Sposobnost tolerancije na ambivalenciju omogu\u0107ava nam da razre\u0161imo ambivalenciju i opredelimo se, donesemo odluke. Me\u0111utim, nije dovoljno samo opredeliti se i odlu\u010diti se, neophodno je da te odluke budu podr\u017eane voljom kako bi se realizovale. Iparavan automobile sa malo goriva ne\u0107e nas odvesti daleko i ako znamo kuda smo krenuli. Govorili smo o odnosu izme\u0111u \u017eelje i volje. O tome da \u017eelja daje toplinu, sadr\u017eaj, imaginaciju, kvalitet de\u010dije igre, sve\u017einu, puno\u0107u volji. Volja daje usmerenost i zrelost \u017eelji. Volja \u0161titi \u017eelju, omogu\u0107ava joj da opstane bez prevelikih rizika. Bez \u017eelje, volja gubi \u017eivotnost i te\u017ei da nestane u samokontradikciji. Ako imate samo volju bez \u017eelje, onda ste sli\u010dni Viktorijanskom \u010doveku \u201ejake volje\u201c, Puritancu. Ako imate samo \u017eelju bez volje, bi\u0107ete izgubljena, infantilna, neslobodna odrasla osoba koju njene \u017eelje \u201evozaju\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Ljudi koji imaju \u017eelju bez volje ostaju na \u017eeljama koje ne realizuju u procesu rada. Oni ma\u0161taju, \u017eele da jednog dana postignu ne\u0161to, ali nemaju snage da podnesu napore ostvarivanja svojih zadataka. Oni koji imaju jaku volju bez \u017eelje, radoholi\u010dari su koji \u201erintaju bez du\u0161e\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Pominjali smo Rankova (1932) razmatranja o volji u kojima je toj sposobnosti pripisao pozitivnu liniju razvoja koja vodi ka postizanju najvi\u0161e forme ljudskog stvaranja-stvaranju li\u010dnosti. Instrument te kreativnosti je ljudska volja, \u201ekoja se mo\u017ee manifestovati negativno kao inhibicija (kontrola) ili kao kreativna energija \u201ekoja pokre\u0107e, daje usmerenje i svrhovitost\u201c. <\/strong>Kada smo govorili o sposobnosti za zrelu ljubav, naveli smo jednu od definicija zrele ljubavi (Peck, 1987) koja odre\u0111uje ljubav kao volju da se pro\u0161irimo da bismo potpomogli sopstveni i tu\u0111i duhovni razvoj i sazrevanje<\/strong>. Zrelost ljubavi ne odre\u0111uje intenzitet ose\u0107anja, ve\u0107 svrsishodnost aktivnosti<\/strong>. To va\u017ei i za kapacitet za rad. Zreli kapacitet za rad podrazumeva sna\u017eno izgra\u0111eni ose\u0107aj za svrsishodnost rada. Porema\u0107aji kapaciteta za rad o kojima smo govorili odra\u017eavaju i defekt u jasnom ose\u0107aju za svrsishodnost rada. Svrha rada nije zadovoljenje narcisti\u010dkih potreba individue, dobijanje pa\u017enje, pohvale, sticanje mo\u0107i, statusa, dru\u017eenje sa kolegama\u2026To mogu biti nuzprodukti rada. Ali, rad u kojem su dominantne motivacione sile zadovoljenje ovih potreba, gubi svoji svrhovitost. Takav odnos prema radu je sli\u010dan \u201eljubavi\u201c bez objekta, ljubavi u kojoj je objekt ljubavi samo sredstvo za zadovoljenje na\u0161ih potreba. Kao \u0161to je zrela ljubav odre\u0111ena kao aktivnost koja potpoma\u017ee duhovni razvoj onoga prema kome je usmerena, tako je i zreo kapacitet za rad odre\u0111en kao aktivnost koja je svrsishodna i usmerena na stvarno unapre\u0111enje onoga \u0161to osoba radi. <\/strong>Zapravo, mo\u017eemo re\u0107i da je rad oblik ljubavi<\/strong>, aktivnost koja je usmerena na razvoj i dobrobit objekta rada.<\/p>\n\n\n\n Razmatraju\u0107i definicije rada, napomenuli smo to da je rad aktivan napor Ega, koji je osna\u017een u periodu u\u010denja, da dobije od spolja\u0161njeg sveta ono \u0161to mu je potrebno za samoodr\u017eanje (\u0161to razlikuje \u201eprincip rada\u201c od principa igre i principa u\u010denja.) Pod samoo\u010duvanjem se ne misli jedino na li\u010dno samoo\u010duvanje, ve\u0107 i na o\u010duvanje dece, porodice, grupe ili \u010dove\u010danstva u celini. Rad nije samo \u201esebi\u010dna\u201c aktivnost, ve\u0107 je, kao i ljubav, pro\u017eeta ose\u0107anjem uzajamnosti \u2013 \u201edobijam ja, dobija\u0161 i ti\u201c. U radu, osoba koja ima razvijeno ose\u0107anje uzajamnosti, ne mo\u017ee da u\u017eiva u privilegijama koje joj donosi rad ako nije zadovoljila i \u201eobjekt\u201c, \u201epartnera\u201c, samo \u0161to objekt nije druga osoba, ve\u0107 kavlitet rada, doprinos tog rada jo\u0161 ne\u010dijoj dobrobiti, dobrobiti kolektiva, struke, organizacije. Osoba sa ose\u0107anjem za uzajamnost je zadovoljna tek kada ose\u0107a da je dala najbolje \u0161to mo\u017ee u procesu rada, i od toga dobija odre\u0111enu korist \u2013 \u201epo\u0161teno sam to uradio, po\u0161teno sam i dobio od toga\u201c.<\/p>\n\n\n\n Kroz razvijanje principa rada, osoba razre\u0161ava osnovnu dilemu ambivalencije o kojoj smo ranije govorili: \u017eiveti na svoj ili na tu\u0111 ra\u010dun. Razvija se od parazita u samostalnu individuu. Kada se pregenitalni seksualni impulsi objedinjavaju u genitalni primat i ego aktivnosti se objedinjavaju u princip rada. Genitalna organizacija seksualnog instikta ima svoju paralelu u radnoj organizaciji ega. Genitalni primat ima svoju paralelu u radnom primatu. Potreba za prokreacijom se udru\u017euje sa potrebom za kreacijom kroz proces rada i dolazi do podsti\u010du\u0107eg me\u0111usobnog uticaja. Zdrav seksualni \u017eivot podsti\u010de u\u017eivanje u radu i obrnuto.<\/p>\n\n\n\n Uzajamnost, i u ljubavi i u radu, podrazumeva i disciplinu. Rad nije zabavi\u0161te (iako mo\u017ee biti zabavan). Proces rada je ispunjen re\u0161avanjem brojnih problema. Disciplina je osnovno oru\u0111e za re\u0161avanje radnih i \u017eivotnih problema. Probleme sa radom (kao i problem u ljubavnim odnosima) mo\u017eemo, u velikoj meri, svesti na probleme sa samodisciplinom. Prisetimo se Peckovih (1987) re\u010di o disciplini: \u201cdisciplina je osnovno oru\u0111e u re\u0161avanju \u017eivotnih problema. Disciplina se sastoji od \u201etehnika patnje\u201c ili \u201esredstava za konstruktivno do\u017eivljavanje bola\u201c. <\/p>\n\n\n\n Peck ih navodi \u010detiri:\u00a01) Odlaganje zadovoljstva; 2) Prihvatanje odgovornosti; 3) Posve\u0107enost istini; 4) Balansiranje.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Problem nije toliko u slo\u017eenosti ovladavanja ovim oru\u0111ima, ve\u0107 u\u00a0volji da se ona upotrebe.<\/strong>\u00a0Volja da se ona upotrebe je ljubav.\u00a0<\/strong>Kapacitet za rad podrazumeva ovladavanje konstruktivnim \u201ctehnikama patnje\u201d i volju da se one upotrebe. Ljudi \u010desto znaju \u0161ta ne valja, ali nemaju volju da kontinuirano rade ono \u0161to valja. Lenji su da sprovode vlastita uverenja. \u010cine ono \u0161to im je lak\u0161e, umesto onoga \u0161to znaju da je bolje. Umesto zrele volje, razvili su samovolju ili neke od devijacija volje o kojima smo govorili. Jedno od \u201c\u017eivotnih pravila\u201d koje koristimo u O.L.I. metodu kao \u201cmaksime\u201d (lak\u0161e se pamte i skre\u0107u pa\u017enju ljudima na neke bazi\u010dne obrasce funkcionisanja \u010doveka) ka\u017ee:\u00a0\u201eljudi dozvoljavaju sebi da rade ono \u0161to ne bi smeli, zato \u0161to ne dozvoljavaju sebi da rade ono \u0161to bi morali.