Sa ambivalencijom se, u procesu rada, susre\u0107emo svakodnevno. Ona je \u201eop\u0161te mesto\u201c u \u017eivotu ve\u0107ine ljudi. Nakanjujemo se, razvla\u010dimo, \u201emrzi nas\u201c da uradimo ne\u0161to \u0161to smo \u201eodlu\u010dili\u201c da ho\u0107emo, radimo \u201epreko one stvari\u201c, otaljavamo, nemamo \u201einspiraciju\u201c, nemamo \u201ekoncentraciju\u201c, radije bismo da to neko uredi umesto nas, \u010dekamo poslednji rok, mo\u017eemo da nateramo sebe da radimo tek u \u201epet do dvanaest\u201c, kad je \u201efrka\u201c, prihvatimo se nekog posla, a onda nikako da krenemo, \u201ene dajemo sve od sebe\u201c, ili radimo bez stvarnog uno\u0161enja sebe u ono \u0161to radimo. Izreke \u201eO\u0107e kaki-ne\u0107e kaki\u201c ili \u201eo\u0107e pi\u0161ki-ne\u0107e pi\u0161ki\u201c opisuje takva stanja i odnos prema radu. Ili \u201ene mo\u017eemo da prese\u010demo\u201c, da donesemo odluku, da se re\u0161imo da ne\u0161to uradimo ili da odlu\u010dimo na koji na\u010din \u0107emo ne\u0161to uraditi (\u201eMnogo analize vodi do paralize\u201c). Sve su to \u201eprizori iz svakodnevnog \u017eivota\u201c koji odslikavaju probleme sa tolerancijom na ambivalenciju i njihovo odra\u017eavanje na kapacitet za rad.<\/p>\n\n\n\n
Rekli smo da je sposobnost tolerancije na ambivalenciju usmeriva\u010d psihe. Opredeljenje je mogu\u0107e ako smo istovremeno svesni razli\u010ditih emocija, ako ne be\u017eimo od jedne strane polariteta (be\u017eanje u jednu stranu nije tolerancija niti razre\u0161enje ambivalencije, ve\u0107 odbrana od nje). Pomenuli smo ranije nekoliko tipova ambivalencije kod dece, koji opstaju i kod odraslih osoba i ispoljavaju se u kapacitetu za rad.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDva u jedan\u201c na\u010din, gde opre\u010dna ose\u0107anja prema istom objektu koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije koflikta, <\/strong>ispoljava se kod osoba koje kre\u0107u da rade sa entuzijazmom, ali rade na takav na\u010din da, u isto vreme, ugro\u017eavaju proces i produkte svog rada. Oni \u0107e krenuti da ne\u0161to prave ne premeriv\u0161i \u201etri puta\u201c (tri puta meri, jednom seci\u201c, \u201ekao muva bez glave\u201c, bez adekvatne pripreme...izgre\u0161iti pa odustati, ili ponoviti istu neefikasnu proceduru, bez svesnosti da opstruiraju svoj rad). Jedna klijentkinja je, na primer, \u017eelela da postane fotomodel i da redovno studira. Na\u0161la je dobrog fotografa koji joj je uradio odli\u010dne fotografije. Oti\u0161la je u neku modnu agenciju nena\u0161minkana i obu\u010dena kao da je krenula na pijacu. Ljudi u agenciji nisu verovali da je na fotografijama ona. Na fakultet je, pak, odlazila obu\u010dena kao da je na modnoj pisti. Ili, primer klijenta koji je napravio grupu na fejsbuku da bi promovisao neke svoje ozbiljne poslovne aktivnosti, a na njoj je, pored poslovnih, postavljao sasvim neprimerene sadr\u017eaje i pretvorio grupu u mesto za \u0107askanje i \u201ezezanje\u201c, \u0161to je ugrozilo svrhu koju je ta grupa imala.<\/p>\n\n\n\n Kod \u201etemporalnog splitinga ambivalencije\u201c, gde se ambivalentna ose\u0107anja prema objektu razdvajaju u vremenu<\/strong>, osoba u jednom periodu radi sve \u201ekako treba\u201c, \u010dak i previ\u0161e, a u drugom poru\u0161i ili o\u0161teti ono \u0161to je gradila. Jedan klijent je pokazivao slede\u0107i obrazac pona\u0161anj u svom poslu: imao je privatnu firmu za popravke kompjutera, od\u017eavanje mre\u017ea i nedostataka na softverima. Bio je veoma uslu\u017ean prema svojim klijentima, \u010dak previ\u0161e, \u201eizlazio im u susret\u201c u svako doba dana i no\u0107i, bez radnog vremena...