IZVOD IZ KNJIGE \u201eSPOSOBNOST ZA LJUBAV I RAD I OLI INTEGRATIVNA PSIHODINAMSKA PSIHOTERAPIJA.<\/p>\n\n\n\n
Neboj\u0161a Jovanovi\u0107, Beoknjiga 2013.<\/p>\n\n\n\n
Sposobnost tolerancije na ambivalenciju omogu\u0107ava nam da razre\u0161imo ambivalenciju i opredelimo se, donesemo odluke. Me\u0111utim, nije dovoljno samo opredeliti se i odlu\u010diti se, neophodno je da te odluke budu podr\u017eane voljom kako bi se realizovale. Govorili smo o tome da je ljubav slo\u017eena sposobnost, aktivnost koja zahteva brigu, znanje, trud, poznavanja\u2026i volju da se sve to \u0161to je potrebno radi u kontinuitetu. Prelamanje dilema ambivalencije je preduslov za pokretanje volje u smeru razvoja. Ako u dilemi parazitiranje-razvoj prevagne potreba za parazitiranjem, volja mo\u017ee biti \u201cpodjarmljena\u201d za kretanje u tom pravcu i upotrebljena za neki oblik manipulacije (aktivne ili pasivne).<\/p>\n\n\n\n
Umesto ka individuaciji, volja mo\u017ee da se okrene ka simbioti\u010dnosti i parazitiranju, umesto podsticanja drugih ka razvoju, mo\u017ee da se okrene ka kontroli i manipulaciji. U normalnom razvoju, linija razvoja ljudske volje, od njenih rudimentarnih za\u010detaka u prikladnim godinama, kada se ona manifestuje u suprotstavljanju volji drugih, dosti\u017ee svoj najvi\u0161i nivo kroz uspe\u0161nu transformaciju u potpuno razvijenu pozitivnu volju koju karakteri\u0161e kapacitet da podr\u017ei ideale koje je sama osoba kreirala.<\/p>\n\n\n\n
Podsetimo se da je Rank (1932) opisao nekoliko faza na liniji razvoja volje: Prva<\/strong> razvojna faza razvoja volje manifestuje se kao \u201ekontra volja\u201c<\/strong>, kao \u201ene\u0107u\u201c koje se protivi volji drugih, onome \u0161to se \u201emora\u201c. Druga faza, faza pozitivnog ispoljavanja volje,<\/strong> odnosi se na to da neko ho\u0107e svojom voljom da u\u010dini ono \u0161to mora <\/strong>(\u201e\u0161to se mora , nije te\u0161ko\u201c). Tre\u0107a, kreativna faza <\/strong>odnosi se na to da je osoba voljna da radi ono \u0161to sama ho\u0107e<\/strong> (ostvarivanje sopstvenih ciljeva). Jasno je da tek dostizanje tre\u0107e faze razvoja volje omogu\u0107ava sposobnost za zrelu ljubav.<\/p>\n\n\n\n Zaostajanje u prvoj fazi, fazi kontra volje, u ljubavnom \u017eivotu manifestova\u0107e se kao ve\u010dito kontriranje i suprotstavljanje <\/strong>(\u201eti \u0107e\u0161 da mi ka\u017ee\u0161\u201c). Osoba kod koje je volja razvijena u ovom stepenu \u201ezna \u0161ta ne\u0107e, ali ne zna \u0161ta ho\u0107e\u201c<\/strong>. Ima volju da se suprotstavi mi\u0161ljenjima i te\u017enjama partnera, ali nema sopstvenu volju i konstruktivne aktivnosti koje njegova volja podr\u017eava. Ve\u010dito je \u201eantiprotivna\u201c.<\/p>\n\n\n\n Osobe koje su se zaglavile u drugoj fazi razvoja volje,<\/strong> \u201edobrovoljci\u201c, pona\u0161a se reaktivno. Ima volju da udovolji, da ispuni obaveze i o\u010dekivanja<\/strong>, da \u201ebude dobra\u201c (dobra \u017eena ili mu\u017e, majka ili otac, radnik\u2026), ali nema volju da kreira sopstvenu li\u010dnost<\/strong>, da ostvari sopstvene ideale. U ljubavnom \u017eivotu, sa ovakvom voljom, osoba nije u stanju da podr\u017ei razvoj drugoga u ve\u0107oj meri nego \u0161to je sposobna da podr\u017ei sopstveni razvoj. Njena ljubav ne podsti\u010de separaciju i individuaciju<\/strong>. Ona mo\u017ee biti posve\u0107ena udovoljavanju partneru ili deci, \u010desto mo\u017ee postati i \u017ertva takvog udovoljavanja. Me\u0111utim, udovoljavanje nije ono \u0161to podsti\u010de razvoj. Preterano udovoljavanje korumpira, preza\u0161ti\u0107uje i vezuje. Izaziva krivicu zbog potreba za odvajanjem. Kako se odvojiti od nekoga ko je posvetio \u017eivot tome da nam udovolji, kome smo \u201esmisao \u017eivota\u201c.<\/p>\n\n\n\n Izra\u017eena potreba da se \u201ebude dobar\u201c mo\u017ee dovesti do toga da drugi ne po\u0161tuju osobu koja se jako trudi da udovolji, \u0161to izaziva kod \u201edobrovoljaca\u201c ose\u0107anje da su iskori\u0161\u0107eni, da drugi ne cene njihovu dobru volju i trud, da ih uzimaju zdravo za gotovo, podrazumevaju njihova ulaganja. To postepeno mo\u017ee dovesti do ogor\u010denosti i razo\u010daranosti u ljude ili u sebe (preterane zavisnosti od odobravanja drugih, stalnog preispitivanja \u201eda li sam dovoljno dobar\u2026verovatno nisam kad me tako tretiraju\u2026\u201c). Zaglavljenost u dobroj volji mo\u017ee voditi i do zavisti prema onima koji imaju autonomnu volju i sposobni su da je usmere ka sopstvenim ciljevima. \u201eDobrovoljci\u201c zavise od inicijative drugih koju \u0107e slediti. Ako su sa partnerom koji ima ve\u0107i stepen autonomije volje, zavisno od razvoja njihovog narcisti\u010dkog sektora li\u010dnosti, osobe zaglavljene u dobroj volji mogu biti ili partneri \u201eiz senke\u201c, oni koji \u017eive kroz drugoga i predstavljaju \u201eokru\u017eenje\u201c za ostvarenje drugoga, ili zavide partneru i obezvre\u0111uju njegova ostvarenja (ili i jedno i drugo, s tim \u0161to je jedna strana emocija potisnuta u nesvesno).<\/p>\n\n\n\n Kao i kod drugih sposobnosti o kojima smo govorili, i kod nerazvijene volje nedostatak razvoja sposobnosti vodi uglavnom do \u201eparazitiranja\u201c na sposobnostima druge osobe, ka\u010denja na volju drugoga. Nije retkost da \u201edobrovoljac\u201c kao partnera izabere \u201esvojevoljnu\u201c osobu, osobu koja ima maladaptaciju volje (maladaptacije su, po Eriksonu, previ\u0161e ne\u010dega), volju koja se ne obazire na potrebe drugih, koja \u201euvek mora da istera svoje\u201c makar i na \u0161tetu partnera. Tako se \u201edobrica\u201c i \u201esvojeglava\u201c osoba na\u0111u u za\u010daranom krugu uzajamnog parazitiranja. Narod ka\u017ee \u201ena\u0161la vre\u0107a zakrpu\u201c za takve vrste simbioze. Samovoljne osobe na\u0111u partnera koji im povla\u0111uje i time ne podsti\u010de njihov razvoj (zbog \u010dega su agresivne prema partneru, ne cene njegovo udovoljavanje). Osoba zaglavljena u dobroj volji na\u0111e partnera od kojega \u201eje bolja i pametnija\u201c, jer, opet po narodu, \u201epametniji popu\u0161ta\u201c. I tako izigrava \u201edobricu\u201c, sveca koji trpi zarad op\u0161teg dobra, \u201emira u ku\u0107i\u201c\u2026Kada ne mo\u017eemo da podnesemo odre\u0111enu samosvest, deo sebe sa kojim treba da se nosimo, koji treba da se odelotvori, projektujemo svoju volju u druge ili u institucije. Potom negiramo ili prihvatamo tu sopstvenu funkciju kroz ose\u0107anja koja imamo prema osobi ili instituciji na koju smo je projektovali. Na taj na\u010din posti\u017eemo da ne moramo sami da se nosimo sa tim delom sebe.<\/p>\n\n\n\n Tek sa razvojem autonomne, kreativne volje, osoba je sposobna za uzajamnost i zrelu ljubav. Ona ne \u017eivi da bi bila dobra i udovoljila drugome (tu vrstu dobrote narodna izreka opisuje kao \u201edobar i budala su bra\u0107a\u201c), ve\u0107 da bi realizovala sebe, svoju autenti\u010dnu li\u010dnost, i takvu sebe delila sa drugim, u\u017eivaju\u0107i u uzajamnoj razmeni. Time \u0161to je \u201eprihvatanje obaveznog\u201c uklju\u010deno u ostvarivanje sopstvenih ideala, volja, na svom najvi\u0161em nivou razvoja, respektuje granice drugih i time se mo\u017ee jasno razdvojiti i od grandioznosti i malicioznog narcizma koji odlikuje samovolja i dominacija nad drugima. Kreativna volja je samosvrhovita, bez dominacije nad drugima.