\u201d<\/strong>\u00a0Umesto zrele volje, koja bi ih vodila razvoju i kreiranju sopstvene li\u010dnosti, koriste neki oblik samovolje koja ih vodi stagnaciji ili nazadovanju, ali im \u201cli\u010di\u201d na slobodnu volju.<\/p>\n\n\n\n Volja, kao \u0161to smo rekli, mo\u017ee da okrene svoj smer. Umesto ka individuaciji, mo\u017ee da se okrene ka simbioti\u010dnosti i parazitiranju, umesto podsticanja drugih ka razvoju, mo\u017ee da se okrene ka kontroli i manipulaciji. U normalnom razvoju, linija razvoja ljudske volje, od njenih rudimentarnih za\u010detaka u prikladnim godinama, kada se ona manifestuje u suprotstavljanju volji drugih, dosti\u017ee svoj najvi\u0161i nivo kroz uspe\u0161nu transformaciju u potpuno razvijenu pozitivnu volju koju karakteri\u0161e kapacitet da podr\u017ei ideale koje je sama osoba kreirala. U razvoju kapaciteta za rad, smer volje odre\u0111uje da li \u0107e i rad biti usmeren ka individuaciji i svrhovitosti (uzajamnosti) ili \u0107e se okrenuti ka potrebi da se izvu\u010de neka sebi\u010dna korist od procesa rada i radnog okru\u017eenja (\u201eu\u0161i\u0107ari\u201c, \u201eodradi na foru\u201c).<\/p>\n\n\n\n Rank (1932) je opisao nekoliko faza na liniji razvoja volje i mo\u017eemo videti da se dostignuta faza razvoja volje odra\u017eava na specifi\u010dan na\u010din na radni kapacitet individue. Oni \u010dija je volja zastala u prvoj fazi razvoja, u fazi \u201ekontra volje\u201c<\/strong>, kao \u201ene\u0107u\u201c koje se protivi volji drugih, onome \u0161to se \u201emora\u201c, ima\u0107e takav odnos i prema radu -\u201eTi \u0107e\u0161 da mi ka\u017ee\u0161 \u0161ta i kako da radim\u201c. Ima\u0107e volju da rade samo kada je taj rad kontra ne\u010demu, nekom autoritetu, pravilu, zakonu\u2026Ili \u0107e koristiti mehanizme pasivno agresivnog pona\u0161anja, oportunizma, zabu\u0161avanja \u201eispod \u017eita\u201c, govoriti \u201eda\u201c, a raditi \u201ene\u201c, pristajati pa odugovla\u010diti (\u201eEvo, sad \u0107u\u2026\u201c). Radni kapaciteti osobe zaglavljene na ovom stupnju razvoja volje su znatno o\u0161te\u0107eni, jer ona ne zna \u0161ta ho\u0107e, zna samo \u0161ta ne\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Druga faza, faza pozitivnog ispoljavanja volje,<\/strong> odnosi se na to da neko ho\u0107e svojom voljom da u\u010dini ono \u0161to mora <\/strong>(\u201e\u0161to se mora , nije te\u0161ko\u201c). Dostizanje ove faze znatno pobolj\u0161ava kapacitet za rad. Odrasla osoba \u010dija je volja razvijena do ove faze razvoja ima volju da udovolji, da ispuni obaveze i o\u010dekivanja, da bude \u201edobar radnik\u201c, ali nema volju da ne\u0161to kreira. Ona je poslu\u0161na i odgovorna osoba. Radi\u0107e po\u0161teno i odgovorno ono \u0161to se od nje tra\u017ei. Mo\u017ee da bude produktivna i rezultati njenog rada mogu biti zadovoljavaju\u0107eg kvaliteta. Ono \u0161to razvoj volje na ovoj stepenici razvoja ne omogu\u0107ava je kreativnost u radu i sposobnost za postavljanje i ostvarivanje sopstvenih radnih ciljeva. Osoba sa ovakvom voljom je reaktivna. Zaglavljenost u dobroj volji mo\u017ee voditi i do zavisti prema onima koji imaju autonomnu volju i sposobni su da je usmere ka sopstvenim ciljevima. U radnom okru\u017eenju to se mo\u017ee odra\u017eavati kao \u201enepodno\u0161enje\u201c kreativnih osoba, onih koji \u201e\u0161tr\u010de\u201c svojom autonomno\u0161\u0107u, koji se izdvajaju inovacijama\u2026koji imaju \u201epetlju\u201c.<\/p>\n\n\n\n Tre\u0107a, kreativna faza <\/strong>odnosi se na to da je osoba voljna da radi ono \u0161to sama ho\u0107e<\/strong> (ostvarivanje sopstvenih ciljeva). Tek dostizanje tre\u0107e faze razvoja volje omogu\u0107ava zrelu, proaktivnu sposobnost za rad. Time \u0161to je \u201eprihvatanje obaveznog\u201c uklju\u010deno u ostvarivanje sopstvenih ideala, volja, na svom najvi\u0161em nivou razvoja, respektuje granice drugih i time se mo\u017ee jasno razdvojiti i od grandioznosti i malicioznog narcizma koje odlikuje samovolja i dominacija nad drugima. Kreativna volja je samosvrhovita, bez dominacije nad drugima. Osoba je sposobna da radi i da sara\u0111uje, da bude deo tima. Proaktivna je, ali ne i nametljiva. U proizvodima njenog rada nema pretncioznosti koja odlikuje dela osoba koje kroz rad te\u017ee nadkompenzaciji nekog defekta u samopo\u0161tovanju.<\/p>\n\n\n\n Govorili smo o me\u0111uzavisnosti narcisti\u010dke patologije i patologije volje. Narcisti\u010dka patologija uti\u010de i na patologiju volje. Ona menja njen smer \u2013 od kretanja ka individuaciji, ka smeru parazitiranja. Iako osobe sa ozbiljnijom narcisti\u010dkom patologijom mogu imati sna\u017enu volju i biti uspe\u0161ne u raznim aktivnostima, poslovnoj karijeri, njihovo delanje je, uglavnom, usmereno na reparaciju ugro\u017eene slike o sebi, na odr\u017eavanje grandiozne slike. Rekli smo ve\u0107 da, kada osoba ne mo\u017ee sama da obavlja neke osnovne psiholo\u0161ke funkcije (odr\u017eavanje zrelog samopo\u0161tovanja kod narcisti\u010dke patologije), ona parazitira na drugima koji su joj neophodni za obavljanje te funkcije. Za odr\u017eavanje grandiozne slike o sebi je potrebna publika. Da bi publika (druga osoba, grupa, javnost) stalno obavljala funkciju ogledanja grandioznog selfa, ona se mora zavoditi i kontrolisati. Tako se volja usmerava na aktivnosti \u010dija je bazi\u010dna funkcija zavo\u0111enje (stvaraje la\u017ene, grandiozne slike) i manipulaciju i kontrolisanje objekata (zapravo self objekata \u2013 koji su produ\u017eeci narcisti\u010dkih potreba, a ne nezavisne idividue sa potrebama). Sa druge strane, mo\u017eemo re\u0107i i da patologija volje podsti\u010de narcisti\u010dku patologiju. Osoba koja nema volju za separacijom i individuacijom (lenjost, potrebe za parazitiranjem, \u017eivljenjem na tu\u0111 ra\u010dun\u2026) ne\u0107e imati realna ostvarenja koja bi omogu\u0107ila razvoj zrelog samopo\u0161tovanja. Time je upu\u0107ena na kompenzaciju ose\u0107anja inferiornosti preko kreiranja la\u017ene, grandiozne slike o sebi (reparacija \u201egrandioznog selfa\u201c \u2013 fantaziranje, samoobmanjivanje sebe i drugih) ili na \u017eivljenje kroz druge (\u201eti si veliki, ja sam sa tobom, onda sam i ja veliki\u201c \u2013 \u0161to je poku\u0161aj reparacije \u201eidealizovanog roditeljskog imaga\u201c).<\/p>\n\n\n\n Razmotri\u0107emo uticaj razvoja volje na sposobnost za rad i iz ugla teorije Roberta Assagiolija (1973). I za Assagiolija, kao i za Ranka, volja je unutra\u0161nja sila koja nas vodi ka samorealizaciji. Ona je \u201ecentralni element i direktna ekspresija Ja ili Selfa\u201c.Assagioli govori o tri stadijuma volje: 1. Prepoznavanje da volja postoji, 2. Imati volju, i 3. Biti volja. <\/strong>Njegov prvi stadijum, prepoznavanje da volja postoji, odgovara onome \u0161to Rank naziva autonomnom voljom, tako da se Assagiolijeve faze razvoja volje, zapravo, nastavljaju na faze koje je definisao Rank (kontra volja, dobra volja, autonomna volja).