\u0161to mu je dovelo \u201emu\u0161terije\u201c i puno posla, a potom bi \u201epucao\u201c jer je mu\u0161terije do\u017eivljavao kao bezobrazne i razma\u017eene ljude, ne bi se javljao na telefone nekoliko dana ili bi ih \u201eodjebavao\u201c kako se izrazio. Taj obrazac se odvijao cirkularno, sa periodima nekriti\u010dne uslu\u017enosti i odbacivanja odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n Kod \u201edefanzivnog splitinga\u201c se jedna strana ambivalentnih ose\u0107anja pomera na drugi objekt. <\/strong>Ako se pomera negativna strana ambivalencije, onda je osoba nekriti\u010dki pozitivna prema svom radu, radnom okru\u017eenju, organizaciji u kojoj radi. Ali, tu nekriti\u010dku pozitivnost odr\u017eava tako \u0161to negativne emocije vezane za svoj rad ili radno okru\u017eenje pomera na neki drugi rad ili organizaciju. Ona ne mo\u017ee da ne\u0161to voli ako ne\u0161to drugo ne mrzi. \u010cesto to sre\u0107emo, na primer, kod kandidata koji se edukuju za neki psihoterapijski pravac. Psihoterapijska edukacija je te\u0161ka i mo\u017ee biti i frustriraju\u0107a (zahteva od kandidata suo\u010davanje sa sopstvenim nedostacima u li\u010dnosti vi\u0161e nego drugi poslovi). U procesu edukacije, kao i u procesu psihoterapije, pojavljuju se otpori, negativne emocije prema edukatoru ili pravcu za koji se edukuju. Umesto izno\u0161enja tih negativnih emocija, \u201ekostruktivne kritike\u201c i razja\u0161njavanja nedostataka, edukanti \u010desto pomeraju ta negativna ose\u0107anja prema drugim \u0161kolama iznose\u0107i njihove nedostatke (\u201ekako je ovo na\u0161e dobro, a njihovo bez veze\u201c). Takva defanzivna pomeranja o\u0161te\u0107uju kapacitet za rad zato \u0161to se osoba vi\u0161e bavi tu\u0111im nego svojim nedostacima i nije sposobna za korekcije u procesu rada jer ih i ne prime\u0107uje. Ono \u0161to se ne prizna, ne mo\u017ee se ni promeniti. Kod pomeranja pozitivnih emocija na drugi objekt de\u0161ava se obrnuta situacija. Osoba obezvre\u0111uje svoj rad, grupu u kojoj radi, organizaciju, \u0161kolu...i pozitivne emocije prenosi na drugu grupu, radno okru\u017eenje ili organizaciju. Ona, uglavnom, ostaje u grupi kojoj umanjuje vrednosti, ali je okupirana time kako je na nekom drugom mestu bolje, kako se bolje radi, kako je to \u201eono pravo\u201c. Za tu vrstu ambivalencije postoji u narodu izreka \u201eU tu\u0111ega tatka pogolema patka\u201c. I izreka \u201eniko nije prorok u svom selu\u201c ukazuje na sli\u010dne mehanizme. Ne mo\u017ee biti dobar proizvod koji je iz na\u0161e sredine, kvalitetni su strani stru\u010dnjaci, strani proizvodi...na\u0161e se prizna tek kada ga prizna neko u svetu, kad postigne \u201esvetsku slavu\u201c, kad je \u201esvetsko, a na\u0161e\u201c...Priznavanje vrednosti nekog rada u sopstvnoj grupi vodilo bi i do potrebe za ve\u0107im ulaganjem \u201etamo gde jesi\u201c, ve\u0107im doprinosom, do odmeravanja sopstvenih potencijala i kvaliteta rada u svom okru\u017eenju i, eventualno, ose\u0107anja inferiornosti. Sa \u201esvetom\u201c se ne odmeravamo. To je neka \u201edruga kategorija\u201c.