IZVOD IZ KNJIGE \u201eSPOSOBNOST ZA LJUBAV I RAD I OLI INTEGRATIVNA PSIHODINAMSKA PSIHOTERAPIJA.<\/p>\n\n\n\n
Neboj\u0161a Jovanovi\u0107, Beoknjiga 2013.<\/p>\n\n\n\n
Definisali smo inicijativu kao <\/strong>sposobnost da se otpo\u010dne, pokrene ne\u0161to samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to, da se istraje u otpo\u010detoj aktivnosti<\/strong>. Inicijativa je kad \u201cprepoznam i uradim ono \u0161to mislim da treba da se uradi pre nego \u0161to to neko tra\u017ei od mene\u201d\u2026<\/p>\n\n\n\n Inicijativa i preduzetni\u0161tvo (proaktivnost) su naj\u010de\u0161\u0107e teme u publikacijama vezanim za poslovnu psihologiju, edukacije menad\u017eera, rukovodilaca\u2026Zaposleni sa zrelom sposobno\u0161\u0107u za inicijativu je \u201eblago\u201c. To blago je, na \u017ealost, retkost (za takve kadrove se \u201eotimaju\u201c kompanije, koriste\u0107i usluge takozvanih \u201ehead hunting\u201c agencija koje posreduju u prelascima iz jedne u drugu kompaniju). Osobi koja ima zrelu sposobnost za inicijativu ne morate re\u0107i sve \u0161to je potrebno da radi. Ona \u0107e to prona\u0107i sama, osmisliti, planirati, pokrenuti i sprovesti (po\u0161tuju\u0107i kodekse posla kojim se bavi, poslovne etike, po\u0161tuju\u0107i interese organizacije u kojoj radi). Zrela inicijativa podrazumeva i kapacitet za uzajamnost.<\/p>\n\n\n\n Bazi\u010dne vrline ili ve\u0161tine koje su uklju\u010dene u inicijativu su ose\u0107anje svrhe i usmerenost, sposobnost dono\u0161enja odluka, sara\u0111ivanje sa drugima i vo\u0111enje drugih, sposobnost da se defini\u0161e li\u010dno usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici (Erikson, 1985). Sposobnost za inicijativu sa sobom nosi realisti\u010dan ose\u0107aj ambicioznosti i svrsishodnosti.<\/p>\n\n\n\n Kreativni proces rada nije doma\u0107i zadatak u kojem je jasno definisano \u0161ta ko treba da radi i za \u010dije je re\u0161avanje dovoljna dobra volja. Nema \u201edobrog recepta\u201c za kreativan rad, i nije dovoljno biti poslu\u0161ni dobrovoljac da bi se ostvario i razvijao kreativni radni proces. To je dovoljno za repetitivni i dobro struktuirani rad, koji ne zahteva proces re\u0161avanja problema i osmi\u0161ljavanja boljih re\u0161enja. Svaki proces rada u kojem se ne\u0161to razvija podrazumeva stvarala\u0161tvo, a nema stvarala\u0161tva bez inicijative. Svedoci smo toga da mnoge oblasti ljudskog rada preuzimaju ma\u0161ine. Ma\u0161ine, me\u0111utim, rade pod zadatim programima. Ne mogu da generi\u0161u ni\u0161ta novo \u201eiz sebe\u201c. Rad osobe sa zrelom sposobno\u0161\u0107u za inicijativu ne mogu zameniti ure\u0111aji. Sposobnost za inicijativu \u010dini rad ekskluzivno ljudskim kapacitetom.<\/p>\n\n\n\n Govorimo, me\u0111utim, o zreloj sposobnosti za inicijativu. Kao i volja (i ostale bazi\u010dne emocionalne sposobnosti o kojima smo govorili) \u010dovek mo\u017ee razviti i nezrele oblike inicijative, koji mogu umanjiti njen kapacitet za rad i svrhovitost rada. Osoba mo\u017ee pokretati i aktivnosti koje nisu razvojne za nju ili druge ljude (organizaciju, dru\u0161tvo, \u010dove\u010danstvo). Inicijativa, tako\u0111e, mo\u017ee imati obrnuti smer.<\/p>\n\n\n\n Govorili smo o dva osnovna faktora koji uti\u010du na razvoj ove sposobnosti \u2013 nuklearnom selfu (koji se razvija modifikacijama, sazrevanjem \u201egrandioznog selfa\u201c \u2013 bazi\u010dnih ambicija osobe, i \u201eidealizovanog roditeljskog imaga\u201c \u2013 bazi\u010dnih ideala osobe, povezanih sa talentima i sposobnostima sa kojima se osoba ra\u0111a) (Kohut, 1977) i razvoja seksualnosti ka prevazila\u017eenju Edipovog kompleksa i genitalnom primatu, \u0161to omogu\u0107ava sposobnost za uzajamnost (Erikson, 1985). Problemi u razvoju ova dva faktora, na specifi\u010dan na\u010din, uti\u010du na razvoj sposobnosti za inicijativu i zrelu sposobnost za rad.<\/p>\n\n\n\n Napomenuli smo ve\u0107 da je Erikson (1985) govorio o tome da razvojni zastoji mogu i\u0107i u dva smera \u2013 maligniteti (premalo ne\u010dega) i maladaptacije (previ\u0161e ne\u010dega). Kada je u pitanju inicijativa, razvoj mogu\u0107ih devijacija izgleda ovako:<\/p>\n\n\n\n Oba faktora, razvoj narcisti\u010dkog sektora li\u010dnosti i razvoj seksualnosti, mogu uticati na formiranje specifi\u010dnih maligniteta ili maladaptacija inicijative, a time i maligniteta i maladaptacija kapaciteta za rad. Naravno, na razvoj inicijative uti\u010de i razvoj objektnih odnosa i razvoj ego snaga (u ovom radu se trudimo da prika\u017eemo razvoj bazi\u010dnih sposobnosti iz perspektive sve \u010detiri psihoanaliti\u010dke psihologije. Uticaj objektnih odnosa i razvoja ega na inicijativu prikaza\u0107emo kroz uticaj bazi\u010dnih sposobnosti na inicijativu i kapacitet za rad).<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to bitno razlikuje zrelu sposobnost za inicijativu od njenih maladaptivnih formi je kapacitet za uzajamnost, svrhovitost \u2013 usmerenost aktivnosti ka individuaciji i aktualizaciji vrednosti, kapacitet za realnost. Nedostaci u razvoju bazi\u010dnih sposobnosti uti\u010du na \u201esaka\u0107enje\u201c sposobnosti za inicijativu u nekoj od ovih osobenosti.<\/p>\n\n\n\n Osnove uzajamnosti<\/strong> grade se u najranijem periodu \u017eivota i dosti\u017eu svoje zrele forme dostizanjem genitalnog primata. Kvalitet uzajamnosti, gra\u0111en kroz razvoj celovitosti i konstantnosti objekta, razvijanje tolerancije na frustraciju i prevazila\u017eenje ambivalencije, u velikoj meri odre\u0111uje kasnija detetova do\u017eivljavanja u edipalnom periodu -\u201dpelcuje\u201d dete za isku\u0161enja falusnog stadijuma razvoja(stvaranje defanzivne falusne organizacije li\u010dnosti -nedostatak uzajamnosti i razvoj fali\u010dke, intruzivne inicijative). Tako\u0111e, kvalitet empati\u010dnosti sredine i razvoj struktura nuklearnog selfa omogu\u0107uju dobar balans u narcisti\u010dkom sektoru li\u010dnosti, zrelo samopo\u0161tovanje, i imunizuju osobu od opasnosti patolo\u0161kih formi narcizma koje uni\u0161tavaju kapacitet za uzajamnost i vode do razvoja narcisti\u010dke inicijative, \u010diji je osnovni cilj podr\u017eavanja nerealnog, arhai\u010dnog grandioznog selfa, bez obaziranja na interese drugih.<\/p>\n\n\n\n Svrhovitost<\/strong>, kao osobenost zrele inicijative, tako\u0111e je odre\u0111ena ravojem bazi\u010dnih emotivnih sposobnosti. Defekti u sposobnosti za neutralizaciju, celovitosti, konstantnosti objekta, toleranciji na frustraciju\u2026ne dozvoljavaju razre\u0161enje ambivalencije i neambivalentno usmeravanje ka separaciji, individuaciji i samoaktualizaciji. To uti\u010de na gubljenje inicijative ili na menjenje njenog smera. Zrela sposobnost za rad je usmerena prema sticanju samostalnosti i samoza\u0161titi (govorili smo o pro\u0161irivanju kruga koji obuhvata za\u0161tita \u2013 za\u0161tita i pobolj\u0161anje uslova \u017eivota za sebe, voljene osobe, porodicu, grupe kojima pripadamo, dru\u0161tvo, \u010dove\u010danstvo\u2026). Inicijativa se usmerava na pokretanje aktivnosti koje vode nekim oblicima manipulacije, odr\u017eavanje simbioti\u010dnosti i oblika parazitiranja na drugima. Na taj na\u010din, gubi se i izvorna svrha procesa rada. Osoba mo\u017ee pokretati brojne aktivnosti sa motivacijom da poka\u017ee svoju grandioznost, simboli\u010dno, kroz rad, prika\u017eu njenu svemo\u0107, veli\u010dnu i mo\u0107 njenog polnog organa, bogolikost\u2026ali, to nije svrha zrelog kapaciteta za rad.<\/p>\n\n\n\n Kapacitet za realnost, <\/strong>kao osobenost zrele inicijative, ozbiljno je o\u0161te\u0107ena defektima u neutralizaciji, celovitosti ili kontantnosti objekta, defektima u razvoju narcisti\u010dkog sektora i tolerancije na razli\u010dite oblike frustracije. Sve odbrambene funkcije koje su zamena za razvoj bazi\u010dnih emotivnih psosobnosti vode do falsifikovana unutra\u0161nje i spolja\u0161nje stvarnosti. Osoba bez dobrog kontakta sa stvarno\u0161\u0107u mo\u017ee pokretati brojne \u201esumanute\u201c inicijative koje su osu\u0111ene na propast (jer nisu bazirane na realisti\u010dnom testiranju realnosti) ili vode ka \u0161tetnim posledicama za razvoj same individue i njene radne okoline.<\/p>\n\n\n\n Ljudski rad, pored osnovne funkcije \u2013 obezbe\u0111ivanja uslova za \u017eivot, samoza\u0161tite i za\u0161tite grupa kojima pripadamo, ima i druge psiholo\u0161ke funkcije. Kroz proces rada ljudi zadovoljavaju razli\u010dite psiholo\u0161ke potrebe. Potrebe za dru\u017eenjem, pripadanjem grupi, prihva\u0107eno\u0161\u0107u, potrebe za samoaktualizacijom, realizacijom sopstvenih potencijala, talenata, ostvarivanjem nekih ideala, sublimirano zadovoljenje nagonskih potreba \u2013 libidinoznih i agresivnih, odr\u017eavanje narcisti\u010dke ravnote\u017ee (slike o sebi, idealizovane roditeljske slike)\u2026Postoje i zna\u010dajne individulne razlike u tome koje psiholo\u0161ke potrebe, i u kom stepenu, ljudi zadovoljavaju kroz rad.<\/p>\n\n\n\n U delu teksta u kojem smo govorili o inicijativi i motivaciji iz ugla \u010detiri psihoanaliti\u010dke psihologije napomenuli smo da se inicijativa (i motivacija) mogu kretati u dva smera (ka individuaciji ili od nje) i \u010detiri pravca (zadovoljenje nagona, ka objektnim odnosima, zadovoljenju Ego potreba i uspostavljanju narcisti\u010dke ravnote\u017ee). Smer inicijative, u velikoj meri, odre\u0111uje zrelost sposobnosti za rad (osobu \u010dini manipulatorom ili aktualizatorom), dok hijerarhijska organizacija pravaca inicijative daje specifi\u010dnu boju na\u010dinu na koji osoba radi. Iako smo dosta toga rekli o nezrelim motivacionim faktorima koji naru\u0161avaju kapacitet osobe za rad i saradnju, treba ista\u0107i da nema lo\u0161eg pravca ili motivacione grane, ve\u0107 samo nezrelih na\u010dina na koje osoba poku\u0161ava da zadovolji te psiholo\u0161ke potrebe kroz rad. Da vidimo, ukratko, kako su \u010detiri psihoanaliti\u010dke psihologije videle psihodinamiku motivacije za rad.