<\/p>\n\n\n\n Pre nego \u0161to prepoznamo da volja postoji mo\u017eemo \u017eiveti u stanju neautenti\u010dnosti u kojem su na\u0161e aktivnosti zasnovane na socijalnim o\u010dekivanjima, bez uzimanja u obzir, ili \u010dak bez svesnosti sopstvene procene okolnosti (taj stadijum razvoja volje je Rank nazivao dobrom voljom). Takvom kapacitetu za rad nedostaje proaktivnost i snaga volje da se podr\u017ee sopstvene akcije i ciljevi (zapravo, nedostaje inicijativa, preduzetni\u0161tvo). Prisetimo se \u0161ta nam je rekao Jaques (1960): on izdvaja dve komponente rada: prva komponenta je propisani sadr\u017eaj \u2013 zakoni, obi\u010daji, resursi, instrukcije, pravila i norme i materijalna ograni\u010denja. \u0422o je komponenta u kojoj nema prostora za slobodu izbora, ve\u0107 predstavljaju okvir u kojem se rad odvija i u \u010dijim granicama su mogu\u0107i izbori. Drugu komponentu predstavljaju svi oni sadr\u017eaji procesa rada u kojem postoji sloboda izbora, procenjivanje, razboritost i odlu\u010divanje. Ono \u0161to se u radu do\u017eivljava kao psihi\u010dki napor je upravo intenzitet ili te\u017eina odgovornosti koja je povezana sa aspektom rada u kojoj postoji sloboda izbora.<\/strong> Uskla\u0111ivanje sa pravilima i regulativama i drugim propisanim aspektima rada zahteva znanje. To ili znate ili ne znate da radite. Ali, taj aspekt ne zahteva psihi\u010dki napor promu\u0107urnosti, razboritosti i odlu\u010divanja, sa kojima je povezana i anksioznost.<\/p>\n\n\n\n \u0160to je du\u017ei period vremena samostalnosti u radu, du\u017ee mora da se podnosi anksioznost neizvesnosti i nesigurnosti, anksioznost bez koje se rad ne mo\u017ee obavljati. Sposobnost da se odr\u017ei kontinuirano prora\u0111ivanje ansioznosti , i da se nastavi sopstveno naho\u0111enje i dono\u0161enje odluka, zahteva da potrebni i simboli\u010dki sadr\u017eaji mentalnih procesa uklju\u010denih u rad predominiraju nad konkretivnim procesima \u2013 \u0161to je stanje stvari u kojem ljubav dominira nad mr\u017enjom. To su uslovi koji dovode do poverenja u sopstvene kapacitete za prosu\u0111ivanje, \u0161to nedostaje osobama \u010dij je volja na stepenici razvoja \u201cdobre volje\u201d.<\/p>\n\n\n\n Tek na stadijumu koji je nastavak razvoja \u2013 \u201eprepoznavanje da volja postoji\u201c- javja se i ose\u0107anje sopstvene odgovornosti<\/strong> koje proisti\u010de iz prepoznavanja da imamo odre\u0111eni stepen kontrole nad onim unutra\u0161njim i spolja\u0161njim iskustvima koja oblikuju na\u0161 \u017eivot. Ovak aspekt volje, ako je razvijen, \u010dini osobu sposobnom da u radu kreira svoje ciljeve i na\u010dine rada, da se ne povinuje samo socijalnim o\u010dekivanjima, zadatim formama rada. <\/strong>Osoba dobija kapacitet za proaktivnost i kreativnost u procesu rada.\u2026<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zapravo, mo\u017eemo re\u0107i da su prepoznavanje da volja (autonomna) postoji, imati volju i biti volja, tri stadijuma razvoja autonomne volje. Osobe koje nisu dostigle ove stadijume razvoja volje nemaju do\u017eivljaj da su odgovorne za ono \u0161to se zbiva u njihovom radu, ve\u0107 da su samo izvr\u0161ioci zadataka za \u010diju je svrhovitost, strukturisanje, re\u0161avanje problema\u2026odgovoran neko drugi. Njihovo je \u201eda rade, a ne da misle\u201c. Oni su \u201evojnici rada\u201c.<\/p>\n\n\n\n Finalni stadijum razvoja volje je ose\u0107anje da mi jesmo volja. To se ose\u0107a kao znanje da su, duboko u nama, na\u0161 self i na\u0161a volja duboko intimno povezani. Nije potrebno da \u201eprikupimo volju\u201c da bismo ne\u0161to uradili, da \u010dekamo da \u201eimamo volju\u201c za ne\u0161to. Nema unutra\u0161nje borbe izme\u0111u \u201emrzi me\u201c i \u201eho\u0107u\u201c. Ovaj stepen razvijenosti volje omogu\u0107ava \u010doveku da u radu bude u potpunosti dosledan i autenti\u010dan.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Assagioli je, tako\u0111e, identifikovao i \u010detiri aspekta razvijene volje: 1. Jaka volja, 2. Ve\u0161ta volja, 3. Dobra volja i 4. Transpersonalna volja. <\/strong>Moglo bi se re\u0107i da su jaka volja i ve\u0161ta volja manifestacije volje na individualnom nivou, dok su dobra volja i transpersonalna volja stavovi ili vrednosti koje pridodajemo na\u010dinu na koji koristimo jaku ili ve\u0161tu volju.<\/p>\n\n\n\n Jaka volja <\/strong>daje snagu i energi\u010dnost li\u010dnosti. Me\u0111utim, ta snaga, ako se koristi bez ve\u0161te volje i dobre volje, mo\u017ee biti i \u0161tetna po kapacitet za rad i kvalitet odnosa u radnom okru\u017eenju. Osoba mo\u017ee imati jaku volju da \u201eistera svoje\u201c, prave\u0107i pri tome pogre\u0161ne korake kao \u201emuva bez glave\u201c ili povre\u0111uju\u0107i ljude. Sna\u017ena, ve\u0161ta i dobra volja se moraju razviti i balansirati da bismo govorili o potpuno razvijenoj volji.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to je bitno razjasniti kada analiziramo volju osobe je njen smer na kontinuumu parazitiranje-individuacija. Da li akti volje vode separaciji i individuaciji, ili vode tome da osoba koristi snagu svoje volje kako bi parazitirala na drugome (naterala, kontrolisala, manipulisala, otela\u2026). Ako volja ne ide u razvojnom smeru individuacije, ona mo\u017ee krenuti, kako je Erikson govorio, u dva pogre\u0161na pravca: malignitet ili maladaptaciju. Malignitet je bezvoljnost, nedostatak volje, a maladaptacija kori\u0161\u0107enje jake volje u svrhe manipulacije drugima-u svrhe parazitiranja. Iz tog razloga, mislimo da bi bilo adekvatno dodati ovom Assagiolijevom stadijumu i dva atributa koji odre\u0111uju njen smer: \u201cparazitsko-manipulativna jaka volja\u201d i \u201cjaka volja za individuacijom\u201d. <\/strong>Parazitsko manipulativna jaka volja je patologija volje koja nastaje kada imamo defekt u nekim od bazi\u010dnih sposobnosti o kojima smo ve\u0107 govorili (u poglavlju odnos volje i drugih bazi\u010dnih emotivnih sposobnosti i odnosu volje i narcizma)<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161ta volja: <\/strong>Drugi aspekt volje je ve\u0161tost. Ta sposobnost nam omogu\u0107uje da stimuli\u0161emo, reguli\u0161emo i usmeravamo druge aspekte na\u0161eg bi\u0107a<\/strong>, na\u0161e emocije, misli, impulse, intuiciju, imaginaciju i senzacije, kako bismo postigli \u017eeljeni cilj. Mo\u017eemo re\u0107i da koncept ve\u0161te volje spaja i balansira konaciju sa kognicijom i emocijama. <\/strong>Me\u0111utim, i ve\u0161ta volja mo\u017ee biti parazitsko-manipulativna, usmerena na ve\u0161to kori\u0161\u0107enje drugih osoba <\/strong>(na primer, kod osoba sa narcisti\u010dkim poreme\u0107ajem li\u010dnosti, psihopatije\u2026). Mo\u017ee biti \u201cparazitsko \u2013 manipulativna ve\u0161ta volja\u201d i \u201cindividuaciona ve\u0161ta volja\u201d.