<\/p>\n\n\n\n Kod mehizma za razre\u0161avanje ambivalencije koji po\u010diva na potiskivanju jedna strana ambivalencije se potiskuje u nesvesno, a druga se reaktivno poja\u010dava <\/strong>(ne projektuje se u drugi objekt). Kada se potiskuje negativna strana, osoba postaje previ\u0161e bri\u017ena prema objektu \u201eljubavi\u201c, prema poslu kojim se bavi, svojoj profesiji, radnim zadacima. Postaje opsesivno okupirana radnim obavezama, stalno preterano zabrinuta de se ne desi neka gre\u0161ka, neki propust koji bi ugrozio organizaciju u kojoj radi, posao kojim se bavi. Preterana briga i radna kompulzija se do\u017eivljavaju kao odgovor na spolja\u0161nje pretnje. Zapravo, osoba se pla\u0161i svojih potisnutih negativnih emocija koje bi mogle da izbiju i \u201ezaseru stvari\u201c. Pla\u0161i se regresije na raniji, nezreliji nivo no\u0161enja sa ambivalencijom (cepanja u vremenu) jer bi tada, u odre\u0111enom trenutku, mogla da \u201epukne\u201c, \u201edemoni iz podruma\u201c mogli bi da se oslobode i dovedu do provale negativnih emocija koje bi uni\u0161tile njene rezultate rada, poziciju ili interese radnog okru\u017eenja.<\/p>\n\n\n\n Potiskivanje pozitivne strane ambivalencije i poja\u010davanje negativne izra\u017eava se u procesu rada kao obezvre\u0111ivanje profesije, posla, radne organizacije. Osoba je, potiskuju\u0107i pozitivne emocije prema radu ili radnom okru\u017eenju, potisnula i svoje radne ambicije, \u017eelju za uspehom, priznanjem, ose\u0107anjem kompetencije...\u201cNemam \u017eelju da se trudim u ovakvoj firmi, dr\u017eavi, profesiji...sve je tu bez veze\u201c, \u201eradio, ne radio, svira ti radio...\u201c, \u201eniko ne mo\u017ee tako malo da me plati, koliko ja mogu malo da radim...\u201c, izreke su koje odra\u017eavaju takav mehanizam. \u201eRadim samo koliko moram, zato \u0161to moram\u201c. Obezvre\u0111ivanje rada i uslova rada je dobra racionalizacija sopstvene neambicioznosti, lenjosti i prate\u0107eg ose\u0107anja inferiornosti. Nije lo\u0161e biti lo\u0161 u obezvre\u0111enom okru\u017eenju. Zar nije \u201elogi\u010dno\u201c biti lenj i zabu\u0161avati u \u201e\u0161ugavoj dr\u017eavi, firmi, \u0161koli...\u201c? U takvim uslovima, vredni i po\u017ertvovani su \u201ebudale\u201c. Osoba se pla\u0161i da oseti kako joj je stalo, kako ima \u017eelju da bude bolja, kompetentnija, stru\u010dnija, da napreduje...pla\u0161i se sopstvene \u017eelje za razvojem. Kad vam je stalo, onda vas boli \u0161to ne\u0161to ne mo\u017eete, ne umete, niste kompetentni. Obezvre\u0111ivanjem sredine izbegava se suo\u010davanje sa rizikom neuspeha, suo\u010davanje sa nedostacima u sopstvenom kapacitetu za rad, odmeravanje sebe u odnosu na druge, izbegava se i napor i bol koji nosi svaki razvoj. Izbegava se razre\u0161avanje osnovne dileme ambivalencije \u201e\u017eiveti na svoj ili na tu\u0111 ra\u010dun\u201c.<\/p>\n\n\n\n Govorili smo i o povr\u0161nosti kao mehanizmu no\u0161enja sa ambivalencijom. Povr\u0161nost je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne deli\u0107e (\u0161to nije isto kao i mehanizam cepanja dobrog i lo\u0161eg, ljubavi i mr\u017enje). Time se dobija pra\u017enjenje tenzije kroz \u201eveliki broj sitnih rupica\u201c, na vi\u0161e kanala, od kojih ni jedan nema dovoljan zna\u010daj.