<\/p>\n\n\n\n Frojd (1930\/1961) je motivaciju za rad video u principu zadovoljstva \u2013 zadovoljenju instikata. Rad je put ka zadovoljstvu, ali taj put mo\u017ee biti i naporan i bolan. Na pitanje za\u0161to se rad \u010desto do\u017eivljava kao bolni proces koji treba izbegavati, i za\u0161to nekim ljudima rad pri\u010dinjava zadovoljstvo, Frojd je odgovorio da je razlog tome \u0161to rad zahteva ispunjavanje tri psiholo\u0161ka uslova: 1. zauzdavanje instikata, 2) napu\u0161tanje zadovoljstava vezanih za igru i detinjstvo i ula\u017eenje u \u017eivot vo\u0111en principom realnosti 3) napu\u0161tanje slobode povezane sa detinjstvom. <\/strong>Frojd je smatrao da je, za osobu koja nije u stanju da ispuni ta tri uslova, rad suvi\u0161e bolan i da \u0107e ga uzbegavati. Ona ne\u0107e imati priliku da u\u017eiva u radnim ostvarenjima jer ne mo\u017ee da odlo\u017ei zadovoljstvo i podnese nu\u017enu patnju koju rad zahteva. Da bi ispunila prvi zahtev, osoba mora da neutralizuje instiktualne energije ili da ih sublimira, zameni ciljeve i na\u010dine zadovoljavanja u dru\u0161veno prihvatljive, uskla\u0111ene sa normama zajednice. Mora da se odrekne detinje omnipotencije (svet se okre\u0107e oko mene) i da napusti parcijalne seksualne nagone (pregenitalne), edipalne objekte\u2026da zameni princip zadovoljstva principom realnosti. Ako to u\u010dini, osoba mo\u017ee da u\u017eiva u radu. Ona prihvata realnost radnog okru\u017eenja u kojem radi, strukturu, pravila\u2026(kao \u0161to i dete odrastanjem nau\u010di da prihvati pravila grupe vr\u0161njaka kako bi moglo da se igra sa njima. Dete koje ne mo\u017ee da podnese da \u201cnije sve po njegovom\u201d nije u stanju da se uklju\u010di u igre vr\u0161njaka.) Kao \u0161to dete mora da prihvati autoritet roditelja i ograni\u010denja koja taj autoritet name\u0107e, odrasla osoba mora da prihvati autoritet dru\u0161tva, radnog okru\u017eenja, pretpostavljenih\u2026kako bi mogla da u\u010destvuje u procesu rada koji je socijalna aktivnost. Izbegavanje rada kod odrasle osobe Frojd vidi kao produ\u017eetak nemogu\u0107nosti da se prihvate roditeljske figure, kao nemogu\u0107nost identifikacije sa njima, i kao nastavak edipalne borbe protiv ograni\u010denja koja name\u0107u roditeljski autoriteti. Da bi osoba mogla da u\u017eiva u radu i bude ispunjena njime, mora da se odrekne infantilne slobode, slobode zadovoljavnja nagona bez ograni\u010denja. To je cena koju moramo da platimo da bismo mogli da volimo i radimo u civilizovanom dru\u0161tvu. Tek nas rad, kroz prihvatanje i internalizaciju ograni\u010denja, dovodi do zadovoljstva.<\/p>\n\n\n\n Kapacitet za rad, posmatran iz ovog ugla, uklju\u010duje slede\u0107e sposobnosti:<\/p>\n\n\n\n Prva stavka, okretanje libida od narcizma<\/strong> ka spolja\u0161njim objektima<\/strong>, implicira da je rad oblik libidinoznog povezivanja (sa ciljem, radnom okolinom), oblik ljubavi (ili seksualnosti u \u0161irokom smislu kao \u0161to je Frojd definisao). Frojd je pridao podjednaku va\u017enost libidinalnom povezivanju sa ciljevima rada i povezivanju sa radnom okolinom. Mogu\u0107nost do\u017eivljavanja zadovoljstva u radu sa drugima podrazumeva do\u017eivljaj osobe da je deo neke grupe, dru\u0161tva, kulture, i da daje doprinos svojim radom dobrobiti grupa kojima pripada. Zadovoljstvo i nezadovoljstvo u radu povezano je sa kvalitetom zajedni\u0161tva koje osoba ose\u0107a u odnosu na svoje radno okru\u017eenje. Ako radno okru\u017eenje ne pru\u017ea mogu\u0107nost za razvoj ose\u0107anja zajedni\u0161tva (ili je osoba nesposobna da to do\u017eivi), energija se povla\u010di iz objekta, iz spolja\u0161nje sredine, i investira u narcizam (gledam samo svoja posla, svoju korist\u2026) ili dolazi do agresivnih odigravanja (maltretiranje neke manjine u organizaciji, odsustvovanja, zabu\u0161avanja, konflikata sa autoritetom, alkoholizma\u2026)<\/p>\n\n\n\n Neutralizacija i sublimacija seksualnih i agresivnih instikata<\/strong> podrazumeva da je osoba, kroz proces rada, u stanju da netralizuje seksualnu ili agresivnu energiju (pretvori je u radnu energiju za re\u0161avanje problema, radnih zadataka) ili da je preusmeri sublimacijom na neka rafinirana pona\u0161anja (iako je libido ili agresija u njihovoj osnovi). Kroz ta pona\u0161anja ona ne zadovoljava direktno nagon, ve\u0107 njegove visoko socijalizovane derivate. Kako to izgleda? Kako, na primer, neko ko radi birokratski posao, zatrpan papirima po ceo dan, sublimira svoj seksualni ili agresivni nagon? Mo\u017ee izgledati da osoba na takvom poslu ima mnogo manje mogu\u0107nosti za sublimacije nego, recimo, fudbaler, neko ko se bori za medalje, ili policajac\u2026Ali, ako bismo ubacili neku \u201cskrivenu kameru\u201d i ispitali \u0161ta taj slu\u017ebenik radi po ceo dan, mogli bismo videti da ima puno mogu\u0107nosti za zadovoljavanje takvih impulsa. Svako ko je radio u kancelariji sa ljudima zna da socijalna komunikacija igra veliku ulogu u zadovoljavanju raznih nagonskih impulsa. Impulsi seksualne ili agresivne prirode mogu se zadovoljavati kroz intimne kontakte, nadmetanje, diskusije, ogovaranja, sadisti\u010dke verbalne napade na kolege ili pretpostavljene, \u201cmasne viceve\u201d ili dosetke koje aludiraju na seksualne sadr\u017eaje (takozvani \u201ckancelarijski\u201d ili \u201csindikalni\u201d humor)\u2026sve su to socijalizovana pona\u0161anja kroz koja se mogu zadovoljavati najprimitivniji impulsi. Svaki posao ima neku svoju priliku za regresiju, za zadovoljenje impulsa \u201cispod \u017eita\u201d, na socijalno prihvatljiv na\u010din. Rad bez takvih mogu\u0107nosti ljudi do\u017eivljavju kao te\u0161ko ograni\u010davaju\u0107i (posebno ako rade na nekim birokrtskim poslovima koji, sami po sebi, ne pru\u017eaju dovoljno mogu\u0107nosti za sublimaciju). Zato mnoge kompanije uvode razne zajedni\u010dke aktivnosti, fizi\u010dka ve\u017ebanja, proslave, zabave\u2026<\/p>\n\n\n\n O identifikaciji sa liderom<\/strong> Frojd (1912-13\/1953) je govorio kroz svoj topografski model psihe (1923) sugeri\u0161u\u0107i da kroz razre\u0161enje Edipalnog kompleksa (1924) dolazi do pomeranja kateksi (emocionalnih investicija) sa roditelja na druge roditeljske figure \u2013 autoritete i do formiranja zrele savesti-super ega. Identifikacija sa roditeljskim autoritetom je zna\u010dajna za razumevanje odnosa zaposlenog prema poslu. Kapacitet za rad i kori\u0161\u0107enje rada kao sublimirane aktivnosti, funkcija je koja prositi\u010de iz sposobnosti zaposlenog da napusti svoje edipalne emocionalne investicije i zameni ih investicijama u simboli\u010dne predstavnike roditeljskog autoriteta (nadre\u0111ene, autoritete u nekoj oblasti rada kojom se bavi, autoritet kompanije, struke\u2026). Zapravo, to zna\u010di da se odrekne infantilne vezanosti za autoritet roditelja i razvije zreo odnos prema autoritetu, odnos po\u0161tovanja (ne i zavisnosti, slepe poslu\u0161nosti, autoritarnosti, niti suprotstavljanje autoritetu samo zato \u0161to je nadre\u0111en i \u0161to je, time, reprezent roditeljske figure).<\/p>\n\n\n\n Mehanizam identifikacije je, po Frojdu, klju\u010dan i za odnos izme\u0111u lidera i grupe. Taj proces podrazumeva inkorporaciju li\u010dnosti lidera, ili nekih njegovih voljenih osobina u ego ideal sledbenika (zaposlenih, \u010dlanova grupe koju vodi). Kohezija grupe se stvara tako \u0161to svi \u010dlanovi introjektuju isti objekt u svoj ego ideal (lidera grupe), a potom se identifikuju jedni sa drugima. U stvaranju te dinamike grupe u\u010destvuje i zavist i mehanizam reaktivne formacije protiv zavisti. Svaki \u010dlan grupe bi voleo da bude miljenik idealizovane roditeljske figure, ili da je zameni, preuzme mesto\u2026\u0161to dovodi do me\u0161avine libidinoznih i agresivnih poriva izme\u0111u \u010dlanova grupe i grupe i lidera. Reakcija na strah i zavist je potiskivanje tih ose\u0107anja i stvaranje reaktivne formacije kao odbrane, kroz formiranje normi jednakosti, me\u0111usobnog uva\u017eavanja, kako bi se izbegla ose\u0107anja ljubomore i zavisti. To implicira da su odnosi izme\u0111u lidera i grupe i izme\u0111u \u010dlanova grupe ambivalentni. U raspravi o ljubavi videli smo da su sve pregenitalne forme ljubavi ambivalentne. Objekt se do\u017eivljava kao deo sebe, ljubav i mr\u017enja su izme\u0161ane, sve dok se ne dostigne genitalni stadijum razvoja i prevazi\u0111e ambivalencija. U stepenu u kojem je razvoj osobe zastao na tim prethodnim stadijumima razvoja, odnos prema lideru \u0107e biti ispunjen tim me\u0161avinama ljubavi i mr\u017enje, \u0161to \u0107e imati uticaj na kapacitet za rad i odnos osobe prema radu.<\/p>\n\n\n\n Ana Frojd (Freud, A., 1946) je doprinela razmevanju odnosa prema lideru uvo\u0111enjem pojma identifikacije sa agresorom. Identifikacija sa agresorom, zajedno sa projekcijom sopstvenih agresivnih impulsa u nadre\u0111enog, omogu\u0107ava podre\u0111enom da se brani od submisivne i mazohisti\u010dke pozicije tako \u0161to projektuje sopstvene agresivne porive u lidera, a potom se identifikuje sa njim unose\u0107i kriticizam kojem je izlo\u017een u svoj super ego. Time \u0161to postaje sli\u010dnija agresoru, osoba ima vi\u0161e \u0161anse da mu se dopadne i da stekne njegovo odobravanje i naklonost. Ovaj mehanizam obja\u0161njava izvesne aspekte odnosa osobe prema radu, preteranu savesnost, preteranu samokriti\u010dnost, kao i agresivan stav prema podre\u0111enima u procesu rada.