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dobra volja <\/strong>je sinteza ljubavi i volje<\/strong>. Zato se dobra volja mo\u017ee razviti biranjem ciljeva koji su konzistentni sa dobrobiti drugih i op\u0161tim dobrom za ljudskost<\/strong>. Za razliku od jake volje i ve\u0161te volje koje se mogu razviti intrapersonalno, bez vo\u0111enja ra\u010duna o drugima, dobra volja, kao i transpersonalna volja i univezalna volja, mogu se razviti samo interpersonalno. Dostizanje ovog stadijuma razvoja volje (<\/strong>za koji je nu\u017eno prevazila\u017eenje osnovne dileme ambivalencije-\u201d\u017eiveti na svoj ra\u010dun\u201d, bez eksploatacije drugih) u\u010dvr\u0161\u0107uje smer volje u pravcu individuacije.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Izvan tog nivoa li\u010dne svesnosti mo\u017ee se otkriti i vi\u0161i, transpersonalni self,<\/strong> ka\u017ee Assagioli. Prepoznavanjem veze izme\u0111u individualne volje i \u201eTranspersonalne volje\u201c postajemo povezani sa spiritualnim aspektima na\u0161eg bi\u0107a. Na tim najv\u0161im nivoima povezanost se ose\u0107a kao dobrovoljno pridru\u017eivanje individualne volje univerzalnoj volji, univerzalnim principima koji se do\u017eivljavaju vi\u0161im od individualnog selfa. Taj aspekt volje se odra\u017eava na zrelu sposobnost za rad tako \u0161to pro\u0161iruje granice osobe, daje joj do\u017eivljaj spiritualnosti, svetosti rada. Ljudi na ovom stepenu razvoja volje su sposobni da rade mudro, da uvek imaju \u0161iru perspektivu, da razumeju \u017eivot i potrebe ljudi i da svojim radom doprinose op\u0161toj dobrobiti. <\/strong>Mogu biti posve\u0107eni podsticanju drugih na rad, preno\u0161enju znanja, postaju, kako bi rekao Erikson, generativni. Njihov rad je odraz dubokog po\u0161tovanja \u017eivota. Uspevaju da stvore ne\u0161to \u0161to ostaje generacijama koje dolaze. Definisali smo samoza\u0161titu kao svrhu rada. Me\u0111utim, krug koji obuhvata za\u0161tita, kod ljudi sa transpersonalnom voljom, pro\u0161iruje sa daleko izvan njih samih, njihove porodice, bli\u017enjih, radne organizacije\u2026na \u010dove\u010danstvo i op\u0161te dobro. Rad i ljubav se spapaju u jedno.<\/p>\n\n\n\n Svrha rada jeste samoza\u0161tita. Me\u0111utim, ako je taj krug samoza\u0161tite sveden samo na individuu, ne mo\u017ee se razviti dobra niti transpersonalna volja. \u0160to je u\u017ei krug koji za\u0161tita obuhvata, to je volja na ni\u017eoj liniji razvoja. Ako ja radim samo zato da bih sebi priu\u0161tio bolje uslove \u017eivota, a ne uzimam u obzir u dobrobit drugih na koje moj rad mo\u017ee da uti\u010de (kolektiva, organizacije, korisnika mojih proizvoda) moja volja je egocentri\u010dna, iako rad ispunjava osnovnu biolo\u0161ku svrhu-samoza\u0161titu. Asagioli je govorio o tome da su osnovne prepreke<\/strong> koje se suprotstavlja dobroj volji, volji koja je preduslov sposobnosti za zreo kapacitet za rad, samocentriranost<\/strong> i sebi\u010dnost.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Samocentriranost mo\u017ee da koegzistira sa iskrenom povezano\u0161\u0107u sa drugima, sa aktima po\u017ertvovanja. Generalna tendencija samocentriranosti je da osoba sve pripisuje sebi, da sve razmatra samo iz svog ugla, da se koncentri\u0161e samo na svoje ideje i sopstvene emocionalne reakcije. Samocentrirana osoba mo\u017ee iskreno \u017eeleti da \u010dini dobro, ali samo na svoj na\u010din, i \u010desto je sklona da bude te\u0161ka ili fanati\u010dna. Ona \u017eeli da svakoga uveri u sopstvena uverenja, nametne svoje metode rada i vidi re\u0161enje samo u onome \u0161to ona nudi. Takva osoba mo\u017ee da u\u010dini \u0161tetu i sa najboljom namerom.<\/p>\n\n\n\n Sebi\u010dnost je, za razliku od samocentriranosti, rezultat bazi\u010dne potrebe za samoza\u0161titom, samoispoljavanjem, ishod \u017eelje da se poseduje i dominira. Ona, kao takva, stalno nailazi na prepreke koje spre\u010davaju njeno zadovoljenje, \u0161to pobu\u0111uje agresivnost i nasilnost, impuls da se uni\u0161ti ono \u0161to ometa postizanje \u017eeljenih ciljeva (sli\u010dno pojmu \u201cPatolo\u0161ki narcizam\u201d). Jasno je da samocentrirana i sebi\u010dna volja, i kada je jaka i ve\u0161ta, ozbiljno o\u0161te\u0107uju zreli kapacitet osoba za rad i saradnju.<\/p>\n\n\n\n Ako je smer volje okrenut ka individuaciji, vodi\u0107e do samoostvarenja, do rada koji vodi realizaciji sopstvenih radnih kapaciteta. Ako je okrenut u smeru parazitiranja, vodi\u0107e do manipulativnih strategija usmerenih ka uticaju na volju drugih.<\/p>\n\n\n\n Kada smo govorili o zrelom kapacitetu za ljubav napomenuli smo da su manipulacije voljom usmerena na zaustavljanje razvoja druge osobe, \u0161to je antipod ljubavi, ako je defini\u0161emo kao aktivnost usmerenu ka razvoju druge osobe. Manipulator je osoba koja eksploati\u0161e, koristi i kontroli\u0161e sebe i druge kao \u201cstvari\u201d na odre\u0111eni prepoznatljiv i samopora\u017eavaju\u0107i na\u010din. Uspe\u0161an manipulator ne dobija ono \u0161to mu je potrebno \u2013 ljubav ili samoispunjavaju\u0107i produktivan rad, ve\u0107 ne\u0161to drugo \u0161to uzima kao zamenu: mo\u0107, sigurnost, zavisnost, posedovanje, dominaciju ili submisivno vezivanje\u2026I sebe i drugu osobu pretvara u \u201estvari\u201c, ne\u0161to \u0161to se mo\u017ee kontrolisati razli\u010ditim oblicima manipulacije voljom.<\/p>\n\n\n\n Vrlo su \u010desti seminari i radionice u okviru poslovnih edukacija koje se bave ve\u0161tinama snala\u017eenja sa \u201ete\u0161kim ljudima\u201c, jer su ljudi zainteresovani za u\u010denje takvih ve\u0161tina, pogotovo ako su im ti te\u0161ki ljudi pretpostavljeni, poslovni partneri, mu\u0161terije\u2026Prave se tipologije takvih osoba: Ljudi koji stalno kritikuju, negativisti, ljudi koji sve znaju (\u201eBuldo\u017eeri\u201c i \u201eBaloni\u201c), super prijatni ljubazni ljudi, neodlu\u010dni, tihi i hladni, \u201eSnajperi\u201c (otvoreno neprijateljski i agresivni) , impulsivci\u2026Pa onda idu preporuke kao \u0161to su:<\/p>\n\n\n\n \u201e\u0160ta sa ljudima koji stalno kritikuju: <\/em>Pa\u017eljivo slu\u0161anje \u2013 slu\u0161anje se isplati jer dobro uo\u010davaju problem, ali ne znaju konstruktivno da ga re\u0161e. Ukazati im pa\u017enju. Mo\u017ee biti korisna metoda parafraziranja: \u00bbAko sam vas dobro razumela\u2026ponoviti svojim re\u010dima. Koristiti vremenski i situaciono specifi\u010dne odgovore-pobijati njihovo \u00bbuvek i nikada\u00ab primerom koji se odigrao u to i to vreme\u2026\u00ab<\/em><\/p>\n\n\n\n Pa onda idu sugestije i ve\u0161tine za ostale tipove manipulatora\u2026\u0161ta sa ovima, \u0161ta sa onima\u2026I, umesto da se bave radom i pobolj\u0161anjem svojih kapaciteta za rad, ljudi moraju da u\u010de \u201eve\u0161tine odupiranja manipulaciji\u201c ili pak ve\u0161tine manipulacije, koje se, tako\u0111e, u izobilju nude kroz razne edukacije zaposlenih. Tako radno okru\u017eenje, umesto sredine koja je prilago\u0111ena ostvarivanju osnovne svrhe rada-samoza\u0161tite, stvaranja boljih uslova za \u017eivot, postaje arena za okr\u0161aje raznih tipova manipulanata i zadovoljenje drugih, nerazvojnih psiholo\u0161kih potreba.