{"id":498,"date":"2022-10-17T08:06:34","date_gmt":"2022-10-17T08:06:34","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=498"},"modified":"2022-10-17T08:06:34","modified_gmt":"2022-10-17T08:06:34","slug":"inicijativa-pokretac-psihe-i-sposobnost-za-zrelu-ljubav","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/koristan_sadr_aj\/inicijativa-pokretac-psihe-i-sposobnost-za-zrelu-ljubav\/","title":{"rendered":"Inicijativa - pokreta\u010d psihe i sposobnost za zrelu ljubav"},"content":{"rendered":"

Definisali smo inicijativu kao sposobnost da se otpo\u010dne, pokrene ne\u0161to samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to da se istraje u otpo\u010detoj aktivnosti. Inicijativa je kad \u201cprepoznam i uradim ono \u0161to mislim da treba da se uradi pre nego \u0161to to neko tra\u017ei od mene\u201d<\/strong>\u2026<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017ee li \u010dovek zrelo voleti bez razvijene sposobnosti za preduzimanje inicijative? Te\u0161ko da je to mogu\u0107e. Bez inicijative je osoba reaktivno bi\u0107e. Ona mo\u017ee imati dobru volju da u\u010dini ono \u0161to je potrebno za razvoj osobe koju voli, za razvoj odnosa, ali ne mo\u017ee sama da otpo\u010dne tu aktivnost. Neko treba da joj ka\u017ee \u0161ta da radi, da joj da \u201edoma\u0107i zadatak\u201c. Bazi\u010dne vrline ili ve\u0161tine koje su uklju\u010dene u inicijativu su ose\u0107anje svrhe i usmerenost, sposobnost dono\u0161enja odluka, sara\u0111ivanje sa drugima i vo\u0111enje drugih, sposobnost da se defini\u0161e li\u010dno usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici (Erikson, 1985). Sposobnost za inicijativu sa sobom nosi realisti\u010dan ose\u0107aj ambicioznosti i svrsishodnosti.<\/p>\n\n\n\n

Ljubavni odnosi nisu doma\u0107i zadatak u kojem je jasno definisano \u0161ta ko treba da radi i za \u010dije je re\u0161avanje dovoljna dobra volja. Nema \u201edobrog recepta\u201c za ljubavne odnose, i nije dovoljno biti poslu\u0161ni dobrovoljac da bi se ostvario zreo ljubavni odnos. Svaki ljubavni odnos podrazumeva stvarala\u0161tvo, a nema stvarala\u0161tva bez inicijative. Iz ljubavnih odnosa drugih ljudi \u010dovek mo\u017ee nau\u010diti po ne\u0161to, neke dobre osnove, postupke, na\u010din odno\u0161enja prema drugome\u2026po ne\u0161to se mo\u017ee nau\u010diti i iz knjiga, filmova\u2026od raznih \u201emodela\u201c. Me\u0111utim, ne mo\u017ee se voleti po bilo \u010dijem modelu, jer bi to zna\u010dilo da su u ljubavnom odnosu dve potpuno indenti\u010dne osobe kao \u0161to su bile osobe iz modela, a to ne biva. Mora se stvoriti ne\u0161to novo, \u0161to nije mogu\u0107e bez inicijative i preuzimanja rizika za novi \u201eljubavni eksperiment\u201c, jer svaka nova ljubav je novi eksperiment, kao \u0161to je i svako novo umetni\u010dko delo. Ne znate \u0161ta \u0107e \u201eispasti iz toga\u201c. Ljudi bez inicijative poku\u0161avaju da budu uspe\u0161ni \u201eplagijatori\u201c ljubavi, a i \u017eivota. Nemaju sposobnost da \u201eprobaju ne\u0161to svoje\u201c.<\/p>\n\n\n\n

U ranijem tekstu o inicijativi govorili smo o dva osnovna faktora koji uti\u010du na razvoj ove sposobnosti:nuklearnom selfu<\/strong> (koji se razvija modifikacijama, sazrevanjem \u201egrandioznog selfa\u201c \u2013 bazi\u010dnih ambicija osobe, i \u201eidealizovanog roditeljskog imaga\u201c \u2013 bazi\u010dnih ideala osobe, povezanih sa talentima i sposobnostima sa kojima se osoba ra\u0111a) (Kohut, 1977) i razvoju seksualnosti ka prevazila\u017eenju Edipovog kompleksa i genitalnom primatu<\/strong> \u0161to omogu\u0107ava sposobnost za uzajamnost (Erikson, 1985). Problemi u razvoju ova dva faktora na specifi\u010dan na\u010din uti\u010du na razvoj sposobnosti za inicijativu i zrelu ljubav.<\/p>\n\n\n\n

Razvoj seksualnosti i inicijative i sposobnost za zrelu ljubav<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Krenu\u0107emo prvo od veze izme\u0111u seksualnosti i inicijative, i refleksije zastoja u seksualnom razvoju na sposobnost za inicijativu i zrelu ljubav. Napomenuli smo da je Erikson smestio po\u010detak razvoja inicijative u period izme\u0111u 3 i 5 godine \u017eivota, u takozvanu falusnu fazu razvoja libida i period kada se odvija Edipalni konflikt. Raniji razvoj u velikoj meri odre\u0111uje koliko \u0107e dete biti \u201epelcovano\u201c za isku\u0161enja falusnog stadijuma i edipalni konflikt. Pominjali smo istra\u017eivanje Hoffmann i saradnika (1999) koje je ukazalo na povezanost ozme\u0111u odgovora majke na detetovu inicijativu vezanu za hranjenje u prvoj godini \u017eivota i daljeg razvoja detetove inicijative. Povoljan materinski odgovor (kad majka ne name\u0107e svoju inicijativu u procesu hranjenja i drugim aktivnostima, ve\u0107 prihvata detetovu\u2026ne \u201csiluje\u201d dete hranom, nije intruzivna) dovodi do toga da dete pokazuje jo\u0161 vi\u0161e inicijative, \u010de\u0161\u0107e poku\u0161ava, pokazuje manje averzivnosti i manje konfliktnosti.<\/strong> Konfliktnost je definisana kao recipro\u010dna razmena odbojnih reakcija kao \u0161to su suprotstavljanje, ga\u0111enje ili neprijateljstvo. Mo\u017eemo, dakle, re\u0107i da se osnove uzajamnosti kao kvaliteta budu\u0107e, razvijene inicijative grade u najranijem periodu \u017eivota. Ovaj kvalitet uzajamnosti, u velikoj meri, odre\u0111uje kasnija detetova do\u017eivljavanja u edipalnom periodu -\u201dpelcuje\u201d dete za isku\u0161enja falusnog stadijuma razvoja<\/strong> (stvaranje defanzivne falusne organizacije li\u010dnosti-nedostatak uzajamnosti).<\/p>\n\n\n\n

Sposobnost za uzajamnost je klju\u010dna za razvoj sposobnosti za zrelu ljubav, i tesno je vezana za razvoj inicijative kao sposobnosti. Da bi se razvila inicijativa koja uklju\u010duje uzajamnost u sebe, kao i kod ostalih bazi\u010dnih emotivnih sposobnosti, dete prolazi kroz nekoliko faza razvoja ove sposobnosti. Zaglavljivanje u bilo kojoj od faza razvoja ima svoju specifi\u010dnu refleksiju na sposobnost za zrelu ljubav. Napomenuli smo ve\u0107 da je Erikson (1985) govorio o tome da razvojni zastoji mogu i\u0107i u dva smera \u2013 maligniteti (premalo ne\u010dega) i maladaptacije (previ\u0161e ne\u010dega). Kada je u pitanju inicijativa, razvoj mogu\u0107ih devijacija izgleda ovako:<\/p>\n\n\n\n

Primer<\/strong><\/td>Maladaptacija<\/strong><\/td>Kriza<\/strong><\/td>Malignitet<\/strong><\/td>Primer<\/strong><\/td><\/tr>
Exploatacija drugih, nebriga za druge u ostvarivanju svojih ciljeva, bezose\u0107ajnost<\/strong><\/td>Nemilosrdnost <\/strong>Bezobzirnost<\/strong><\/td>Inicijativa nasuprot krivici<\/strong><\/td>Inhibicija<\/strong><\/td>Averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost<\/strong><\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Falusna seksualnost je probojna, nametljiva, difuzna (karakteri\u0161e je mno\u0161tvo aktivnosti i fantazija), a takva je i inicijativa deteta u ovom periodu razvoja. Iz svakodnevnog \u017eivota nam je poznato da odrasli ljudi zaglavljeni u falusnom stadijumu razvoja, kod kojih je razvoj inicijative oti\u0161ao u smeru maladaptacije, mogu imati inicijativnu tipa \u201cmnogo hteo, mnogo zapo\u010deo\u201d, \u201cod svega po malo, ni od \u010dega dovoljno\u201d. Da li mo\u017eemo re\u0107i da je ta inicijativa \u201cpromiskuitetna\u201d? Stalno zapo\u010dinje, a ni u \u0161ta se ne udubljuje. Seksualna inicijativa fali\u010dko-osvetni\u010dkog mu\u0161karca mo\u017ee biti, kao \u0161to Erikson opisuje maladaptaciju krize stadijuma inicijative nasuprot krivice, eksploatatorska, bezobzirna, usmerena na skupljanje trofeja i zadovoljenje seksualnih potreba i ambicije (takva mo\u017ee biti i kod \u017eena, \u201cfam fatal\u201d inicijavnost usmerena na zavo\u0111enje i ostavljanje, skupljanje trofeja, kastrativna).<\/p>\n\n\n\n

Fali\u010dka predstava seskualnosti ne uklju\u010duje uzajamnost, ve\u0107 nasilnost i borbu za mo\u0107, fali\u010dku hegemoniju. Predstava seksualnog akta u falusnom stadijumu, to jest njegovog pretpostavljenog vrhunca seksualnog zadovoljstva, sastoji se od probijenja-razbijanja ili toga da se bude razbijen. <\/strong>To mo\u017eemo videti i u izrazima odraslih kada opisuju seksualni \u010din: \u201cRazbio sam je od kurca\u2026\u201d, \u201cIzbu\u0161io sam je\u201d, \u201cNabo sam je na kolac\u201d i sl., ili u samim \u017eargonskim nazivima za seksualni \u010din: \u201ctucanje\u201d, \u201ckresanje\u201d, \u201cfircovanje\u201d\u2026To nije uzajamni libidinalni \u010din<\/strong> koji podjednako uklju\u010duje oba u\u010desnika u skladu sa njihovim dobro prilago\u0111enim genitalijama. Falusna organizacija se koristi kako bi se izbegla ili negirala genitalna uzajamnost. Zamenjivanje genitalne uzajamnosti falusnom nasilno\u0161\u0107u srozava uzajamnost na nasilnost i ve\u017ebu mo\u0107i. Falusna organizacija libida vodi do falusne, nasilne, probojne inicijative-bez ose\u0107anja uzajamnosti.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovakvo fali\u010dko do\u017eivljavanje seksualnosti dovodi do toga da su ljubavni partneri neprekidno u nekom skrivenom mu\u0161ko-\u017eenskom ratu, suparnici u bormi za fali\u010dku mo\u0107, privu\u010deni jedno drugim, ali i upla\u0161eni jedno od drugoga. Fali\u010dkom mu\u0161karcu, koji te\u017ei dominaciji nad \u017eenom, partnerka je, u isto vreme i \u201esudija\u201c, procenitelj njegove mu\u0161kosti, neko ko ga mo\u017ee kastrirati omalova\u017eavanjem, nezadovoljstvom (\u201eako sam ja nezadovoljna, onda ti nisi mu\u0161ko, ne mo\u017ee\u0161 da me zadovolji\u0161\u201c), nala\u017eenjem nekoga \u201esa ve\u0107im\u201c organom od njegovoga\u2026\u017denu sa ovakvom predstavom seksualnosti u\u017eivanje u seksualnom aktu mo\u017ee u\u010dini \u201erobinjom\u201c, \u201epod\u010dinjenom\u201c, \u201einferiornim kastratom\u201c\u2026Mo\u017ee do\u0107i i do erotizacije pa\u0107eni\u0161tva. Fali\u010dnoj defanzivnoj organizaciji je implicitna ideja da se mo\u017ee biti i objekt fali\u010dkog \u010dina (Freud, 1924) Za devoj\u010dicu, kao i za de\u010daka, biti fali\u010dki objekt zna\u010di biti razbijen, kastriran (i \u017eene, tokom seksualnog \u010dina, \u010desto izgovaraju te re\u010di: \u201crazbij me\u201d, \u201crasturi me\u201d\u2026). Me\u0111utim, iako su izvor straha, takve ideje su ipak privla\u010dne. Uzbu\u0111enje koje one donose mo\u017ee se videti u opasnim i surovim senzualnim zadovoljstvima. Dok je nekim ljudima takva fali\u010dko-mazohisti\u010dka slika seksualnog \u017eivota razlog da se udalje od seksualnog \u017eivota, drugi u njoj nalaze razlog za prihvatanje patnje, podno\u0161enje toga kao dela seksualnog \u017eivota fali\u010dkog objekta, dok je nekima \u010dak motiv za ekstati\u010dke fantazije i akting aut agonije i opasnosti. Pasivni falicizam je prirodni most ka seksualizaciji razli\u010ditih vrsta pa\u0107eni\u0161tva. To mogu biti strahovi, anksioznosti, ose\u0107anja krivice, stida i zavisti iz bilo kojih razloga, kao i razne vrste poricanja i pravljenja \u017ertve od sebe. Aktivni i pasivni falicizam se \u010desto prepli\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