<\/p>\n\n\n\n Frojd je (Freud, S. 1931) razvio i tipologiju lidera razlikuju\u0107i tri tipa lidera. Prvi je eroti\u010dki<\/strong> tip, osoba koja je okupirana time da bude voljena, koja se pla\u0161i napu\u0161tanja, gubitka ljubavi, i koja je zavisna od svojih objekata. Drugi tip lidera je opsesivni<\/strong> tip, koji je kontrolisan od strane svog super ega, vo\u0111en ansiozno\u0161\u0107u koju stvara njegova savest, vi\u0161e krivicom nego strahom od gubitka ljubavi. On je vi\u0161e zavistan od svojih unutra\u0161njih ideala nego od drugih ljudi. Tre\u0107i je narcisti\u010dki<\/strong> tip, koji je opisan uglavnom u negativnim terminima. Takva individua nije otvoreno zavisna od drugih, niti ose\u0107a mnogo konflikata izme\u0111u ega (ose\u0107aja sebe) i super ega (internalizovanih ideala). Frojd sugeri\u0161e da su lideri naj\u010de\u0161\u0107e narcisti\u010dnog tipa, i da funkcioni\u0161u kao lideri zbog svog kapaciteta za harizmu, agresivnost i nezavisnost. Isti\u010de i to da se retko sre\u0107u \u010disti tipovi, i govori o razli\u010ditim kombinacijama. Idealni lider bi, prema njemu, bila osoba sa me\u0161avinom sva tri tipa \u2013 osoba u harmoniji sa sobom (razli\u010ditim aspektima sebe), sposobna da voli i da bude voljena, i vo\u0111ena sopstvenim idealima. Frojd nas, ovim, uvodi u prepoznavanje motivacionih pravaca inicijative (spajaju\u0107i objektnu u nagonsku motivaciju u eroti\u010dki tip. Opsesivni obja\u0161njava tako\u0111e kontrolom nagona kojom upravlja super ego.). Mo\u017eemo, u njegovim opisima, prepoznati i razumevanje nerazvijenih oblika motivacije (gde je smer ka simbiozi) od razvijenih motivacionih pokreta usmerenih ka separaciji i individuaciji. On nagla\u0161ava da je stepen u kojem jedan tip liderstva nadja\u010dava drugi odre\u0111en poja\u010davanjem jedne strane na ra\u010dun druge motivacione linije li\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n Ula\u017eenje u grupu i postajanje \u010dlanom grupe. <\/strong>Od posebnog zna\u010daja za razumevanje psihodinamike neke radne organizacije su Frojdove studije psihologije grupe. On je istakao da rad sa drugima u socijalnom okru\u017eenju pru\u017ea velike mogu\u0107nosti za zadovoljavanje psiholo\u0161kih potreba kroz \u010dlanstvo u grupi. Kapacitet osobe da u\u0111e u grupu i postane \u010dlan grupe zavisi od njegove sposobnosti za identifikaciju sa grupom, jer je identifikacija bazi\u010dni mehanizam funkcionisanja grupe. Identifikacija je snaga koja odr\u017eava kohezivnost grupe i suprotstavlja se agresivnim porivima koji te\u017ee raspadanju grupe.<\/p>\n\n\n\n Dakle, osnovna ideja teorije nagona je da se kroz rad instikti zadovoljavaju na sublimirani na\u010din. To zadovoljavanje mo\u017ee do\u0107i kroz simboli\u010dke aktivnosti i vrednosti koje rad predstavlja, kroz nesvesne fantazije povezane sa radom. Rad ispunjava dve psihi\u010dke funkcije: obezbe\u0111uje kontekst za pra\u017enjenje libidinalnih i agresivnih impulsa, i dr\u017ei ljude zajedno (omogu\u0107ava libidinalnu povezanost). Do pra\u017enjenja instiktivnih energija mo\u017ee do\u0107i kroz radne aktivnosti i sredstva rada i kroz veze formirane sa osobama u radnom okru\u017eenju. Klasi\u010dno psihoanaliti\u010dko vi\u0111enje je da osoba odr\u017eava povezanost sa radom samo ako on pru\u017ea mogu\u0107nost instiktualnog zadovoljenja.<\/strong> Zadovoljenje se mo\u017ee posti\u0107i kroz radne aktivnosti i radne uloge<\/strong>. Pored Frojda, i drugi autori su analizirali na\u010dine na koji se instiktivne potrebe mogu sublimirano zadovoljavati kroz radne aktivnosti i uloge.<\/p>\n\n\n\n Sachs (Sachs, H. 1933) je, govore\u0107i o funkciji oru\u0111a za rad, napomenuo da ona \u010desto imaju fali\u010dki karakter (bodu, seku, probijaju, obra\u0111uju\u2026) i da sam rad sa tim oru\u0111ima mo\u017ee simboli\u010dki da predstavlja seksualni akt (na primer, \u201eduboko je zaorao plodnu zemlju, oplodio je sejanjem\u2026\u201c). Roheim (Roheim, G. 1943) je analizirao nesvesni zna\u010daj profesije nalaze\u0107i, na primer, da vojnici o\u017eivljavaju svoje destruktivne fantazije o uni\u0161tavanju tela i ulaze u edipalne fantazije, advokati pro\u017eivljavaju kroz posao unutarpsihi\u010dku borbu izme\u0111u super ega i ega, borbu izme\u0111u zabrana i instiktualnih potreba, nau\u010dnici zadovoljavaju svoje voajeristi\u010dke potrebe otkrivaju\u0107i tajne spoznaje (kao zadovoljenje potrebe za posmatranjem \u201eroditeljske tajne\u201c ili \u201eprimalne scene\u201c \u2013 seksualnog akta roditelja), slikari i vajari zadovoljavaju analne potrebe (igraju se sa fecesom, prljaju do mile volje). Ulaganje energije u rad najbolji je od svih dostupnih metoda za absorbovanje i sublimiranje i agresije. Dokaz toga mo\u017eemo videti u poslovima gde se psihi\u010dka tenzija umanjuje kroz simboli\u010dki zna\u010daj koji posao ima. On razmatra psihi\u010dko zadovoljstvo koje osoba dobija iz zanimanja koja predstavljaju neku vrstu borbe ili napada na neki objekat i okolinu (poljoprivrednik, mesar, hirurg\u2026) ili kako oralna agresija mo\u017ee biti zadovoljena kroz predavanje, podu\u010davanje, pevanje, govorni\u0161tvo; ili kako se analno zadovoljenje mo\u017ee izvu\u0107i iz sakuplja\u010dkih poslova, bankarstva, kolekcionarstva\u2026 Pored sublimiranih zadovoljavanja instiktivnih poriva kroz oru\u0111a za rad i radne aktivnosti, napomenuli smo da ona, prema teoriji nagona, mogu do\u0107i i kroz aktivnosti koje su povezane sa poslom, radne uloge, status, i simbolizam koji je povezan sa organizacijom u kojoj osoba radi.<\/p>\n\n\n\n Brenner (Brenner, C. 1982.) je sugerisao da su svi profesionalni izbori rezultat kompromisne tvorevine. Izbor profesije je povezao sa mogu\u0107nostima koje ta profesija pru\u017ea za redukovanje konflikata iz detinjstva vezane za derivate nagona koji izazivaju anksioznost ili depresivnost. Tako on vidi izbor profesije kao me\u0161avinu ispunjenja \u017eelja (zadovoljenja derivata nagona), tenzije povezanih sa tim nagonskim derivatima u vidu anksioznosti i depresivnih efekata, i odbrana \u010diji je cilj da umanje ili elimini\u0161u nezadovoljstvo. Funkcija profesije kao kompromisne tvorevine nije u tome da elimini\u0161e psihi\u010dki konflikt, ve\u0107 da omogu\u0107i zadovoljenje nagona tako \u0161to ih menja u subliminatorne oblike kroz koje je zadovoljenje mogu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Psihoanaliti\u010dko istra\u017eivanje problema u radu otpo\u010delo je s Ferencijevim (Ferenci, S. 1926.) radom \u201cNedeljna neuroza<\/em>\u201c u kojem on govori o tome kako uklju\u010divanje u rad \u0161titi od instikata i spre\u010dava neuroti\u010dne poreme\u0107aje<\/strong>. Ferenci je smatrao da se neuroti\u010darima rad, u velikoj meri, slu\u017ei u odbrambene svrhe i da, kada je neuroti\u010dna osoba suo\u010dena sa neaktivno\u0161\u0107u, zbog bolesti ili nekog drugog razloga, dolazi do provale neuroze ili do pogor\u0161avanja postoje\u0107e neuroze. Ako je sublimacija kroz rad blokirana, dolazi do regresivnog pona\u0161anja. Kada je energija instikata absorbovana kroz rad, onda rad postaje objekt zadovoljstva, a ne neprijatelj instikata. Rad se tada do\u017eivljava kao na\u010din pra\u017enjenja instikata i zadovoljavanja i nije u suprotnosti sa principom zadovoljstva. Rad mo\u017ee biti i ono \u0161to nas energizuje i prazni energiju (kao i seksualnost i agresivnost), i predstavlja neku vrstu \u201esigurnosnog pojasa\u201c od neuroze. \u201eNajgori je umor od nerada<\/strong><\/em>\u201c, ka\u017ee narodna poslovica.<\/p>\n\n\n\n Osoba nesposobna za rad ograni\u010dava svoje mogu\u0107nosti za sublimaciju i sposobnost da dobije prihvatanje kroz produktivnost (Erikson, 1950) i odvojenost od rada dovodi do dva tipa pona\u0161anja: 1) poja\u010dava napore da se izrazi ose\u0107aj seksualne adekvatnosti 2) prethodi povla\u010denju na rezignirane, pasivne i zavisne stavove. Oba ova odgovora su rezultat \u201ekastracionog udarca\u201c koji nerad zadaje i koji poja\u010dava svesni do\u017eivljaj bezvrednosti i nesvesno ose\u0107anje krivice. Krivica povezana sa nezaposleno\u0161\u0107u proizilazi iz nesposobnosti osobe da ispuni \u017eelje svog ego ideala, ili da zadovolji super ego. Kada se to desi, osloba\u0111a se agresivni instinkt koji se usmerava na frustriraju\u0107i objekt (onaj koji uskra\u0107uje posao), na kompaniju, dr\u017eavu, ili na sebe (onda to dovodi do depresivnog stanja). Neispunjavanje zahteva super ega dovodi do ose\u0107anja nevoljenja sebe, to jest do gubitka samopo\u0161tovanja. I u svakodnevnom govoru mo\u017eemo videti prepoznavanje da rad igra funkciju pra\u017enjenja instikata i da nedostatak te mogu\u0107nosti dovodi do negativnih pojava po pojedinca i dru\u0161tvo. Izrazi kao \u201eNi\u0161ta ne radi, pa ne zna \u0161ta \u0107e od sebe\u201c ili \u201edokon je, pa je obestan\u201c, \u201e\u0110avo vreba dokone\u201c\u2026ukazuju na to da ljudi prepoznaju vrednost rada za mentalno zdravlje i opasnost koju nerad donosi kroz probijanje nesublimiranih nagona.<\/p>\n\n\n\n Gledano iz ugla teorije nagona, vidimo da pra\u017enjenje instiktivnih tenzija kroz proces rada mo\u017ee biti sna\u017ena pokreta\u010dka sila i izvor inicijative. Kod ljudi kod kojih je dominantni izvor inicijative potreba za pra\u017enjenjem seksualnih i agresivnih nagona, radne aktivnosti su obojene specifi\u010dnostima stadijuma razvoja nagona do kojeg je osoba stigla u svom razvoju. <\/strong>Govorili smo o razlici izme\u0111u neurotskog i genitalnog karatera. Za genitalni karakter karakteristi\u010dna je sposobnost da se radi i voli, dok neurotski karakter ne nalazi adekvatne na\u010dine za zadovoljenje svojih nagona, te konstantno trpi od narastaju\u0107ih potreba i upravo za odbranu od njih, a ne za rad i ljubav, tro\u0161i najve\u0107i deo svoje energije. Jo\u0161 jedna izuzetno zna\u010dajna razlika izme\u0111u ovih tipova karaktera jeste i u mogu\u0107nosti genitalnog zadovoljenja, koja je kod neurotskog karaktera ometena. Inicijativa osobe neurotskog karaktera usmerena je, gledano iz ugla teorije nagona, ka zadovoljenju pregenitalnih oblika seksualnosti (i ko\u010dena, u isto vreme, odbranama protiv njih) i pra\u0107ena pregentialnim oblicima agresivnosti ( i odbranama od njih).