<\/p>\n\n\n\n Jedan od uzroka manipulativnih te\u017enji <\/strong>\u010doveka egzistencijalisti vide u nespremnosti da se prihvate rizici i neizvesnosti koje \u017eivot sa sobom nosi, u nespremnosti da se pove\u0107anjem sopstvenih radnih kapaciteta osigura samoza\u0161tita i za\u0161tita drugih.<\/strong> Ose\u0107amo se bespomo\u0107nima pred brojnim mogu\u0107nostima da nam se dogodi ono \u0161to je izvan na\u0161e kontrole. Dok \u0107e aktivni manipulator poku\u0161avati besomu\u010dno da kontroli\u0161e sve \u0161to mo\u017ee da bi se odbranio od tog ose\u0107anja, pasivni manipulator \u0107e se braniti ose\u0107anjem da ne mo\u017ee da kontroli\u0161e ni\u0161ta. Time \u0107e privu\u0107i aktivnog manipulatora da ga vidi kao stvar, objekt za manipulaciju (jer i sam sebe tako do\u017eivljava). Pasivno manipuli\u0161u\u0107i aktivnim manipulatorom, pasivni manipulator izvla\u010di \u201cna kvarno\u201d neki ose\u0107aj mo\u0107i i kontrole, dok aktivni manipulator \u017eivi u sopstvenoj iluziji aktivnog posedovanja mo\u0107i. Umesto da rade, i kroz tu sposobnost obezbe\u0111uju ose\u0107aj sigurnosti. Susre\u0107emo sve vi\u0161e ljudi koji su umorniji od \u201eme\u0111uljudskih odnosa\u201d na poslu, u okviru profesije, nego od samog rada koji obavljaju.<\/p>\n\n\n\n Manipulativni obrasci koje osoba primenjuje u ljubavnim odnosima uglavnom su sli\u010dni onima koje primenjuje u radu. Ponekada to nije o\u010digledno, ali se dubljom analizom mogu otkriti korespodentni obrasci u obe sfere \u017eivota. Prisetimo se kruga manipulacija koji smo prikazali ranije. Kakve obasce u radu pokazuju odre\u0111eni tipovi manipulatora:<\/p>\n\n\n\n Slabi\u0107: prenagla\u0161ava svoju osetljivost. <\/strong>Njegovom kapacitetu za rad nedostaje snaga, sposobnost za odgovornost, preuzimanje rizika, samostalnost u radu.On se pla\u0161i da ne pogre\u0161i dok radi, preosetljiv je na svaku kritiku, ima veliku tremu, strah od preuzimanja odgovornosti\u2026on bi da slu\u0161a, a ne da odlu\u010duje u procesu rada, i treba mu je diktator koji \u0107e da preuzme te uloge. Potrebna mu je osoba koja voli da vlada, pokazuje svoju mo\u0107 i dominaciju. Me\u0111utim, Slabi\u0107 razvija brojne ve\u0161tine za izla\u017eenje na kraj sa diktatorom. Spada u pasivne manipulatore: <\/strong>one koji odustaju od toga da mogu da kontroli\u0161u ne\u0161to u svom \u017eivotu, i tu ulogu prepu\u0161taju aktivnim manipulatorima. Dok aktivni manipulator dobija pobe\u0111ivanjem, pasivni manipulator dobija gubljenjem. <\/strong>Dopu\u0161tanjem aktivnom manipulatoru da misli umesto njega i da radi za njega, on pobe\u0111uje onoga iznad njega pasivno\u0161\u0107u i umrtvljeno\u0161\u0107u. On je \u201czaboravan\u201d, \u201cne \u010duje\u201d, pasivno je tih\u2026Razvija razli\u010dite oblike pasivno agresivnog pona\u0161anja za suprotstavljanje Diktatoru i manipulaciju njime. Rezultat obi\u010dno bude takav da Diktator vi\u010de, nare\u0111uje, jasno pokazuje kako niko ne mo\u017ee da mu primakne po sposobnostima i snazi\u2026ali, polako natovaruje na sebe mnoge aktivnosti i radne obaveze slabi\u0107a i \u201enosi ga na grba\u010di\u201d. Slabi\u0107 mu je potreban kao opozit za pore\u0111enje u kojem ose\u0107a ogromnu razliku u svoju korist. Poznato je da se Diktatori, uglavnom, okru\u017euju slabi\u0107ima (\u201euvlaka\u010dima\u201d koji \u0161alju komunikacione poruke \u201eJao, kako si ti veliki, a ja mali\u2026ne umem, ne mogu, ne znam\u2026Nikada te ne\u0107u ugroziti, samo mi dozvoli da budem neodgovoran\u201d<\/em>). Volja slabi\u0107a je okrenuta u kontra smeru \u2013 ka parazitiranju, i bitno o\u0161te\u0107uje njegov kapacitet za rad. Ljubav i rad su aktivnosti koje mogu da ispune \u010doveka i njegov identitet. Slabi\u0107 menja ispunjenost i individualnost koju donosi rad za parazitizam neodgovornosti i izbegavanje rizika.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Diktator: prenagla\u0161ava svoju snagu. <\/strong>Njegovom kapacitetu za rad nedostajeempati\u010dnost za saradnike, sposobnost da prepozna i prihvati sopstvena ograni\u010denja. Kroz rad zadovoljava potrebe za nadkompenzacijom potisnutog ose\u0107anja inferiornosti. Mo\u017ee dobiti pokoravanje (sa pasivno agresivnim pona\u0161anjem) ili bunt. Naj\u010de\u0161\u0107e bira ili pravi slabi\u0107e od poslovnih partnera, zaposlenih, saradnika\u2026Spada u aktivnemanipulatore: <\/strong>onekoji poku\u0161avaju da kontroli\u0161u druge aktivnim metodama. Oni izbegavaju suo\u010davanje sa sopstvenim slabostima zauzimaju\u0107i ulogu ja\u010deg u odnosu. Dominira, nare\u0111uje, navodi autoritete, i \u010dini sve \u0161to \u0107e kontrolisati osobe iz njegove radne okoline. Uveren je da je to dobar na\u010din odnosa, \u201e\u010dvrsta ruka\u201c, ispravno vo\u0111enje ili sara\u0111ivanje. \u201eMora da se zna ko je gazda u ku\u0107i, ina\u010de se svi raspuste\u201c, naj\u010de\u0161\u0107a je racionalizacija za ovu varijantu manipulacije voljom drugih. On\/ona sve najbolje zna i ume, i za sve je najbolje da ga slu\u0161aju i povinuju se. Kao rukovodioc, Diktator nije sposoban za delegiranje odgovornosti i \u010desto sam postaje \u017ertva te svoje nesposobnosti \u2013 sva odgovornost padne na njih. Diktator \u010desto ima problema sa odr\u017eavanjem balansa u narcisti\u010dkom sektoru li\u010dnosti (Radna okolina i postignu\u0107a mu slu\u017ee kao selfobjekti za odr\u017eavanje grandioznog selfa.) Pored toga, osnova svih prikazanih tipova manipulacija voljom je problem tolerancije na ambivalenciju i odre\u0111eni defekt u celovitosti objekta. Diktator ne mo\u017ee da odr\u017ei celovitu sliku sebe, da prihvati svesno slabe delove sebe. On nagla\u0161ava snagu i dominaciju odcepljuju\u0107i ili potiskuju\u0107i svoje slabosti. Zato su mu potrebni slabi da bi odr\u017eavali njegov do\u017eivljaj sebe kao jakog. Manipulacije voljom se zasnivaju na projekciji sopstvenih unutra\u0161njih suprotnosti na druge. Umesto da prihvate i integri\u0161u taj deo sebe, manipulatori ga izbacuju napolje, u drugoga, i onda kontroli\u0161u taj deo sebe u drugome. To bitno uti\u010de na njihov kapacitet za saradnju u procesu rada jer u saradni\u010dki odnos eksternalizuju svoju unutra\u0161nju borbu. Diktator menja ispunjenost radom i saradnjom za iluziju mo\u0107i.