Problemi sa prevazila\u017eenjem fali\u010dkog stadijuma razvoja seksualnosti (razre\u0161enje edipalnog konfilikta) mogu usmeriti inicijativu i ka seksualnom egzibicionizmu. \u017delja da se pozove drugi u seksualnu uzajamnost se mo\u017ee preokrenuti u \u017eelju da se \u0161okira, zapanji ili fascinira, ostavi sugestivni utisak na drugoga. I mu\u0161karci i \u017eene su \u010desto opsednuti svojim \u201eseksipilom\u201c, utiskom koji ostavljaju na osobe suprotnog pola (a i na osobe istog pola, potencijalne rivale). Primeri takvih pona\u0161anja su brojni, od onih banalnih potreba da se impresionira drugi kroz pona\u0161anja tipa \u201cVidi me \u0161ta mogu\u201d ili \u201cVidi me \u0161ta imam\u201d, opsednutosti garderobom, izgledom tela, do grandioznih vojnih parada, sportskih takmi\u010denja, modnih revija i rasko\u0161nih prijema u svetu odraslih. Naravno, psihodinamika takvih doga\u0111anja je multi determinisana, ali su fali\u010dke teme jasno vidljive. Kod mu\u0161karaca dominira okupiranost potencijom i mo\u0107i (ua razli\u010ditim oblicima, karijera, finansije, titule, ono \u0161to poseduje, \u201e\u0161valerska reputacija\u201c), kod \u017eena je \u010de\u0161\u0107a investicija u izgled, atraktivnost, mo\u0107 privla\u010denja i zavo\u0111enja, \u201chvatanje\u201d, pridobijanje ljudi atraktivno\u0161\u0107u, umiljato\u0161\u0107u. Fali\u010dki karakter se ispoljava kroz naglasak na autopotenciji i odbijanju uzajamnosti zbog pozicije superiornosti, jer uzajamnost uvek uklju\u010duje (za fali\u010dku organizaciju) pretnju aktualizacijom apsolutne edipalne nekompetencije i prate\u0107eg poni\u017eenje i stida. Su\u0161tinsko obele\u017eje fali\u010dkog egzibicionizma je dominacija njegove odbrambene funkcije. Kod oba pola, fali\u010dki egzibicionizam je povezan sa delovima tela koji se mogu zamisliti kao fali\u010dki i feti\u0161izirati se, i sa poku\u0161ajima da se oni prika\u017eu kroz razne oblike teku\u0107e mode: kroz ode\u0107u, tetova\u017ee, razne fizi\u010dke ve\u017ebe, kori\u0161\u0107enje nakita i drugih ukrasa, statusnih simbola\u2026<\/p>\n\n\n\n

Falicizam, koji stoji iza potrebe osobe da se poka\u017ee, mo\u017ee dovesti i do maligniteta, nesposobnosti da se ispolje sopstvene vrednosti. Strah od kastracije, ismevanja, neadekvatnosti, ose\u0107anja poni\u017eenja i stida, koji je povezan sa fali\u010dkim egzibicionizmom, \u010desto je u korenu \u201etreme\u201c ili inhibicije koju ljudi imaju kada treba javno da nastupe, iznesu svoje stavove, poka\u017eu svoja dela i ume\u0107a. Ne retko se to izra\u017eava re\u010dima \u201eose\u0107am se kao da sam go pred drugima\u201c. Drugi \u0107e videti da su moje te\u017enje za pokazivanjem seksualne prirode, a mogu videti i \u201eda mi je mali\u201c ili \u201eda ga nemam\u201c. Krivica zbog seksualnosti, seksualnih istra\u017eivanja svog tela, egzibicionisti\u010dkih te\u017enji, mo\u017ee da dovede do brojnih socijalnih inhibicija, povla\u010denja i gubitka inicijative za sve \u0161to se simboli\u010dki mo\u017ee povezati sa seksualno\u0161\u0107u. Nije retko da osobe sa inhibicijom inicijative (i fali\u010dkog egzibicionizma) biraju za partnere one koji su razvili maladaptacije, koji preteruju u tome. Onda im se, sa jedne strane, dive, a sa druge strane im zavide i potajno ih mrze. Od obo\u017eavatelja se \u010desto razvija kastrator. Zavist je razorno ose\u0107anje. I aktivni i pasivni falicizam onemugu\u0107avaju uzamjamnost koja je preduslov sposobnosti za zrelu ljubav.<\/p>\n\n\n\n

Fali\u010dka organizacija libida se reflektuje i na roditeljsku ljubav. Dete istog pola se mo\u017ee do\u017eivljavati kao rival, izazivati zavist kada roditelju po\u010dinju da opadaju mo\u0107i, a detetu rastu\u2026\u0161to se mo\u017ee ispoljavati kroz sarkazam, podcenjivanje, otvoreno ispoljavanje rivalstva, podsticanje deteta na nadmetanje sa roditeljem u onome u \u010demu je roditelj dominantniji. Mo\u017ee se reflektovati i kao tretiranje deteta istog ili suprotnog pola kao svog \u201efali\u010dkog produ\u017eetka\u201c, podsticanje falicizma kod deteta, fali\u010dkog ponosa, fali\u010dko bojenje prezimena (\u201eOn, ili ona je pravi\/a\u2026Jovanovi\u0107\/ka\u201c, mi Jovanovi\u0107i smo\u2026takvi)<\/em>\u2026Ili, kao usmeravanje na ljubavne odnose kao borbu za mo\u0107: (\u201eSine, mora da se zna ko je gazda u ku\u0107i\u2026da li u na\u0161oj ku\u0107i kukuri\u010de koko\u0161ka ili petao\u2026\u201c, \u201eNemoj, \u0107ero, da kontrira\u0161 mu\u017eu\u2026pusti ga neka misli da je on glavni, a ti ga motaj oko malog prsta, al\u2019 da se to ne vidi\u2026\u201c)<\/em><\/p>\n\n\n\n

Uzajamnost je integralni deo genitalne veze izme\u0111u zrelih odraslih osoba. Predstava o uzajamnosti je, kod osobe koja je dostigla genitalni nivo razvoja, uklju\u010dena u koncepciju genitalne seksualnosti. Koncepcija seksualnog akta uklju\u010duje predstavu (do\u017eivljaj) vagine kao komplementarnog receptivnog organa za penetriraju\u0107i penis. Uzajamnost uklju\u010duje pripremu kod obe strane, genitalija i celog organizma za seksualni \u010din, kao i \u201cpredigre\u201d. Nedostatak uzajamnosti mo\u017ee u\u010diniti koitus nemogu\u0107im, umanjiti ili isklju\u010diti zadovoljstvo. Genitalna uzajamnost se mora otkrivati na svakom od stadijuma odnosa, po\u010dev\u0161i od pronala\u017eenja odgovaraju\u0107eg i voljnog partnera. Isklju\u010duje zavo\u0111enje (la\u017eno predstavljanje, navo\u0111enje, \u201emuvanje\u201d). Pored toga \u0161to daje najve\u0107i ose\u0107aj ispunjenosti, uzajamnost je preduslov za takvo ose\u0107anje ispunjenjenosti, i tra\u017eenje i pronala\u017eenje uzajamnosti je neprekidni i samonagra\u0111uju\u0107i proces. Fali\u010dki odnos ne prepoznaje uzajamnost, ve\u0107 samo relaciju kastrator nasuprot kastriranom, sa svojim razli\u010ditim derivatima (oblicima \u201ekastracije\u201c i \u201ekastriranosti\u201c) svaki poraz u borbi za fali\u010dku hegemoniju zna\u010di, za fali\u010dkog subjekta, kastraciju, to jest nekompetenciju da se bude fali\u010dki subjekt (\u201eon ili ja, neko mora da bude kastriran\u201c). Ljubav nije borba za mo\u0107 i fali\u010dku hegemoniju. Fenihel (1961) je, govore\u0107i o \u201cgenitalnom karakteru\u201d, rekao: \u201cO ljubavi se mo\u017ee govoriti tek kad razmi\u0161ljanje o objektu dostigne toliki stepen da je vlastito zadovoljenje nemogu\u0107no ako se i objekt ne zadovolji<\/em><\/strong>.<\/em> <\/em><\/p>\n\n\n\n

Potpuna sposobnost za ljubav ne menja samo odnose prema drugim osobama, ve\u0107 i odnos prema vlastitom \u201cJa\u201d. I razlika izme\u0111u ljubavi prema objektu i ljubavi prema samome sebi je relativna; kod primarnog narcizma postoji ljubav prema sebi umesto ljubavi prema objektu, kod sekundarnog narcizma postoji potreba za ljubavlju prema sebi (samouva\u017eavanje) koja baca u zasenak ljubav prema objektu. Sa sposobno\u0161\u0107u za ljubav prema objektima dolazi do jedne druge, vi\u0161e, postnarcisti\u010dke vrste samopo\u0161tovanja.<\/strong>..\u201d\u2026Promena odnosa prema objektu, povezana se genitalnim primatom, ne donosi samo promene u sferi ljubavi ve\u0107, povezano sa tim, i promene u sposobnosti testiranja realnosti\u2026<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2026Mo\u017ee se re\u0107i da se na vrhuncu potpunog genitalnog zadovoljenja identifikacija vra\u0107a na jedan vi\u0161i nivo; bitan sadr\u017eaj tog zadovoljenja je ose\u0107anje zajedni\u010dkog toka, gubljenja individualnosti, postizanje \u017eeljenog sjedinjavanja \u201cJa\u201d sa ne\u010dim ve\u0107im, \u0161to je van granica \u201cJa\u201d. Uzimanje zadovoljenja objekta za uslov potpunog zadovoljenja osobe, kroz razvoj potpunog objektnog odnosa, Ferenci (1926) je nazivao eroti\u010dkim ose\u0107anjem smisla za realnost<\/strong>. On je ukazao na to da osobe koje su ostale fiksirane na stadijumima koji prethode ljubavi nisu sposobne da potpuno shvate realnost.\u201d<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Kako ove promene uti\u010du na inicijativu osobe? Savla\u0111ivanje ambivalencije dovodi do toga da osoba jasno zna \u0161ta \u017eeli i \u0161ta ho\u0107e<\/strong> (smer inicijative je utvr\u0111en i ide u pravcu individuacije). Unutra\u0161nji konflikti ne dovode do toga da podeme\u0107e sebi \u201cklipove pod to\u010dkove\u201d. Pokrenute aktivnosti slu\u017ee zadovoljavanju ciljeva koje je osoba postavila, a ne zadovoljavanju nesvesnih, potisnutih potreba, niti slu\u017ee odbranama protiv njih. Sposobnost uzajamnosti i empati\u010dke identifikacije sa objektom dovodi do toga da se inicijativa osobe uskla\u0111uje sa potrebama drugih, da je sposobna za saradnju i timski rad. <\/strong>Ono \u0161to je Ferenci nazvao eroti\u010dkim ose\u0107anjem smisla za realnost, to jest sposobnost da se uzme zadovoljenje objekta kao uslov potpunog zadovoljenja osobe, uti\u010de na kvalitet inicijative u ljubavi i u radu. Druga osoba vi\u0161e nije samo sredstvo za zadovoljenje vlastitih potreba, ve\u0107 zadovoljenje potreba osobe uklju\u010duje i zadovoljenje partnera<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Nuklearni self, inicijativa i sposobnost za zrelu ljubav<\/p>\n\n\n\n

Na razvoj inicijative i sposobnosti za uzajamnost, me\u0111utim, ne uti\u010de samo razvoj seksualnosti. Govorili smo o \u201erelativno nezavisnoj\u201c razvojnoj liniji narcisti\u010dkog sektora li\u010dnosti u uticaja razvoja zrelog narcizma na inicijativu i sposobnost za zrelu ljubav. Prisetimo se Kohutovog (1977) pojma \u201enuklearni self\u201c:<\/p>\n\n\n\n

\u201cSelf (nuklearni self) sadr\u017ei nuklearne ambicije i ideale individue u saradnji sa izvesnim grupama talenata i ve\u0161tina. Te unutra\u0161nje osobenosti moraju biti dovoljno jake i konsolidovane da bi bile u stanju da funkcioni\u0161u kao manje vi\u0161e samopokreta\u010dka, samousmeravaju\u0107a i samopodr\u017eavaju\u0107a celina koja koja daje centralnu pokreta\u010dku snagu li\u010dnosti, ose\u0107aj smisla \u017eivota individue.<\/em><\/strong> U analizi se mo\u017ee re\u0107i da je self uspostavljen onda kada su selfobjekti (i njihove funkcije) dovoljno transformisani u psiholo\u0161ku strukturu tako da funkcioni\u0161u u izvesnom stepenu nezavisno, u saglasju sa, iz selfa generisanim, obrascima inicijative (ambicijama) i unutra\u0161njim vodiljama (idealima)\u2026\u201d.<\/em><\/p>\n\n\n\n

            Za inicijativu, pokreta\u010dku snagu i vodilju li\u010dnosti, potreban je, dakle, razvijeni nuklearni self, sr\u017eni do\u017eivljaj autenti\u010dnog sebe, sopstvenih ambicija, talenata i ideala. Erikson je govorio, sa stanovi\u0161ta psihologije nagona, da osobu na inicijativu mogu podsticati potrebe da se zadovolje nagoni, \u017eelje, potreba za zadovoljstvom i sl., kao i to da razli\u010dite inhibicije zadovoljenja \u017eelja i nagona mogu uticati na gubljenje inicijative ili na njeno ispoljavanje u neadekvatnim oblicima (uprkos krivici, strahu). Kohut, govori o drugom pokreta\u010dkom centru, o silama u nama koje nas pokre\u0107u \u201cizvan principa zadovoljstva\u201d i koje nas guraju ka uspostavljanju \u201cnarcisti\u010dke ravnote\u017ee\u201d kroz ostvarivanje bazi\u010dnih ambicija i ideala na\u0161eg nuklearnog selfa. Narcizam \u010doveka se razvija i narcisti\u010dke potrebe nas pokre\u0107u kao i nagonske. Self psihologija i razumevanje narcizma ne pobijaju psihologiju nagona, ve\u0107 je dopunjavaju. U ljubavi partneri ne zadovoljavaju samo nagonske potrebe, ve\u0107 i narcisti\u010dke, objektne i Ego potrebe. Za zrelu ljubav su potrebni svi ovi aspekti li\u010dnosti i njene sposobnosti voljenja.<\/p>\n\n\n\n