<\/p>\n\n\n\n Ako jedna osoba ostane fiksirana na oralnom stadijumu<\/strong>, ona \u0107e u \u010ditavom svom pona\u0161anju u procesu rada imati avreziju da bude samostalna i da daje, i te\u017ei\u0107e tome da drugi rade umesto nje i da se staraju o njoj<\/strong>, da ne\u0161to unosi, \u201eupija\u201c. Njena inicijativa \u0107e biti usmerena ka parazitiranju i receptivnosti<\/strong>. Pokreta\u0107e pona\u0161anja koja su usmerena na ka\u010denje za druge i iskori\u0161\u0107avanje ljudi. Na taj na\u010din, kroz proces rada, zadovoljava potrebu za sisanjem, \u201eda se oka\u010di na sisu\u201c, da prima. Ili, pak, mo\u017ee do\u0107i do obrnutog zadovoljenja potrebe, do identifikacije sa objektom, kada osoba zadovoljava potrebu za hranjenjem tako \u0161to hrani druge, \u0161to se pona\u0161a prema drugima onako kako \u017eeli da se drugi pona\u0161aju prema njoj. U radnom okru\u017eenju ona se pona\u0161a kao \u201evelika sisa\u201c. Takve osobe igraju prema svojim objektima ulogu majke hraniteljice. One su uvek plemenite i preplavljuju svakoga svojom pomo\u0107u i uslugama. Oralni sadizam se mo\u017ee prazniti kroz proces rada i preteranim govorenjem, sarkasti\u010dnim \u201eujedanjem\u201c (kroz neke struke, recimo, novinar kriti\u010dar, knji\u017eevni kriti\u010dar, politi\u010dki analiti\u010dar\u2026), nerazumljivim govorenjem i pisanjem (gde oralna agresija dovodi do fragmentacije misli, od drugoga se o\u010dekuje da vari umesto osobe, da je drugi razumeju bez njenog truda da jasno formuili\u0161e ili da se ose\u0107aju glupima \u0161to ne razumeju.) \u2026Oralni erotizam mo\u017ee, kroz proces rada, nalaziti svoje sublimirane puteve zadovoljavanja kroz razne receptivne aktivnosti kao \u0161to su, gledanje, slu\u0161anje, \u201eupijanje znanja\u201c, informacija, uno\u0161enje ne\u010dega \u0161to osoba do\u017eivljava kao \u201eduhovnu hranu\u201c.<\/p>\n\n\n\n Kod \u201eanalaca\u201c, osoba koji su fiksirani za na\u010dine zadovoljenja nagona u analnoj fazi razvoja libida, mo\u017eemo videti da iniciraju uglavnom aktivnosti koje su usmerene ka kontroli (sebe i drugih), ka planiranju (umesto konkretoj akciji), ka sakupljanju, odlaganju\u2026Njene aktivnosti mogu biti pra\u0107ene tvrdoglavo\u0161\u0107u i pasivnim oblicima agresivnosti. Smer inicijative je ambivalentan (ide u oba pravca), a kvalitet obojen analno\u0161\u0107u.<\/strong> Mi\u0161ljenje je apstraktno i izolovano od emocija i realnog delovanja, pa su produkti njihovog rada \u010desto \u201esuvoparni\u201c. Te\u017ei\u0107e ta\u010dnosti, urednosti, \u0161tedljivosti, \u010disto\u0107i (ali i proboju suprotnih pona\u0161anja). Aktivnosti osobe bi\u0107e pro\u017eete visokim stepenom ambivalencije izme\u0111u davanja i uzimanja, pokoravanja (prihvatanja pravila) i inata\u2026Bi\u0107e skloni da \u201czaseru\u201d ono \u0161to su otpo\u010deli. Radne aktivnosti pru\u017eaju mogu\u0107nost pra\u017enjenja analnog erotizma i sadizma kroz razli\u010dite oblike gomilanja (novca, \u201edobara\u201c) i \u201eprodukovanja\u201c u velikim koli\u010dinama (\u201estalno nas zasipa svojim sranjima\u201c), kroz zadr\u017eavanje i kontrolu protoka informacija (\u201eja posedujem dragocene sadr\u017eaje \u2013 informacije, i dr\u017eim ih samo za sebe\u201c). Pedanterija u radu, perfekcionizam, sitni\u010darenje, odlaganje, preterano planiranje bez akcije\u2026sve to mogu biti na\u010dini rada koji su kompromisne tvorevine izme\u0111u nagona i odbrana od njih, koje boje radne aktivnosti i inicijative osoba sa fiksacijama na analnom stadijumu.<\/p>\n\n\n\n Fali\u010dka inicijativa ima smer ka separaciji i individuaciji, ali je njen kvalitet obojen osobenostima falusnog stadijuma (intruzivnost, nedostatak ose\u0107aja za uzajamnost, borba za mo\u0107\u2026). Radno okru\u017eenje pru\u017ea brojne mogu\u0107nosti pra\u017enjenja i zadovoljavanja fali\u010dkog erotizma i sadizma. Osoba na \u201cistaknutom polo\u017eaju\u201d mo\u017ee iz svoje mo\u0107i izvla\u010diti fali\u010dka zadovoljstva (izreke u svakodnevnom govoru ukazuju na simboli\u010dko povezivanje statusa sa fali\u010dkim erotizmom: \u201con je neko veliko mudo\u201d ili \u201ckuronja\u201d\u2026ili ukazuju na fali\u010dku degradaciju osoba koje nemaju mo\u0107 u organizaciji \u2013 \u201cma, koji je on k\u2026. tamo\u2026\u201d. Fali\u010dki sadizam, i ose\u0107aj kastriranosti kad je osoba izlo\u017eena fali\u010dkom sadizmu, ljudi izra\u017eavaju kroz izjave tipa: \u201cjebe me \u0161ef, pa me rastura\u201d ili \u201cnemam polo\u017eaj na poslu, pa me jebe ko stigne\u201d\u2026 Radne aktivnosti koje su asocirane sa fali\u010dkim erotizmom i sadizmom usmerene su na probijanje (\u201cagresivno se probija na tr\u017ei\u0161tu\u201d), dominaciju (\u201cima agresivan nastup\u201d), osvajanje i mo\u0107 koja se sti\u010de pobe\u0111ivanjem rivala (\u201csjebali smo ih\u201d), kastriranjem drugih.<\/p>\n\n\n\n Tek genitalnost donosi ose\u0107aj za uzajamnost i kapacitet za inicijativu i rad koji je \u201cplodan\u201d (slu\u017ei prokreaciji, stvarala\u010dki je) i koji nosi sposobnost za uzajamnost, deljenje zadovoljstva, empati\u010dnost sa radnom okolinom, sposobnost za timski rad i neambivalentnu saradnju.<\/p>\n\n\n\n Nigde u Frojdovom radu nije nazna\u010deno da Ego ima neku posebnu, autonomnu ulogu u motivaciji za rad. Sve radne aktivnosti su, prema teoriji nagona, derivati instikata i mogu se razumeti jedino u terminima Ida i Super ega, to jest reprisivnih sila socijalne realnosti. Egu nije data adaptivna funkcija, te on ne mo\u017ee da obezbedi \u010doveku neko zadovoljstvo osim kroz odbrambene funkcije. Tako izgleda da su sve radne aktivnosti u svojoj prirodi odbrambene. Videli smo da su neki sledbenici poku\u0161ali da integri\u0161u instikte u kapacitet za rad uvode\u0107i \u201eRadni instinkt\u201c (Hendrick, 1943) ili \u201eInstinkt za postignu\u0107em\u201c (Lantos, 1943). Rad ispunjava te funkcije odbrane, sublimacije instiktivnih derivata, pra\u017enjenja instikata, ali to nije sve. Da vidimo \u0161ta Ego psiholozi ka\u017eu o radu, motivaciji za rad i psihi\u010dkim funkcijama rada.<\/p>\n\n\n\n Ego psiholozi su reagovali protiv determinizma instikata umanjuju\u0107i (ali ne pobijaju\u0107i) njihovu va\u017enost. Ego nije samo sluga i medijator izme\u0111u Ida (nagona) u Super ega (savesti) ve\u0107 i instanca li\u010dnosti sa samostalnim \u201eizvorom napajanja\u201c, autonomijom i funkcijama (adaptacija na stvarnost, organizacija, sinteti\u010dka funkcija, regulacija unutra\u0161nje stvarnosti\u2026zapravo ego ima dve osnovne funkcije: inhibicija i organizacija).<\/p>\n\n\n\n Nunberg (1930\/31) je dao listu ego funkcija koje se moraju razviti da bi se osoba adaptirala procesu rada: 1) sinteti\u010dka-integrativna <\/strong>funkcija spolja\u0161nje i unutra\u0161nje realnosti, misli i percepcija (u na\u0161em pojmovnom okviru to bi bile funkcije celovitosti objekta) 2) diferencijacija-<\/strong>sposobnost da se diferencira unutra\u0161nja i spolja\u0161nja stvarnost (diferencijacija je jedna od funkcija konstantnosti objekta) 3) testiranje realnosti-<\/strong>kapacitet da se razdvoji percepcija od ideacije (\u0161ta je subjektivno, \u0161ta objektivno. Gledano iz ugla bazi\u010dnih sposobnosti o kojima smo govorili, to je ve\u0107 slo\u017eenija aktivnost koja obuhvata diferencijaciju spolja\u0161njeg i unutra\u0161njeg, mentalizaciju\u2026u funkciji je celovitosti objekta, konstantnosti objekta, neutralizacije i mentalizacije) 4) anticipativna-<\/strong>sposobnost da se orijenti\u0161e ne\u010dija aktivnost anticipiranjem posledica u budu\u0107nosti i da se za\u0161titi od mogu\u0107ih negativnih posledica (i ovu sposobnost vidimo kao slo\u017eenu sposobnost koja zahteva neutralizaciju, mentalizaciju, sposobnost za odlaganje, diferencijaciju sebe od drugih\u2026), 5) racionalna akcija-<\/strong>sposobnost da razmi\u0161lja, promi\u0161lja, umesto da se odmah preduzme akcija (to odgovara onome \u0161to smo nazvali neutralizacija i mentalizacija), 6) Ego interes-<\/strong>sposobnost da se osoba centrira i uspostavi odnos sa spolja\u0161njim svetom.<\/p>\n\n\n\n Razli\u010dite profesije postavljaju razli\u010dite zahteve pred ove ego sposobnosti. Neuspeh u ispunjavanju ovih ego funkcija u procesu rada onemogu\u0107i\u0107e osobu da savlada i radne zadatke i uklopi se u radnu okolinu, \u0161to mo\u017ee rezultirati naporima da se ovlada ovim sposobnostima ili odbrambenim povla\u010denjem, kako bi se izbeglo ose\u0107anje neuspeha, inferiornosti i stida.<\/p>\n\n\n\n Kroz prizmu ego psihologa, rad se vidi kao funkcija kapaciteta ega. Optimalno obavljanje radnih aktivnosti zahteva da postoji energija usmerena ka radu u okviru dela ega koji je oslobo\u0111en od konflikata. Rad vi\u0161e nije aktivnost koja se eksluzivno razvija iz borbe izme\u0111u instikata i realnosti, ve\u0107 mo\u017ee imati svoju racionalnu osnovu. Racionalna akcija mo\u017ee biti adaptivna ako zadovoljava nagon, super ego i, simultano, zadovoljava interese ega u datom socijalnom kontekstu. Sa druge strane, iracionalnost ostaje zasnovana na primitivnoj predsvesnoj i nesvesnoj ideaciji kojom upravljaju principi zasnovani na emocionalnoj i nagonskoj osnovi (Hartmann, H. 1958a). Prema Hartmanu i ego psiholozima, ego interesi i zadovoljenje kroz rad su adaptivni ako su energije nagona umanjene (neutralizovane) i ako ego mo\u017ee da stvori balans izme\u0111u razli\u010ditih psihi\u010dkih sistema i izme\u0111u tih sistema i sredine. Racionalni odgovori i racionalne adaptacije na zahteve sredine mogu i da umanje adaptivnost osobe ako postavljaju preterane zahteve pred druge delove li\u010dnosti (\u010dovek nije robot, ne mo\u017ee se adaptirati samo prema zahtevima racia, raditi samo ono \u0161to \u201crazum\u201d ili \u201cracionalnost\u201d nala\u017ee\u2026). Mo\u017ee se pokazati da je ono \u0161to bi bila racionalna adaptacija na zahteve rada jednostavno pokornost i udovoljavanje. Pokornost izaziva psihi\u010dki konflikt ako akcija adaptacije koju pokre\u0107e ego predstavlja preteran zahtev za druge delove li\u010dnosti (\u201crazum tra\u017ei mnogo, srce ne\u0107e\u2026pa nek i propadnem, ne\u0107u da se povinujem\u2026\u201d).