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kalkulator: prenagla\u0161ava svoju kontrolu. <\/strong>On menja ispunjenost radom i saradnjom za slast pobede i koristoljublje. <\/strong>Spada u kompetitivne manipulatore <\/strong>kojivide \u017eivot kao konstantnu igru gubljenja i dobijanja, u kojoj mora da se bude obazriv borac. Za njega je radna sredina bitka u kojoj su svi suparnici, ili neprijatelji, realni ili potencijalni. On menja aktivne i pasivne metode manipulacije, zavisno od \u201cvrste bitke\u201d, i mo\u017ee se smatrati nekom me\u0161avinom aktivnog i pasivnog manipulatora. Obmanjuje, zavodi, la\u017ee\u2026stalno poku\u0161avaju\u0107i da prevari i kontroli\u0161e druge ljude kako bi izvukao neku korist. Mo\u017ee da koristi i metode indiferentnog manipulatora,daigra ulogu indiferentne osobe bez nade. On se povla\u010di iz kontakata sa drugima. Na radnom mestu, on se vi\u0161e bavi manipulacijama usmerenim na sticanje statusa, zavo\u0111enje, spletkarenje, pobe\u0111ivanje konkurenata, nego samim radom. \u201eFilozofija\u201d kalkulatora je da \u201ecilj opravdava sredstvo\u201d, a njegov cilj je li\u010dna korist i pobeda. Sli\u010dno diktatoru, Kalkulator negira svoju zavisnost tako \u0161to krade i otima manipulacijama ono \u0161to bi \u017eeleo da dobije spontano (ali ne veruje da bi i\u0161ta dobio ako ne otme ili uzme prevarom). Kalkulator negira sopstvenu vrednost, realnu kompetenciju, kreativnost, i okre\u0107e se manipulaciji kako bi dobio ne\u0161to umesto toga \u2013 iluziju pobede i kontrole nad drugima. On ne veruje u mogu\u0107nosti vrednosti sopstvenog rad na osnovu koje bi mogao i da za-radi, i zato mora da prevari da bi dobio privilegije i status.<\/p>\n\n\n\n Lepljivac: Prenagla\u0161ava zavisnost. <\/strong>Spada u pasivne manipulatore. Naj\u010de\u0161\u0107e je satelit kalkulatora, njegov \u201efan\u201d. Dopu\u0161ta da bude zaveden od kalkulatora, da bude deo njegove \u201eklike\u201d ili \u201esvite\u201d jer mu kalkulator deluje kao samostalna osoba, borac. On tako vidi samostalnost. Ne veruje u samostalnost koja se posti\u017ee kompetencijom, vredno\u0161\u0107u sopstvenog rada, jer ne veruje u sopstveni vrednost, a nema \u201epetlju\u201d da \u201emuva\u201d kao kalkulator. Biti sposoban, za lepljivca, kao i za kalkulatora, zna\u010di umeti da se \u201epromuva\u0161\u201d, \u201eplasira\u0161\u201d, \u201ena\u0111e\u0161 vezu\u201d\u2026On je osoba koja se \u201edivi sposobnima\u201d i lepi se uz njih, o\u010dekuju\u0107i koje \u201epar\u010de sa trpeze\u201d\u2026kao \u0161to se \u010desto nesigurni tinejd\u017eeri lepe \u201epopularnima\u201d u \u0161koli. On menja ispunjenost u radu i saradnji za \u201emrvice veli\u010dine u bezbednoj senci kalkulatora\u201d (bezbednoj jer ne rizikuje on, ve\u0107 kalkulator. Kalkulator ga, sa druge strane, i mami tim \u201emrvicama slave\u201d).<\/p>\n\n\n\n Siled\u017eija: Prenagla\u0161ava agresiju, <\/strong>okrutnost, i neljubaznost. Spada u aktivne manipulatore. Kontroli\u0161e nekim oblikom pretnje. On je \u201cPoni\u017eava\u010d\u201d, \u201cMrzilac\u201d, \u201cGrubijan\u201d, \u201cZastra\u0161iva\u010d\u201d. \u017denska varijanta je \u201cKu\u010dka\u201d ili \u201cD\u017eangrizalo\u201d. Siled\u017eija koristi kontrolu kao egzistencijalni otpor prema \u017eivotu. U radu, on je osoba koja rukovodi zastra\u0161ivanjem, silom. Umesto saradnje i timskog rada dobija pokornost. Ispunjenost radom i saradnjom menja za ose\u0107aj mo\u0107i koji dobija kroz strah drugih.<\/strong> Kontrola je njegov egzistencijalni otpor prema \u017eivotu. Sli\u010dno kalkulatoru, siled\u017eija negira sopstvenu vrednost (i vrednost drugih. Prema drugima se pona\u0161a kao i prema sebi). U dubini, sebe ne smatra vrednim, pa koristi agresiju da bi dobio ne\u0161to u zamenu \u2013 ose\u0107aj nadmo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Dobrica: (\u201cUvek ljubazni\u201d, \u201cDivan de\u010dko\u201d\u2026) Prenagla\u0161ava bri\u017enost, ljubav\u2026\u201d \u201cubija\u201d ljubazno\u0161\u0107u. <\/strong>Spada u aktivne manipulatore. U izvesnom smislu, sa njim je mnogo te\u017ee iza\u0107i na kraj nego sa siled\u017eijom. Ne mo\u017eete da se borite sa Dobricom. U konfliktu sa Siled\u017eijom, Dobrica gotovo uvek pobe\u0111uje. Varijacije Dobrice su \u201cUgo\u0111iva\u010d\u201d, \u201cBezazleni\u201d, \u201cSvetac\u201d, \u201cOnaj koji se ne me\u0161a\u201d, \u201cNevin\u201d, \u201cNezahtevan\u201d. Manipuli\u0161e izazivanjem ose\u0107anja krivice i stvaranjem \u201eduga\u201d (\u201evidi\u0161 \u0161ta sve \u010dinim za tebe<\/em>\u201d). Dobrica negira ili potiskuje i projektuje u druge sopstvenu agresiju, poku\u0161avaju\u0107i potom da manipuli\u0161e tim drugima preteranom dobrotom. Potiskuju\u0107i agresiju, Dobrica potiskuje i zdravu agresivnost, sopstvenu sposobnost za asertivno pona\u0161anje. On je pasivno agresivan. I Dobrice su uvr\u0161tene u kategoriju \u201ete\u0161kih ljudi\u201d sa kojima treba nau\u010diti ve\u0161tine komuniciranja u radnoj sredini. Dobrice: \u201eDaju nerealna obe\u0107anja. Izme\u0111u obe\u0107anog i realizovanog postoji velika razlika, govore ono \u0161to \u017eelimo da \u010dujemo, izbegavaju kritiku, konflikte, nasmejani su i ljubazni, sve dok vam ne\u0161to istinski ne zatreba\u00ab. <\/strong>Da bi se obavio neki ozbiljan radni zadatak nisu dovoljne lepe re\u010di i ljubaznost. Umesto da radi, Dobrica se \u00bbudvara\u00ab i time dobija prihva\u0107enost. Rad zahteva i izvesnu dozu zdrave agresivnosti, sposobnost da se odlu\u010di, \u00bbprese\u010de\u00ab, suprotstavi nekome ili ne\u010demu kada je to potrebno. Efikasnost obavljanja radnih zadataka mo\u017ee biti zna\u010dajno ugro\u017eena ako se izbegava svako suprotstavljanje ili ukazivanje na gre\u0161ku da se \u00bbne bismo zamerili\u00ab sa nekim. Sa ljudima koji vas odbiju znate na \u010demu ste. Sa Dobricom ne znate na \u010demu ste ni kada prihvati neki posao ili zatra\u017eenu pomo\u0107. Dobrica menja ispunjenost radom i saradnjom za iluziju prihva\u0107enosti i sigurnost nezameranja.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sudija: prenagla\u0161ava kriticizam. <\/strong>Spada u aktivne manipulatore. On nikome ne veruje i stalno okrivljuje, kivan je, te\u0161ko opra\u0161ta. Varijante sudije su \u201cSveznalica\u201d, \u201cTu\u017eilac\u201d, \u201cPop\u201d(onaj koji popuje\u201d), \u201cSakuplja\u010d nezadovoljstava, tu\u0111ih greha\u2026\u201d, \u201cUpore\u0111iva\u010d\u201d (vidi kakav si ti, a kakav je X.X.) , \u201cTreba \u2013 Mora\u201d, \u201cPosti\u0111iva\u010d\u201d, \u201cOsvetnik\u201d, \u201cUbe\u0111iva\u010d\u201d, \u201eKontrol frik\u201d\u2026Tako\u0111e bira kontrolu kao egzistencijalni otpor prema \u017eivotu. U \u201eispravnosti\u201d vidi svoju veli\u010dinu. On je veliki zastupnik \u201epravde i istine\u201d, sa misijom da sudi gre\u0161nima. On negira, potiskuje ili projektuje u druge sopstvene slabosti, nedostatke, neprijateljske porive. Usmeravaju\u0107i se na tu\u0111e nedostatke, on ne vidi svoje, \u0161to ga zaustavlja u razvoju (ne mo\u017ee da promeni ono \u0161to ne priznaje). U radnom okru\u017eenju on je \u201ede\u017eurni inspektor\u201d, onaj koji \u201elovi\u201d neradnike, neznalice, zabu\u0161ante, folirante\u2026prave\u0107i od procesa rada sudski proces. On stalno nekome \u201edi\u0161e za vratom\u201d stvaraju\u0107i, umesto radne, paranoidnu atmosferu. Sudija menja ispunjenost radom i saradnjom za<\/strong> ose\u0107aj sopstvene ispravnosti i veli\u010dine.