanjuje fokus na sam proces rada, zahteve posla. Potreba za zadovoljenjem narcisti\u010dkih \u017eelja, ose\u0107aja veli\u010dine, ogledanja sopstvene mo\u0107i, ve\u0107a je od potrebe da se kvalitetno obave radni zadaci.
-Frustracije \u201ebizana\u010dkih\u201d potreba:<\/strong>\u00a0U oblasti rada, ove potrebe se reflektuju kroz poistove\u0107ivanje sopstvene veli\u010dine sa veli\u010dinom pretpostavljenog, \u0161efa, mentora, kompanije, institucije\u2026\u201dJa sam veli\u010dina zato \u0161to radim u xxx, ili zato \u0161to mi je pretpostavljeni XY\u2026\u201d. Dovodi do preterane idealizacije autoriteta-blizanca i nekriti\u010dnosti.
-Frustracija potrebe za ogledanjem:\u00a0<\/strong>nezadovoljenje ovih narcisti\u010dkih potreba ogleda u stalnoj \u017eudnji osobe da dobije priznanja i po\u0161tovanje u svojoj radnoj okolini. Ova potreba ne mora ozbiljnije da ugrozi kapacitet za rad jer poja\u010dava trud osobe, nastojanja da shvati \u0161ta se od nje tra\u017ei i da bude \u201edobra\u201d. Me\u0111utim, ako je potreba izra\u017eena, stvori\u0107e stalnu napetost vezanu za o\u010dekivanje procene sopstvenog rada, strah od gre\u0161ke, od toga da se ne bude \u201ena nivou\u201d ili da se ne bude \u201edobar\u201d.
\u2013Frustracija Alter Ego-blizana\u0161tva-potrebe za \u201eisto\u0161\u0107u\u201d<\/strong>:\u00a0portreba za blizana\u0161tvom u okru\u017eenju rada biva arhai\u010dno intenzivirana preko realne mere. Osoba se u radu demorali\u0161e u istom trenutku kada primeti da okolina ne deli sa njim\u00a0sve<\/em>\u00a0njegove vrednosti, ideale i te\u017enje. Kada ustanovi da \u201eoni\u201d misle druga\u010dije, vrednuju druga\u010dije i prema radu se odnose na drugi na\u010din, osoba \u010dini sve napore da iz ovakve radne grupe iza\u0111e, ako ve\u0107 ne mo\u017ee da ih uobli\u010di po svojoj, blizana\u010dkoj meri
.\u2013Frustracije potrebe za selfobjektnom efikasno\u0161\u0107u<\/strong>-izbegavanje svakog poku\u0161aja uticaja na druge, ose\u0107anje \u201eneuticajnosti\u201d ili ose\u0107aj \u201emoranja\u201d da se ostvari uticaj, da se bude \u201eosoba od uticaja\u201d uz kori\u0161\u0107enje razli\u010ditih oblika manipulacije.
\u2013Frustracija potrebe za na\u0161timovano\u0161\u0107u<\/strong>-nepodno\u0161enje bilo kakve tenzije u me\u0111uljudskim odnosima na poslu, izbegavanje svake tenzije, ose\u0107aj preplavljenosti i \u201era\u0161timovanosti\u201d, anksiozni napadi, be\u017eanje od kontakaza koji izazivaju tenziju. Ili \u201edresiranje\u201d radne okoline, nasilno manipulativno \u201eu\u0161timavanje\u201d drugih sa sopstvenim ritmovima.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n<\/h3>\n\n\n\n
Literatura:<\/h1>\n\n\n\n