<\/p>\n\n\n\n Hartman vidi zadovoljstvo u radu kao reakciju Ega na sopstveno uspe\u0161no funkcionisanja i uspe\u0161nu adaptaciju. Instiktivne energije koje su deseksualizovane i deagresivizovane kroz proces neutralizacije dostupne su egu za obavljanje radnih aktivnosti i uspe\u0161nu adaptaciju. Zadovoljenja instikata kroz aktivnosti koje su povezane sa radom, preko odbrana kao \u0161to je sublimacija, prema Hartmanu, nisu primarne karakteristike rada. Sublimaciju on vidi kao skretanje instikatualnih poriva sa ciljem da oni budu prihvatljiviji egu i super egu (da ih osoba do\u017eivi moralnim i korisnim). Kroz rad ljudi razvijaju nove adaptivne obrasce i obrasce zadovoljavanja potreba.<\/p>\n\n\n\n Videli smo da osobe kod kojih je dominantni motivacioni izvor za radne aktivnosti potreba za sublimiranim pra\u017eenjem nagonskih impulsa biraju i pokre\u0107u one aktivnosti u procesu rada koje omogu\u0107avaju sublimirano pra\u017enjenje libida i agresija. Stadijum razvoja seksualnosti i agresije odredi\u0107e specifi\u010dne potrebe, odbrane od njih i oblike sublimatornih aktivnosti i zrelost kapaciteta za rad, sposobnost za svrhovitost i uzajamnost u radu. Osobe kod kojih u radu dominira ego motivacija bira\u0107e i inicirati uglavnom one radne aktivnosti koje su usmerene na adaptaciju u odnosu na radnu okolinu i zahteve \u017eivota i koje pru\u017eaju mogu\u0107nost za u\u017eivanje u funkcijama re\u0161avanja problema i adaptiranja, ovladavanja. Me\u0111utim, i ego motivacija mo\u017ee imati svoje zrele i nezrele forme. Ljudi kod kojih je dominacija ego motivacije ekscesivna mogu u radu postati \u201esuvi racionalisti\u201c, \u201epragmati\u010dari\u201c koji su izgubili balans sa drugim sektorima li\u010dnosti (idom i super egom). \u010cesto \u010dujemo opise kao \u0161to su: \u201ema, on je tipi\u010dan in\u017eenjer, kod njega je sve jasno, pragmati\u010dno, logi\u010dno\u2026ne razume ni\u0161ta subjektivno, ma\u0161tu, neke potrebe koje nisu usmerene na prakti\u010dnost\u2026\u201c, \u201eon nikada nije detinjast, ne ume da se igra\u2026\u201c, \u201eza njega je prakti\u010dno isto \u0161to i moralno, ono \u0161to daje rezultate, \u0161to mu omogu\u0107ava da re\u0161i problem, dostigne cilj\u2026to je njemu i eti\u010dno. Cilj opravdava sredstvo\u2026\u201c. Dominacija ego adaptivnih mehanizama mo\u017ee dovesti do adaptacije koja onemogu\u0107ava regresiju (koja je \u010desto izvor kreativnosti, igre, ma\u0161te, \u0161to je neophodno u nekim profesijama i kreativnim fazama rada), do preteranog konformizma (kada je on adaptivan u odre\u0111enom radnom okru\u017eenju) i do zamenjivanja savesti prakti\u010dno\u0161\u0107u. Nezrele forme ego adaptacija koje smo usvojili u detinjstvu mogu ostati fiksirane i ego mo\u017ee te\u017eiti da ponavlja dobro uhodane adaptivne mehanizme (i manipulacija je sredstvo adaptacije).<\/p>\n\n\n\n U koliko je ego dobro razvijen, uskla\u0111en sa ostalim sektorima li\u010dnosti, i nije ekscesivno dominantan, ali prete\u017ee kao motivacioni faktor u radu, imamo osobu koja u\u017eiva u funkcijama re\u0161avanja problema, kognitivnim ve\u0161tinama, sposobnosti prilago\u0111avanja, efikasnosti. Njen kapacitet za rad obojen je ovim motivacionim izvorom. Bira\u0107e i pokretati uglavnom radne aktivnosti koje su usmerene na inovacije, nove na\u010dine adaptacije na zahteve posla, racionalna re\u0161enja problema, ekonomi\u010dnost procesa rada, prakti\u010dnost, organizovanost, planiranje, efikasnost\u2026<\/p>\n\n\n\n Kad poku\u0161avamo da shvatimo motivaciju, inicijativu i proces rada iz ugla neke od teorija koje poku\u0161avaju da objasne psihodinamiku rada, nalazimo se u situaciji sli\u010du onoj iz pri\u010de o devet slepaca koju poku\u0161avaju da opi\u0161u slona. Onaj koji je dodirnuo kljove, opisao ga je kao \u010dvrstog, \u0161iljatog i o\u0161trog. Onome koji je dodirnuo stomak, slon je bio ravan i gladak\u2026i svako je bio uveren u svoju verziju slona. Slon je sve to, i jo\u0161 mnogo toga \u0161to se ne mo\u017ee dodirnuti. Kada bi \u201eslepci\u201c sabrali svoja opa\u017eanja, dobili bismo ne\u0161to celovitiju sliku tog stvora. Me\u0111utim, bitno je da prihvatimo i \u010dinjenicu da je svaki \u201eslepac\u201c delimi\u010dno u pravu, da se njihove slike ne potiru, ve\u0107 dopunjavaju. Ni teorija nagona, ni ego psihologija ne uspevaju da objasne \u0161irok spektar mogu\u0107ih odnosa koji se formiraju u procesu rada u jednoj radnoj organizaciji. Teorija objektnih odnosa vi\u0161e zadire u to polje, taj deo \u201eslona\u201c. Ona ne bazira formiranje odnosa izme\u0111u ljudi na instiktima (libidu i agresiji) i pru\u017ea druga\u010diju interpersonalnu osnovu za razumevanje rada u organizaciji.<\/p>\n\n\n\n U ovom pristupu, \u010dovek se vidi kao bi\u0107e koje prvenstveno tra\u017ei objekt (\u201eobject seeking\u201c), za razliku od klasi\u010dnog psihoanaliti\u010dkog shvatanja da je \u010dovek u osnovi bi\u0107e koje tra\u017ei zadovoljstvo nagona (\u201epleasure seeking\u201c. Osoba prvenstveno te\u017ei zadovoljstvu, a vezivanje za objekt je sekundarno, investiranje emocija u objekt koji pru\u017ea zadovoljstvo\u2026\u201cljubav na usta ulazi\u201c). Tako\u0111e, teorija obja\u0161njava psihodinamiku pona\u0161anja i iz ugla modela unutra\u0161nji konflikt-odbrana i iz ugla interakcionog modela odnosa izme\u0111u dve osobe. Usmerena je primarno na izu\u010davanje razvoja sposobnosti osobe za povezivanje sa svojim objektima (osobama ili aktivnostima za koje se vezuje i gradi relaciju). Dok klasi\u010dna teorija nagona govori da je vrednost objekta za osobu u tome \u0161to objekt mo\u017ee da pru\u017ei zadovoljstvo, teorija objektnih odnosa nam sugeri\u0161e da vrednost zadovoljstvo po\u010diva na sposobnosti da se uspostavi odnos sa objektom. Odnos je ono \u0161to nam pru\u017ea zadovojstvo, a ne zadovoljenje instikata.<\/p>\n\n\n\n Razlika izme\u0111u teorije nagona i teorije objektnih odnosa je jo\u0161 o\u010diglednija kada je primenimo na istra\u017eivanje elemenata procesa rada. Videli smo da klasi\u010dni psihoanaliti\u010dki teoreti\u010dari vide rad kao odbrambenu aktivnost koja omogu\u0107ava sublimirano pra\u017enjenje seksualnih i agresivnih poriva (\u0161to evidentno postoji u procesu rada). Prema teoreti\u010darima objektnih odnosa, kapacitet za rad se razvija iz detetove povezanosti sa roditeljima, iz odnosa koji po\u010dinje sa hranjenjem od strane majke, i \u010dvrstog ose\u0107anja za\u0161ti\u0107enosti koje dete dobija u odnosu sa oba roditelja. Ako je odnos pozitivan, dovodi do idealizovane predstave ujedinjenih roditelja koja, prema Bowlby-ju (1973), Winicot-u (1965) i Sternu (1985) dovodi do elemenata u kapacitetu za rad kao \u0161to su: povezanost (privr\u017eenost), kompetencija-ovladavanje i radoznalost. Ova \u0161kola primarni naglasak stavlja na va\u017enost odnosa koji individua ima sa svojim aktualnim (spolja\u0161njim) i fantaziranim (unutra\u0161njim) objektima. Podsetimo se, termin objekt se koristi radije nego termin osoba, jer objekt odnosa ne mora biti samo osoba, ve\u0107 to mo\u017ee biti organizacija, grupa, ideja, simbol, profesija, ili, posebno u ranom detinjstvu, deo sopstvenog tela. Klju\u010dna razlika izme\u0111u teorije objektnih odnosa i teorije nagona u shvatanju procesa rada proizilazi iz slede\u0107eg: osoba pre svega tra\u017ei objekt, a ne zadovoljenje instikata. Seksualnost i agresija se vi\u0161e ne vide kao oblici pra\u017enjenja nagona, ve\u0107 kao jedni od brojnih na\u010dina na koje osoba odgovara na potrebu da bude povezana sa drugim objektima kao \u0161to su ljudi, rad, organizacije\u2026Posebno je rad Melanie Klein uveo psihoanalizu u taj interpersonalni svet.<\/p>\n\n\n\n Za razumevanje kapaciteta za rad i funkcionisanja osobe u nekoj radnoj organizaciji najzna\u010dajniji su uvidi Melanie Klein o tome kako osoba opa\u017ea spolja\u0161nju i unutra\u0161nju stvarnost. Da bismo razumeli efekte nekog iskustva na osobu, prvo moramo razumeti njeno unutra\u0161nje stanje (anksioznosti na koje je osetljiva) i koje su to spolja\u0161nji uticaji koji, u odre\u0111enoj razvojnom periodu, izazivaju bol ili zadovoljstvo. Evidentno je da iskustvo gladi nije isto za desetomese\u010dno dete i tridesetogodi\u0161nju odraslu osobu. Individua opa\u017ea spolja\u0161nji svet u skladu sa svojim brigama, i iskustvo sa spolja\u0161njim svetom mo\u017ee neke ansioznosti umanjiti, a druge pove\u0107ati. Tako i radno okru\u017eenje mo\u017ee imati zna\u010dajan uticaj na psihodinamiku zaposlenog. Na poslu, u radnoj organizaciji, zaposleni mo\u017ee projektovati ili pomerati svoje unutra\u0161nje konflikte na radne aktivnosti ili objekte i tako kontrolisati unutra\u0161nju realnost re\u0161avaju\u0107i konflikte spolja (ako osoba izbaci unutra\u0161nju scenu napolje, re\u0161i neki sukob spolja, nastaje mir i na unutra\u0161njoj sceni). Tako je rad vi\u0111en kao poku\u0161aj da se ovlada unutra\u0161njim konfliktima i anksiozno\u0161\u0107u povazanom sa njima.