<\/strong> Va\u017enije mu je da bude u pravu, nego da li \u010dini pravu stvar. Nije u stanju da prihvati sopstvenu nesavr\u0161enost i gre\u0161nost i izbacije to napolje projekcijom u druge. Sudija je, na poslu, \u201ezadu\u017een\u201d da kritikuje, ali ne i da re\u0161ava probleme. Za to je zadu\u017een Za\u0161titnik \u2013 \u201ede\u017eurni realizator\u201d, onaj koji \u201evadi fleke\u201d, preuzima re\u0161avanje svih problema koje je otkrio sudija na svoja ple\u0107a (U Transakcionoj Analizi se manipulacije voljom prikazuju kao igranje uloga \u201eProgonitelja\u201d, \u201eSpasioca\u201d i \u201e\u017drtve\u201d, i te uloge su osnova \u201eigara\u201d, uhodanih manipulativnih komunikacija koje se igraju u troje).<\/p>\n\n\n\n Za\u0161titnik: prenagla\u0161ava podr\u0161ku, <\/strong>i neosu\u0111uju\u0107i je do neprimerenosti. On razmazi druge, preterano je saose\u0107ajan, i ne dopu\u0161ta onima koje \u0161titi da stanu na svoje noge i odrastu. Umesto da se brine za sopstvene potrebe, on se stara samo o potrebama drugih. U radnom okru\u017eenju, Za\u0161titnik preuzima na sebe radne zadatke drugih, vadi njihove \u201efleke\u201d, gre\u0161ke, lenjosti\u2026\u0161to onemogu\u0107ava korekciju takvih pona\u0161anja. Njemu je \u201e\u017eao da drugi stradaju\u201d, bez obzira na to koliko su tom \u201estradanju\u201d doprineli svojim neadekvatnim odnosom prema radu. On ih \u201epokriva\u201d, \u201enjemu ni\u0161ta nije te\u0161ko\u201d. Za\u0161titnik negira, potiskuje ili projektuje u druge sopstvene potrebe za zavisno\u0161\u0107u i brigom. \u010cini drugima ono \u0161to nesvesno \u017eeli da njemu drugi \u010dine. Ispunjenost radom i saradnjom <\/strong>(u kojoj saradnike do\u017eivljava kao ravnopravne, zrele i odgovorne osobe) zamenjuje za ose\u0107anje zadovoljstva \u0161to je potreban, \u0161to drugi ne mogu bez njega.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U ovim opisima manipulacija voljom nije te\u0161ko prepoznati uticaj nedovoljne razvijenosti prethodnih bazi\u010dnih sposobnosti za obradu emocija na volju osobe. Nedostatak u razvoju bazi\u010dnih emocionalnih kompetencija o kojima smo govorili \u201etera\u201c osobu da razvija neke oblike adaptacije koje je ne vode razvoju i da koristi sopstvenu volju kao izvor energije za manipulacije, \u0161to bitno uti\u010de na njen kapacitet za rad i izopa\u010denje svrhe procesa rada. Deficit u svakoj od bazi\u010dnih emocionalnih sposobnosti na specifi\u010dan na\u010din \u201eosaka\u0107uje\u201c volju i njenu upotrebu u kapacitu za rad.<\/p>\n\n\n\n Osobe sa problemom neutralizacije ne mogu razviti ve\u0161tu volju.<\/strong> Volji je potrebna neutralizovana energija, stabilno \u201cnapajanje\u201d. Zavisna od energije instikata, libida i agresije, volja nije stabilna. Pored nestabilnosti, volja osobe koja nije ovladala sposobno\u0161\u0107u neutralizacije ima i problem \u201copsednutosti\u201d instiktualnim impulsima. Ona nije \u201cjaha\u010d\u201d ve\u0107 \u201ckonj\u201d.Nesposobnost neutralizacije podjednako i agresivnih i libidinoznih impulsa, ako je njihova snaga podjednaka (\u0161to onemogu\u0107ava razvoj tolerancije na ambivalenciju) mo\u017ee dovesti do totalne paralize volje, gubitka volje i kapaciteta za rad.<\/p>\n\n\n\n Volja osobe bez celovitosti objekta je fragmentirana, haoti\u010dna, neusmerena, impulsivna, iracionalna i nesvrhovita. Po\u0161to nisu u stanju da proces rada do\u017eivi u kontinuitetu, kao celovit objekt, proces u kojem se smenjuju uspesi i neuspesi, u kojem se u\u010di iz gre\u0161aka, kroz neuspehe sti\u010du znanja i ve\u0161tine\u2026oni ga vide fragmentirano, crno belim nao\u010darama, kao \u201edobre\u201c i \u201elo\u0161e\u201c dane, kao nespojene fragmente, \u0161to dovodi do velikih oscilacija raspolo\u017eenja, volje i radnih sposobnosti.<\/p>\n\n\n\n Problem sa deficitom u konstantnosti objekta odra\u017eava sa na volju, i preko toga na kapacitet za rad, na vi\u0161e na\u010dina: nedostaje povezanost sa ciljem:<\/strong> konstantnost objekta podrazumeva stabilnu mentalnu reprezentaciju objekta. \u010cvrstu unutra\u0161nju povezanost. Osobe sa nedostatkom konstantnosti objekta imaju volju<\/strong> \u201ekratkog daha\u201c<\/strong>, nestabilno napajanje koje zavisi od stalnih punjenja spolja, od zadovoljenja potreba. Nisu sposobni da odla\u017eu. Ne mogu da odr\u017ee konstantnost cilja, stabilnu mentalnu reprezentaciju cilja rada, ako nema neposrednog zadovoljenja. Te\u0161ko im je da ostvaruju dugoro\u010dne ciljeve koji zahtevaju strpljenje i veru u uspeh kroz kontinuirane napore koji \u0107e, korak po korak, dovesti do cilja. Problemi sa separacijom odra\u017eavaju se na volju tako \u0161to osoba nema volju da radi kad je sama, i njen kapacitet za rad je zavisan od prisustva drugih. Volja je nesamostalna, rastrzana izme\u0111u potrebe za simbiozom i straha od gubljenja sebe. Klacka se izme\u0111u gubljenja u radu, potpune identifikacije sa poslom ili profesijom (nesposobnost diferencijacije sebe i objekta) i straha od gubljenja individualnosti kroz vezivanje za neku oblast rada.<\/p>\n\n\n\n Razli\u010diti oblici netolerancije na frustraciju dovode do gubitka volje u oblastima u kojima se ne mo\u017ee tolerisati frustracija ili do nadkompenzacija kako bi se prevladao ose\u0107aj inferiornosti i anksioznosti vezan za specifi\u010dne frustracije. Nadkompenzacije, kontrafobi\u010dne akcije, mogu dovesti do jake volje koja je obrnula smer \u2013 okrenula se od aktualizacije ka manipulaciji. Takva volja se mo\u017ee koristiti za proces rada, ali menja njegovu osnovnu svrhu.<\/p>\n\n\n\n Nedostatak tolerancije na ambivalenciju dovodi do nekonzistentnosti volje, do \u201evo\u017enje pod ru\u010dnom\u201c. Volja je okrenuta protiv same sebe, sama sebi podme\u0107e \u201eklipove pod to\u010dkove\u201c, ho\u0107e-ne\u0107e. Gura istovremeno u dva smera, ili se smerovi sukcesivno menjaju. Krene, pa stane, napravi, pa pokvari, uradi ne\u0161to, pa to, na neki na\u010din, obezvredi. Ho\u0107e, ali odugovla\u010di, razvla\u010di, ne u\u010dini sve \u0161to je potrebno da bi se do\u0161lo do cilja\u2026Volja oscilira izme\u0111u \u201edobre volje\u201c i \u201ezlovolje\u201c , \u201emrzovolje\u201c , \u201esamovolje\u201c ili \u201ekontra volje\u201c.<\/p>\n\n\n\n Tabela 37-volja i kapacitet za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J.<\/strong>, (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition<\/em>, Behavioral Science, 3, 1 \u2013 13<\/p>\n\n\n\n Abraham, K.<\/strong> (1922). Manifestations of the Female Castration Complex<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 3:1-29<\/p>\n\n\n\n Abraham, K<\/strong>. (1925). Psychoanalytical notes on Coue\u2019s system of self mastery.<\/em> In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. 36.327. London: Hogart Press, 1955.<\/p>\n\n\n\n Abraham, K. <\/strong>(1927).A short history of the development of the libido<\/em>. <\/strong>In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)<\/p>\n\n\n\n Abrams, S.