<\/p>\n\n\n\n Rankov (1932) prikaz faza razvoja volje i podela na kontra volju, dobru volju i autonomnu volju je, prema na\u0161em mi\u0161ljenju, pojednostavljen jer ne obuhvata interakciju izme\u0111u razvoja volje i razvoja narcizma, kao i povezanost volje sa razvojem drugim bazi\u010dnih emotivnih sposobnosti.<\/p>\n\n\n\n Govorili smo o me\u0111uzavisnosti narcisti\u010dke patologije i patologije volje. Narcisti\u010dka patologija uti\u010de i na patologiju volje. Ona menja njen smer \u2013 od kretanja ka individuaciji, ka smeru parazitiranja. Iako osobe sa ozbiljnijom narcisti\u010dkom patologijom mogu imati sna\u017enu volju i biti uspe\u0161ne u raznim aktivnostima, poslovnoj karijeri, njihovo delanje je, uglavnom, usmereno na reparaciju ugro\u017eene slike o sebi, na odr\u017eavanje grandiozne slike. Rekli smo ve\u0107 da, kada osoba ne mo\u017ee sama da obavlja neke osnovne psiholo\u0161ke funkcije (odr\u017eavanje zrelog samopo\u0161tovanja kod narcisti\u010dke patologije), ona parazitira na drugima koji su joj neophodni za obavljanje te funkcije. Za odr\u017eavanje grandiozne slike o sebi je potrebna publika. Da bi publika (druga osoba, grupa, javnost) stalno obavljala funkciju ogledanja grandioznog selfa, ona se mora zavoditi i kontrolisati. Tako se volja usmerava na aktivnosti \u010dija je bazi\u010dna funkcija zavo\u0111enje (stvaraje la\u017ene, grandiozne slike) i manipulaciju i kontrolisanje objekata (zapravo self objekata-koji su produ\u017eeci narcisti\u010dkih potreba, a ne nezavisne idividue sa potrebama). Sa druge strane, mo\u017eemo re\u0107i i da patologija volje podsti\u010de narcisti\u010dku patologiju. Osoba koja nema volju za separacijom i individuacijom (lenjost, potrebe za parazitiranjem, \u017eivljenjem na tu\u0111 ra\u010dun\u2026) ne\u0107e imati realna ostvarenja koja bi omogu\u0107ila razvoj zrelog samopo\u0161tovanja. Time je upu\u0107ena na kompenzaciju ose\u0107anja inferiornosti preko kreiranja la\u017ene, grandiozne slike o sebi (reparacija \u201efrandioznog selfa\u201c \u2013 fantaziranje, samoobmanjivanje sebe i drugih) ili na \u017eivljenje kroz druge (\u201eti si veliki, ja sam sa tobom, onda sam i ja veliki\u201c \u2013 \u0161to je poku\u0161aj reparacije \u201eidealizovanog roditeljskog imaga\u201c).<\/p>\n\n\n\n Razmotri\u0107emo uticaj razvoja volje na sposobnost za zrelu ljubav i iz ugla teorije Roberta Assagiolija (1973) u kojoj je volja klju\u010dni koncept. I za Assagiolija, kao i za Ranka, volja je unutra\u0161nja sila koja nas vodi ka samorealizaciji. Ona je \u201ecentralni element i direktna ekspresija Ja ili Selfa\u201c. Assagioli govori o tri stadijuma volje: 1. Prepoznavanje da volja postoji, 2. Imati volju, i 3. Biti volja. <\/strong>Njegov prvi stadijum odgovara, prepoznavanje da volja postoji, odgovara onome \u0161to Rank naziva autonomnom voljom, tako da se Assagiolijeve faze razvoja volje, zapravo, nastavljaju na faze koje je definisao Rank (kontra volja, dobra volja, autonomna volja).<\/p>\n\n\n\n Pre nego \u0161to prepoznamo da volja postoji mo\u017eemo \u017eiveti u stanju neautenti\u010dnosti u kojem su na\u0161e aktivnosti zasnovane na socijalnim o\u010dekivanjima, bez uzimanja u obzir, ili \u010dak bez svesnosti sopstvene procene okolnosti (taj stadijum razvoja volje je Rank nazivao dobrom voljom). Ose\u0107amo se potpuno u mo\u0107i spolja\u0161njih stimulusa, ose\u0107amo da nam se \u017eivot \u201ede\u0161ava\u201c bez na\u0161e volje i na\u0161 jedini oblik odgovora je reagovanje. Iz tog stanja nesvesnosti sopstvene volje prepoznavanje da na\u0161a volja postoji mo\u017ee biti transformaciono iskustvo jer nas pomera u realnost mogu\u0107nosti, i samim time i nade. To sa sobom nosi i ose\u0107anje sopstvene odgovornosti<\/strong> koje proisti\u010de iz prepoznavanja da imamo odre\u0111eni stepen kontrole nad onim unutra\u0161njim i spolja\u0161njim iskustvima koja oblikuju na\u0161 \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n Ovak aspekt volje, ako je razvijen, \u010dini osobu sposobnom da u ljubavi kreira svoje odnose, da se ne povinuje samo socijalnim o\u010dekivanjima, zadatim formama odnosa, mu\u0161ko \u017eenskim stereotipovima, stereotipovima roditeljstva sredine\u2026<\/strong>Zapravo, mo\u017eemo re\u0107i da su prepoznavanje da volja (autonomna) postoji, imati volju i biti volja tri stadijuma razvoja autonomne volje. Osobe koje nisu dostigle ove stadijume razvoja volje nemaju do\u017eivljaj da su odgovorne za ono \u0161to se zbiva u njihovim ljubavnim odnosima, ve\u0107 da im se stvari de\u0161avaju ili da je neko drugi kriv za ono \u0161to se odvija u njihovim odnosima (\u201ene ide mi u vezama, u braku, u roditeljstvu\u2026umesto ja \u010dinim da mi ne\u0161to ne ide. Ako ja to radim, onda mogu ne\u0161to i da promenim, a imam i volju da to promenim\u201c).<\/p>\n\n\n\n Finalni stadijum razvoja volje je ose\u0107anje da mi jesmo volja. To se ose\u0107a kao znanje da su, duboko u nama, na\u0161 self i na\u0161a volja intimno povezani. Nije potrebno da \u201eprikupimo volju\u201c da bismo ne\u0161to uradili, da \u010dekamo da \u201eimamo volju\u201c za ne\u0161to. Nema unutra\u0161nje borbe izme\u0111u \u201emrzi me\u201c i \u201eho\u0107u\u201c. Ovaj stepen razvijenosti volje omogu\u0107ava \u010doveku da u ljubavnim odnosima bude u potpunosti dosledan i autenti\u010dan.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako je zrela ljubav aktivnost koja potpoma\u017ee razvoj druge osobe, manipulacije voljom su sredstva za zaustavljanje tog razvoja i predstavljaju aktivnost koja je u suprotnosti sa zrelim voljenjem. Za\u0161to bi neko zaustavljao razvoj osobe koju voli? Da bi je u\u010dinio zavisnom, posedovao, bio sigurniji da nikada ne\u0107e oti\u0107i, da bi parazitirao na njoj, dominirao, le\u010dio svoje narcisti\u010dke povrede\u2026Sve to nisu ljubavni motivi, mada osoba koja ih ima mo\u017ee imati sna\u017ena ose\u0107anja koja naziva ljubavlju. Manipulator je osoba koja eksploati\u0161e, koristi i kontroli\u0161e sebe i druge kao \u201cstvari\u201d na odre\u0111eni prepoznatljiv i samopora\u017eavaju\u0107i na\u010din. Uspe\u0161an manipulator ne dobija ono \u0161to mu je potrebno \u2013 ljubav, ve\u0107 ne\u0161to drugo \u0161to uzima kao zamenu: mo\u0107, sigurnost, zavisnost, posedovanje, dominaciju ili submisivno vezivanje\u2026I sebe i drugu osobu pretvara u \u201estvari\u201c, ne\u0161to \u0161to se mo\u017ee kontrolisati razli\u010ditim oblicima manipulacije voljom.<\/p>\n\n\n\n Manipulatoru nedostaje sposobnost da u\u017eiva u sebi, da koristi svoje znanje i da pro\u0161iri svoj ose\u0107aj \u017eivotnosti i razvoja (mogli bismo, jednom re\u010dju, re\u0107i: individuacija). Za manipulatora, razumevanje ljudske prirode ima samo jednu svrhu: kontrolu. Kontrolu nad drugima (i sobom) kao nad stvarima. Cilj manipulacije je da zaustavi individuaciju, slobodnu volju. Manipulacija \u201cubija\u201d volju.<\/strong> U manipulativnim poku\u0161ajima da nametne svoju volju drugima manipulator gubi i sopstvenu autenti\u010dnu volju, jer i sebe posmatra i kontroli\u0161e kao stvar. Gubi volju koja vodi razvoju, individuaciji.<\/p>\n\n\n\n Prisetimo se dijagrama bazi\u010dnih tipova manipulacija (Shostrom, 1968) voljom i razmotrimo uticaj ovih manipulativnih strategija na sposobnost za zrelu ljubav.