; Za ljubav je potrebna hrabrost, ose\u0107aj smisla, i ve\u0161tina. Sve ove aspekte obuhvata pojam nuklearnog selfa. Razvijeni grandiozni self daje osobi zdravo samopo\u0161tovanje, samopouzdanje i zrelu ambiciju. Prisustvo nemodificirane grandiozne substrukture ometa sposobnost osobe da drugu osobu do\u017eivi kao nezavistan centar inicijative i opazi je kao odvojenu od sebe. Narcisti\u010dne osobe, u ljubavnim odnosima, mogu da empati\u0161u samo sa onim aspektima partnera koji se podudaraju sa sadr\u017eajima njihovog grandioznog selfa, sa grandioznim fantazijama koje dele zajedno. Potrebe partnera koje proizilaze iz drugih motivacionih izvora, potrebe nezavisne od njegovih, narcisti\u010dna osoba ne razume.<\/p>\n\n\n\n

; Hrabrost, koja je potrebna za inicijativu i ljubav, Kohut povezuje sa \u201eidealizovanim roditeljskim imagom\u201c ili \u201eEgo idealima\u201c. U Kohutovom tekstu o liderstvu (1977) videli smo da neobi\u010dno hrabre individue, u situacijama izuzetnih opasnosti, projektuju svoje ego ideale napolje i ose\u0107aju se povezani sa nekim ili ne\u010dim izvan njih, \u0161to im daje ose\u0107aj snage i hrabrosti. Me\u0111utim, hrabrost se ne mo\u017ee objasniti samo preko izbacivanja ego ideala napolje i njegove personifikacije u obliku spolja\u0161nje mo\u0107ne osobe ili sile? To je samo deo odgovora, ali nije sve. Su\u0161tina hrabrosti je, po Kohutu, u dodiru sa nuklearnim selfom osobe, u tome \u0161to nuklearni self pro\u017eme li\u010dnost i do\u017eivljava se kao njen centar (prostorna dimenzija selfa, ose\u0107aj osobe da \u201e\u017eivi svoj autenti\u010dni self\u201d). Taj dodir sa svojim najdubljim ambicijama, namerama, vrednostima i idealima, osnova je hrabrosti, a i inicijative. <\/strong>Dodir sa tim delom li\u010dnosti je, rekli bismo, ne\u0161to \u0161to u velikoj meri nedostaje savremenom \u010doveku. Da li je \u010dovek dana\u0161njice postao kukavica da \u017eivi svoj centralni self, svoje bazi\u010dne ambicije i ideale? Dana\u0161nja usmerenost na prakti\u010dno, materijalno, standard, karijeru\u2026mo\u017ee u velikoj meri da udalji \u010doveka od ose\u0107anja smisla sopstvenog \u017eivota koje pru\u017ea \u017eivljenje centralnog selfa. Za razliku od ranijih perioda, kada su dru\u0161tvene snage u ve\u0107oj meri inhibirale nagone, danas su te dru\u0161tvene sile restriktivnije u inhibiranju slobode \u017eivljenja na\u0161eg autenti\u010dnog selfa, vrednosti i ideala. Te sile nas \u010dine upla\u0161enima da razvijamo na\u0161u samoekspresivnu inicijativu ili na\u0161u kreativnost. \u201ePovla\u010dimo se od na\u0161ih najdubljih ciljeva i ideala, i falsifikujemo ih ili razbla\u017eujemo.\u201d (Kohut, 1977)<\/p>\n\n\n\n

; Ljubav je kreativna aktivnost, aktivnost kojoj je neophodan do\u017eivljaj smisla, hrabrosti, inicijativa, rizik preuzimanja odgovornosti za kreiranje ne\u010dega novog. Ljubav pokre\u0107e sve te procese, ali izaziva i strah od rizika koje ti procesi sa sobom nose. To je jedan od razloga ljudskog straha od ljubavi.<\/p>\n\n\n\n

Smer i pravac inicijative i sposobnost za ljubav<\/p>\n\n\n\n

U delu teksta u kojem smo govorili o inicijativi i motivaciji iz ugla \u010detiri psihoanalit\u010dke psihologije napomenuli smo da se inicijativa (i motivacija) mogu kretati u dva smera (ka individuaciji ili od nje) i \u010detiri pravca (zadovoljenje nagona, ka objektnim odnosima, zadovoljenju Ego potreba i uspostavljanju narcisti\u010dke ravnote\u017ee). Smer inicijative<\/strong> u velikoj meri odre\u0111uje sposobnost za zrelu ljubav (osobu \u010dini manipulatorom ili aktualizatorom), dok hijerarhijska organizacija pravaca inicijative daje specifi\u010dnu boju na\u010dinima na koji osoba voli.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ljudi se razlikuju po hijerarhijskog organizaciji motivacionih faktora koji ih pokre\u0107u na inicijativu.<\/p>\n\n\n\n

Oni kod kojih dominira \u201cobjektna orijentacija\u201d<\/strong>, ako smer inicijative nije usmeren ka separaciji i inidividuaciji, pokaziva\u0107e najvi\u0161e inicijative u pokretanju aktivnosti koje imaju tendenciju da se aktivno ponavljaju internalizovane objektne relacije, da se kroz nove odnoseponavljaju stari objektni odnosida bi se njima naknadno ovladalo, i da bi se dobilo naknadno zadovoljstvo,<\/strong> zadovoljstvo zbog toga \u0161to one predstavljaju vezanost za roditelje iz detinjstva i ponavljanje, nesvesno, odr\u017eava te veze \u017eivima. U ljubavnom \u017eivotu takva osoba je preokupirana odnosom, \u201erazre\u0161avanjem, razja\u0161njavanjem\u201d problema u vezi, kontrolom ili udovoljavanjem partneru\u2026Najvi\u0161e inicijative pokazuje kroz aktivnosti koje su usmerene na to da se bude sa ljudima, objektima ljubavi, \u0161to nije problem ako te aktivnosti nisu samo ponavljanje starih obrazaca usmerenih na kontrolu i manipulaciju objektom zbog nemogu\u0107nosti separacije. Ako je objektna inicijativa usmerena ka separaciji i individuaciji, vidimo samostalne ljude koji su u svojim aktivnostima dru\u017eeljubivi i posve\u0107eni drugima, orijentisani na ljude (ali ne da bi se o njih ka\u010dili, manipulisali, udovoljavali, \u017eiveli kroz druge\u2026). Takve osobe imaju razvijene i druge motivacione faktore (sposobni su da u\u017eivaju u zadovoljenju sopstvenih nagonskih potreba, da razvijaju svoje adaptivne sposobnosti i ve\u0161tine i odr\u017eavaju narcisti\u010dki balans-sopstvene ambicije i ideale), ali je njihova osnovna boja \u201eobjektna\u201d. Dominantna je usmerenost na ljude. Oni su \u010desto \u201egravitaciona sila\u201d porodice, malih prijateljskih grupa<\/strong>, oni koji okupljaju druge, odr\u017eavaju koheziju grupe, organizuju dru\u017eenja, interakcije i komunikacije (slavlja, ro\u0111endane, sedeljke, okupljanja\u2026).<\/p>\n\n\n\n

Onih kod kojih dominira \u201eEgo motivacija\u201d<\/strong> pokre\u0107u, prete\u017eno, ona pona\u0161anja koja su povezana sa testiranjem realnosti, adaptacijom, uve\u017ebavanjem novih funkcija (sposobnosti, ve\u0161tina). Oni u\u017eivaju u razvoju funkcija (\u201cpo\u017euda za funkcijom\u201d). Ako inicijativa nije usmerena ka separaciji i individuaciji, onda osoba te\u017ei da adaptivne mehanizme koje je stekla prilago\u0111avaju\u0107i se okru\u017eenju svoje primarne porodice koristi i u drugim okru\u017eenjima (novim odnosima i situacijama. To bismo mogli nazvati transferom adaptivnih mehanizama). Dakle, kada osoba dostigne odre\u0111en, za nju karakteristi\u010dan oblik organizacije ego funkcija, na\u010din za izla\u017eenje na kraj sa stimulusima, koji je prilago\u0111en uslovima u kojima odrasta, onda odr\u017eavanje te organizacije (u okviru njenih ograni\u010denja, kroz spore promene) postaje nezavisna motivaciona sila. Ako osoba odr\u017eava stereotipne adaptivne obrasce ona mo\u017ee, u ljubavnom \u017eivotu i roditeljstvu, postati pravi \u201edavitelj\u201d funkcijama, insistirati da stvari moraju da se odvijaju na odre\u0111eni na\u010din, da se mora \u017eiveti po nekom uhodanom receptu\u2026Uo\u010davanje stereotipnih obrazaca pona\u0161anja (uvek pokre\u0107e iste stvari, sa sli\u010dnim ishodom, tuma\u010di na isti na\u010din, donosi sli\u010dne zaklju\u010dke\u2026\u201digra igre\u201d\u2026produkuje nezadovoljstvo u kojem ipak ostaje), mo\u017ee nam ukazivati na navike, reprodukcije kontrave\u0161tina koje vode stagnaciji i \u201czadrtosti\u201d, odr\u017eavanju stanja u kojem je osoba nezadovoljna, ali ga odr\u017eava jer ima neku nezdravu, sekundarnu dobit i zato \u0161to je taj na\u010din adaptacije poznat, a time se do\u017eivljava i kao sigurniji.<\/p>\n\n\n\n

Kada je inicijativa usmerena ka separaciji i individuaciji, kod osoba kod kojih dominira Ego motivacija uo\u010davamo inicijative koje odra\u017eavaju otvorenost ka novim na\u010dinima opa\u017eanja, razumevanja, tuma\u010denja stvarnosti, novim adaptivnim mehanizmima. Jedan od bitnih pokazatelja takve promene smera je pojavljivanje radoznalosti vezane za samoistra\u017eivanje i \u201cpo\u017euda za funkcijom\u201d, u\u017eivanje u novim na\u010dinima funkcionisanja, potreba da se otkrivaju, uve\u017ebavaju, u\u010dvr\u0161\u0107uju i primenjuju novi oblici funkcionisanja. Takve osobe, u ljubavnom \u017eivotu, roditeljstvu, prijateljstvima\u2026su pokreta\u010di u\u010denja, ovladavanja (znanjima i ve\u0161tinama) i rada.<\/strong> Osobe \u010dija je inicijativa (i sposobnost za zrelu ljubav) dominantno obojena Ego motivacijom su ljudi koji naj\u010de\u0161\u0107e kod sebe i drugih pokre\u0107u aktivnosti usmerene na to da se ne\u0161to novo nau\u010di, sazna, ovlada nekom novom ve\u0161tinom, adaptivnim mehanizmom. Kao roditelji, najvi\u0161e podsti\u010du decu na razvoj ve\u0161tina, u\u010denje, re\u0161avanje problema, u\u017eivanje u istra\u017eivanju i radu. U kombinaciji sa objektno orijentisanim partnerom (kod kojega je smer inicijative tako\u0111e razvojni) mogu biti veoma podsticajno okru\u017eenje za razvoj dece. Jedan roditelj podsti\u010de objektnu orijentaciju, dru\u017eeljubivost, empati\u010dnost\u2026dok drugi roditelj podsti\u010de obladavanja adaptivnim funkcijama, ve\u0161tinama\u2026sposobnost za rad.<\/p>\n\n\n\n

; Naravno, i preostale dve motivacione grane su neophodne za zdrav \u017eivotni balans. Kada govorimo o dominaciji jedne, ne isklju\u010dujemo organizovanje drugih motivacionih faktora oko njih. Dominantna motivaciona grana je samo \u201eboja koja dominira\u201d, ali je zdrava osoba \u201eobojena\u201d i ostalim \u201enijansama\u201d. Ekscesivna dominacija jedne motivacione linije vodi ka nekom obliku patologije. Partnersko nadopunjavanje prestaje da bude nadopunjavanje kada postoji isklju\u010divost u nekom od motivacionih faktora kod partnera. U takvim slu\u010dajevima imamo self-objektne odnose kada osobine jednog partnera zamenjuju, kao \u0161taka, nedostatke drugoga.<\/p>\n\n\n\n

Kod osoba kod kojih dominira motivacija za odr\u017eavanjem narcisti\u010dkog balansa<\/strong> izra\u017eenija je potreba za trajnom homeostazom u \u201cnarcisti\u010dkom sektoru\u201d li\u010dnosti (ose\u0107anje selfa), potreba da \u010de\u0161\u0107e iniciraju aktivnosti usmerene ka odr\u017eavanju \u017eeljenog ose\u0107anja selfa, slike o sebi ili ego idealu. Kod ljudi koji nisu razvili i u\u010dvrstili dve bazi\u010dne strukture \u201cbipolarnog selfa\u201d-\u201dgrandiozni self\u201d i \u201cidealizovani roditeljski imago\u201d (kod onih koji nisu u\u010dvrstili dobro svoje selfobjekte, internalizovali ih kao deo svog mentalnog aparata, u\u010dvrstili funkcije koje su drugi vr\u0161ili ranije) to subjektivno stanje do\u017eivljaja sebe (narcisti\u010dka ravnote\u017ea) \u0107e biti u stalnom riziku u svim interpersonalnim relacijama. Onda \u0107e i potreba da se ispravi to subjektivno do\u017eivljavanje sebe biti konstantna i mo\u017ee postati centralni motivacioni cilj. Inicijativa je, kod takvih osoba, usmerena ka poku\u0161ajima nadkompenzacijekoji su \u010desto patolo\u0161ki (patolo\u0161ki narcizam, grandioznost, sujeta\u2026ako se nadkompenzuje grandiozni self, ili patolo\u0161ka idealizacija drugih, institucija, ideja sa kojima osoba \u017eeli da se stopi\u2026ako se nadkompenzuje idealizovani roditeljski imago).<\/p>\n\n\n\n