<\/strong> 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406<\/p>\n\n\n\n Adler, G.<\/strong> (1985). Borderline psychopathology and its treatment<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Adler, G<\/strong>. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum<\/em> Amer. J. Psychiatry 138 46-50<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance.<\/em> In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ:<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal.<\/em>, 75:441-455<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (2002). Forgiveness<\/em>. Psychoanal Q., 71:175-212<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1987. Schizoid personality disorder<\/em>, Amer. J. Psychother. 41 499-518<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1989 Narcissistic personality disorder<\/em>, Psychiatric Clinics of North America 12 505-529<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1990a. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder<\/em> (letter to editor) Amer. J. Psychother.<\/em> 147 2<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1990b Paranoid personality disorder, <\/em>Amer. J. Psychother. 44 5-25<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment<\/em>, Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong>, & Byrne, J. P.<\/strong> 1983 The concept of splitting and its clinical relevance<\/em>, Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016<\/p>\n\n\n\n Alpert, A.<\/strong> (1949). Sublimation and Sexualization\u2014A Case Report<\/em>. Psychoanal. St. Child, 4:271-278<\/p>\n\n\n\n American Academy of Pediatric<\/strong>, 2008. Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants, Children, and Adolescents\u2014Third Edition, <\/em>Edited by Joseph F. Hagan Jr. MD, FAAP; Judith S. Shaw, RN, MPH, EdD; and Paula Duncan, MD, FAAP<\/p>\n\n\n\n Anderson, L. & Krathwohl, D. A<\/strong>. (2001) Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom\u2019s Taxonomy of Educational Objectives,<\/em> New York: Longman<\/p>\n\n\n\n Arlow, J.<\/strong> Fantasy systems in twins<\/em>. Psychoanal Q. 1960 Apr;29:175\u2013199.<\/p>\n\n\n\n Assagioli, R<\/strong>. (1973.) The Act of Will<\/em>. New York: Viking Press,<\/p>\n\n\n\n Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W.<\/strong> (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn.<\/em>, 40:1013-1037<\/p>\n\n\n\n Balint, M.<\/strong> 1948. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique<\/em>, New York: Tavistock, pp. 109-120 1959<\/p>\n\n\n\n Balint, A. (1949). <\/strong>Love for the mother and mother love,<\/em> Int. J. Psychoanal. 30:250-258<\/p>\n\n\n\n Bandler, R. and Grinder, J.<\/strong> (1979). Frogs into Princes:<\/em> Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming.<\/em> Real People Press, Boulder.<\/p>\n\n\n\n Bartlett, F.<\/strong> 1973. Significance of Patient\u2019s Work in the Therapeutic Process<\/em>. Contemp. Psychoanal., 9:405-416.<\/p>\n\n\n\n Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G.<\/strong> (1979). Cognitive Therapy of Depression<\/em>. New York: The Guilford Press.<\/p>\n\n\n\n Beck, A.T<\/strong>.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders<\/em>. Intl Universities Press<\/p>\n\n\n\n Becker, E.<\/strong> , 1973, Denial of Deth, <\/em>Free Press, New York<\/p>\n\n\n\n Beebe, B. & Lachmann, F. <\/strong>(1988). The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations.<\/em> Psychoanal. Psychol., 5: 305-337<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. S<\/strong>. (1971). Psychoanalytic observations on the capacity to love<\/em>. In J. B. Mcdevitt & C. F. Settlage, eds., Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler. Madison, CT: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. S.<\/strong> (1980). On the intrapsychic function of falling in love.<\/em> Psychoanal. Q., 49: 56-77<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.S.<\/strong> (1982). Platonic Love, Transference Love, and Love in Real Life<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 30:87-111<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. <\/strong>(1987). The Anatomy of Loving. The Story of Man\u2019s Quest to Know What Love is<\/em>. New York: Columbia University Press,<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.<\/strong> (1988). Freud\u2019s three theories of love in the light of later development.<\/em> Journal of the American Psychoanalytic Association,, 36:653-672.<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.<\/strong> (2001) Finding an object<\/em>. Mod. Psychoanal., 26: 3-13.<\/p>\n\n\n\n Berliner, B. <\/strong>(1958). The role of object relations in moral masochism.<\/em> Psychoanal. Q., 27:38-56<\/p>\n\n\n\n Bernard, M. E.<\/strong> (1991) Staying Rational in an Irrational World, Albert Ellis and Rational Emotive Therapy<\/em>, New York: NY, Carol Communications, Inc<\/p>\n\n\n\n Berne, E. (1964) <\/strong>Games people play. <\/em>New York: Grove Press<\/p>\n\n\n\n Berne, E.<\/strong> (1976). Classification of positions.<\/em> Transactional Analysis Bulletin Selected Articles from Volumes 1 through 9,3. San Francisco: TA Press. (Original work published 1962)<\/p>\n\n\n\n Bettelheim, B.<\/strong> 1960, The Informed Heart<\/em>, New York: Free Press of Glencoe<\/p>\n\n\n\n Bion, W.<\/strong> (1957). Differentiation of the psychotic from the non-psychotic personalities<\/em>. Int. J. Psycho-Anal., 38:266-275.<\/p>\n\n\n\n Bion, W.<\/strong> 1967 Second Thoughts<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Bion, W. R<\/strong>. (1962). Learning from Experience<\/em>. London: Marsefield<\/p>\n\n\n\nManipulacije voljom i kapacitet za rad<\/h4>\n\n\n\n
Ispoljavanje razvijene sposobnosti: <\/em><\/strong>Osoba ima stabilan izvor radne energije, odr\u017eava kontakt sa ciljem. Volje je usmerena ka razvoju. Ne manipuli\u0161e voljom drugih. Osoba ne mora da se tera da radi. Ona je sopstvena volja. Ose\u0107a da ho\u0107e da radi ono \u0161to je odlu\u010dila, a ne da mora. Volja osobe je disciplinovana i ve\u0161ta. Razvijen je ose\u0107aj uzajamnosti.<\/td><\/tr> Ispoljavanja nerazvijene sposobnosti:<\/strong>
Maligniteti:\u00a0<\/strong>slaba volje, bezvoljnost, nedostatak radne energije, \u017eelje za radom, zavisnost od drugih, od tu\u0111e volje.
Maladaptacije:\u00a0<\/strong>kontravolja<\/em>-opoziciono pona\u0161anje, inat, subverzivno pona\u0161anje u radu, razvla\u010denje, odugovla\u010denje, svojevolja.\u00a0Udovoljavanje-<\/em>volja usmerena na to da se udovolji drugima, da se bude dobar, previ\u0161e adaptirano pona\u0161anje.\u00a0Razli\u010diti oblici manipulacija voljom drugih<\/em>-aktivna, pasivna i indiferentna strategija manipulacije: Diktator, Kalkulator, Siled\u017eija, Sudija, Slabi\u0107, Lepljivac, Dobrica, Za\u0161titnik. Nerazvijen ose\u0107aj za uzajamnost.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\nLiteratura:<\/h1>\n\n\n\n