<\/p>\n\n\n\n Projekcija i pomeranje unutra\u0161njih konflikata na spolja\u0161nju stvarnost je, prema Kleinovoj, zdrava za individuu iz nekoliko razloga. Prvi je \u0161to se unutra\u0161nji konflikt, koji se pasivno podnosi, pretvara u spolja\u0161nji koji se mo\u017ee aktivno kontrolisati i prevladati. Na primer, kroz rad osoba mo\u017ee pomeriti neki svoj unutra\u0161nji konflikt na neki aspekt posla ili na neki interpersonalni odnos koji ide uz taj aspekt rada, i tako bolje ovladati unutra\u0161njim konfliktom. To je ne\u0161to sli\u010dno mehanizmu koji koriste deca kad odigravaju svoje unutra\u0161nje konflikte kroz igru (igraju\u0107i se doktora, \u0161kole, mame i tate\u2026ili ovladavaju anksiozno\u0161\u0107u kroz neku uspe\u0161nu kreaciju). Izjave nekih pisaca, na primer, o tome kako misle da bi poludeli kad ne bi pisali, ukazuju na mehanizam eksternalizacije unutra\u0161njeg konflikta i njihovo dr\u017eanje pod kontrolom na taj na\u010din. Jedna od va\u017enih psihi\u010dkih funkcija rada je ovladavanje unutra\u0161njim konfliktima i ansiozno\u0161\u0107u povazanom sa njima. Ta funkcija zahteva recipro\u010dnu vezu izme\u0111u osobe, njenih unutra\u0161njih, fantaziranih objekata, i spolja\u0161nje sredine, a rad prestavlja neku vrstu prenosnika, povratne sprege. U osnovi te sprege su dve psihi\u010dke konstelacije koje se razvijaju iz dva tipa anksioznosti. Klainova ih je nazivala progoniteljska i depresivna anksioznost. Ve\u0107 smo govorili o paranoidno \u0161izoidnoj i depresivnoj poziciji i mehanizmu cepanja, ali \u0107emo ih se sada podsetiti u kontekstu procesa rada.<\/p>\n\n\n\n Progoniteljska ankioznost je paranoidne prirode (karakteristi\u010dna za paranoidno \u0161izoidnu fazu razvoja i mehanizam cepanja koji je Klajnova nazvala \u0161izoidnim procesom) i do nje dolazi kada neki spolja\u0161nji objekt (do\u017eivljen kao lo\u0161, opasan, progoniteljski\u2026obi\u010dno je to posledica projekcije vlastite agresivnosti u spolja\u0161nji objekt) u\u0111e u ego i nadja\u010da ili uni\u0161ti idealni unutra\u0161nji objekt ili self (\u201euni\u0161ti dobro u nama\u201c) izazivaju\u0107i anksioznost i svesne strahove kao \u0161to je paranoja (Segal, 1964). Da bi ovladala tim strahovima, osoba koristi odbrambene mehanizme. Prvi \u201estubovi odbrane\u201c su introjekcija i projekcija, koji se koriste simultano kroz proces cepanja. Taj proces mo\u017ee imati dva oblika. Prvo se podeli objekt na dobre i lo\u0161e delove. Potom se, u jednoj od dve varijante, projektuje dobar objekt napolje da bi se spre\u010dilo njegovo uni\u0161tenje iznutra i ose\u0107aj osobe da je u njoj nadvladalo lo\u0161e koje je pra\u0107eno i ose\u0107anjem krivice. Dobro je sigurnije kad je napolju, u drugima. Potom osoba mo\u017ee introjektovati spolja\u0161nje progonitelje i poistovetiti se sa njima (skloniti ih tako iz spolja\u0161njeg sveta u sebe). Pozicija koja iskrsava iz tog mehanizma je \u201edrugi su dobri, ja sam lo\u0161\u201c (ali, po\u0161to dobro nije u meni, ne mo\u017ee biti uni\u0161teno iznutra). Me\u0111utim, ako se osoba nesvesno bori protiv takvog iskustva, ona mo\u017ee upotrebiti i obrnuti mehanizam i braniti se projektovanjem lo\u0161eg u spolja\u0161nju sredinu i onda introjektuju\u0107i dobro u sebe. Tako nastaje pozicija \u201eja sam dobar, drugi su lo\u0161i\u201c (U transakcionoj analizi su opisane te pozicije: \u201eJa sam o.k.-ti si o.k.\u201c, \u201eJa sam o.k.-ti nisi o.k.\u201c, \u201eTi si o.k.-ja nisam o.k.\u201c i \u201eja nisam o.k.-ti nisi o.k.\u201c koje se oslanjaju na psihodinamiku prikazanu od M. Klein). Osnova anksioznosti je, dakle, povezana sa potrebom da se dobri i lo\u0161i objekti dr\u017ee odvojeno, kako lo\u0161i ne bi ugrozili dobre (o ovim mehanizmima smo detaljnije govorili u poglavlju o celovitosti objekta).<\/p>\n\n\n\n Ako je progoniteljska anksioznost prevelika, odbrana introjekcijom \u0107e biti inhibirana i osoba ne\u0107e mo\u0107i da odr\u017ei ose\u0107aj da ima u sebi dobre idealizovane objekte i da mo\u017ee da se oslanja na njih. Tada sve objekte do\u017eivljava kao progoniteljske (\u201eja sam lo\u0161-ti si lo\u0161\u201c) i ima te\u0161ko\u0107e da uspostavi odnose u procesu rada. Ako je progoniteljska anksioznost nepodno\u0161ljiva, razvoj se mo\u017ee fiksirati na paranoidnom nivou, \u0161to pove\u0107ava mogu\u0107nost da se drugi ljudi ne do\u017eivljavaju kao celovite osobe, ve\u0107 kao parcijalni objekti. Sposobnost diferencijacije je o\u0161te\u0107ena i poja\u010dava se sklonost projekciji kao odbrani (osoba gubi celovitost objekta).<\/p>\n\n\n\n Tipi\u010dno je da \u010dovek, u uslovima frustracije, do\u017eivljava spolja\u0161nje objekte kao lo\u0161e (\u201edrugi su krivi, lo\u0161e me tretiraju\u2026nije do mene\u2026\u201c). Ali, kada istovremeno zaposleni \u017eeli da vidi spolja\u0161nje objekte kao dobre, on dolazi u stanje nepodno\u0161ljive ambivalencije. Ta nepodno\u0161ljiva ambivalencija prethodi cepanju. Ako zaposleni ima potrebu da odr\u017ei sliku \u0161efa kao dobrog, on njegove lo\u0161e osobenosti mo\u017ee projektovati na neku drugu osobu i tako umanjiti tenziju koja nastaje zbog sna\u017ene ambivalencije. Neuspesi i razo\u010darenja na poslu se \u010desto do\u017eivljavaju kao narcisti\u010dke povrede i povrede selfa. Da bi za\u0161titio svoje idealizovane unutra\u0161nje reprezantacije dobrog objekta i selfa, zaposleni \u010desto koristi cepanje i pomeranje ose\u0107anja mr\u017enje i prezira na druge osobe, na \u0161efa, kolege, celu organizaciju\u2026<\/p>\n\n\n\n Cepanje, projektivna identifikacija i idealizacija su veoma bitni za razumevanje psihodinamike odnosa izme\u0111u nadre\u0111enih i podre\u0111enih u procesu rada, posebno negativnih afekata. Razmotrimo to kroz jednu tipi\u010dnu situaciju na poslu. Nadre\u0111eni je neosetljiv i uznemirava podre\u0111enog koji je, zbog toga, besan. Takva ose\u0107anja su \u010desta na poslu kad zaposleni do\u017eivi da je ignorisan, odba\u010den, povre\u0111en, posti\u0111en\u2026Kao reakciju na ta ose\u0107anja, podre\u0111eni odcepljuje deo sebe i projektuje ga na nadre\u0111enog. Nadre\u0111eni se tada do\u017eivljava kao progonitelj, oli\u010denje mr\u017enje i zla. On tada nema samo one realne frustriraju\u0107e aspekte koji su doveli do povrede, ve\u0107 je dopunjen sadizmom i projektovanom mr\u017enjom podre\u0111enog. Tako nadre\u0111eni postaje zastra\u0161uju\u0107a figura i progoniteljska anksioznosti podre\u0111enog raste.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, kada se dobra ose\u0107anja i dobri aspekti objekta projektuju napolje, dolazi do idealizacije. Proces idealizacije je bitan u razvoju odnosa nadre\u0111eni-podre\u0111eni jer je to integrativni element koji podsti\u010de povezivanje u organizaciji. Kroz idealizaciju ego gradi savez sa dobrim objektima koji je osnova unutra\u0161nje sigurnosti. Me\u0111utim, ako je idealizacija preterana, individua mo\u017ee ose\u0107ati da se svi dobri aspekti selfa nalaze izvan selfa. Ako se to dogodi, i profesionalno uspe\u0161an radnik \u0107e ose\u0107ati prazninu i ekstremnu zavisnost od spolja\u0161njeg idealizovanog dobrog objekta.<\/p>\n\n\n\n Fenomen cepanja, kao odbrabenog mehanizma, bitan je i za razumevanje grupa i sistema. Kao \u0161to ekscesivni spliting umanjuje sinteti\u010dku funkciju ega individue, u socijalnim sistemima on dovodi do sli\u010dnih rezultata, do stanja u kojima se individua ose\u0107a usamljeno, bez unutra\u0161nje podr\u0161ke, i progonjeno od unutra\u0161njih i spolja\u0161njih lo\u0161ih objekata. Narcisti\u010dke povrede i druga razo\u010darenja na poslu prethode regresiji u kojoj dolazi do cepanja. Ako je cepanje privremeni mehanizam, realna zadovoljstva na radu i u radnim odnosima smanjuju frustraciju i dolazi do obnavljanja (reparacije) odnosa.<\/p>\n\n\n\n Reparacija i zavist su, tako\u0111e, dva zna\u010dajna aspekta klajnijanske teorije relevantna za razumevanje procesa rada. Radna organizacija je arena na kojoj se scene zavisti redovno odigravaju. Konflikt je neizbe\u017ean zbog same prirode radnih organizacije, sistema nagra\u0111ivanja, odlu\u010divanja, hijerarhije, raspodele mo\u0107i, statusa\u2026Svesna ili nesvesna zavist je u osnovi svih konflikata u organizaciji (Czander, W. 1993).<\/p>\n\n\n\n U knjizi \u201eZavist i zahvalnost\u201c (Klein, M. 1983) Klein govori o zavisti kao o jednoj od najprimitivnijih emocija koja se pojavljuje u dijadnoj komunikaciji, kada jedna osoba zavidi drugoj (objektu) na nekom kvalitetu koji sama \u017eeli da ima ili mu se divi. Zavist je najproblemati\u010dnija kada postoji jaka progoniteljska anksioznost. U takvom stanju proces cepanja se ne mo\u017ee odigrati i idealizovani objekt se ne mo\u017ee odr\u017eati jer je identifikacija sa idealizovanim objektom onemogu\u0107ena sna\u017enim ose\u0107anjem zavisti. Ako se objekt ne mo\u017ee idealizovati, on postaje progoniteljski i zastra\u0161uju\u0107i, \u0161to pokre\u0107e mr\u017enju prema njemu i prate\u0107e ose\u0107anje krivice (jednostavnije re\u010deno, zavidimo osobi koju volimo i idealizujemo, jer ona ima ono \u0161to nam je potrebno, \u010demu se divimo. Zavist uni\u0161tava idealizaciju, i osoba kojoj zavidimo postaje lo\u0161a, opasna po nas. To ra\u0111a mr\u017enju prema njoj, ali i krivicu zbog toga \u0161to mrzimo nekoga koga volimo i \u017eelimo\u2026).