<\/p>\n\n\n\n Diktator: prenagla\u0161ava svoju snagu. <\/strong>On zamenjuje ljubav za mo\u0107<\/strong>. Mo\u017ee dobiti pokoravanje (sa pasivno agresivnim pona\u0161anjem) ili bunt. Naj\u010de\u0161\u0107e bira ili pravi slabi\u0107e od partnera i dece. Spada u aktivnemanipulatore: <\/strong>onekoji poku\u0161avaju da kontroli\u0161u druge aktivnim metodama. Oni izbegavaju suo\u010davanje sa sopstvenim slabostima zauzimaju\u0107i ulogu ja\u010deg u odnosu. On dominira, nare\u0111uje, navodi autoritete, i \u010dini sve \u0161to \u0107e kontrolisati njegove \u201eobjekte ljubavi\u201c. Uveren je da je to dobar na\u010din odnosa, ispravno voljenje. \u201eMora da se zna ko je gazda u ku\u0107i, ina\u010de se svi raspuste\u201c, naj\u010de\u0161\u0107a je racionalizacija za ovu varijantu manipulacije voljom drugih. On\/ona sve najbolje zna i ume, i za sve je najbolje da ga slu\u0161aju i povinuju se. Varijacije diktatora su \u201cVelika Mama\u201d, \u201cSuperiorni Tata-gazda ku\u0107e\u201d, \u201cMali Bog\u201d\u2026Diktatoru, u sposobnosti za zrelu ljubav, uglavnom nedostaje empatija, \u010desto ima problema sa odr\u017eavanjem balansa u narcisti\u010dkom sektoru li\u010dnosti (objekti ljubavi mu slu\u017ee kao selfobjekti za odr\u017eavanje grandioznog selfa). Pored toga, osnova svih prikazanih tipova manipulacija voljom je problem tolerancije na ambivalenciju i odre\u0111eni defekt u celovitosti objekta. Diktator ne mo\u017ee da odr\u017ei celovitu sliku sebe, da prihvati svesno slabe delove sebe. On nagla\u0161ava snagu i dominaciju odcepljuju\u0107i ili potiskuju\u0107i svoje slabosti. Zato su mu potrebni slabi da bi odr\u017eavali njegov do\u017eivljaj sebe kao jakog. Manipulacije voljom se zasnivaju na projekciji sopstvenih unutra\u0161njih <\/strong>suprotnosti na druge.<\/strong> Umesto da prihvate i integri\u0161u taj deo sebe, manipulatori ga izbacuju napolje, u drugoga, i onda kontroli\u0161u taj deo sebe u drugome. \u017dena Slabi\u0107 \u0107e se odre\u0107i svoje snage, naj\u010de\u0161\u0107e izabrati mu\u017ea Diktatora i onda ga kontrolisati subverzivnim sredstvima.<\/p>\n\n\n\n Dobro je biti sna\u017ean i umeti voditi druge. Me\u0111utim, Diktator zloupotrebljava svoju snagu i njegova ljubav ne vodi razvoju onoga koga voli, kao \u0161to ne vodi ni njegovom sopstvenom razvoju. Njegova snaga se zasniva na negiranju slabosti i kontroli te slabosti u drugima. Volja manipulatora je usmerena ka kontroli (rekli smo ve\u0107 da je kontrola jedan od tri egzistencijalna otpora prema \u017eivotu), pretvaranju \u017eivog u stvar koja se mo\u017ee kontrolisati. Time se zaustavlja razvoj, i volja dobija obrnuti smer. Ako bi se usmerila ka razvoju, manipulator bi se razvio u aktualizatora. Diktator bi mogao postati Lider \u2013 osoba koja vodi, ali ne sprovodi diktaturu. Takva osoba mo\u017ee da voli zrelo, da pru\u017ei prostor drugome za razvoj, da bude sna\u017ena zona sigurnosti koja pokre\u0107e druge na rizike razvoja, uliva hrabrost. Da bi to bilo mogu\u0107e, Diktator mora razviti celovitost objekta i sposobnost za toleranciju ambivalencije. Mora da prihvati slabe delove sebe, da ih integri\u0161e, umesto da ih projektuje u druge\u2026da svoju snagu ne zasniva na la\u017ei (negaciji, potiskivanju, projekciji slabosti u druge). Diktator dobija mo\u0107, ali ne dobija ljubav od onih kojima vlada. Svaki manipulator je izabrao neki \u201edil\u201d sa ljubavlju. Menja je za ne\u0161to drugo jer za zrelu ljubav nije sposoban.<\/strong> Ve\u0107ina ljudi pravi neki takav \u201eugovor sa \u0110avolom\u201d. Menja \u201edu\u0161u\u201d za neku privilegiju. Menja \u017eivotnost za neki oblik la\u017ene sigurnosti.<\/p>\n\n\n\n Jedan od uzroka manipulativnih te\u017enji <\/strong>\u010doveka egzistencijalisti vide u nespremnosti da se prihvate rizici i neizvesnosti koje \u017eivot sa sobom nosi.<\/strong> Ose\u0107amo se bespomo\u0107nima pred brojnim mogu\u0107nostima da nam se dogodi ono \u0161to je izvan na\u0161e kontrole. Dok \u0107e aktivni manipulator poku\u0161avati besomu\u010dno da kontroli\u0161e sve \u0161to mo\u017ee da bi se odbranio od tog ose\u0107anja, pasivni manipulator \u0107e se braniti ose\u0107anjem da ne mo\u017ee da kontroli\u0161e ni\u0161ta. Time \u0107e privu\u0107i aktivnog manipulatora da ga vidi kao stvar, objekt za manipulaciju (jer i sam sebe tako do\u017eivljava). Pasivno manipuli\u0161u\u0107i aktivnim manipulatorom, pasivni manipulator izvla\u010di \u201cna kvarno\u201d neki ose\u0107aj mo\u0107i i kontrole, dok aktivni manipulator \u017eivi u sopstvenoj iluziji aktivnog posedovanja mo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n M<\/strong>anipulacije slu\u017ee i izbegavanju intimnosti<\/strong>. Strah od dubokog vezivanja je jedan od bazi\u010dnih ljudskih strahova.<\/strong> Govorili smo o tome u tekstu o konstantnosti objekta kao o potreba-strah dilemi i problemima odr\u017eavanja optimalne distance. Optimalna distanca se odr\u017eava ve\u0161ta\u010dki, manipulacijama koje ne dovode do stvarne bliskosti, ve\u0107 do neprekidne borbe za mo\u0107 izme\u0111u partnera, roditelja i dece. Manipulator je osoba koja se ritualisti\u010dki odnosi prema drugima tako da izbegava stvarno vezivanje i intimnost.<\/p>\n\n\n\n Slabi\u0107: prenagla\u0161ava svoju osetljivost.<\/strong> Obi\u010dno je \u201c\u017ertva\u201d diktatora, njegov polarni opozit. Slabi\u0107 razvija brojne ve\u0161tine za izla\u017eenje na kraj sa diktatorom. Spada u pasivne <\/strong>manipulatore: <\/strong>one koji odustaju od toga da mogu da kontroli\u0161u ne\u0161to u svom \u017eivotu, i tu ulogu prepu\u0161taju aktivnim manipulatorima. Dok aktivni manipulator dobija pobe\u0111ivanjem, pasivni manipulator dobija gubljenjem. <\/strong>Dopu\u0161tanjem aktivnom manipulatoru da misli umesto njega i da radi za njega, on pobe\u0111uje onoga iznad njega pasivno\u0161\u0107u i umrtvljeno\u0161\u0107u. On je \u201czaboravan\u201d, \u201cne \u010duje\u201d, pasivno je tih\u2026Razvija razli\u010dite oblike pasivno agresivnog pona\u0161anja za suprotstavljanje Diktatoru i manipulaciju njime. Varijacije Slabi\u0107a su \u201cStalno zabrinut\u201d, \u201cGlup kao lisica\u201d, \u201cOnaj koji \u010dini ustupke, popu\u0161ta\u201d (\u201cPametniji popu\u0161ta\u201d), \u201cZbunjen\u201d, \u201cPovu\u010den\u201d\u2026Slabi\u0107 menja ljubav za neodgovornost<\/strong>. Dobija mogu\u0107nost da ne preuzima rizike i odgovornosti, da ne donosi odluke. On koristi izbegavanje kao egzistencijalni otpor prema \u017eivotu. Sigurnije mu je da odluke i rizike preuzme diktator kojega \u0107e da, \u201eispod \u017eita\u201d, kontroli\u0161e svojom slabo\u0161\u0107u. U toj manipulaciji diktatorom naj\u010de\u0161\u0107e se koristi bespomo\u0107no\u0161\u0107u (\u201eja ne umem, ja ne mogu, ne znam\u2026\u201d) i izazivanjem ose\u0107anja krivice (\u201eKako mo\u017ee\u0161 da me ne \u0161titi\u0161, ili da me ostavi\u0161\u2026kad sam takav\/takva\u201d). \u010cesto se, u praksi, susre\u0107emo sa roditeljima aktivnim manipulatorima koji mu\u010de muku sa detetom koje prihvata \u0161ta mu se ka\u017ee, na primer da u\u010di, ali mu \u201cni\u0161ta ne ulazi u glavu\u201d, i roditelj mora da provede sate pored njega ne bi li mu \u201cne\u0161to sipao u glavu\u201d\u2026Ne retko komentari\u0161u pona\u0161anje svoje dece ili partnera na ovakav na\u010din: \u201eNe znam da li je stvarno nesposoban, ili me zeza u zdrav mozak\u2026kao da sve ho\u0107e, a kao ni\u0161ta mu ne ide\u2026Imam utisak da to radi protiv mene, na svoju \u0161tetu\u2026\u201d<\/em><\/p>\n\n\n\n Slabi\u0107 negira ili potiskuje svoju snagu, projektuje je u druge i pasivnim oblicima manipulacije kontroli\u0161e one koji imaju snagu. To ga ne vodi ka intimnosti, ve\u0107 ka zavisnosti. Ako bi svoju manipulativnu kontrave\u0161tinu modifikovao i svoju volju okrenuo u smeru razvoja, slabi\u0107 bi se mogao razviti u aktualizatora-empati\u010dara <\/strong>koji je sklon da saslu\u0161a druge, da saose\u0107a. On prepoznaje svoje slabosti, i, mada tra\u017ei od ljudi da dobro rade, razume ljudske gre\u0161ke i slabosti.