;U koliko je uspostavljena ravnote\u017ea u nuklearnom selfu, inicijativa osobe je usmerena ka realizaciji svog nuklearnog selfa, svojih bazi\u010dnih ambicija i ideala. Osoba je proaktivna. Rezultat te realisti\u010dno samopo\u0161tovanje i ose\u0107aj ostvarenosti, \u017eivljenje \u017eivota sa smislom. Ljudi kod kojih je dominantna motivaciona linija vezana za narcisti\u010dki sektor li\u010dnosti mogu biti pokreta\u010di sopstvenog i tu\u0111eg razvoja, razvoja porodice, grupe, institucije, ideja\u2026Naj\u010de\u0161\u0107e su inspiratori, pokreta\u010di ambicija ili nosioci ideala<\/strong> u grupi, porodi\u010dnoj zajednici. Kao roditelji, usmereni su na razvoj realisti\u010dnih ambicija kod dece i partnera, nosioci i podstreka\u010di inicijativa usmerenih na to da se \u201enapravi ne\u0161to od sebe\u201d, realizuje neka \u201e\u017eivotna misija\u201d, slede ideali \u010dije ostvarivanje pro\u017eima smislom, oni koji ulivaju hrabrost. Potrebe i inicijative koje podsti\u010du iz razvijenog\u201cidealizovanog roditeljskog imaga\u201d podsti\u010du takve osobe da prona\u0111e druge ljude koje realisti\u010dno procenjuju kao vredne, kao nosioce odre\u0111enih ideala, te\u017ee da u\u010di od njih, da im se pribli\u017ei, da bude deo tih ideala. Na primer, kroz posao koji do\u017eivljava kao \u201cpoziv\u201d, misiju\u2026nastavljanjem, produbljivanjem ili pro\u0161irivanjem ne\u010dijeg rada koji smatraju velikim doprinosom nekom idealu\u2026Osobe kod kojih dominira ova motivaciona linija su \u201ezreli zanesenjaci i idealisti\u201d i mogu biti veoma inspirativni partneri i roditelji. Ka\u017eemo zreli, jer su realni u svojim ambicijama i idealima i potkrepljuju ih stvarnim ulaganjima, posve\u0107eno\u0161\u0107u, znanjima, ve\u0161tinama i trudom. Njihova usmerenost na ambicije i ideale nije nadkompenzacija ose\u0107anja bezvrednosti, ve\u0107 posve\u0107enost realizovanju autenti\u010dnih vrednosti, ambicija, talenata i ideala njihovog nuklearnog selfa.<\/p>\n\n\n\n

Kod nekih ljudi, pak, dominantni motivacioni izvor je te\u017enja ka zadovoljstvu koje dobijaju zadovoljenjem nagonskih potreba<\/strong>. Nazivaju ih hedonistima. Naravno, i u hedonizmu mo\u017ee postojati nezrela, parazitska varijanta i zrela, razvojna varijanta. Ljudi kod kojih je dominantan ovaj motivacioni izvor uglavnom su usmereni ka telesnim zadovoljstvima. Objektno orijantisani ljudi najvi\u0161e zadovoljstava dobijaju iz odnosa sa ljudima, Ego orijentisani iz ovladavanja ve\u0161tinama, adaptivnim mehanizmima, self-narcisti\u010dki orijentisani iz do\u017eivljaja sopstvene vrednosti, misije, posve\u0107enosti nekom idealu, a nagonski orijetisani iz direktnih telesnih senzacija koje nastaju zadovoljenjem nagona. Ovakva orijentacija, ako je zrela, nema ni\u0161ta manju vrednost od ostalih pomenutih. Od takvih partnera i roditelja se mo\u017ee u\u010diti \u201ekako se u\u017eiva u \u017eivotu\u201d u \u201ejednostavnim, malim stvarima, trenucima, zadovoljstvima\u2026\u201d. Naravno, ako je nagonska orijantacija zrela (podr\u017eana zrelim objektnim odnosima, samostalno\u0161\u0107u, razvijenim adaptivnim mehanizmima, zrelim samopo\u0161tovanjem, sposobno\u0161\u0107u za uzajamnost\u2026). Tada su u partnerskom odnosu, prijateljskoj grupi, roditeljstvu\u2026ovo osobe koji su pokreta\u010di u\u017eivanja, oni koji prave atmosferu potrebnu za relaksaciju i zadovoljstvo.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Govorili smo o razlici izme\u0111u neurotskog i genitalnog karaktera. Za genitalni karakter karakteristi\u010dna je sposobnost da se radi i voli, dok neurotski karakter ne nalazi adekvatne na\u010dine za zadovoljenje svojih nagona, te konstantno trpi od narastaju\u0107ih potreba i upravo za odbranu od njih, a ne za rad i ljubav, tro\u0161i najve\u0107i deo svoje energije. Jo\u0161 jedna izuzeno zna\u010dajna razlika izme\u0111u ovih tipova karaktera jeste i u mogu\u0107nosti genitalnog zadovoljenja koja je kod neurotskog karaktera ometena. Inicijativa osobe neurotskog karaktera usmerena je, gledano iz ugla teorije nagona, ka zadovoljenju pregenitalnih oblika seksualnosti (i ko\u010dena, u isto vreme, odbranama protiv njih) i pra\u0107ena pregentialnim oblicima agresivnosti ( i odbranama od njih). Inicijativa neurotskog karaktera je (kao i volja) okrenuta u suprotnom smeru od separacije i individuacije, a njen kvalitet zavisi od faze u kojoj je zaka\u010dena.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ako jedna osoba ostane fiksirana na oralnom stadijumu, ona \u0107e u \u010ditavom svom pona\u0161anju imati avreziju da brine o samoj sebi i tra\u017ei\u0107e od drugih da se staraju o njoj. Njena inicijativa \u0107e biti usmerena ka parazitiranju. Pokreta\u0107e pona\u0161anja koja su usmerena na ka\u010denje za druge i iskori\u0161\u0107avanje ljudi.<\/p>\n\n\n\n

Fenihel (1961) to opisuje ovako: \u201cSadisti\u010dke oralne te\u017enje \u010desto imaju karakter \u201cvampirizma\u201d. Osobe toga tipa tra\u017ee i zahtevaju mnogo od svojih objekata, koje ne\u0107e da napuste, ve\u0107 im se pripijaju \u2019si\u0161u\u0107i\u2019 ih\u201d.<\/em> \u010cesto pominjani termin \u201cenergetski vampirizam\u201d odnosi se na ovakva pona\u0161anja. Ljudi koji su u kontaktu sa ovakvim osobama ne retko imaju do\u017eivljaj da im one \u201cisisavaju\u201d \u017eivotnu energiju. To isisavanje energije ne mora biti u formi stalnog tra\u017eenja od druge osobe, ve\u0107 se mo\u017ee okrenuti u suprotna pona\u0161anja. Fenihel dalje ka\u017ee: \u201cPona\u0161anje osoba sa oralnim karakterom pokazuje znakove identifikacije sa objektom koji ih je hranio. Izvesne osobe igraju prema svojim objektima ulogu majke hraniteljice. One su uvek plemenite i preplavljuju svakoga svojom pomo\u0107u i svojim poklonima. Pod povoljnim libidinalnim uslovima, njihovo pona\u0161anje je doista altruisti\u010dko; pod manje povoljnim uslovima pona\u0161anje postaje mu\u010dno. Njihov stav ima magijsko zna\u010denje: Ako ja vas obaspem ljubavlju, \u017eeleo bih da i ja budem obasut va\u0161om ljubavlju. De\u0161ava se da ta potreba \u201c\u010diniti druge sre\u0107nima\u201d postaje pravo mu\u010denje za okolinu.\u201c<\/em>  <\/em> <\/em><\/p>\n\n\n\n

Kod osoba gde je inicijativa okrenuta u pogre\u0161nom smeru i udaljava ih od razvoja mo\u017eemo govoriti o \u201cporocima\u201d i \u201czavisnostima\u201d od odre\u0111enih na\u010dina zadovoljenja nagona. Nagoni upravljaju njima, oni su fiksirani za infantilne na\u010dine zadovoljenja nagonskih potreba. Zrele osobe, naravno, mogu u\u017eivati u oralnim zadovoljstvima (jelu, pi\u0107u, poljupcu, ko\u017enom erotizmu\u2026). Nije svaka osoba koja voli da jede, pije, \u010dita ili gleda\u2026oralni karakter. Radi se o specifi\u010dnom kvalitetu u obavljanju tih aktivnosti koji ukazuje na dominaciju oralnosti ili odbrana od nje. U svakodnevnom govoru mo\u017eemo \u010duti izraze kao \u0161to su \u201cglad ili \u017ee\u0111 za znanjem\u201d, kod \u010ditanja nekog interesantnog teksta: \u201cprogutao sam knjigu u jednom dahu\u201d\u2026ili izraze \u201cupijam je o\u010dima\u201d, \u201cguta je (ili pro\u017edire) pogledom\u201d, \u201copila me je njena lepota\u201d, \u201cgladan sam te\u201d\u2026Mo\u017eemo re\u0107i da je, kod oralnog karaktera, generalno izra\u017eena te\u017enja za tra\u017eenjem stimulacija, upijanjem, napajanjem, hranjenjem stimulacijama\u2026Pokreta\u010d je glad, fizi\u010dka ili psiholo\u0161ka\u2026Organi \u201cnapajanja\u201d su usta, o\u010di ili ko\u017ea. To, u velikoj meri, boji kvalitet inicijative osobe <\/strong>odre\u0111uju\u0107i \u0161ta je ono \u0161to osoba pokre\u0107e (i \u0161to nju pokre\u0107e) i na koji na\u010din to radi. Kao i kod drugih oblika pregenitalnih fiksacija, osobi nedostaje sposobnost za uzajamnost. Inicijativa osoba sa oralnom karakternom strukturom \u201ckratkog daha\u201d, bez dovoljno energije, usmerena uglavnom na tra\u017eenje. <\/strong>U spsobnosti za ljubav razvili su sposobnost za primanje, ali ne i sposobnost za davanje, za uzajamnost.<\/p>\n\n\n\n

; <\/strong>Kod \u201eanalaca\u201c, osoba koji su fiksirani za na\u010dine zadovoljenja nagona u analnoj fazi razvoja libida, mo\u017eemo videti da iniciraju uglavnom aktivnosti koje su usmerene ka kontroli (sebe i drugih), ka planiranju (umesto konkretoj akciji), ka sakupljanju, odlaganju\u2026Njene aktivnosti mogu biti pra\u0107ene tvrdoglavo\u0161\u0107u i pasivnim oblicima agresivnosti. Smer inicijative je ambivalentan (ide u oba pravca), a kvalitet obojen analno\u0161\u0107u.<\/strong>Mi\u0161ljenje je apstraktno i izolovano od emocija i realnog delovanja. Te\u017ei\u0107e ta\u010dnosti, urednosti, \u0161tedljivosti, \u010disto\u0107i (ali i proboju suprotnih pona\u0161anja). Aktivnosti osobe bi\u0107e pro\u017eete visokim stepenom ambivalencije izme\u0111u davanja i uzimanja, pokoravanja (prihvatanja pravila) i inata\u2026Bi\u0107e skloni da \u201czaseru\u201d ono \u0161to su otpo\u010deli. Ovakvi oblici zadovoljavanja nagona ne vode stvarnoj sposobnosti u\u017eivanja, ni osobe koja ih upra\u017enjava, niti partnera sa kojim je u odnosu.<\/p>\n\n\n\n

            Fali\u010dka inicijativa ima smer ka separaciji i individuaciji, ali je njen kvalitet obojen osobenostima falusnog stadijuma (intruzivnost, nedostatak ose\u0107aja za uzajamnost, borba za mo\u0107\u2026). Mogu\u0107nost u\u017eivanja ne podrazumeva i u\u017eivanje partnera, osim ako partner ne erotizuje pa\u0107eni\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n

; Rekli smo ve\u0107 da dominantna motivaciona linija osobe, ako je smer inicijative okrenut ka razvoju sebe i drugih, daje specifi\u010dnu \u201eboju\u201c na\u010dina voljenja te osobe. Od dobrih roditelja i partnera, prijatelja, \u010dovek mo\u017ee dobijati razli\u010dite \u201estvari\u201c koje pokre\u0107u razvoj, razli\u010dite zrele na\u010dine voljenja. Od nekoga se mo\u017ee u\u010diti kako u\u010diti, kako se dobro adaptirati na \u017eivot, re\u0161avati probleme, od drugoga kako ostvarivati duboke povezanosti sa ljudima, kako komunicirati, dru\u017eiti se, od tre\u0107ih kako se ose\u0107ati ispunjenim sopstvenim ostvarenjima, ose\u0107anjem smisla, misije, kako se posvetiti vrednostima i idealima, od \u010detvrtih kako u\u017eivati zrelo u \u017eivotu, u telu, u \u201ejednostavnim stvarima\u201c\u2026Te\u0161ko da \u0107emo na\u0107i sve u jednoj osobi, u jednom u\u010ditelju, prijatelju, partneru, roditelju. Ljudi su, uglavnom, vi\u0161e \u201eovakvi ili onakvi\u201c, razli\u010diti po svojim dominantnim motivacionim linijama, inicijativi koju pokre\u0107u, na\u010dinu na koji mogu da zrelo vole i podsti\u010du razvoj. Za zrelu ljubav su potrebne razvijene sve bazi\u010dne sposobnosti o kojima smo govorili. Linije razvoja inicijative stvaraju raznovrsnost u zrelim na\u010dinima voljenja. Partneri sa razli\u010ditim dominantnim motivacionim linijijama i hijerarhijskim ure\u0111enjima motivacionih faktora stvaraju razli\u010dite vrste zrelih ljubavnih veza i roditeljskih parova. Ve\u0107i je broj mogu\u0107ih \u201edobitnih kombinacija\u201c i svaka kombinacija daje posebu \u201eme\u0161avinu boja\u201c. Druga\u010diji je zreo ljubavni odnos izme\u0111u osobe sa zrelom dominantno nagonskom orijentacijom i zrelom self-narcisti\u010dkom orijentacijom od odnosa objektno orijentisane osobe i ego orjentisane osobe. Dobitne kombinacije zrelih odnosa mogu biti i \u201eisti sa istim\u201c i ukr\u0161taju\u0107e, izme\u0111u osoba sa razli\u010ditim dominantnim izvorima motivacije. Posebne \u201evalere\u201c daje i obrazac po kojem su organizovani i ostali motivacioni faktori unutar svakog patnera (koji je drugi, koji tre\u0107i, koji \u010detvrti motivacioni faktor, kolike su razlike me\u0111u njima\u2026). Sve je to \u0161arenilo ljudskih izvora napajanja i ljubavnih odnosa. Veliki broj mogu\u0107nosti za uzajamnost, \u201eimprovizaciju\u201c i kreativnost.<\/p>\n\n\n\n