<\/p>\n\n\n\n Uzmimo, na primer, jednu situaciju na poslu. Jedan \u0161ef, \u010dlan izvr\u0161nog odbora kompanije, ponudio se da bude mentor nekom mla\u0111em kolegi koji je nedavno do\u0161ao u firmu. Me\u0111utim, mla\u0111i kolega zavidi nadre\u0111enom na mo\u0107i, statusu, plati\u2026On se povla\u010di iz komunikacije i projektuje svoja ose\u0107anja krivice u mentora koji, sada, prema percepciji mla\u0111eg kolege, ima potrebu da poka\u017ee svoju superiornost. Mentor ose\u0107a krivicu projektovanu u njega i poku\u0161ava reparativne aktivnosti \u2013 da pobolj\u0161a komunikaciju i da se pribli\u017ei podre\u0111enom, da ga \u201eoslobodi straha od autoriteta\u201c. Poziva ga u posetu, u njegovoj ku\u0107i preko vikenda, da opu\u0161teno popri\u010daju o poslu\u2026Mla\u0111i kolega oseti bes i ka\u017ee mu \u201evi se namerno trudite da se osetim inferiorno, a ovaj poziv je poslednja kap u \u010da\u0161i\u2026\u201c Mla\u0111i kolega odbija poziv i \u0161iri \u201eaber\u201c po organizaciji kako je \u0161ef pohlepan i manipulator. Njegova zavist prema \u0161efu nije mu dozvoljavala da vidi \u0161efove dobre namere (jer bi onda krivica zbog zavisti bila ve\u0107a) i nije mogao da ga idealizuje i identifikuje sa sa njim (\u0161to uni\u0161tava osnovu za mentorstvo). Zavist pokre\u0107e proces cepanja i agresivnost se projektuje u mentora koji postaje progonitelj. Bes mla\u0111eg zavidnog kolege toliko raste, da on ima \u017eelju da uni\u0161ti \u0161efa \u2013 mo\u0107nu progoniteljsku figuru. Takva progoniteljska figura se ne mo\u017ee introjektovati (ne mo\u017ee ni\u0161ta da u\u010di od \u0161efa). Njegova ogovaranja \u0161efa po kompaniji imaju dve funkcije: ispunjavaju \u017eelju da uni\u0161ti \u0161efa i pru\u017eaju mogu\u0107nost da u njega projektuje sve svoje emocije koje ne prihvata \u2013 pohlepu, zavist, \u017eelju za mo\u0107i i potrebu da otme mo\u0107 od \u0161efa\u2026Iako mla\u0111i kolega svesno \u017eeli uspeh i mo\u0107 u kompaniji, i vidi odnos sa mentorom kao bitan za njegov uspeh, njegova nesvesna zavist parali\u0161e poku\u0161aje saradnje. Cilj zavisti je da obezvredi objekt zavisti, jer onda nema \u010demu da zavidi.<\/p>\n\n\n\n Druga odbrana protiv zavisti je rigidna idealizacija. Me\u0111utim, takva idealizacija stvara za\u010darani krug: \u0161to je ja\u010da idealizacija, ja\u010da je i zavist. Do takvog za\u010daranog kruga na poslu naj\u010de\u0161\u0107e dolazi kada mlada osoba, na po\u010detku svoje karijere, sa strahopo\u0161tovanjem ulazi u potencijalni mentorski odnos sa nekim starijim, nadre\u0111enim kolegom. \u010cinjenica da nadre\u0111eni mo\u017ee da procenjuje i vrednuje podre\u0111enog izaziva nepodno\u0161ljivu anksioznost. Anksioznost dovodi do jednog od dva odbrambena odgovora: 1) podre\u0111eni obezvre\u0111uje nadre\u0111enog, 2) podre\u0111eni, veruju\u0107i da ono na \u010demu zavidi mo\u017ee jednog dana da bude i njegovo, poku\u0161ava da odr\u017ei i za\u0161titi idealizovani objekt takvim intenzitetom da osuje\u0107uje svaki poku\u0161aj bilo koga u organizaciji da obezvredi nadre\u0111enog. Sposobnost za unutra\u0161nju integraciju dobrog i lo\u0161eg objekta (celovitost objekta) umanjuje progoniteljsku anksioznost, strah da \u0107e lo\u0161e u nama uni\u0161titi ono dobro u nama, i dovodi osobu u zreliju razvojnu poziciju koja ne po\u010diva na mehanizmu cepanja kao odbrani \u2013 u \u201edepresivnu poziciju\u201c. Za razmevanje depresivne pozicije potrebno je da razumemo i pojam reparacije koji ve\u017ean koncept za razvoj psihodinamskog razumevanja motivacije zaposlenih u okviru organizacije (Levine, D. 2010).<\/p>\n\n\n\n Videli smo da zavist i agresivni impulsi prema objektu izazivaju progoniteljsku anksioznost, kao i strah od uni\u0161tenja dobrog objekta (dobrog u sebi, dobrog u svetu). Potreba za reparacijom razvija se u depresivnoj fazi razvoja \u2013 kao potreba da se dobrim delima popravi \u0161teta nanesena voljenom objektu. Me\u0111utim, u zavisnosti od toga koliko je potreba za reparacijom vo\u0111ena krivicom, mo\u017eemo razlikovati dve vrste reparativnih aktivnosti koje se na razli\u010dite na\u010dine odra\u017eavaju na motivaciju osobe za rad.<\/p>\n\n\n\n Bave\u0107i se motivacionim faktorima ljudi koji rade u neprofitnom sektoru i bave se dobrotvornim radom Levine (2010) razmatra zna\u010denje koje za te osobe ima pojam \u201e\u010diniti dobro\u201c i \u201edobrotvorni rad\u201c, potreba da se \u201eslu\u017ei dobrobiti\u201c ne\u010dega \u0161to je ugro\u017eeno, o\u0161te\u0107eno\u2026i povezuje tu motivaciju sa reparativnim motivom koji je istakla Melanie Klein (Klein, M. 1937). Ona govori o tome da na\u0161a sposobnost da vodimo ra\u010duna o drugima po\u010diva na sposobnosti da se identifikujemo sa njima i kako je ta sposobnost su\u0161tinski element sna\u017enog ose\u0107anja ljubavi za druge. \u201cMi smo u stanju da zanemarimo ili u izvesnom stepenu \u017ertvujemo svoja ose\u0107anja i \u017eelje, i stavimo interes drugog ispred svog interesa, samo ako smo sposobni da se identifikujemo sa voljenom osobom. Kona\u010dno, \u017ertvuju\u0107i se za nekoga koga volimo i identifikuju\u0107i se sa njim, mi igramo ulogu dobrog roditelja i pona\u0161amo se prema toj osobi kao \u0161to smo ose\u0107ali da su se na\u0161i roditelji pona\u0161ali prema nama, ili kao \u0161to smo \u017eeleli da se pona\u0161aju.\u201d <\/em>Povezuju\u0107i se, u fantaziji, sa drugom osobom kao dobri roditelji, mi \u201cre-kreiramo i u\u017eivamo \u017eeljenu ljubav i dobrotu na\u0161ih roditelja.\u201d <\/em>Takvo delanje mo\u017ee biti i \u201c na\u010din no\u0161enja sa frustracijama i patnjama iz pro\u0161losti<\/em>\u201d, to jest sa na\u0161im destruktivnim ose\u0107anjima koja smo imali prema voljenim osobama koje su nas povredile na neki na\u010din. Zbog toga mo\u017eemo imati potrebu da \u201cnaknadno poni\u0161timo takve emocije i popravimo povrede koje smo naneli u fantaziji i zbog koji se, nesvesno, ose\u0107amo veoma krivima\u201d. <\/em>Klein je smatrala reparativni motiv fundamentalnim u ljubavi i svim ljudskim odnosima. Nije neobi\u010dno \u0161to ga mo\u017eemo videti kao izvor motivacije i inicijative u procesu rada, posebno kod onih \u010diji je posao popravljanje \u0161tete koju su na\u010dinili drugi (humanitarci, psihoterapeuti, razne \u201cpomaga\u010dke profesije\u201d\u2026).<\/p>\n\n\n\n Motiv za reparacijom mo\u017ee biti sna\u017ean pokreta\u010d, ali i izvor frustracije, u zavisnosti od intenziteta agresivnih poriva i krivice povezane sa njima. Ako proces rada slu\u017ei za odigravanje reparativne drame, onda dolazi do \u201czaposedanja uloga\u201d, \u010dvrste podele uloga na one koji su o\u0161te\u0107eni, ugro\u017eeni, \u010dije su potrebe va\u017ene, i na one koji su krivi i odgovorni za to da poprave \u0161tetu, ne vode\u0107i ra\u010duna o svojim potrebama. U takvim situacijama stvara se o\u010dekivanje kod onoga koji treba da \u201c\u010dini dobro\u201d da se \u201codri\u010de sebe\u201d zbog \u201cplemenitog cilja\u201d. U humanitarnim organizacijama, \u010dija radna klima po\u010diva na reparacionom motivu, vo\u0111enje ra\u010duna o sebi, \u201cne predavanje celog sebe humanitarnom radu\u201d do\u017eivljava se kao sebi\u010dno. Reparacija onoga \u0161to smo u\u010dinili po\u017eudnim i zavidnim napadom na dobar objekt (u detinjoj fantaziji \u2013 isprazniti sisu, oduzeli dobro od majke), sada treba da se reparira nesebi\u010dnim odricanjem od sopstvenih potreba u korist objekta (\u201cda se okaje\u201d, popravi nekim dobrim delom). Proces reparacije, koji je u funkciji odbrane dobrog objekta u depresivnoj fazi razvoja, preuzima mesto koje je igrao mehanizam cepanja. Gubitak mogu\u0107nost reparacije mo\u017ee pokrenuti ponovno vra\u0107anje na mehanizam cepanja i razdvajanja dobra i zla.<\/p>\n\n\n\n Ako bismo dublje preispitali \u0161ta je to \u0161to ljudi smatraju dobrim, mogli bismo do\u0107i do zaklju\u010dka da sve to \u201cdobro\u201d, za \u010dim su ljudi po\u017eudni ili pohlepni, psiholo\u0161ki ozna\u010dava jedno: stoji kao dokaz za nas da smo, ako ga posedujemo, i mi sami dobri i, kao takvi, vredni ljubavi, po\u0161tovanja i po\u010dasti. Druga\u010dije re\u010deno, ono \u0161to \u010dini dobrim objekt pohlepe i zavisti je ono \u0161to opa\u017eamo kao dobar ili vredan self (li\u010dna vrednost, vrednost da se bude voljen). Cilj pohlepe je da se ima apsolutno posedovanje vrednog selfa, a cilj zavisti je da se drugome oduzme vredni self koji osoba ne mo\u017ee da poseduje.<\/strong> \u0160ta god da je specifi\u010dni objekt pohlepe, pohlepa je uvek potreba da se bude dobar, ili da nas drugi vide kao posednike dobrog<\/strong>. Taj na\u010din razmi\u0161ljanja nam mo\u017ee pomo\u0107i da razumemo neprofitni sektor rada i njegovu povezanost sa pohlepom. Snaga reparativnog impulsa ukazuje na snagu destruktivnih impulsa, me\u0111u kojima je pohlepa jedan od najva\u017enijih (pohlepa da se bude dobar, vredan ljubavi, da se eksluzivno poseduje vredan self ). Ipak, mi normalno posmatramo reparativne (neprofitne) organizacije kao suprotnost organizacijama vo\u0111enim pohlepom za profitom -profitnim organizacijama. Razlog za to je \u0161to neprofitni rad ozna\u010davamo kao rad koji nije za sebe. Me\u0111utim, i pohepa da se odricanjem od sebe postigne vrednost selfa, mo\u017ee biti pokretana pohlepom za li\u010dnom vredno\u0161\u0107u.<\/strong> U tom slu\u010daju vrednost koja ozna\u010dava vrednost selfa nije novac. Bogatstvo mo\u017ee \u010dak i ometati tu ulogu, umanjivati do\u017eivljaj vrednosti selfa. I u profitnom i u neprofitnom sektoru rada, pohlepa za dobrim selfom mo\u017ee biti sna\u017ean pokreta\u010d i motivacioni faktor.<\/strong> Iako je \u201cdobro\u201d druga\u010dije ozna\u010deno, razli\u010dit je samo objekt pohlepe.