<\/p>\n\n\n\n Lider i empati\u010dar, uz uzajamno po\u0161tovanje razli\u010ditosti koje balansiraju par, mogu \u017eiveti u odnosu zdrave komplementarnosti koja oba partnera usmerava ka razvoju i pru\u017ea solidnu osnovu za dobro roditeljstvo. Nadopunjavanje partnera i me\u0111usobno balansiranje nije isto \u0161to i self-objektni odnos u kojem jedan predstavlja i radi ono \u0161to drugi nema, ne mo\u017ee, negira ili projektuje u drugoga kao aspekt sebe. Lider nije neempati\u010dan, niti je empati\u010dar slab. Njihove razli\u010ditosti su u izvesnoj nagla\u0161enosti nekog aspekta li\u010dnosti, a ne u nedostatku ili defektu tog aspekta. Kada partner nije zamena za ne\u010diji nedostatak, zamena za nerazvijeni aspekt psihe, onda onda odnosi ljudi sa razli\u010ditim \u201ebojama\u201d, talentima i sposobnostima mogu da vode ka razmeni, ka tome da partneri u\u010de jedno od drugog i da se zajedno razvijaju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kalkulator: prenagla\u0161ava svoju kontrolu. <\/strong>On, tako\u0111e, menja ljubav za mo\u0107 i koristoljublje. <\/strong>Spada u kompetitivne manipulatore <\/strong>kojivide \u017eivot kao konstantnu igru gubljenja i dobijanja u kojoj mora da bude obazriv borac. Za njega, \u017eivot je bitka u kojoj su svi suparnici, ili neprijatelji, realni ili potencijalni. On menja aktivne i pasivne metode manipulacije, zavisno od \u201cvrste bitke\u201d, i mo\u017ee se smatrati nekom me\u0161avinom aktivnog i pasivnog manipulatora. Obmanjuje, zavodi, la\u017ee\u2026stalno poku\u0161avaju\u0107i da prevari i kontroli\u0161e druge ljude kako bi izvukao neku korist. Mo\u017ee da koristi i metode indiferentnog manipulatora, <\/strong>daigra ulogu indiferentne osobe bez nade. On se povla\u010di iz kontakata sa drugima. Njegova naj\u010de\u0161\u0107a izjava je \u201cnije me briga\u201d, \u201cnije mi stalo\u201d\u2026On tretira druge kao da su mrtvi, kao lutke koje su izgubile sposobnost razvoja i promene. Njegovi metodi su, tako\u0111e, aktivni i pasivni. Nekad je cinik, nekada mizantrop, nekada mu\u010denik i bespomo\u0107nik. Njegova tajna je, naravno, u tome da nije odustao, da mu je jo\u0161 stalo, ina\u010de bi prestao da igra manipulativne igre. U bra\u010dnim igrama se to \u010desto odra\u017eava kao nezainteresovanost i pretnja razvodom, u kojoj se manipulator, zapravo, potajno nada da \u0107e pobediti, da \u0107e time biti po njegovom, a ne \u017eeli stvarno da se razdvoji od partnera.<\/p>\n\n\n\n Varijacije Kalkulatora u ljubavnim odnosima su \u201cZavodnik\u201d, \u201cFolirant\u201d, \u201cUcenjiva\u010d\u201d, \u201cIntelektualizator\u201d. \u201eFilozofija\u201d kalkulatora je da \u201ecilj opravdava sredstvo\u201d, a njegov cilj je li\u010dna korist i pobeda. Sli\u010dno diktatoru, Kalkulator negira svoju zavisnost tako \u0161to krade i otima manipulacijama ono \u0161to bi \u017eeleo da dobije spontano (ali ne veruje da bi i\u0161ta dobio ako ne otme ili uzme prevarom). Kada bi razvio ose\u0107aj sopstvene vrednosti, od Kalkulatora bi se mogao razviti Po\u0161tovalac, <\/strong>osobakoja ne iskori\u0161\u0107ava druge kao stvari da bi dokazala sopstvenu vrednost. Po\u0161tovalac po\u0161tuje sebe i druge kao li\u010dnosti. Kalkulator negira sopstvenu vrednost, dostojnost ljubavi, i okre\u0107e se manipulaciji kako bi dobio ne\u0161to umesto toga-iluziju ljubavi koju mu mo\u017ee pru\u017eiti zavisni Lepljivac.<\/p>\n\n\n\n Lepljivac: <\/strong>Je polarni opozit Kalkulatora. Prenagla\u0161ava zavisnost. Spada u pasivne manipulatore. Menja ljubav za zavisnost. <\/strong>On (ili ona) je osoba koja \u017eeli da bude vo\u0111ena, budalasta, da se o njoj neko brine. Pu\u0161ta ljude da rade stvari umesto nje. Varijacije Lepljivca su \u201cParazit\u201d, \u201cPla\u010dljivac\u201d, \u201cDo\u017eivotno dete\u201d, \u201cHipohonder\u201d, \u201cTra\u017eilac pa\u017enje\u201d, \u201cBespomo\u0107an\u201d\u2026Lepljivac koristi izbegavanje kao egzistencijalni otpor prema \u017eivotu. On negira, potiskuje ili projektuje na drugoga sopstvenu samostalnost, potrebu za razvojem i individuacijom. Kada to ne bi \u010dinio, mogao bi se razviti u Ljubitelja. Komplementarni opozit po\u0161tovaocu koji te\u017ei nezavisnosti je ljubitelj. <\/strong>On se razvija iz lepljivca. Ali, ljubitelj nije onaj koji je ovisan o drugima, ve\u0107 osoba koja ceni osobine ili ve\u0161tine ili dela koje drugi imaju i ima potrebu da to afirmi\u0161e. (Primer, osoba koja se posve\u0107uje afirmaciji talenata, biograf\u2026)<\/p>\n\n\n\n I Po\u0161tovalac i Ljubitelj mogu \u017eiveti u razvojno konstruktivnoj zajednici u kojoj je jadan partner razumno ambiciozan i kompetitivan (ali ne na ra\u010dun drugih, ve\u0107 kvalitetom svog rada), usmeren ka uspehu i nezavisnosti, a drugi partner usmeren na to da stvori atmosferu u kojoj bi rezultati rada Po\u0161tovaoca dobili punu afirmaciju (\u201etopli dom\u201d, \u201eluku\u201d, po\u0161tovanje sposobnosti i rada partnera\u2026). U konstruktivnom odnosu Ljubitelj mo\u017ee biti usmeren i ka afirmaciji drugih osoba, ideja, dela\u2026<\/p>\n\n\n\n Siled\u017eija: Prenagla\u0161ava agresiju, <\/strong>okrutnost, i neljubaznost. Spada u aktivne manipulatore. Kontroli\u0161e nekim oblikom pretnje. On je \u201cPoni\u017eava\u010d\u201d, \u201cMrzilac\u201d, \u201cGrubijan\u201d, \u201cZastra\u0161iva\u010d\u201d. \u017denska varijanta je \u201cKu\u010dka\u201d ili \u201cD\u017eangrizalo\u201d. Siled\u017eija koristi kontrolu kao egzistencijalni otpor prema \u017eivotu. Menja ljubav za vlast i mo\u0107 koju dobija strahom. <\/strong>Umesto ljubavi dobija pokornost. Sli\u010dno kalkulatoru, siled\u017eija negira sopstvenu vrednost (i vrednost drugih. Prema drugima se pona\u0161a kao i prema sebi). U dubini, sebe ne smatra vrednim ljubavi, pa koristi agresiju da bi dobio ne\u0161to u zamenu-ose\u0107aj nadmo\u0107i. Kada ne negira svoju potrebu za ljubavlju, od Siled\u017eije se razvija Afirmator, <\/strong>asertivna osoba. Afirmator dobija po\u0161tovanje, ali ne strahopo\u0161tovanje. On je otvoren, direktan, sna\u017ean u obra\u0107anju, afirmisanju vrednosti u koje veruje, ali nije hostilan i dominiraju\u0107i kao siled\u017eija.