Tabela 30-inicijativa i sposobnost za ljubav<\/p>\n\n\n\n

Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Osoba ima hrabrost i sposobnost da samostalno otpo\u010dne aktivnosti usmerene ka realizaciji razvojnih ciljeva, proaktivna je, kre\u0107e se ka svojim ambicijama i idealima. U ljubavnim odnosima je sposobna za uzajamnost, da pokrene i bude pokrenuta. Ne gu\u0161i inicijativu drugih. Druga osoba nije samo sredstvo za zadovoljenje vlastitih potreba, ve\u0107 zadovoljenje potreba osobe uklju\u010duje i zadovoljenje partnera.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n
Ispoljavanja nerazvijene sposobnosti: ispoljavaju se kao maligniteti ili maladptacije. Malignitet inicijative dovodi do averzije prema svakom riziku, paralize inicijative. Osoba je reaktivna, nije sposobna da pokrene razvojne aktivnosti. Kod maladaptacija se razvijaju razli\u010diti oblici nezrele inicijative kojoj nije svojstvena sposobnost za uzajamnost:

\u2013 Osoba inicira pona\u0161anja koja ne vode razvoju, smer inicijative je obrnut, prema nekom obliku manipulacije.

\u2013 Oralna inicijativa<\/strong> - osoba pokre\u0107e pona\u0161anja koja vode parazitiranju na nekome ili ne\u010demu, ka primanju bez davanja, nezrelom hedonizmu. Kao reaktivna formacija mogu\u0107e je i obrnuto pona\u0161anje, gde osoba drugima \u010dini ono \u0161to \u017eeli da se njoj \u010dini-preduzima inicijativu u \u201ehranjenju drugih\u201c, udovoljavanju potrebama drugih,\u00a0<\/em>igraju prema svojim objektima ulogu majke hraniteljice. One su uvek plemenite i preplavljuju svakoga svojom pomo\u0107u i svojim poklonima. De\u0161ava se da ta potreba \u201c\u010diniti druge sre\u0107nima\u201d postaje pravo mu\u010denje za okolinu.\u201c

\u2013 Analna inicijativa<\/strong> \u2013 inicirajuuglavnom aktivnosti koje su usmerene ka kontroli (sebe i drugih), ka planiranju (umesto konkretoj akciji), ka sakupljanju, odlaganju\u2026 aktivnosti mogu biti pra\u0107ene tvrdoglavo\u0161\u0107u i pasivnim oblicima agresivnosti. Smer inicijative je ambivalentan (ide u oba pravca), a kvalitet obojen analno\u0161\u0107u.Mi\u0161ljenje je apstraktno i izolovano od emocija i realnog delovanja. Te\u017ei\u0107e ta\u010dnosti, urednosti, \u0161tedljivosti, \u010disto\u0107i (ali i proboju suprotnih pona\u0161anja). Aktivnosti osobe bi\u0107e pro\u017eete visokim stepenom ambivalencije izme\u0111u davanja i uzimanja, pokoravanja (prihvatanja pravila) i inata\u2026Bi\u0107e skloni da \u201czaseru\u201d ono \u0161to su otpo\u010deli. Ovakvi oblici zadovoljavanja nagona ne vode stvarnoj sposobnosti u\u017eivanja, ni osobe koja ih upra\u017enjava, niti partnera sa kojim je u odnosu.

\u2013 Fali\u010dka inicijativa<\/strong> - nametljiva, probojna, usmerena na dominaciju nad drugim, eksploataciju i obezvre\u0111ivanje.
<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Literatura:<\/h1>\n\n\n\n

Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J.<\/strong>, (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition<\/em>, Behavioral Science, 3, 1 \u2013 13<\/p>\n\n\n\n

Abraham, K.<\/strong> (1922). Manifestations of the Female Castration Complex<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 3:1-29<\/p>\n\n\n\n

Abraham, K <\/strong>. (1925). Psychoanalytical notes on Coue\u2019s system of self mastery.<\/em> In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. 36.327. London: Hogart Press, 1955.<\/p>\n\n\n\n

Abraham, K. <\/strong>(1927).A short history of the development of the libido<\/em>. <\/strong>In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)<\/p>\n\n\n\n

Abrams, S.<\/strong> 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406<\/p>\n\n\n\n

Adler, G.<\/strong> (1985). Borderline psychopathology and its treatment<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Adler, G<\/strong>. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum<\/em> Amer. J. Psychiatry 138 46-50<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S. <\/strong>(1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance.<\/em> In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ:<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal.<\/em>, 75:441-455<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> (2002). Forgiveness<\/em>. Psychoanal Q., 71:175-212<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1987. Schizoid personality disorder<\/em>, Amer. J. Psychother. 41 499-518<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1989 Narcissistic personality disorder<\/em>, Psychiatric Clinics of North America 12 505-529<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1990a. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder<\/em> (letter to editor) Amer. J. Psychother.<\/em> 147 2<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1990b Paranoid personality disorder, <\/em>Amer. J. Psychother. 44 5-25<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment<\/em>, Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong>, & Byrne, J. P.<\/strong> 1983 The concept of splitting and its clinical relevance<\/em>, Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016<\/p>\n\n\n\n

Alpert, A.<\/strong> (1949). Sublimation and Sexualization\u2014A Case Report<\/em>. Psychoanal. St. Child, 4:271-278<\/p>\n\n\n\n

American Academy of Pediatric<\/strong>, 2008. Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants, Children, and Adolescents\u2014Third Edition, <\/em>Edited by Joseph F. Hagan Jr. MD, FAAP; Judith S. Shaw, RN, MPH, EdD; and Paula Duncan, MD, FAAP<\/p>\n\n\n\n

Anderson, L. & Krathwohl, D. A <\/strong>. (2001) Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom\u2019s Taxonomy of Educational Objectives,<\/em> New York: Longman<\/p>\n\n\n\n

Arlow, J.<\/strong> Fantasy systems in twins<\/em>. Psychoanal Q. 1960 Apr;29:175\u2013199.<\/p>\n\n\n\n

Assagioli, R<\/strong>. (1973.) The Act of Will<\/em>. New York: Viking Press,<\/p>\n\n\n\n

Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W.<\/strong> (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn.<\/em>, 40:1013-1037<\/p>\n\n\n\n

Balint, M.<\/strong> 1948. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique<\/em>, New York: Tavistock, pp. 109-120 1959<\/p>\n\n\n\n

Balint, A. (1949). <\/strong>Love for the mother and mother love,<\/em> Int. J. Psychoanal. 30:250-258<\/p>\n\n\n\n

Bandler, R. and Grinder, J.<\/strong> (1979). Frogs into Princes:<\/em> Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming.<\/em> Real People Press, Boulder.<\/p>\n\n\n\n

Bartlett, F.<\/strong> 1973. Significance of Patient\u2019s Work in the Therapeutic Process<\/em>. Contemp. Psychoanal., 9:405-416.<\/p>\n\n\n\n

Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G.<\/strong> (1979). Cognitive Therapy of Depression<\/em>. New York: The Guilford Press.<\/p>\n\n\n\n

Beck, A.T<\/strong>.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders<\/em>. Intl Universities Press<\/p>\n\n\n\n

Becker, E.<\/strong> , 1973, Denial of Deth, <\/em>Free Press, New York<\/p>\n\n\n\n

Beebe, B. & Lachmann, F. <\/strong>(1988). The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations.<\/em> Psychoanal. Psychol., 5: 305-337<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M. S<\/strong>. (1971). Psychoanalytic observations on the capacity to love<\/em>. In J. B. Mcdevitt & C. F. Settlage, eds., Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler. Madison, CT: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M. S.<\/strong> (1980). On the intrapsychic function of falling in love.<\/em> Psychoanal. Q., 49: 56-77<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M.S.<\/strong> (1982). Platonic Love, Transference Love, and Love in Real Life<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 30:87-111<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M. <\/strong>(1987). The Anatomy of Loving. The Story of Man\u2019s Quest to Know What Love is<\/em>. New York: Columbia University Press,<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M.<\/strong> (1988). Freud\u2019s three theories of love in the light of later development.<\/em>Journal of the American Psychoanalytic Association,, 36: <\/em>653-672.<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M.<\/strong> (2001) Finding an object<\/em>. Mod. Psychoanal., 26: 3-13.<\/p>\n\n\n\n

Berliner, B. <\/strong>(1958). The role of object relations in moral masochism.<\/em> Psychoanal. Q., 27:38-56<\/p>\n\n\n\n

Bernard, M. E.<\/strong> (1991) Staying Rational in an Irrational World, Albert Ellis and Rational Emotive Therapy<\/em>, New York: NY, Carol Communications, Inc<\/p>\n\n\n\n

Berne, E. (1964) <\/strong>Games people play. <\/em>New York: Grove Press<\/p>\n\n\n\n

Berne, E. <\/strong>(1976). Classification of positions.<\/em> Transactional Analysis Bulletin Selected Articles from Volumes 1 through 9, <\/em>3. San Francisco: TA Press. (Original work published 1962)<\/p>\n\n\n\n

Bettelheim, B.<\/strong> 1960, The Informed Heart<\/em>, New York: Free Press of Glencoe<\/p>\n\n\n\n

Bion, W. <\/strong>(1957). Differentiation of the psychotic from the non-psychotic personalities<\/em>. Int. J. Psycho-Anal., 38:266-275.<\/p>\n\n\n\n

Bion, W.<\/strong> 1967 Second Thoughts<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Bion, W. R<\/strong>. (1962). Learning from Experience<\/em>. London: Marsefield<\/p>\n\n\n\n

Bishop, S. <\/strong>(2010) Develop your Assertiveness<\/em>, Second Edition, Kogan Page, London<\/p>\n\n\n\n

Bleuler, E. <\/strong>(1952), Dementia praecox<\/em> (Joseph Zinkin, Trans). New York: International Universities Press. (Originalni rad je publikovan 1911)<\/p>\n\n\n\n

Blos, P.<\/strong> 1967. The second individuation process of adolescence<\/em>, Psychoanal. Study Child 22:162-186<\/p>\n\n\n\n

Blum, H. P.<\/strong> 1981. Object inconstancy and paranoid conspiracy<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:789-813<\/p>\n\n\n\n

Bollas, C.<\/strong> (1987). The Shadow of the Object: Psychoanalysis of the Unthought Known<\/em>. New York: Columbia Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Bloom B. S.<\/strong> 1956. Taxonomy of Educational Objectives<\/em>, Handbook I: The Cognitive Domain. <\/em>New York: David McKay Co Inc.<\/p>\n\n\n\n

Bond, M. D., Gardner, S.T. Christian, J. & Sigal, J.J.<\/strong> (1983). Empirical study of self-defese styles.<\/em> Archives of General Psychiatry, 40, 333-338<\/p>\n\n\n\n

Bowlby, J.<\/strong> (1973). Attachment and Loss.<\/em> Vol. II Separation. New York: Basic Books<\/p>\n\n\n\n

Bowlby, J. 1969 <\/strong>Attachment and Loss <\/em>Vol. 1 New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Bowlby, J.<\/strong> 1980 Attachment and Loss<\/em> Volume 3 New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Brenner, C. <\/strong>1982. The Mind in Conflict.<\/em> New York: International Universities Press<\/p>\n\n\n\n

Breuer, J., i Freud, S.,<\/strong> 1895, Studies in Hysteria<\/em> , New York: Nervous and Mental Disease Monographs, 1947<\/p>\n\n\n\n

Buber, M. <\/strong>( 1977) Ja i Ti. <\/em>Beograd. Vuk Karad\u017ei\u0107<\/p>\n\n\n\n

Burngam, D. L., Gladstone, A. E. & Gibson, R. W. <\/strong>1969. Schizophrenia and the Need-Fear Dilemma<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Capponi, A.<\/strong> (1979). Origins and evolution of the borderline patient.<\/em> In J. LeBoit & A. Capponi<\/strong> (Eds.),(1986) Advances in psychotherapy of the borderline patient (pp. 63-147). New York: Jason Aronson, Chasseguet-Smirgel<\/p>\n\n\n\n

Cassidy, J., & Berlin, L. J. <\/strong>(1994). The insecure\/ ambivalent pattern of attachment: Theory and research.<\/em> Child Development, 65, 971-991.<\/p>\n\n\n\n

Czander, W. <\/strong>1993. The psychodynamics of work and organizations : theory and application<\/em>. Guilford Press, New York<\/p>\n\n\n\n

Chasseguet-Smirgel, J. (1964). <\/strong>Female Sexuality. New Psychoanalytic Views<\/em>. London: Karnac Books.<\/p>\n\n\n\n

Cohen, C. P., & Sherwood, V. R.<\/strong> (1991). Becoming a constant object in psychotherapy with the borderline patient.<\/em> Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

David, D., & Szentagotai, A.<\/strong> (2006). Cognitions in Cognitive- behavioral psychotherapies; toward an integrative model<\/em>, Clinical psychology review 26, pp: 284-298, www. Sciencedirect.com<\/p>\n\n\n\n