<\/strong> \u201eOd svega po malo, ni od \u010dega dovoljno\u201c strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost i ne razvija se intenzitet vezanosti koji bi doveo do sna\u017enih emocija ljubavi i mr\u017enje, pa se, tako, izbegava i konflikt ambivalencije (a time i neophodnost razvoja tolerancije na ambivalenciju). \u201cMnog hteo, mnogo zapo\u010deo\u201d, \u201cod svega po malo, ni od \u010dega dovoljno\u201d izreke su koje odra\u017eavaju povr\u0161nost kao mehanizam no\u0161enja sa ambivalencijom. Gde nema sna\u017enog vezivanja za nekoga ili ne\u0161to (neku delatnost), nema ni jake ambivalencije.<\/strong> \u010cesto se takav odbrambeni mehanizam racionalizuje razmi\u0161ljanjima tipa \u201eOsta\u0107u slobodan, ne\u0107u se vezati, va\u017eno je samo dobro se zezati\u2026\u201c (Bora \u201e\u010corba\u201c), \u201efilozofijama\u201c \u201eblejanja\u201c, \u201ekuliranja\u201c i sli\u010dnim urbanim \u201estilovima \u017eivota mladih\u201c koji u sebi nose sli\u010dnu poruku, \u201emoralnost zabave\u201c (dobro je ono \u0161to je zabavno). Verujemo da je zloupotreba mehanizma povr\u0161nosti jedan od bitnih razloga zbog kojih veliki broj adolescenata ne razvija sposobnost tolerancije na ambivalenciju (razvoj ove sposobnosti je kontinuiran, ne zavr\u0161ava se u ranom uzrastu, sa ravojem konstantnosti objekta, ve\u0107 se, kao i konstantnost objekta, razvija celoga \u017eivota) i \u0161to se, kada do\u0111e vreme za \u201eozbiljne stvari\u201c kao \u0161to su izbor profesije, fakultet, posao, trajna veza, brak, deca\u2026sve ve\u0107i broj adolescenata suo\u010dava sa napadima panike (ili potpuno negira potrebu za razvojem). Sve te \u201cozbilje stvari\u201d, veza, posao, brak, deca...zahtevaju razvijenu sposobnost da se podnosi frustracija i ambivalenta ose\u0107anja koje frustracija izaziva.<\/p>\n\n\n\n U zapadnim zemljama, \u010dak, postoji i uverenje da je lo\u0161e ako osoba ne menja posao, \u010dak i profesiju, na dve-tri godine. Veli\u010da se promena i \u0161irina bavljenja raznim aktivnostima, a degradira potreba za udubljivanjem i posve\u0107ivanjem. Podsti\u010de se \u201cposlovni promiskuitet\u201d. Skakutanje od posla do posla, kao \u0161to leptir ide sa cveta na cvet, uzbu\u0111enje koje donosi promena, brzo adaptiranje, nevezivanje i povr\u0161nost. Ideja o poslovnoj \u201cmonogamiji\u201d se do\u017eivljava kao zatucanost i \u201cfax idiotizam\u201d. Naravno, kao posledicu imamo preplavljenost povr\u0161nim produktima ljudskog rada, \u201cplitkim\u201d i \u201cjeftinim\u201d tekstovima, teorijama, umetni\u010dkim delima i raznim drugim proizvodima za \u201cjednokratnu upotrebu\u201d. \u0160iroka upotreba ovog mehanizma \u010dini ljudsku egzistenciju sve banalnijom, plitkom.<\/p>\n\n\n\n Mehanizam nerazmi\u0161ljanja <\/strong>koji, tako\u0111e, ne sre\u0107emo opisanog u litarutiri, ali ga svakodnevno sre\u0107emo u kontaktu sa ljudima, nije isto \u0161to i potiskivanje. Osoba je svesna obe strane svojih ambivalentnih ose\u0107anja ali, kada ona do\u0111u u sukob, problem re\u0161ava tako \u0161to usmeri svoj um na neku tre\u0107u stranu (obi\u010dno je to \u201eblejanje\u201c za kompjuterom, igranje pasijansa na poslu, slu\u0161anje muzike, gledanje televizije...)