<\/p>\n\n\n\n Dobrica: (\u201cUvek ljubazni\u201d, \u201cDivan de\u010dko\u201d\u2026) Prenagla\u0161ava bri\u017enost, ljubav\u2026\u201dubija\u201d ljubazno\u0161\u0107u. <\/strong>Spada u aktivne manipulatore. U izvesnom smislu, sa njim je mnogo te\u017ee iza\u0107i na kraj nego sa siled\u017eijom. Ne mo\u017eete da se borite sa Dobricom. U konfliktu sa Siled\u017eijom, Dobrica gotovo uvek pobe\u0111uje. Varijacije Dobrice su \u201cUgo\u0111iva\u010d\u201d, \u201cBezazleni\u201d, \u201cSvetac\u201d, \u201cOnaj koji se ne me\u0161a\u201d, \u201cNevin\u201d, \u201cNezahtevan\u201d. Manipuli\u0161e izazivanjem ose\u0107anja krivice i stvaranjem \u201eduga\u201d (\u201evidi\u0161 \u0161ta sve \u010dinim za tebe\u201d). Dobrica negira ili potiskuje i projektuje u druge sopstvenu agresiju, poku\u0161avaju\u0107i potom da manipuli\u0161e tim drugim preteranom dobrotom. Potiskuju\u0107i agresiju Dobrica potiskuje i zdravu agresivnost, sopstvenu sposobnost za asertivno pona\u0161anje. Ako to ne \u010dini, razvija se u Negovatelja. <\/strong>On nije poslu\u0161an, popustljiv i ulagiva\u010d kao Dobrica, ali je topao, prijateljski raspolo\u017een i dobronameran. On je u stanju da duboko voli i neguje (bez preza\u0161ti\u0107ivanja i korumpiranja udovoljavanjem i uslu\u017eno\u0161\u0107u).<\/p>\n\n\n\n Afirmator i Negovatelj mogu \u017eiveti u razvojno konstruktivnom odnosu u kojem se nadopunjuju njihovi talent ii sposobnosti. U odnosu u kojem je kod jednog partnera nagla\u0161eniji asertivni stav, koji je \u201c\u010dvr\u0161\u0107i\u201d i \u201cprobojniji\u201d, dok je drugi partner toplijeg pona\u0161anja i usmeren ka negovanju. I takav roditeljski par mo\u017ee da bude solidna baza za zdravo roditeljstvo.<\/p>\n\n\n\n Sudija: prenagla\u0161ava kriticizam. <\/strong>Spada u aktivne manipulatore. On nikome ne veruje i stalno okrivljuje, kivan je, te\u0161ko opra\u0161ta. Varijante sudije su \u201cSveznalica\u201d, \u201cTu\u017eilac\u201d, \u201cPop\u201d(onaj koji popuje\u201d), \u201cSakuplja\u010d nezadovoljstava, tu\u0111ih greha\u2026\u201d, \u201cUpore\u0111iva\u010d\u201d (vidi kakav si ti, a kakav je X.X.) , \u201cTreba \u2013 Mora\u201d, \u201cPosti\u0111iva\u010d\u201d, \u201cOsvetnik\u201d, \u201cUbe\u0111iva\u010d\u201d, \u201eKontrol frik\u201d\u2026Tako\u0111e bira kontrolu kao egzistencijalni otpor prema \u017eivotu. U \u201eispravnosti\u201d vidi svoju veli\u010dinu. On je veliki zastupnik \u201epravde i istine\u201d, sa misijom da sudi gre\u0161nima. On negira, potiskuje ili projektuje u druge sopstvene slabosti, nedostatke, neprijateljske porive. Usmeravaju\u0107i se na tu\u0111e nedostatke, on ne vidi svoje, \u0161to ga zaustavlja u razvoju (ne mo\u017ee da promeni ono \u0161to ne priznaje). Sudija menja ljubav za ose\u0107aj sopstvene ispravnosti i veli\u010dine.<\/strong> Va\u017enije mu je da bude u pravu, nego da li \u010dini pravu stvar. U razvoju njegove sposobnosti za zrelu ljubav nije razvijena tolerancija na ambivalenciju. Nije u stanju da prihvati sopstvenu nesavr\u0161enost i gre\u0161nost. U vezi sa Za\u0161titnikom, Sudija je onaj koji je \u201ezadu\u017een\u201d da kritikuje, nalazi probleme (ali ih ne re\u0161ava), izra\u017eava nezadovoljstvo\u2026a Za\u0161titnik je \u201ede\u017eurni realizator\u201d, onaj koji preuzima re\u0161avanje svih problema koje je otkrio sudija na svoja ple\u0107a (jer on je i kriv za njihovo nastajanje, prema mi\u0161ljenju Sudije). Ako se okrene u pravcu razvoja, od Sudije se razvija Ekspresivac, <\/strong>osobakojane sudi drugima, ali je sposobna da sna\u017eno, izra\u017eajno, ispolji sopstvena uverenja, ali i da preduzme odgovornost za njih i njihovu realizaciju.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161titnik: <\/strong>je opozit Sudiji. Prenagla\u0161ava por\u0161ku, <\/strong>i neosu\u0111uju\u0107i je do neprimerenosti. On razmazi druge, preterano je saose\u0107ajan, i ne dopu\u0161ta onima koje \u0161titi da stanu na svoje noge i odrastu. Umesto da se brine za sopstvene potrebe, on se stara samo o potrebama drugih. Varijante Za\u0161titnika su \u201cMama Kvo\u010dka\u201d, \u201cBranilac\u201d (\u201cDrveni advokat\u201d), \u201cPosti\u0111en umesto drugih\u201d, \u201cUpla\u0161en umesto drugih\u201d, \u201cIspa\u0161ta\u010d umesto drugih\u201d, \u201cVelikomu\u010denik\u201d, \u201cNesebi\u010dni\u201d\u2026Negira, potiskuje ili projektuje u druge sopstvene potrebe za zavisno\u0161\u0107u i brigom. \u010cini drugima ono \u0161to nesvesno \u017eeli da njemu drugi \u010dine. Ljubav zamenjuje za ose\u0107anje zadovoljstva \u0161to je potreban, \u0161to drugi ne mogu bez njega. <\/strong>Prepoznavanje i prihvatanje nesvesnih potreba mo\u017ee ga voditi ka tome da se razvije u Vodi\u010da<\/strong>, osobu koja ne preza\u0161ti\u0107uje niti podu\u010dava druge, ve\u0107 strpljivo poma\u017ee drugima da prona\u0111u sopstveni put i na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Ekspresivac i Za\u0161titnik, tako\u0111e, mogu imati razvojno konstruktivnu vezu zasnovanu na uzajamnosti i razmeni, balansiranju talenata i sposobnosti. Kao roditeljski par, u kojem je jedan roditelj \u201emirniji\u201d, \u201estalo\u017eeniji\u201d, usmereniji na prihvatanje, podr\u0161ku i vo\u0111enje u razvoju, a drugi ekspresivniji, direktniji, \u201ezahtevniji\u201d, \u201ekonstruktivni kriti\u010dar\u201d\u2026tako\u0111e mogu biti osnova za zdravo roditeljstvo.<\/p>\n\n\n\n Govorili smo o manipulacijama voljom koje ometaju sposobnost za zrelu ljubav jer je volja okrenuta u suprotnom smeru od individuacije. Okrenuta je ka nekoj vrsti parazitiranja. Me\u0111utim, sve ove manipulativne kontrave\u0161tine, manipulacije sopstvenom voljom i voljom drugih, razvijaju se kao posledica nedovoljne razvijenosti prethodnih bazi\u010dnih emotivnih sposobnosti. Nedostatak u razvoju bazi\u010dnih sposobnosti o kojima smo govorili \u201etera\u201c osobu da razvija neke oblike adaptacije koje je ne vode razvoju.<\/p>\n\n\n\n Osobe sa problemom neutralizacije ne mogu razviti ve\u0161tu volju. Volji je potrebna neutralizovana energija, stabilno \u201cnapajanje\u201d. Zavisna od energije instikata, libida i agresije, volja nije stabilna. Pored nestabilnosti, volja osobe koja nije ovladala sposobno\u0161\u0107u neutralizacije ima i problem \u201copsednutosti\u201d instiktualnim impulsima. Ona nije \u201cjaha\u010d\u201d ve\u0107 \u201ckonj\u201d. Spolja mo\u017ee izgledati da je ta osoba bi\u0107e \u201csna\u017ene volje\u201d, da te\u017ei da \u201cistera po svome\u201d, da ne odustaje\u2026Me\u0111utim, takva volja je impulsivna, nepromi\u0161ljena, \u201czadrta\u201d\u2026Ona, zapravo, ne vodi osobu stvarnoj samostalnosti, ve\u0107 raznim oblicima nametanja drugima, impulsivnom pona\u0161anju, manipulacijama. U koliko je volja opsednuta agresivnim impulsima, njena snaga \u0107e se ogledati u \u201cisterivanju pravde\u201d ili \u201ctra\u017eenju dlake u jajetu\u201d, \u201cteranju po svome\u201d, tvrdoglavosti i drugim oblicima agresivnih ispoljavanja sa ciljem da se nametne sopstvena volja drugima. Osoba \u0107e se razviti u neku vrstu aktivnog manipulatora.<\/p>\n\n\n\n Opsednuta libidom, volja \u0107e se ispoljavati kroz pona\u0161anja koja te\u017ee da zadovolje potrebu osobe da \u201cima druge\u201d, da ih poseduje, da ih dobije, da se zalepi za njih. Takva osoba ne\u0107e po\u0161tovati druge i njihove granice i te\u017ei\u0107e da, kroz formu \u201cljubavi\u201d, \u201cusisa\u201d druge u sebe, da ih koristi kao \u201cparcijalni objekt\u201d, sredstvo za zadovoljenje potrebe. Osoba sa takvim problemima neutralizacije razvi\u0107e se u neki oblik pasivnog manipulatora.