Davis, H. B.<\/strong> (1988). The self and loving.<\/em> In J. F. Lasky & H. W. Silverman (Eds.). Love: Psychoanalytic perspectives (pp. 159-172). New York: New York University Press.<\/p>\n\n\n\n

Deutsch, H. <\/strong>(1942). Some forms of emotional disturbance and their relationship to schizophrenia.<\/em> Psychoanal. Q., 11:301-321.<\/p>\n\n\n\n

Dryden, W, & Branch, R<\/strong>. (2008). The Fundamentals of Rational Emotive Behaviour Therapy<\/em>, A Training Handbook, Second Edition, John Willey & Sons Ltd, West Sussex, England<\/p>\n\n\n\n

Dryden, W, & Gordon, J<\/strong> (1990) Think Your Way to Happiness<\/em>, Sheldon Press, London<\/p>\n\n\n\n

Ehrenberg, D. B.<\/strong> (1975). The quest for intimate relatedness.<\/em> Contemp. Psychoanal., 11, 320-331.<\/p>\n\n\n\n

Ellis, A & Knaus, W, J <\/strong>(1979). Overcoming Procrastination<\/em>, NY: New York, New American Library<\/p>\n\n\n\n

Ellis, A, & Harper, R, A.<\/strong> (1975). A New Guide to Rational Living<\/em>, Wilshire Book Company<\/p>\n\n\n\n

Ellis, A. <\/strong>(2002) Overcoming Resistance: A Rational Emotive Behavior Therapy Integrated Approach<\/em>, 2nd ed. NY: Springer Publishing<\/p>\n\n\n\n

Erikson, E. H.<\/strong> (1963). Childhood and society<\/em>. New York: Norton.<\/p>\n\n\n\n

Eriksson, E. <\/strong>(1982). The Life Cycle Completed<\/em>,<\/em> W.W. Norton and Company, New York<\/p>\n\n\n\n

Erikson, E. <\/strong>(1985) Identitet i \u017eivotni ciklus, <\/em>Beograd, Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva,<\/p>\n\n\n\n

Escoll, P. J.<\/strong> 1992. Vicissitudes of optimal distance through the life cycle<\/em>, In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues ed. S. Kramer. & S. Akhtar. Northvale, NJ: Jason Aronson, pp. 59-87<\/p>\n\n\n\n

Fairbairn, W. R. D. (<\/strong>1941). A revised psychopathology of the psychoses and psychoneuroses<\/em> Int. J. Psychoanal. 22:250-279<\/p>\n\n\n\n

Fairbairn, W. R. D.<\/strong> (1952). Psychoanalytic Studies of the Personality<\/em>, London: Tavistock<\/p>\n\n\n\n

Fenichel, O. <\/strong>(1938). Problems of Psychoanalytic Technique<\/em>, The Psycho Analytic Quaterly, Inc.N.Y. , str. 6.<\/p>\n\n\n\n

Fenichel, O.<\/strong> (1945). The Psychoanalytic Theory of Neurosis<\/em>, New York: W. W. Norton and Co.<\/p>\n\n\n\n

Fenihel, O. <\/strong>(1961), Psihoanaliti\u010dka teorija neuroza,<\/em> Medicinska knjiga, Beograd, str. 186<\/p>\n\n\n\n

Ferenczi, S. <\/strong>(1921). The further development of an active therapy in psycho-analysis<\/em>, In Ferenczi, S. 1951 Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis ed. J. Rickman. London: The Hogarth Press. pp. 198-217<\/p>\n\n\n\n

Ferenczi, S. <\/strong>(1926) Further Contribution to the Theory and Technique of Psychoanalysis<\/em>, (Psychoanalysis of Sexual Habits); Institute of Psychanalysis and Hogarth Press, London.<\/p>\n\n\n\n

Ferenczi, S.<\/strong> (1926a). The problem of acceptance of unpleasant ideas: advances in knowledge of the sense of reality<\/em>, In Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis New York: Boni and Liveright, 1927 pp. 366-379<\/p>\n\n\n\n

Ferenci, S. <\/strong>(1926b), Sunday Neuroses<\/em>, in Further contribution to the theory and technique of psycho-analysis, <\/em>pp174\/177, London, Hogart Press (original work published 1918)<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P. & Target, M. <\/strong>(1998). Mentalization: A protective factor and a focus of psychotherapy<\/em>. Psychoanalytic Dialogues , 8 <\/em>( 1 ), 28 \u2013 95 .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P. <\/strong>(2001). <\/em>Attachment theory and psychoanalysis<\/em>. New York : Other Press .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy, P. , Gergely, G. , Jurist, E. L. , & Target, M. <\/strong>(2002). Affect regulation, mentalization, and the development of the self <\/em>. NY : Other Press .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P. , & Target , M. <\/strong>(2002). Early intevention and the development of self-regulation<\/em> . Psychoanalytic Inquiry , >22 <\/em> ( 3 ), 307 \u2013 335 .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P. <\/strong>(2003) . The development of psychopathology from infancy to adulthood: The mysterious unfolding of disturbance in time <\/em>. Infant Mental Health Journal , 24 ( 3 ), 212 \u2013 239 .<\/p>\n\n\n\n

Frankl, V. <\/strong>( 1987) Ne\u010dujni vapaj za smislom: <\/em>Naprijed, Zagreb,<\/p>\n\n\n\n

Freud, A.,<\/strong> (1946). The ego and the mechanisms of defence<\/em>. New York, International Universities Press, 1966. (Original work published 1936)<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1905). Three essays on sexuality<\/em>. Standard Edition VII.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1908). On sexual theories of children<\/em>. Standard Edition IX<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1909d). Notes upon a case of obsessional neurosis.<\/em> SE<\/em>, 10: 151-318.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1910). A special type of object choice made by men<\/em>. Standard Edition.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1912). Recommendations to Physicians Practising Psycho-Analysis. <\/em>The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XII (1911-1913): The Case of Schreber, Papers on Technique and Other Works, 109-120<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1912b). On the tendency to degradation in the sphere of love.<\/em> Standard Edition., 11: 178-190.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. (<\/strong>1912-13\/1953), Totem and taboo<\/em>. Standard Edition., 13:IX.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1914). On narcissism:<\/em> An introduction. Standard Edition., 14: 69-102<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1915). Instincts and their vicissitudes<\/em>, S.E. 14<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1915a) Observations on transference-love S.E. 12<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1917). Mourning and melancholia<\/em>, Standard Edition 14:243-258 London: Hogarth Press, 1957<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1922) Beyond the Pleasure Principle<\/em> Trans. by C. J. M. Hubback. New York: Boni & Liveright<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1923). The Ego and the Id<\/em>. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XIX (1923-1925): The Ego and the Id and Other Works, 1-66<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1924). The dissolution of the Oedipus complex<\/em>. Standard Edition IXX<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1926). Inhibitions, Symptoms and Anxiety<\/em>. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XX (1925-1926): An Autobiographical Study, Inhibitions, Symptoms and Anxiety, The Question of Lay Analysis and Other Works, 75-176<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1930). Civilization and its Discontents<\/em>, New York: W. W. Norton, 1961<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> 1931. Libidinal Types.<\/em> The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XXI (1927-1931): The Future of an Illusion, Civilization and its Discontents, and Other Works, 215-2201931,Libidinal Types )<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong>(1933a [1932]). New introductory lectures on psycho-analysis.<\/em> SE, 22: 1-182.<\/p>\n\n\n\n

Freud S. <\/strong>1957, New Introductoru Lecture on P.A. <\/em>Hogart Press. London str.86<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1959). On the history of the psycho-analytic movement<\/em>. In E. Jones (Ed.) & J. Riviere (Trans.) Collected Papers (Vol. 1, pp. 287\u2013359). New York: Basic Books. (Original work published in 1914.)<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong>, (1963). Psychoanalysis and Faith<\/em>, \u201cThe letters of S. Freud and Oscar Pfister, str. 126. New York, Basic Books<\/p>\n\n\n\n

Frojd, S. <\/strong>(1976). Uvod u psihoanalizu<\/em>, Matica Srpska,. Str. 269<\/p>\n\n\n\n

From, E.<\/strong> (1982). Samerhil za i protiv<\/em>, zbornik, Prosveta, Beograd, str. 169 \u2013 182.<\/p>\n\n\n\n

From, E.<\/strong><\/em>(1990), Ume\u0107e ljubavi<\/em>, Beogradski izdavacko-graficki Zavod, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

Galdston, R. <\/strong>(1987). The longest pleasure: a psychoanalytic study of hatred.<\/em> Int. J. Psycho-Anal., 68:371-378.<\/p>\n\n\n\n

Gediman, H. K.<\/strong> (1985) Imposter, inauthenticity, and feeling fraudulent<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 33:911-936<\/p>\n\n\n\n

Gendlin, E.<\/strong> (1982). Focusing<\/em>, New York: Bantam Books<\/p>\n\n\n\n

Gesell, A. , Francis, I., Louis, B. Ames & Glenna Bullis<\/strong> (1977). The Child from Five to Ten.<\/em> New York: Harper and Row<\/p>\n\n\n\n

Gill, M. <\/strong>(1994). Psychoanalysis in Transition<\/em>. Hillsdale, NJ: Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

Glasser, W. <\/strong>(1965). Reallity therapy, <\/em>New york: Harper & Row,<\/p>\n\n\n\n

Glenn, J. <\/strong>(1991). Transformations in normal and pathological latency In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation<\/em>, Theory Essays in Honor of Selma Kramer, M.D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 171-187<\/p>\n\n\n\n

Goldstein, K.<\/strong> (1948). Language and language disturbances<\/em>. New York: Grune and Stratton)<\/p>\n\n\n\n

Gorkin, M.<\/strong> (1984). Narcissistic Personality Disorder and Pathological Mourning. <\/em>Contemp. Psychoanal., 20:400-420<\/p>\n\n\n\n

Greenacre, P. <\/strong>(1956). Re-Evaluation of the Process of Working Through<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 37:439-444<\/p>\n\n\n\n

Greenson, R.<\/strong> (1966). That \u201eImpossible\u201c Profession,<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 14:9-27<\/p>\n\n\n\n

Greenson, R.<\/strong> (1967). The Technique and Practice of Psychoanalysis,<\/em> New York: International Universities Press, p. 200)<\/p>\n\n\n\n

Greenson, R. <\/strong>(1978)The Technique and Practice of Psycho Analysis<\/em>, <\/strong>Hogarth Press and Inst. Of P. A., London,., str. 101. \u2013 121.<\/p>\n\n\n\n

Grunberger, B. <\/strong>(1979). Narcissism.<\/em> New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Gunderson, J. G.<\/strong> (1985). Borderline Personality Disorder<\/em>, Washington, DC: American Psychiatric Press.<\/p>\n\n\n\n

Guntrip, H. <\/strong>(1969). Schizoid phenomena, object relations and the self.<\/em> New York: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Hammerlie, F. M. & Montgomery, R. L.<\/strong> (1982). Self-perception Theory and Unobstrusively Biased Interactions, A Treatment for Homosexual Anxiety<\/em>, pp: 362-370, Journal of Counselling Psychology<\/p>\n\n\n\n

Hartman, D., & Zimberoff, D. <\/strong>(2003). The existential approach in Heart-Centered therapies<\/em>. Journal of Heart-Centered Therapies, 6(1), 3-46.<\/p>\n\n\n\n

Hartmann , H.<\/strong> (1939). Psycho-Analysis and the concept of mental health<\/em>. International Journal of Psycho-Analysis, 20, 308\u2013321<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H. <\/strong>(1950a). Psychoanalysis and developmental psychology<\/em>. Psychoanalytic Study of the Child , 5 , 7 \u2013 17 .<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H. <\/strong>(1950). Comments on the psycho-analytic theory of the ego.\u2019<\/em> In: Hartmann 1964Essays on Ego Psychology (London: Hogarth; New York: Int. Univ. Press.)<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1952). The mutual influences in the development of ego and id <\/em>In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 155-182<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1956) Notes on the reality principle<\/em> In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 241-267<\/p>\n\n\n\n

Hartman, H.<\/strong> (1958). Ego Psychology and the Problem of Adaptation<\/em> , London: Imago<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1958a). Comments on the Scientific Aspects of Psychoanalysis<\/em>. Psychoanal. St. Child, 13:127-146.)<\/p>\n\n\n\n

Hendrick, I.<\/strong> (1936). Ego Development and Certain Character Problems<\/em> Psychoanal. Q.<\/em> V p. 32<\/p>\n\n\n\n

Hendrick, I. (<\/strong>1942). Instinct and the ego during infancy<\/em>Psychoanal. Q. 11:33-58<\/p>\n\n\n\n

Hendrick, I.<\/strong> (1943). Work and the Pleasure Principle.<\/em> Psychoanal. Q., 12:311-329)<\/p>\n\n\n\n

Herman, J. <\/strong>(1992). Trauma and Recovery<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Horney, K.<\/strong> (1947). Inhibitions in Work<\/em>. Am. J. Psychoanal., 7:18-25.<\/p>\n\n\n\n

Horney, K. <\/strong>1950 Neurotic Disturbances in Work.<\/em> Amer. J. Psa. X pp. 80-82)<\/p>\n\n\n\n

Ikonen, P. <\/strong>(1998). On phallic defense<\/em>. Scand. Psychoanal. Rev., 21:136-150<\/p>\n\n\n\n

Miguel Hoffmann, J., Popbla, L., Duhalde, C. <\/strong>(1999). Early stages of initiative and environmental response,<\/em> Infant Mental Healt Journal, Volume 19 issue 4, Michigan Association for Infant Mental Health<\/p>\n\n\n\n

Jaques, E.<\/strong> (1960) Disturbances in the Capacity to Work. <\/em>1. Int. J. Psycho-Anal., 41:357-367)<\/p>\n\n\n\n