...sa o\u010dekivanjem da \u0107e se \u201estvari nekako re\u0161iti same\u201c. Kod adolescenata, naj\u010de\u0161\u0107e se taj mehanizam ispoljava u odnosu na obaveze (\u0161kolu, fakultet) tako \u0161to adolescent ne negira va\u017enost i vrednost \u0161kole, prihvata da mu je to potrebno i da \u017eeli uspeh ali, kada treba da radi, ne mo\u017ee da se natera. Onda konflikt re\u0161ava tako \u0161to ne razmi\u0161lja o njemu (o posledicama, lo\u0161im ocenama...) Za razliku od potiskivanja kojim se neki sadr\u017eaji i emocije potiskuju u nesvesno, kod nerazmi\u0161ljanja oni ostaju svesni, ne obezvre\u0111uje se jedna strana (\u201enije mi stalo do toga...\u0161kola je nebitna...\u201c), ne negira se (\u201ene postoji problem\u201c), ve\u0107 se, kada se treba opredeliti, doneti i sprovesti odluku, ne razmi\u0161lja. Um se okupira ne\u010dim tre\u0107im i tako se izbegne neprijatnost konflikta. Obi\u010dno se to izra\u017eava re\u010denicama kao \u0161to su \u201eMa, pusti sada to, ne mogu sada da mislim o tome...\u201c, koje se uklju\u010de u situacijama kada ne\u0161to treba sprovesti u delo. Ambivalencija se ispoljava kao otpor promenama koje zahtevaju napor. Takve osobe \u201eznaju da bi trebalo da ne\u0161to promene i da bi to bilo dobro\u201c, ali je to naporno i \u201ene mogu da nateraju sebe...\u201c.<\/p>\n\n\n\n Uglavnom je osnova kori\u0161\u0107enja tog mehanizma unutra\u0161nji zahtev da \u017eivot i sve u njemu mora da bude udobno i lako. Naj\u010de\u0161\u0107e taj mehanizam razvijaju preza\u0161ti\u0107ena deca oko kojih se roditelji okre\u0107u kao oko centra gravitacije i gu\u0161e ih brigom i zvocanjem. Mo\u017eemo re\u0107i da su to \u201ekorimpirana\u201c deca i adolescenti. Daje im se puni komfor, ali i spre\u010dava odvajanje. Komfor im prija, ali zavisnost i gu\u0161enje ne. Po\u0161to znaju da \u0107e roditelji brinuti o svemu (pa i o njihovim obavezama), mogu da koriste mehanizam nerazmi\u0161ljanja (\u201eneko \u0107e misliti o tome...opomenu\u0107e me na obaveze, izvaditi fleke ako zapne...\u201c). Iako im komfor i neodgovornost prijaju, sa jedne strane, ose\u0107aju da su razma\u017eeni, zavisni, i nedovoljno sposobni za \u017eivotne borbe, \u0161to ra\u0111a bunt prema roditeljima ili partneru sa kojim grade sli\u010dnu vrstu odnosa. Kod odraslih osoba koje se koriste ovim mehanizmom to se ispoljava u procesu rada kao nesposobnost da se preuzme odgovornost. Njih mora uvek neko da kontroli\u0161e, da su pod ne\u010dijim nadzorom. U nepredvi\u0111enim situacijama na poslu, takve osobe ne\u0107e razmi\u0161ljati o tome \u0161ta bi trebalo da se u\u010dini kako bi se neki problem re\u0161io (iako su sposobni da ga re\u0161e, mogu da uo\u010de problem, i mogli bi da predvide posledice) jer o\u010dekuju da \u0107e to da re\u0161i neko drugi, neko ko je odgovoran. \u201eBrigo moja, pre\u0111i na drugoga\u201c njihov je moto u odnosu prema radu. Epitet \u201elakopametasti\u201c odgovara njihovom stavu prema radu.<\/p>\n\n\n\n Videli smo da nedostatak tolerancije na ambivalenciju vodi do kretanja ka ekstremima, ka jednom kraju kontinuuma (\u201ecrno ili belo\u201c) i ne dozvoljava sintezu, koja je jedino zdravo re\u0161enje unutra\u0161njeg konflikta. Kod mehanizma povr\u0161nosti vodi do rascepkavanja interesovanja i procesa rada na sitne deli\u0107e \u010dime se izbegava dublje vezivanje za bilo \u0161ta, i izbegava konflikt ambivalencije. Kod mehanizma nerazmi\u0161ljanja ambivalencija se izbegava isklju\u010divanjem uma ili prebacivanjem na \u201cdrugi kanal\u201d, \u0161to rezultira neodgovorno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n \u017divljenje u