<\/p>\n\n\n\n Nesposobnost neutralizacije podjednako i agresivnih i libidinoznih impulsa, ako je njihova snaga podjednaka (\u0161to onemogu\u0107ava razvoj tolerancije na ambivalenciju) mo\u017ee dovesti do totalne paralize volje, gubitka volje.<\/p>\n\n\n\n Bez adekvatnog razvoja celovitosti i konstantnosti objekta putevi razvoja volje tako\u0111e skre\u0107u ka stranputicama.\u00a0Neovladavanje separacionom anksiozno\u0161\u0107u \u010dini volju sredstvom manipulacije usmerene na kontrolu objekta (poku\u0161aj \u201cnelegitimnih\u201d na\u010dina \u201cspajanja\u201d sa objektom, nepo\u0161tovanja tu\u0111ih granica, slobode\u2026ostvarivanja \u201ckoristi\u201d koje nisu razvojne). Ako se ne ovlada celovito\u0161\u0107u objekta, ne napusti mehanizam cepanja, volja se usmerava ka \u201cparcijalnim objektima\u201d. To, zapravo, zna\u010di da osoba ne do\u017eivljava drugog kao li\u010dnost, celovitu osobu, ve\u0107 kao \u201cdobre\u201d ili \u201clo\u0161e\u201d parcijalne objekte koji slu\u017ee zadovoljenju potrebe (ako su dobri), ili ih treba uni\u0161titi ili pobe\u0107i (ako su lo\u0161i), ili u potpunosti kontrolisati kako bi se spre\u010dila njihova promena. Tako drugi ljudi postaju sredstva, predmeti kojima treba manipulisati radi ostvarenja potreba i ciljeva koji nisu razvojni. Sa takvom voljom se ne mo\u017ee zrelo voleti.<\/p>\n\n\n\n Kao o jednom od osnovnih problema koji se javlja zbog nedostatka konstantnosti objekta govorili smo o problemu odr\u017eavanja optimalne distance. Pote\u0161ko\u0107e u odr\u017eavanju optimalne distance u velikoj meri uti\u010du na deformacije volje kao sposobnosti koja vodi separaciji i individuaciji.Me\u0161anje sa drugima pokre\u0107e karakteristi\u010dnu \u201epotreba-strah dilemu\u201c: intimnost predstavlja rizik da ih drugi proguta, dok rastavljenost zna\u010di osudu na usamljenost.\u00a0Volja postaje rastrzana izme\u0111u potrebe za simbiozom i straha od gubljenja sebe. Ovo dovodi do razli\u010ditih kompromisa u kojima je, u ljubavnom \u017eivotu, stalno prisutna dvojnost, ambivalencija, te\u017enja ka ljubavi i izbegavanje intimnosti.\u00a0<\/strong>Sve manipulacije voljom koje smo spominjali mogu se posmatrati kao nesposobnost da se razre\u0161i ta osnovna dilema, potreba-strah dilema. Umesto ljubavi, kojoj svi te\u017ee, ali je se i pla\u0161e (zbog straha od gu\u0161enja, gubljenja sebe, ostavljanja\u2026) manipulacijama voljom drugih ljudi dobijaju ne\u0161to drugo, neku \u201eute\u0161nu nagradu\u201c. Manipulacijama ostaju u odnosu sa nekim, zadovoljavaju potrebu za zajedni\u0161tvom na odre\u0111eni na\u010din, ali ne stupaju u odnos stvarne intimnosti. Izreka \u201enema ljubavi bez bola\u201c odra\u017eava te \u010deste komplikacije koje nastaju u odnosima izme\u0111u partnera zbog nesposobnosti odr\u017eavanja optimalne distance, stalnih oscilacija odnosa, nesposobnosti opredeljivanja i posve\u0107ivanja, koja je nemogu\u0107a bez razvijene tolerancije na ambivalenciju.<\/p>\n\n\n\n U toj rastrzanosti volje izme\u0111u suprotstavljenih potreba, ljudi se u ljubavnom \u017eivotu \u201cdovijajaju\u201d na razli\u010dite nekonstruktivne na\u010dine. Jedni \u0107e izabrati ambivalenciju kao na\u010din \u017eivljenja. \u201cDanas \u0107e biti ovakvi, sutra onakvi\u201d. Nepredvidljivi u smenama svoje ambivalencije. Pravi\u0107e haos od svog ljubavnog \u017eivota. Grani\u010dna li\u010dnost je ekstrem takvog \u201cizbora\u201d. Volja takve li\u010dnosti je \u201cslu\u0111ena\u201d, rastrzana, upregnuta u dva razli\u010dita pravca. Drugi \u0107e, kao osobe narcisti\u010dke organizacije li\u010dnosti, aktivni manipulatori, usmeriti volju ka kontroli objekta, stvaranjem zavisnosti objekta od sebe, i bi\u0107e usmerena ka stvaraju \u201cimid\u017ea\u201d grandiozne veli\u010dine oko kojega se vrte \u201csateliti\u201d \u2013 zavisni objekti. Oni \u0107e zatvoriti sopstvene granice, i prodirati u granice drugih. Tre\u0107i \u0107e, kao \u0161to to \u010dine paranoidne strukture li\u010dnosti, i\u0107i ka drugima, ali se \u0161tititi stalnim strahom da \u0107e ih drugi izdati. Umesto stvarne intimnosti razvi\u0107e iluziju o nekakvoj \u201cposebnoj\u201d povezanosti sa osobom koju \u201cvole\u201d. Njihova volja \u0107e biti budni stra\u017ear, otkirivalac opasnosti koja poti\u010de od drugih, spolja\u0161njeg sveta. Tera\u0107e ga ka drugima (jer paranoidne osobe \u017eele bliskost) i u isto vreme ga \u0161tititi od svakog rizika ostvarivanja te \u017eelje. Oni sa \u0161izoidnom strukturom li\u010dnosti \u0107e se \u201codlu\u010diti\u201d za prividno povla\u010denje, a zadr\u017eavati intenzivnu zami\u0161ljenu vezu sa svojim objektima. Njihova volja ne\u0107e funkcionisati u vezi sa spolja\u0161njim svetom. Separacija je postignuta odbacivanjem spolja\u0161njeg sveta \u2013 a time i volje.<\/p>\n\n\n\n Tolerancija na ambivalenciju, tako\u0111e, u velikoj meri uti\u010de na razvoj volje.\u00a0Temporalni spliting ambivalentnih ose\u0107anja uti\u010de na \u0107udljivost volje. Osoba je \u010das \u201cdobre volje\u201d, puna energije, spremna da sve uradi sa poletom i entuzijazmom, dok u slede\u0107em trenutku upropasti ono \u0161to je uradila (\u010desto se za takvu volju koriste izrazi kao \u201cpljune pa li\u017ee\u201d ili \u201cpona\u0161a se kao krava koja da mleko, pa ritne kofu\u2026\u201d). Takva osoba je u stalnim oscilacijama izme\u0111u \u201cdobre\u201d volje i \u201czlovolje\u201d. Zavisno od toga \u201cna koju je nogu ustala\u201d. Kod kondenzacije obe strane ambivalencije u jednoj akciji, osoba mo\u017ee pokazivati sna\u017enu volju da ne\u0161to uradi, ali to \u010dini na takav na\u010din da proizvodi kontraefekat. Recimo, poku\u0161ava da za\u0161titi nekoga, ili da promovi\u0161e nekoga, a to \u010dini na takav na\u010din da toj osobi nanosi \u0161tetu. \u201cSamo nemoj ti da me brani\u0161\u201d \u2013 \u010desto \u010dujemo od drugih koji su \u017ertve entuzijazma onih koji na ovaj na\u010din izlaze na kraj sa ambivalencijom. \u201eTe\u0161ko onome koga ti voli\u0161\u201c je izreka koju \u010desto \u010dujemo od parova, a odra\u017eava probleme koje partner ose\u0107a sa osobom koja ima te\u0161ko\u0107a sa razre\u0161enjem sopstvene ambivalencije i koja nije svesna toga.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ljudi koji kondenzuju obe strane ambivalencije u istoj akciji se, tako\u0111e, ose\u0107aju kao \u017ertve nezahvalnosti. Oni ula\u017eu toliko \u201cdobre volje\u201d u svoje aktivnosti, veze, posao\u2026a ispadne da uvek upropaste ono u \u0161ta su se ulo\u017eili (u toj varijanti gube volju, jer ose\u0107aju da njihova \u201cljubav\u201d uni\u0161tava) ili da drugi ne shvataju njihove dobre namere i po\u017ertvovanost (u ovoj varijanti ili gube volju jer ose\u0107aju da se njihova \u201cljubav\u201d i \u201cdobra volja\u201d ne cene, da su drugi nezahvalni, ili postaju navalentni u \u017eelji da \u201cisprave nepravdu\u201d, \u201cda dovedu stvari na svoje mesto\u201d. Koliko god moglo izgledati da je takva osoba aktivna ona, zapravo, stoji u mestu-plus i minus se potiru, rezultat je nula. Volja takve osobe ne mo\u017ee biti ni dobra, jer dobra namera u sebi nosi i agresivnost koja uni\u0161ti njen napor), ni ve\u0161ta (ne \u010dini stvari na na\u010din koji vodu uspehu). Takva volja ne vodi separaciji i individuaciji-ve\u0107 se vrti u za\u010daranom krugu. Te\u0161ko je voleti na zreo na\u010din sa takvom voljom.