Jacobson, E.<\/strong> (1964). The Self and the Object World New York,<\/em> International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Jalom, I.<\/strong> (2011). Gledanje u sunce-prevazila\u017eenje u\u017easa od smrti, <\/em>Psihopolis, Novi Sad<\/p>\n\n\n\n

Jalom, I.<\/strong> (2011a). \u010cari psihoterapije<\/em>, Psihopolis, Novi Sad<\/p>\n\n\n\n

Janov, A.<\/strong> (2007). Primalni krik, <\/em>Nova Knjiga, Podgorica<\/p>\n\n\n\n

Joffe, W. G. & Sandler, J.<\/strong> (1965). Notes on pain, depression, and individuation<\/em>. Psychoanal. Study Child 20:394-424<\/p>\n\n\n\n

Jones, E. <\/strong>(1928). Fear, guilt, and hate.<\/em> In Papers on Psychoanalysis. Baltimore, MD: Williams & Wilkins, 1950.<\/p>\n\n\n\n

Jones, E. <\/strong>1948 The Theory of Symbolism<\/em>. Papers on Psycho-Analysis , London: Bailli\u00e8re, Tindall and Cox<\/p>\n\n\n\n

Jovanovi\u0107, N. <\/strong>(2006). <\/strong>Ne\u010dujna muzika postojanja<\/em>, Narodna knjiga, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Jovanovi\u0107, N. <\/strong>(2006a),Psihologija uspeha-\u017eiveti ili \u017eivotariti<\/em>,<\/strong> Beograd, Narodna Knjiga<\/p>\n\n\n\n

Jovanovi\u0107, N.<\/strong> (2005). Kako se na\u0161timovati uz pomo\u0107 biofidbeka <\/em>, Beograd: Centar za Primenjenu Psihologiju Dru\u0161tva Psihologa Srbije<\/p>\n\n\n\n

Jung, C.G.<\/strong> (1913). The Theory of Psychoanalysis<\/em>. Psychoanal. Rev.<\/em>, 1:1-40<\/p>\n\n\n\n

Kainer, R.<\/strong> (1979). The Critical Voice in the Treatment of the Obsessional<\/em>. Contemp. Psychoanal., 15:276-287.<\/p>\n\n\n\n

Kainer, R.G.<\/strong> (1983). On the Distinction Between Narcissism and Will: Two Aspects of the Self.<\/em> Psychoanal. Rev., 70:535-552<\/p>\n\n\n\n

Kelley, C.<\/strong> (1992). Education in Feeling and purpose, <\/em>Radix Journal, Volume I<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F.<\/strong> (1970). Psychoanalytic classification of character pathology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 18:800-822<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. <\/strong>(1970a). Factors in the psychoanalytic treatment of narcissistic personalities, <\/em>American Psychoanal. Assn. 18:51-85<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O.<\/strong> (1971). New developments in psychoanalytic object relations theory <\/em>, Presented at the 58th Annual Meeting of the American Psychoanalytic Association, May 1971<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O.<\/strong> (1972). Early ego integration and object relations<\/em>, Annals New York Acad. Sciences 193 233-247<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O.F.<\/strong> (1974). Barriers to Falling and Remaining in Love<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 22:486-511<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. <\/strong>(1975). Boderline Conditions and Pathological Narcissism<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O.<\/strong> (1976). Object Relations Theory and Clinical Psychoanalysis<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F.<\/strong> (1980) Internal World and External Reality<\/em>, New York: Jason Aronson<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F.<\/strong> (1984). Object relations theory and clinical psychoanalysis<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F. <\/strong>(1984). Severe Personality Disorders: Psychotherapeutic Strategies<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F. <\/strong>(1992). Aggression in Personality Disorders and Perversions<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F.<\/strong> (1995). Love relations.<\/em> New Haven, CT: Yale University Press.<\/p>\n\n\n\n

Kleeman, J. A.<\/strong> (1967) The peek-a-boo game: part I: its origins, meanings, and related phenomena in the first year<\/em>. Psychoanal. Study Child 22:239-273<\/p>\n\n\n\n

Klein, M.<\/strong> (1935). A contribution to the psychogenesis of manic-depressive states<\/em>, In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 282-310<\/p>\n\n\n\n

Klein, M. <\/strong>(1937). Love, Guilt and Reparation.<\/em> In: Love, Hate and Reparation with Riviere (London: Hogarth). [I]<\/p>\n\n\n\n

Klein, M. <\/strong>(1940). Mourning and its relation to manic-depressive states<\/em>, In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 344-369<\/p>\n\n\n\n

Klein, M. <\/strong>(1948). Contributions to Psychoanalysis <\/em>(1921-1945). London: Hogarth.<\/p>\n\n\n\n

Klein, M. <\/strong>(1948a). On the Importance of Symbol Formation in the Development of the Ego\u2019<\/em> Contributions to Psycho-Analysis (London: Hogarth)<\/p>\n\n\n\n

Klein, M.<\/strong> (1958). On the Development of Mental Functioning<\/em>. Int. J. Psychoanal. 39)<\/p>\n\n\n\n

Klein, M.<\/strong> (1983). Zavist i zahvalnost, <\/em>Naprijed, Zagreb<\/p>\n\n\n\n

Knaus, W. J.<\/strong> ( 1983). How to Conquer Yor Frustration<\/em>, Prentice Hall Trade, UK, England<\/p>\n\n\n\n

Knaus, W. J.<\/strong> (1973). Overcoming procrastination<\/em>, Rational Living, 8, 2-7<\/p>\n\n\n\n

Kohut, H.<\/strong> (1971). The Analysis of the Self<\/em>. New York: International Universities Press<\/p>\n\n\n\n

Kohut, H.<\/strong> (1972). Thoughts on Narcissism and Narcissistic Rage<\/em>. Psychoanal. St. Child.. 27:360-400<\/p>\n\n\n\n

Kohut , H. <\/strong>(1977). The restoration of the self<\/em>. New York : International Universities Press .volume 4, p.451-457 \u201cfour basic concepts\u201d)  <\/p>\n\n\n\n

Kohut, H.<\/strong> (1984). How Does Analysis Cure,<\/em> ed. A. Goldberg and P. Stepansky. Chicago: University of Chicago<\/p>\n\n\n\n

Kramer, S.<\/strong> (1980). Residues of split-object and split-self dichotomies in adolescence, <\/em>In Rapprochement: The Critical Subphase of Separation-Individuation ed. R. Lax. et al.: Jason Aronson, pp. 417-437<\/p>\n\n\n\n

Kris, E.<\/strong> (1951). The Development of ego psychology<\/em>. Samiksa 5<\/p>\n\n\n\n

Lachmann, F. & Beebe, B.<\/strong> (1996). Three principles of salience in the patient-analyst interaction<\/em>. Psychoanal. Psychol., 13: 1-22<\/p>\n\n\n\n

Lantos, B.<\/strong> (1952). Metapsychological Considerations on the Concept of Work.<\/em> 5. Int. J. Psycho-Anal., 33:439-443)<\/p>\n\n\n\n

Lasch, C. <\/strong>(1979). Narcisti\u010dka kultura, <\/em>Zagreb, Naprijed, 1986<\/p>\n\n\n\n

Lazarus, R, & Folkman, S<\/strong> (1984). Stress, Appraisal and Coping<\/em>, NY: New York, Springer Publishing Company<\/p>\n\n\n\n

Levine, D. <\/strong>(2010).Object Relations, Work and the Self, <\/em>Routlage, East Sissex<\/p>\n\n\n\n

Lichtenberg, J. <\/strong>(1983). Psychoanalysis and Infant Research, <\/em>Hillsdale, N. J., Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

Lichtenstein, H.<\/strong> (1970). Changing implications of the concept of psychosexual development: an inquiry concerning the validity of classical psychoanalytic assumptions concerning sexuality<\/em>, American Psychoanal. Assn. 18:300-318<\/p>\n\n\n\n

Loven, A. <\/strong>(1984). Bioenergetika<\/em>, Nolit, Beograd   str. 134.<\/p>\n\n\n\n

Lowen, A.<\/strong> (2003) The Way to Vibrant Health: Bioenergetic Press<\/p>\n\n\n\n

Luria, A. R.<\/strong> (1961). The Role of Speech in the Regulation in Normal and Abnormal Behavior<\/em> , NY: New York, Livermore<\/p>\n\n\n\n

Lurija, A. R.<\/strong> (1982). Osnovi neurolingvistike, <\/em>Beograd, Nolit<\/p>\n\n\n\n

Lyons-Ruth, K.<\/strong> (1991). Rapprochement or approchement: Mahler\u2019s theory reconsidered from the vantage point of recent research on early attachment relationships<\/em>. Psychoanal. Psychol., 8: 1-23<\/p>\n\n\n\n

Mahler, M. S. & Furer, M. (<\/strong>1963). Certain aspects of the separation-individuation phase<\/em> Psychoanal. Q. 32:1-14<\/p>\n\n\n\n

Mahler, M. S. <\/strong>(1971). A study of the separation-individuation process and its possible application to borderline phenomena in the psychoanalytic situation<\/em>. Psychoanal. Study Child 26:403-424<\/p>\n\n\n\n

Mahler, M. S.<\/strong> (1974). Symbiosis and individuation: the psychological birth of the human infant. <\/em>In The Selected Papers of Margaret S. Mahler, Vol. 2, Separation-Individuation New York: Jason Aronson, 1979 pp. 149-165<\/p>\n\n\n\n

Mahler, M. S.<\/strong> (1975). On the current status of the infantile neurosis, <\/em>In The Selected Papers of Margaret S.<\/p>\n\n\n\n

Mahler, M. S., & FURER, M.<\/strong> (1968). On Human Symbiosis and the Vicissitudes of Individuation<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Mahler,<\/strong> M. (1979). Separation-Individuation<\/em>, Vol. 2, New York: Jason Aronson, pp. 189-194<\/p>\n\n\n\n

Main, M., & Solomon, J. (1986). <\/strong>Discovery of an insecure-disorganized\/ disoriented attachment pattern: Procedures, findings and implications for the classification of behavior<\/em>. In T. B. Brazelton & M.<\/p>\n\n\n\n

Maslow, A.<\/strong> (1970). Motivation and personality<\/em> (rev. ed.). New York: Harper & Row.<\/p>\n\n\n\n

Masterson, J. F.<\/strong> (1976). Psychotherapy of the borderline adult: A developmental approach<\/em>. New York: Brunner\/Mazel.<\/p>\n\n\n\n

Masterson, J. F.<\/strong> (1988). The search for the real self.<\/em> New York: Free Press.<\/p>\n\n\n\n

May, R. <\/strong>(1966), The Problem of will and Intentionality in psychoanalysis. <\/em>Contemporary Psychoanalysis, 3:55-70 ,<\/p>\n\n\n\n

May, R<\/strong>. (1969). Love and Will,<\/em> New York: Norton.<\/p>\n\n\n\n

McDevitt, J.<\/strong> (1975). Separation-individuation and object constancy<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 23:713-743<\/p>\n\n\n\n

McDevitt, J. B. (<\/strong>1983). The emergence of hostile aggression and its defensive and adaptive modifications during the separation-individuation process<\/em>. J. Am. Psychoanal. Assoc. 31 (Suppl.) 273-300<\/p>\n\n\n\n

McDevitt, J.B. <\/strong>(1975). <\/em><\/strong>Separation-Individuation and Object Constancy.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 23:713-742<\/p>\n\n\n\n

McGuire, W.J.<\/strong> (1964). Indicing resistance to persuasion, <\/em>U: L. Berkowitz (Ed.): Advances in Exper, Social, Psichology, Vol.1 Academic Press, New York, 192-229.<\/p>\n\n\n\n

McGuire, W.J.<\/strong> (1989). The Nature of Attitudes and Change. <\/em>U: Handbook of Social Psychology, Vol. III, 136-314<\/p>\n\n\n\n

Meichenbaum D. H & Goodman J. <\/strong>(1971). Training impulsive children to talk to themselves: a means of developing self-control<\/em>. Journal of Abnormal Psychology, Apr;77(2):115\u2013126.<\/p>\n\n\n\n

Meichenbaum, D. <\/strong>(1977). Cognitive Behaviour Modification: An Integrative Account.<\/em> NY: New York: Plenum.<\/p>\n\n\n\n

Meichenbaum, D. <\/strong>(1996). Stress inoculation training for coping with stressors<\/em>. The Clinical Psychologist, 49, 4-7.<\/p>\n\n\n\n

Mekgo, F. <\/strong>(2003). Va\u0161a Li\u010dnost, <\/em>Mo\u0107 knjige i Mono &Manana, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Melges, F. T. & Swartz, M. S.<\/strong> (1989). Oscillations of attachment in borderline personality disorder<\/em>. Amer. J. Psychiatry 146 1115-1120<\/p>\n\n\n\n

Menaker, E.<\/strong> (1985). The Concept of Will in the Thinking of Otto Rank and its Consequences for Clinical Practice.<\/em> Psychoanal. Rev., 72:255-264<\/p>\n\n\n\n

Miller, A.<\/strong> (1979). The drama of the gifted child and the psychoanalyst\u2019s narcissistic disturbance. <\/em>Int. J. Psychoanal. 60:47-58<\/p>\n\n\n\n

Neff, W. S.<\/strong> (1968). Work, and Human Behavior<\/em> . New York: Atherton Press p. 78<\/p>\n\n\n\n

Nunberg , H. <\/strong>(1930\/1931) . The synthetic function of the ego<\/em> . International Journal of Psychoanalysis , 12 , 123 \u2013 140<\/p>\n\n\n\n

O\u2019Donohue W, T, & Fisher, J, E.<\/strong>(2009). General Principles and Empirically Supported Techniques of Cognitive Behavior Therapy,<\/em> John Willey & Sons. Inc, Hoboken, New Jersey<\/p>\n\n\n\n