ambivalenciji, bez njenog razre\u0161avanja, kao egzistencijalni otpor prema \u017eivotu, izaziva ose\u0107anje da je \u017eivot prete\u017eak, da je osoba uvhva\u0107ena zahtevima \u017eivota koje ne \u017eeli da prihvati, do ose\u0107anja uhva\u0107enosti i klaustofobi\u010dnosti u odnosu na rad i radne zahteve. \u201cOvaj \u017eivot me davi, gu\u0161i, ide mi na \u017eivce, te\u017eak je, stalno ne\u0161to moram\u2026ali ne bih ni da odustanem od nekih prijatnih stvari u njemu\u2026\u201d. Takve individue su se identifikovale sa obe polarne suprotnosti ambivalencije i sam njihov identitet zavisi od odr\u017eavanja obe. Oni mogu videti razre\u0161avanje ambivalencije kao ekvivalent gubljenju dela sebe. Njihov ego identitet je obojen odlaganjem, uklju\u010den u stalno aktivno posezanje za odre\u0111enim ciljevima i vrednostima koje bi vodile njihov \u017eivot, ali bez realizacije. Odbijanje da se ne\u010demu posvete, odbijanje privr\u017eenosti, \u010dini nemogu\u0107im formiranje \u010dvrstog identiteta. Jo\u0161 su \u201enesvrstani\u201c prema \u017eivotu. Oni flertuju sa \u017eivotom. Flertuju i sa radom, jer rad je klju\u010dni deo \u017eivota. Ne prihvataju neke bazi\u010dne zakone \u017eivota kao \u0161to je \u010dinjenica da se alternative isklju\u010duju (da ne mo\u017ee \u201ei jare i pare\u201c), da jedno telo ne mo\u017ee biti na dva mesta u isto vreme, da je i neopredeljivanje tako\u0111e odluka...da je sloboda izbora nu\u017enost.<\/p>\n\n\n\n Kod obazaca pona\u0161anje koje je Bowlby (Bowlby, 1980) nazvao ambivalentno preokupiranim videli smo da nesigurno ambivalentna deca pokazuju separacionu uznemirenost i tra\u017ee bliskost i ponovno spajanje sa majkom ali, umesto da se smire u naru\u010dju majke, ona se vrpolje, ponekada udaraju ili se zaka\u010de anksiozno za majku. Sli\u010dne obrasce u odnosu na rad pokazuju i osobe sa niskom tolerancijom na ambivalenciju. Oni \u017eele uspeh, \u017eele da se poka\u017eu na radu, da zarade, da budu cenjeni i prihva\u0107eni...i okupirani su tim potrebama, ali ambivalentno. Kada postignu neki uspeh nisu zadovoljni, do\u017eivljavaju radne zadatke kao pritisak i muku, hteli bi \u201ei jare i pare\u201c, naprave ne\u0161to dobro, pa onda pokvare...kao dete koje \u017eeli majku, a kad je ona tu, onda se ne smiruje, udara je, vrpolji se...Uporedimo opise pona\u0161anja anksiozno ambivalentno dece i opise pona\u0161anja odraslih ambivalentnih osoba u odnosu na rad i radno okru\u017eenje koje smo dali u prethodnim pasusima: \u201eZa razliku od izbegavaju\u0107eg obrasca, anksiozno ambivalentna deca ne negiraju svoja ose\u0107anja, ali ne misle mnogo o posledicama svojih akcija. Pona\u0161aju se impulsivno i ne promi\u0161ljaju zna\u010denje svojih iskustava. To ih odr\u017eava u kontaktu sa sredinom ali, za razliku od izbegavatelja, oni nastavljaju da ose\u0107aju intenzivnu potrebu za socijalnom podr\u0161kom. Me\u0111utim, kad je dobiju, oni te\u017ee da ponove svoju uznemiriju\u0107u vezu sa primarnim objektom i ose\u0107aju se neshva\u0107enima i lo\u0161e tretiranima\u201d<\/em><\/p>\n\n\n\n Tabela 36-tolerancija na ambivalenciju i sposobnost za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\nIspoljavanje razvijene sposobnosti:<\/strong> osoba je sposobna da podnese opre\u010dna ose\u0107anja koja se javljaju u odnosu na rad, cilj rada, radne zadatke i okru\u017eenje. Od ambivalencije se ne brani cepanjenem ose\u0107anja, projekcijom ili potiskivanjem, ve\u0107 je svesna obe strane polarnosti i u stanju je da \u201cprelomi\u201d, donese odluku i \u201czna \u0161ta ho\u0107e, a \u0161ta ne\u0107e\u201d, napu\u0161ta situaciju ili ostaje u njoj. Ako krene ka cilju, ne opstruira ni sebe ni druge u procesu rada. Radi ono \u0161to je odlu\u010dila. Aktivnost koje preduzima su usmerene ka razvoju, ka aktualizaciji. Ne manipuli\u0161e sobom i drugima.