<\/em><\/p>\n\n\n\n Kod onih koji kao odbranu od ambivalencije koriste potiskivanje jedne komponente polarnosti i reaktivnog poja\u010davanja druge, dolazi do druga\u010dijeg uticaja na volju. Ako se potiskuje negativna strana ambivalentne polarnosti, to se \u010desto ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe, ka\u010denje za nju, preterana \u017eelja da se ugodi\u2026 (Razvija se Lepljivac, Dobrica ili Slabi\u0107\u2026neka vrsta pasivnog manipulatora). Umesto ka odvajanju i individuaciji, volja se usmerava ka \u017ertvovanju, poslu\u0161nosti, udovoljavanju (predavanju volji drugoga). <\/em>Kada se, me\u0111utim, potiskuje pozitivna strana ambivalentne polarnosti, volja se mo\u017ee okrenuti izra\u017eenu \u201csamovolju\u201d, \u201czlu volju\u201d, bezobzirnost. Umesto da napusti osobu koju \u201emrzi\u201d, individua koja potiskuje pozitivnu stanu ambivalentne polarnosti ispoljava sna\u017enu volju da \u010dini negativno, da ugro\u017eava objekt, da mu se \u201csveti\u201d, da ga \u201cnervira\u201d, da zabu\u0161ava, da vara\u2026Potisnuta pozitivna strana se odra\u017eava kroz sna\u017enu vezanost za ono \u0161to se \u201cmrzi\u201d (u tome je smisao izreke \u201cko se bije-taj se voli\u201d). U oba slu\u010daja, volja je usmerena ka objektu, ka tome da se on za\u0161titi od sopstvene mr\u017enje, ili da se mrzi da se ne bi ose\u0107ala vezanost\u2026Volja je preokupirana odnosom sa objektom, i nije raspolo\u017eiva za ono \u010demu je namenjena-za proces separacije i individuacije. Takva volja \u201cnema vremena ni energije\u201d da se bavi sobom-sopstvenim razvojem. U \u017eivotu sa osobom koja nema razvijenu toleranciju na ambivalenciju stvarno nema ljubavi bez bola, za oba partnera.<\/em><\/p>\n\n\n\n Sli\u010dno je i sa tolerancijom na frustraciju. Videli smo da je jedan od mehanizama kojim se slu\u017ee osobe sa slabom tolerancijom na frustraciju negiranje ili obezvre\u0111ivanje \u017eelje. Devaluiranjem \u017eelje, osoba gubi i volju. Postaje pasivna i lenja. Onda se razvija u neki oblik pasivnog manipulatora koji \u0107e se ostvarivati kroz drugoga. Drugi \u0107e preutimati rizike i frustracije.<\/p>\n\n\n\n Umesto da razvija sopstvenu volju, osoba sa tim mehanizmom \u0107e biti sledbenik ili \u201ctrener\u201d nekog drugog-kao \u0161to to \u010dine, na primer, \u201cambiciozni\u201d roditelji (ili supru\u017enici) koji ostvaruju svoje neipunjene ambicije kroz uspehe dece i njih guraju svom silom, jer sebe nisu bili u stanju da pokrenu. Pomeranjem potrebe u drugoga i volja kao sredstvo separacije se preme\u0161ta u drugu osobu. Osobi koja je to u\u010dinila preostaje samo volja koja je vezana za opslu\u017eivanje onoga u kojega je potreba preme\u0161tena (\u201c\u0161titono\u0161a viteza\u201d, \u201cmenad\u017eer sopstvene dece\u201d, \u201csledbenik\u201d\u2026). Ako se osoba zadr\u017ei na mehanizmu negiranja i devaluacije \u017eelje, najverovatnije je da \u0107e razviti zavist prema onima koji to nisu u\u010dinili, a zavist \u0107e dovesti do obezvre\u0111ivanju onih kojima se zavidi. Tada se volja mo\u017ee razviti kao sredstvo za obezvre\u0111ivanje drugih i postati maliciozna. Ona nije sredstvo odrastanja, ve\u0107 sredstvo za stvaranje iluzije razvoja tako \u0161to \u0107e se umanjiti drugi. \u010cesto se de\u0161ava, u dugim vezama i brakovima, da onaj koji je zavistan postaje agresivan i obezvre\u0111uje \u201ese\u010de granu na kojoj sedi\u201d. Op\u0161te je mesto u bra\u010dnim savetovanja da \u010dujemo kako je nezaposlena \u017eena zvocava, d\u017eangrizava, kako obezvre\u0111uje mu\u017ea i posao u koji be\u017ei, koji mu je \u201erazonoda\u201d, \u201eispunjenje njegovog ega\u201d. \u0160to je on uspe\u0161niji, ona postaje agresivnija\u2026\u201dkao da mu zavidi\u201d.<\/em><\/p>\n\n\n\n Netolerancija na frustraciju odre\u0111enih potreba navodi osobu na specifi\u010dne oblike manipulacija drugima. Netolerancija na frustraciju \u201eoralnih potreba\u201c potreba za primanjem, osoba nema volje da bilo \u0161ta radi sama. O\u010dekuje da neko radi umesto nje. Neko uvek mora da bude tu\u2026Nema volje ako nema trenutne nagrade, pohvale\u2026nestrpljenje, o\u010dekivanje brzog zadovoljenja. Ona se razvija u pasivnog manipulatora (Slabi\u0107a, Lepljivca). Nerazvijenost tolerancije na frustraciju vezane za davanje (\u201eanalna\u201c) dovodi do toga da osoba:<\/em>\u00a0za svaku uskratu, ili \u017ertvu, naj\u010de\u0161\u0107e tra\u017ei kompenzaciju. Netolerancija na \u201cobaveze\u201d, disciplinu, zahtev od drugoga,<\/em>\u00a0\u201dti \u0107e mi ka\u017ee\u0161\u201d<\/em>\u00a0stav. Prkos, odnosno ogromnu frustraciju koja nastaje kada osoba mora da se povinuje volji neke druge obi\u010dno, ali ne i nu\u017eno, nadre\u0111ene osobe. \u201eNiko meni nema da ka\u017ee \u0161ta ja da radim\u201d. Vodi do tvdoglave, prkosne \u201ekontra volje\u201c, o<\/em>dlaganja: \u201c\u00a0Evo sada \u0107u<\/em>\u2026\u2026\u201c \u0161to je kompromisna tvorevina koja, u su\u0161tini, zna\u010di i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja (mogli bismo to nazvati \u201edvovolja\u201c) ili do\u00a0apsolutnog pokoravanje svakom autoritetu (iz koga \u010desto mo\u017ee postojati pasivni agresivni i direktnim opa\u017eanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu\u2013\u201ePotuljena volja\u201c). I takva osoba se razvija u pasivnog manipulatora.<\/em><\/p>\n\n\n\n Netolerancija na frustraciju rivaliteta<\/em> mo\u017ee dovesti do preteranih zahteva za izvesno\u0161\u0107u u partnerskim odnosima, ljubomore, kontrolisanja partnera sku\u010denog kretanja kako bi se izbegle sve mogu\u0107nosti da se pojavi tre\u0107i\u2026<\/em><\/p>\n\n\n\n Netolerancija na narcisti\u010dke frustracije mo\u017ee doneti mnoge nevolje sa voljom. Volja mo\u017ee biti upregnuta u svrhe izgradnje nerealne, grandiozne slike, umestu u realna samoostvarenja koja bi vodila individuaciji i zrelom samopo\u0161tovanju. Narcisti\u010dke frustracije, koje dovode do narcisti\u010dkih povreda, mogu podjarmiti volju osobe i okrenuti je ka osveti i eksploataciji drugih, kako bi se nadkompenzovala narcisti\u010dka povreda. U svakodnevnom govoru mo\u017eemo \u010duti pri\u010de o tome kako \u201ciskompleksirani ljudi\u201d ili \u201csujetni ljudi\u201d (osobe sa patolo\u0161kim narcizmom) mogu imati veoma sna\u017enu volju da grade svoje la\u017ene imid\u017ee i da se svete onima koji uzdrmaju njihovu la\u017enu tvorevinu. Govorili smo detaljnije o tome kako se patolo\u0161ki narcizam reflektuje na sposobnost za ljubav i bra\u010dne odnose. Sve mo\u017ee biti izvor narcisti\u010dke povrede za osobu sa narcisti\u010dkom strukturom li\u010dnosti i izazvati narcisti\u010dki bes. U ljubavnom odnosu partner ima ose\u0107aj da se oko njegovog narcisti\u010dkog partnera \u201esve vrti\u201d, da se \u201esve odnosi na njega\u201d, da \u201esve shvata li\u010dno\u201d\u2026<\/em><\/p>\n\n\n\n Tabela 29-volja i sposobnost za ljubav<\/strong><\/p>\n\n\n\n Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J.<\/strong>, (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition<\/em>, Behavioral Science, 3, 1 \u2013 13<\/p>\n\n\n\n Abraham, K.<\/strong> (1922). Manifestations of the Female Castration Complex<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 3:1-29<\/p>\n\n\n\n Abraham, K<\/strong>. (1925). Psychoanalytical notes on Coue\u2019s system of self mastery.