Osofsky, J. D., <\/strong>(1979). Handbook of Infant Development, <\/em>New York: Wiley.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Parens, H. <\/strong>(1980). An exploration of the relations of instinctual drives and the symbiosis-separation-individuation process <\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 28:89-114<\/p>\n\n\n\n

Parens, H. (<\/strong>1991). Separation-individuation theory and psychosexual theory In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer<\/em>, M. D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 3-34<\/p>\n\n\n\n

Pavlov, I.P. <\/strong>(1969). O uslovnim refleksima<\/em>. u: Parsons Talkot, Edvard \u0160ils, Kaspar Negel, D\u017ees Pits (ur.) Teorije o dru\u0161tvu \u2013 osnovi savremene sociolo\u0161ke teorije, Beograd: Vuk Karad\u017ei\u0107<\/p>\n\n\n\n

Peck, S.<\/strong> (1987). Put kojim se re\u0111e ide<\/em>, Biblioteka Astra, Arion, Beograd, str. 75<\/p>\n\n\n\n

Pearls, F. <\/strong>(1947) Ego, Hunger, and Aggression.<\/em>George Allen and Unwin,<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pfieffer, E.<\/strong> (1974). Borderline states.<\/em> Diseases of the Nervous System 35 212-219<\/p>\n\n\n\n

Pearls, F<\/strong>. (1969) Ego, Hunger and Aggression: The beginning of Gestalt Therapy<\/em>. New York: Random House<\/p>\n\n\n\n

Pearls F.<\/strong> (1969). Gestalt Therapy Verbatim,<\/em> Utah: Bantam Books, Real People Press<\/p>\n\n\n\n

Piaget, J.<\/strong> (1937). The Construction of Reality in the Child<\/em>. New York: Basic Books, 1954<\/p>\n\n\n\n

Piaget, J. <\/strong>(2002). The Language and Thought of the Child<\/em> . 3d ed. London: Routledge.<\/p>\n\n\n\n

Pine, F. <\/strong>(1989). Motivation, Personality Organization, and the Four Psychologies of Psychoanalysis.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 37:31-64<\/p>\n\n\n\n

Poland, W. <\/strong>(1977). Pilgrimage: action and tradition in self analysis<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:399-416<\/p>\n\n\n\n

Racker, H. <\/strong>(1966). Ethics and psychoanalysis and the psycho analysis of ethics. <\/em>Int.J. Psychoanal.47,63<\/p>\n\n\n\n

Rajh V. <\/strong>(1982), Analiza karaktera<\/em>, Naprijed, Zagreb<\/p>\n\n\n\n

Rank, O.<\/strong> (1972) Will Therapy<\/em>, 1929-31. In: Will Therapy and Truth and Reality. New York: Knopf.<\/p>\n\n\n\n

Rank, O. <\/strong>(1991). The genesis of the object relation<\/em>. In P. Rudnytsky (Ed.), The Psychoanalytic Vocation: Rank, Winnicott, and the Legacy of Freud. New Haven, CT: Yale University Press.<\/p>\n\n\n\n

Rank, Otto<\/strong>. (1932) Art and Artist<\/em>. New York: Knopf, 1958.<\/p>\n\n\n\n

Reich W. <\/strong>(1949). Character analysis:<\/em> 3rd ed. New York: Orgone Institute Press;<\/p>\n\n\n\n

Reilly, P. M. & Shopshire, M. S.<\/strong> (2002). Anger Management for substance Abuse and Mental Health Clients<\/em>, A Cognitive Behavioural Therapy Manual, U.S Departemnt of Health and Human Servicies, Rockville; MD 20857<\/p>\n\n\n\n

Roheim, G. 1943. <\/strong>The origin and function of culture<\/em>, Nervous and mental disease monographs, New York.<\/p>\n\n\n\n

Rot, N.<\/strong> 2003. Osnovi socijalne psihologije, <\/em>Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Sander, L. <\/strong>(1962). Issues in early mother-child interaction.<\/em> J. Amer. Acad. Child Psychiat., 1: 144-166.<\/p>\n\n\n\n

Sander, L.<\/strong> (1988). The event-structure of regulation in the neonate-caregiver system as a biological background for early organisation of psychic structure.<\/em> In Frontiers in Self Psychology, ed. A. Goldberg. Hillsdale, NJ: Analytic Press, pp. 64-77.<\/p>\n\n\n\n

Sander, L.<\/strong> (1997). Paradox and resolution<\/em>. In Handbook of Child and Adolescent Psychiatry, ed. J. Osofsky. New York: John Wiley, pp. 153-160.<\/p>\n\n\n\n

Sandler, J. & Sandler, A-M. <\/strong>(1978).On the development of object relationships and affects <\/em>Int. J. Psychoanal. 59:285-296<\/p>\n\n\n\n

Sas, T. <\/strong>(1978). Etika psihoanalize,<\/em> Vuk Karad\u017ei\u0107, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

Sachs, H. (1933)<\/strong>. The Delay of the Machine Age<\/em>. <\/strong>Psychoanal Q., 2:404-424.<\/p>\n\n\n\n

Segal, H. <\/strong>1957 Notes on Symbol Formation<\/em>. Int. J. Psychoanal. 38<\/p>\n\n\n\n

Segal, H. <\/strong>(1964). Introduction to the work of Melanie Klein<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Selye, H. <\/strong>(1975). Stress without Distress<\/em>, NY: New York, Signet<\/p>\n\n\n\n

Settlage, C.<\/strong> (1977). The psychoanalytic understanding of narcissistic and borderline personality disorders: advances in developmental theory<\/em>. J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:805-833<\/p>\n\n\n\n

Settlage, C.<\/strong> (1991). On the treatment of preoedipal pathology In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer<\/em>, M.D. ed. S. Akhtar & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 351-367<\/p>\n\n\n\n

Settlage, C.<\/strong> (1993). Therapeutic process and developmental process in the restructuring of object and self constancy<\/em> J. Am. Psychoanal. Assoc. 41:473-492<\/p>\n\n\n\n

Shapiro, D. H. <\/strong>(1994). Manual for the Shapiro Control Inventory (SCI)<\/em>. Palo Alto, CA: Behaviordata.<\/p>\n\n\n\n

Shengold, L. <\/strong>(1989). Soul Murder: The Effects of Childhood Abuse and Deprivation<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Shostrom, E. <\/strong>(1968) Man, the manipulator. <\/em>New York, Bantam Books,<\/p>\n\n\n\n

Sohn, L. <\/strong>(1999). A defective capacity to feel sorrow. <\/em>In Remorse and Reparation, ed. M. Cox. London: Jessica Kingsley, pp. 69-104.<\/p>\n\n\n\n

Spangler, G., & Grossman, K. E. <\/strong>(1993). Biobehavioral organization in securely and insecurely attached infants.<\/em> Child Development, 64, 1439-1450.<\/p>\n\n\n\n

Spitz, R.A<\/strong>. (1945). Hospitalism\u2014An Inquiry Into the Genesis of Psychiatric Conditions in Early Childhood<\/em>. Psychoanalytic Study of the Child, 1, 53-74.<\/p>\n\n\n\n

Spitz, R.<\/strong> (1946). The smiling response: a contribution to the ontogenesis of social relations<\/em>. Genetic Psychology Monograph 34 57-125<\/p>\n\n\n\n

Spitz, R<\/strong>. (1965). The First Year of Life<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Stein, R. <\/strong>(1991). Psychoanalytic Theories of Affect<\/em>. New York: Praeger.<\/p>\n\n\n\n

Stein, R.<\/strong> (1998). Two Principles of Functioning of the Affects<\/em>. Am. J. Psychoanal., 58:211-230<\/p>\n\n\n\n

Steiner, J. <\/strong>(1993). Psychic Retreats: Pathological Organizations in Psychotic, Neurotic and Borderline Patients<\/em>. London: Routledge<\/p>\n\n\n\n

Stern, D. N.<\/strong> (1985). The Interpersonal World of the Infant<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Stern, D. N.<\/strong> (1995). The Motherhood Constellation<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Stern, D.N., Sander, L.W., Nahum, J.P., Harrison, A.M., Lyons-Ruth, K., Morgan, A.C., Bruschweilerstern, N. and Tronick, E.Z.<\/strong> (1998). Non-Interpretive Mechanisms in Psychoanalytic Therapy: The \u2018Something More\u2019 Than Interpretation.<\/em> Int. J. Psycho-Anal., 79:903-921<\/p>\n\n\n\n

Stoller, R. J. <\/strong>(1992). Hooray for love.<\/em> In: Shapiro, Th. & Emde, R. N. (ed.): Affect: Psychoanalytic Perspectives: 411-437.<\/p>\n\n\n\n

Stolorow, R. Brandchaft, B. & Atwood,<\/strong> G<\/strong>. (1987). Psychoanalytic Treatment: An Intersubjective Approach<\/em>. Hillsdale, NJ: The Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

Stolorow, R. D. & Atwood, G.<\/strong> (1992). Contexts of Being<\/em>. Hillsdale, NJ: Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

Stolorow, R.D. & Trop, J.L.<\/strong> (1992). Reply to Richards and Mitchell<\/em>. Psychoanal. Dial., 2:467-473)<\/p>\n\n\n\n

Stone, L. (<\/strong>1981). Notes on the noninterpretive elements in the psychoanalytic situation and process<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:89-118<\/p>\n\n\n\n

Stone, L. J., Smith, H. T. & Murphy, L. B. (<\/strong>1973). The Competent Infant: Research and Commentary<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

\u0160torh, M. <\/strong>(2003) \u010ce\u017enja jake \u017eene za jakim mu\u0161karcem, <\/em>Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

Thoma, H. & Kachele, H.<\/strong> (1987). Psychoanalytic Practice<\/em>. 1 Principles. Berlin: Springer-Verlag.<\/p>\n\n\n\n

Thorndike, E. L. <\/strong>(1931) Human Learning<\/em>, NY: New York, Appletion-Century-Crofts<\/p>\n\n\n\n

Tillich, P. <\/strong>( 1952) The Courage to Be<\/em>: Yale University Press,<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Toplin, P. & M., <\/strong>1996. Heinz Kohut: The Chicago Institute Lectures <\/em>, The Analytic Press, Inc<\/p>\n\n\n\n

Trevarthen, C.<\/strong> (1979). Communication and cooperation in early infancy: a description of primary intersubjectivity.<\/em> In Before Speech: The Beginning of Interpersonal Communication<\/em>, ed. M. M. Bullowa. Cambridge: Cambridge Univ. Press, pp. 321-349.<\/p>\n\n\n\n

Trevarthen, C.<\/strong> (1993). Brain, science and the human spirit<\/em>. In Brain, Culture and the Human Spirit<\/em>, ed. J. B. Ashbrook et al. Lanham, MD: Univ. Press America, pp. 129-181.<\/p>\n\n\n\n

Tronick, E. Z. & Cohn, J. <\/strong>(1989). Infant-mother face-to-face interaction: age and gender differences in coordination and the occurrence of miscoordination<\/em>. Child Devel., 60: 85-92.<\/p>\n\n\n\n

Tronick, E. Z.<\/strong> et al. (1978). The infant\u2019s response to entrapment between contradictory messages in face-to-face interaction<\/em>. J. Amer. Acad. Child Psychiat.,<\/em> 17: 1-13.<\/p>\n\n\n\n

Vigotski, L.S.<\/strong> (1983). Mi\u0161ljenje i govor, <\/em>Nolit, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Vigotski, L.S.<\/strong> (1996). Problemi razvoja psihe.<\/em> Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Beograd<\/p>\n\n\n\n

Weil, A. <\/strong>(1970). The basic core<\/em>. Psychoanal. Study Child 25:442-460<\/p>\n\n\n\n

Wheelis, A.<\/strong> ( 1956 ) \u201eWill and Psychoanalysis,\u201c<\/em> J. Am. Psychoanal. Assoc. 4:285<\/p>\n\n\n\n

White, R. W.<\/strong> (1963). Ego and reality in psychoanalytic theory: a proposal regarding independent ego energies<\/em>, Psychol. Issues Monogr. 11. New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Wilkinson-Ryan, & Westen. <\/strong>(2000). Identity disturbance in borderline personality disorder. <\/em>American Journal of Psychiatry, 157(4), 528-541.<\/p>\n\n\n\n

Winnicott, D. W. <\/strong>(1965). The maturational processes and the facilitating environment. <\/em>New York: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Winnicott, D. W.<\/strong> (1960). Ego distortion in terms of true and false self The Maturational Processes and the Facilitating Environment<\/em>. New York: Int. Univ. Press, 1965 pp. 140-152<\/p>\n\n\n\n

Wisdom, J.O.<\/strong> (1970). Freud and Melanie Klein: Psychology, Ontology, and Weltanschauung.<\/em> in Psychoanalysis and Philosophy,<\/em> ed. C. Hanley and M. Lazerowitz (New York: International Universities Press, 350.<\/p>\n\n\n\n

Wolf, E.<\/strong>S. (1980), On the developmental line of selfobject relations<\/em>. In: Advances in Self Psychology, ed. A. Goldberg. New York: International Universities Press, pp. 117-130..<\/p>\n\n\n\n

Wolf, E.S.<\/strong> (1988). Problems of Therapeutic Orientation<\/em>. Progr. Self Psychol.<\/em>, 4:168-172<\/p>\n\n\n\n

Yogman, M.W. <\/strong>(1999).Affective Development in Infancy<\/em>, 95-124. Norwood, NJ: Ablex.<\/p>\n\n\n\n

Yudofsky, Stuart C<\/strong>., (2005), Fatal flaws : navigating destructive relationships with people with disorders of personality and character,<\/em> American Psychiatric Publishing, London)<\/p>\n\n\n\n

Zwemer, Weare A.; Deffenbacher, Jerry L<\/strong> (1984), Irrational beliefs, anger, and anxiety, <\/em>Journal of Counseling Psychology, Vol 31(3), Jul 1984, 391-393.<\/p>","protected":false},"featured_media":499,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-498","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/498","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/499"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=498"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=498"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}