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Ispoljavanja nerazvijene sposobnosti:<\/strong> osoba se protiv ambivalencije bori iskrivljuju\u0107i stvarnost nekim od mehanizama odbrane. Ili ne mo\u017ee da donese odluku, ili su njene odluke donete na osnovu nekog falsifikata stvarnosti. Ambivalencija u procesu rada i prema radu se mo\u017ee ispoljavati na puno razli\u010ditih na\u010dina:
-\u201eDva u jedan\u201c<\/strong> na\u010din, pokazuju entuzijzam ali rade tako da ugro\u017eavaju proces i produkte svog rada (impulsivno, nepromi\u0161ljeno, prave gre\u0161ke koje uni\u0161tavaju produkte rada, \u201erasture\u201c tim u kojem rade nekim oblikom agresije.)
-\u201eTemporalnog splitinga ambivalencij<\/strong>e\u201c, u jednom periodu radi sve \u201ekako treba\u201c, \u010dak i previ\u0161e, a u drugom poru\u0161i ili o\u0161teti ono \u0161to je gradila.
-\u201eDefanzivni spliting<\/strong>\u201c - jedna strana ambivalentnih ose\u0107anja se pomera na drugi objekt. <\/strong>Osoba je nekriti\u010dna, pozitivno ili negativno, prema svom radu i radnoj organizaciji, a drugu stranu medalje, opre\u010dna ose\u0107anja, projektuje na tu\u0111 rad ili radnu organizaciju.
-Potiskivanje jedne strane ambivalencije-<\/strong>jedna strana ambivalencije se potiskuje u nesvesno, a druga se reaktivno poja\u010dava(ne projektuje se u drugi objekt). Kada se potiskuje negativna strana, osoba postaje previ\u0161e bri\u017ena prema objektu \u201eljubavi\u201c, prema poslu kojim se bavi, svojoj profesiji, radnim zadacima. Postaje opsesivno okupirana radnim obavezama, stalno preterano zabrinuta de se ne desi neka gre\u0161ka, neki propust koji bi ugrozio organizaciju u kojoj radi, posao kojim se bavi. Potiskivanje pozitivne strane ambivalencije i poja\u010davanje negativne izra\u017eava se u procesu rada kao obezvre\u0111ivanje profesije, posla, radne organizacije. Osoba je, potiskuju\u0107i pozitivne emocije prema radu ili radnom okru\u017eenju, potisnula i svoje radne ambicije, \u017eelju za uspehom, priznanjem, ose\u0107anjem kompetencije...
-Povr\u0161nost-<\/strong> \u201eOd svega po malo, ni od \u010dega dovoljno\u201c strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost.
-Mehanizam nerazmi\u0161ljanja -<\/strong>Osoba je svesna obe strane svojih ambivalentnih ose\u0107anja ali, kada ona do\u0111u u sukob, problem re\u0161ava tako \u0161to usmeri svoj um na neku tre\u0107u stranu. U procesu rada kao nesposobnost da se preuzme odgovornost.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>","protected":false},"featured_media":506,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-505","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/505","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/506"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=505"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=505"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}