<\/em> In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. 36.327. London: Hogart Press, 1955.<\/p>\n\n\n\n Abraham, K. <\/strong>(1927).A short history of the development of the libido<\/em>. <\/strong>In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)<\/p>\n\n\n\n Abrams, S.<\/strong> 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406<\/p>\n\n\n\n Adler, G.<\/strong> (1985). Borderline psychopathology and its treatment<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Adler, G<\/strong>. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum<\/em> Amer. J. Psychiatry 138 46-50<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance.<\/em> In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ:<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal.<\/em>, 75:441-455<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (2002). Forgiveness<\/em>. Psychoanal Q., 71:175-212<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1987. Schizoid personality disorder<\/em>, Amer. J. Psychother. 41 499-518<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1989 Narcissistic personality disorder<\/em>, Psychiatric Clinics of North America 12 505-529<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1990a. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder<\/em> (letter to editor) Amer. J. Psychother.<\/em> 147 2<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1990b Paranoid personality disorder, <\/em>Amer. J. Psychother. 44 5-25<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment<\/em>, Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong>, & Byrne, J. P.<\/strong> 1983 The concept of splitting and its clinical relevance<\/em>, Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016<\/p>\n\n\n\n Alpert, A.<\/strong> (1949). Sublimation and Sexualization\u2014A Case Report<\/em>. Psychoanal. St. Child, 4:271-278<\/p>\n\n\n\n American Academy of Pediatric<\/strong>, 2008. Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants, Children, and Adolescents\u2014Third Edition, <\/em>Edited by Joseph F. Hagan Jr. MD, FAAP; Judith S. Shaw, RN, MPH, EdD; and Paula Duncan, MD, FAAP<\/p>\n\n\n\n Anderson, L. & Krathwohl, D. A<\/strong>. (2001) Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom\u2019s Taxonomy of Educational Objectives,<\/em> New York: Longman<\/p>\n\n\n\n Arlow, J.<\/strong> Fantasy systems in twins<\/em>. Psychoanal Q. 1960 Apr;29:175\u2013199.<\/p>\n\n\n\n Assagioli, R<\/strong>. (1973.) The Act of Will<\/em>. New York: Viking Press,<\/p>\n\n\n\n Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W.<\/strong> (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn.<\/em>, 40:1013-1037<\/p>\n\n\n\n Balint, M.<\/strong> 1948. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique<\/em>, New York: Tavistock, pp. 109-120 1959<\/p>\n\n\n\n Balint, A. (1949). <\/strong>Love for the mother and mother love,<\/em> Int. J. Psychoanal. 30:250-258<\/p>\n\n\n\n Bandler, R. and Grinder, J.<\/strong> (1979). Frogs into Princes:<\/em> Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming.<\/em> Real People Press, Boulder.<\/p>\n\n\n\n Bartlett, F.<\/strong> 1973. Significance of Patient\u2019s Work in the Therapeutic Process<\/em>. Contemp. Psychoanal., 9:405-416.<\/p>\n\n\n\n Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G.<\/strong> (1979). Cognitive Therapy of Depression<\/em>. New York: The Guilford Press.<\/p>\n\n\n\n Beck, A.T<\/strong>.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders<\/em>. Intl Universities Press<\/p>\n\n\n\n Becker, E.<\/strong> , 1973, Denial of Deth, <\/em>Free Press, New York<\/p>\n\n\n\n Beebe, B. & Lachmann, F. <\/strong>(1988). The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations.<\/em> Psychoanal. Psychol., 5: 305-337<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. S<\/strong>. (1971). Psychoanalytic observations on the capacity to love<\/em>. In J. B. Mcdevitt & C. F. Settlage, eds., Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler. Madison, CT: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. S.<\/strong> (1980). On the intrapsychic function of falling in love.<\/em> Psychoanal. Q., 49: 56-77<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.S.<\/strong> (1982). Platonic Love, Transference Love, and Love in Real Life<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 30:87-111<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. <\/strong>(1987). The Anatomy of Loving. The Story of Man\u2019s Quest to Know What Love is<\/em>. New York: Columbia University Press,<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.<\/strong> (1988). Freud\u2019s three theories of love in the light of later development.<\/em> Journal of the American Psychoanalytic Association,, 36:653-672.<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.<\/strong> (2001) Finding an object<\/em>. Mod. Psychoanal., 26: 3-13.<\/p>\n\n\n\n Berliner, B. <\/strong>(1958). The role of object relations in moral masochism.<\/em> Psychoanal. Q., 27:38-56<\/p>\n\n\n\n Bernard, M. E.<\/strong> (1991) Staying Rational in an Irrational World, Albert Ellis and Rational Emotive Therapy<\/em>, New York: NY, Carol Communications, Inc<\/p>\n\n\n\n Berne, E. (1964) <\/strong>Games people play. <\/em>New York: Grove Press<\/p>\n\n\n\n Berne, E.<\/strong> (1976). Classification of positions.<\/em> Transactional Analysis Bulletin Selected Articles from Volumes 1 through 9,3. San Francisco: TA Press. (Original work published 1962)<\/p>\n\n\n\n Bettelheim, B.<\/strong> 1960, The Informed Heart<\/em>, New York: Free Press of Glencoe<\/p>\n\n\n\n Bion, W.<\/strong> (1957). Differentiation of the psychotic from the non-psychotic personalities<\/em>. Int. J. Psycho-Anal., 38:266-275.<\/p>\n\n\n\n Bion, W.<\/strong> 1967 Second Thoughts<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Bion, W. R<\/strong>. (1962). Learning from Experience<\/em>. London: Marsefield<\/p>\n\n\n\n Bishop, S. <\/strong>(2010) Manipulacije voljom i sposobnost za zrelu ljubav<\/h5>\n\n\n\n
Ispoljavanje razvijene sposobnosti:\u00a0<\/strong>Osoba ima sna\u017enu volju da ostvaruje ciljeve koje vode njenom razvoju i razvoju onih koje voli, razvija ve\u0161tine i samodisciplinu. Ne manipuli\u0161e voljom drugih.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Ispoljavanja nerazvijene sposobnosti:\u00a0<\/strong>Volja je slaba ili nije usmerena ka razvoju. Koristi se za pasivnu ili aktivnu manipulaciju drugima. Mo\u017ee biti \u201ezaglavljena\u201c u \u201ekontravolji\u201c-stalnom suprotstavljanju, kontriranju, u \u201edobroj volji\u201c \u2013 potrebi za udovoljavanjem, ispoljavati se kao \u201esamovolja\u201c, ili kao \u201ebezvoljnost\u201c\u2026
Sva ova ispoljavanja usmerena su ka nekom obliku manipulacije, umesto ka aktualizaciji. Ljubav se zamenjuje za mo\u0107, neodgovornost, zavisnost, kori\u0161\u0107enje drugih, strahopo\u0161tovanje, ose\u0107aj sopstvene ispravnosti, ose\u0107aj da drugi zavise od osobe\u2026za neku \u201eute\u0161nu nagradu\u201c.
U manipulacijama voljom drugih osoba negira deo sebe koji, potom, kontroli\u0161e u drugima.
U manipulacijama sobom i voljom drugih koristi se neki od egzistencijalnih otpora prema \u017eivotu: izbegavanje, kontrola ili ambivalencija.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\nLiteratura:<\/h1>\n\n\n\n