<\/p>\n\n\n\n Razlika u percepciji objekta je u tome da li se izvor dobrog do\u017eivljava jednostavno kao kontejner dobrog ili kao osoba koja u sebi nosi dobro i daje ga (da li je objekt parcijalni \u2013 sisa koja je kontejner mleka, firma kao kontejner novca\u2026ili kao celovita osoba). Pohlepa za bogatstvom konstrui\u0161e objekt po modelu maj\u010dinog mleka (\u201ebogatima te\u010de med i mleko\u201d, napajaju se dobrim bez truda), kao objekt \u010dije posedovanje i konzumiranje donosi dobra ose\u0107anja. Pohlepa da se bude dobar (cenjen, voljen) koja se pokazuje kroz reparativne aktivnosti konstrui\u0161e predstavu dobrog ne kao stvari, ve\u0107 kao celovitog objekta gde do preno\u0161enje dobra ne dolazi kroz konzumiranje, ve\u0107 kroz odnos koji, kada se reparira, to omogu\u0107ava. Proces reparacije, tako, ozna\u010dava o\u017eivljavanje mogu\u0107nosti da se dobije dobro. Ako uporedimo reparaciju kao mehanizam obezbe\u0111ivanja dobrih ose\u0107anja sa cepanjem, gde se odbacuje sve lo\u0161e iz sebe i te\u017ei da se unese (posisa \u201csvo dobro ovog sveta\u201d), vidimo da se ona zasniva na objedinjavanju onoga \u0161to je bilo razdvojeno \u2013 na celovitosti objekta, integraciji dobrog i lo\u0161eg.<\/p>\n\n\n\n Treba, me\u0111utim, razlikovati reparaciju i empatiju. Ono najbitnije \u0161to ih razdvaja je nedostatak ose\u0107anja krivice kod empatije, i njena bitna uloga u procesu reparacije. To dovodi i do druge klju\u010dne razlike izme\u0111u ova dva psihi\u010dka procesa \u2013 do razlike u tipu aktivnosti koja je usmerena na objekt. Kroz empatiju te\u017eimo da razumemo objekt (osobu) dok kroz reparaciju te\u017eimo da izmenimo stanje objekta \u2013 da popravimo ne\u0161to. Potreba za reparacijom mo\u017ee u\u010diniti rad prisilnim odricanjem od sebe u korist drugih<\/strong>, nositi ose\u0107aj moranja da se ne\u0161to u\u010dini, da se popravi \u0161teta, okaju gresi \u010dinjenjem dobrih dela. Pri tome, osoba gonjena potrebom za reparacijom, mo\u017ee izgubutu kontakt sa objektom, njegovim potrebama, jer je vo\u0111ena sna\u017enom potrebom da popravi \u0161tetu, da se oslobodi sopstvene napetosti. \u010cesto ljudi izve\u0161tavaju kako se ne ose\u0107aju dobro pored onih koji su spremni da \u201csve u\u010dine za njih\u201d, da im pomognu, spasu ih, a pri tome kao da ne vide i ne ose\u0107aju njih, ve\u0107 su obuzeti sopstvenom potrebom da budu dobri i od pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Druga\u010dije ose\u0107anje i na\u010din opho\u0111enja prema drugoj osobi ili objektu (poslu, instituciji, organizaciji, ideaji\u2026) nalazimo kada je motivacioni izvor zahvalnost<\/strong>. Zahvalnost uklju\u010duje ose\u0107aj vrednosti onoga \u0161to smo primili, \u0161to je osnova kapaciteta osobe da voli svoje unutra\u0161nje objekte (u\u010dvr\u0161\u0107ene predstave onog dobrog \u0161to smo primili od voljenih osoba i uneli u sebe). Taj kapacitet se razlikuje od \u017eelje za objektom zbog toga \u0161to on mo\u017ee da zadovolji neke na\u0161e potrebe, od \u017eelje koja ne vodi ra\u010duna o objektu (gde se vrednost objekta do\u017eivljava samo kroz to \u0161to je kontejner zadovoljstva koje mo\u017ee da nam pru\u017ei, a ne li\u010dnost sa sopstvenim potrebama i vredno\u0161\u0107u). Zahvalnost je znak da je vrednovanje onoga \u0161to smo primili nadja\u010dalo zavist prema onome ko nam daje<\/strong> (zavist prema tome \u0161to ima, pa mo\u017ee i da nam daje) i da je ljubav prema dobrom objektu nadja\u010dala mr\u017enju prema njegovoj dobroti.<\/p>\n\n\n\n Zahvalnost omogu\u0107ava osobi da prevazi\u0111e i krivicu zbog ranije zavisti i zameni prisilu za reparacijom empati\u010dnom brigom za objekt. Objekt se ne mora idealizovati da bi se negirali njegovi lo\u0161i aspektu (mo\u017ee se ostvariti realisti\u010dan kontakt), osoba ne mora \u017ertvovati sebe da bi popravila \u0161tetu koja je, u fantaziji, nanesena objektu zavisti, i stvara se mogu\u0107nost za uzajamnost. Javlja se potreba da se uzvrati, umesto potrebe da se \u201eodu\u017ei dug\u201c, okaju zla dela, popravi \u0161teta i doka\u017ee vlastita vrednost. Kod zahvalnosti, postoji ose\u0107aj vrednosti osobe i voljenog objekta (\u201eJa sam o.k.- ti si o.k.\u201c pozicija. Erik Berne (1976) je, u transakcionoj analizi, \u201esvojim re\u010dima\u201c prepri\u010dao ove pozicije u odnosu prema objektu koje je uvela M. Klein) i potreba za razmenom dobrog, za odgovorom na dobro \u2013 \u0161to je u korenu ose\u0107anja odgovor-nosti (i razlikuje ga od ose\u0107anja du\u017enosti, gde je osnova za aktivnost ose\u0107aj da smo ne\u0161to du\u017eni). Ose\u0107aj zahvalnosti unosi novi kvalitet u kapacitet osobe za rad, kvalitet uzajamnosti i odgovornost. Inicijativu pokre\u0107u te potrebe da se razmenjuje, da se uzvrati, odgovori na dobro \u2013 \u0161to je u osnovi do\u017eivljaja da je ono \u010dime se bavimo na\u0161 \u201epoziv\u201c (za razliku od do\u017eivljaja da je to \u201eposao\u201c, profesija\u2026), na\u0161 odgovor na poziv dobrog koje nas zove da se razmenjujemo. Kontakt sa pozivom je veoma li\u010dan i pro\u017eet do\u017eivljajem uzajamnosti (\u201emoj poziv me ispunjava, ja mu se predajem\u2026\u201c).<\/p>\n\n\n\n Prate\u0107i ovaj pravac inicijative i pokreta\u010dke motivacije iz ugla teorije objektnih odnosa, mogli bismo re\u0107i da su osobe kod kojih je izgradnja objektnih odnosa dominantni motivacioni pravac u radu, usmerene prete\u017eno na one aspekte rada povezane sa odnosima sa drugima. U koliko je smer razvoja okrenut unazad, od separacije i individuacije, inicijativa osobe \u0107e biti pokretana pohlepom i zavi\u0161\u0107u, konzumatorska, eksploatatorska i agresivna. Kod osoba koje su dostigle depresivnu poziciju u razvoju i razvile reparativne aktivnosti, inicijativa mo\u017ee biti usmerena na aktivnosti popravljanja \u0161tete, dobrotvorne akcije u kojima se osoba odri\u010de sebe na ra\u010dun drugih, prisilne dobrotvornosti. Razvoj celovitosti i konstantnosti objekta i sposobnosti za zahvalnost otvaraju novi motivcioni izvor inicijative i usmeravaju osobu na radne aktivnosti koje su usmerene na kreativnu ramenu sa sopstvenim pozivom i radnim okru\u017eenjem, pra\u0107ene ose\u0107anjem uzajamnosti i odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n Kroz ono \u0161to smo do sada rekli o Kohutu i self psihologiji moglo se videti da Kohut (1971, 1977) ne negira teoriju nagona i uticaj nagona na razvoj, ali da ve\u0107i naglasak stavlja na motivacionu ulogu potrebe za koherentnim i kontinuiranim do\u017eivljajem sebe. Kapacitet za ljubav i rad, prema njemu, izviru direktno iz nenagonskih aspekata selfa, iz reakcija sredine na unutra\u0161nje potencijale deteta za afektivno vezivanje i produktivno i kreativno samoispoljavanje. Sagledavaju\u0107i \u201eslona\u201c (iz pri\u010de o 12 slepaca koji opisuju slona) zvanog \u010dovek, Kohut preferira da ga vidi iz ugla u kojem je pokretan idealima, koji su suptilna me\u0161avina unutra\u0161njih i spolja\u0161njih pojava, pre nego iz ugla iz kojeg je pokretan biolo\u0161ki datim nagonima. Mogli bismo re\u0107i da je u pravu, kao i teoreti\u010dari prethodno opisanih pravaca. Na pokreta\u010dke izvore ljudskih bi\u0107a mo\u017eemo gledati kao na \u201esve\u0107ice\u201c koje pokre\u0107u \u010detvorotaktni motor, samo \u0161to ne pale sve sve\u0107ice ljudske \u201eelektronike\u201c podjednakim intenzitetom kod svakoga. Dok je Frojd, kako je primetio Kohut, video \u010doveka kao primarno \u201ekrivog\u201c (zastra\u0161enog od kazni zbog nedozvljenih instiktualnih \u017eelja), Kohut ga vidi kao \u201etragi\u010dnog \u010doveka\u201c, upla\u0161enog da \u0107e umreti ne realizuju\u0107i ciljeve svog nuklearnog selfa (ostvariti svoje bazi\u010dne ambicije i ideale, smisao postojanja, \u201eod\u017eiveti sebe\u201c.). U toj potrebi on vidi i osnovni pokreta\u010dki motiv \u010doveka za rad. Mogli bismo, razmi\u0161ljaju\u0107i na ovaj na\u010din, re\u0107i da teoreti\u010dari objektnih odnosa vide \u010doveka kao \u201eusamljenog\u201c, u strahu da \u0107e umreti ne povezav\u0161i se stvarno sa drugim ljudskim bi\u0107ima, da psihologija nagona vidi kao osnovnu ljudsku zebnju strah od smrti, ne samo kao strah od kazne, kastracije, ve\u0107 strah da \u0107e \u017eivot pro\u0107i, a da ga se nismo na\u017eiveli, dovoljno u\u017eivali u nagonskim zadovoljstvima (kao \u201ebata Mitke\u201c u \u201eKo\u0161tani\u201c kad ka\u017ee \u201e\u017divea, \u017eivea, a ne na\u017eivea se\u2026\u201c). Ego psiholozi bi mogli izraziti osnovni strah \u010doveka od smrti kao gubitak onoga \u0161to smo nau\u010dili, spoznali, ve\u0161tina koje smo razvili\u2026i sve to odjednom nestane, ne slu\u017ei ni\u010demu, \u201ekao da je ba\u010deno\u201c, a toliko toga jo\u0161 nismo shvatili, otkrili, spoznali\u2026taman se adaptirali na \u017eivot, nau\u010dili kako, a on pro\u0111e\u2026<\/p>\n\n\n\n Kohut i probleme sa kapacitetom za rad, radne inhibicije, nedostatak inicijative\u2026posmatra iz drugog ugla nego \u0161to to \u010dini teorija nagona (i ostale dve psihoanaliti\u010dke psihologije). Ihnibiciju radnih aktivnosti koje su povezane sa kompeticijom, na primer, prema teoriji nagona mogli bismo shvatiti kao strah da se pobedi (uni\u0161ti) otac, ako osoba uspe, da se nadja\u010da autoritet \u2013 voljeni objekt\u2026Kohut, pak, nedostatak inicijative posmatra druga\u010dije \u2013 povezuje ga sa nedostatkom centralnog ose\u0107anja osobe o tome ko je ona, nedostatkom poverenja u sebe, nedostatkom ose\u0107aja da je celovita, sna\u017ena efektivna individua. Tako da, ako imamo pred sobom osobu koja \u017eivi \u017eivot u kojem rad nema va\u017enu ulogu za njega, kod koje te\u017enje za uspehom i postizanjem ne\u010dega vrednog nisu deo njegove \u201e\u017eivotne filozofije\u201c, kontekst njegove egzistencije, razmi\u0161ljamo o nedostacima u njegovom do\u017eivljaju sebe (selfa), pre nego o konfliktima izme\u0111u nagona i zabrana. U lekcijama koje je dr\u017eao na univerzitetu u \u010cikagu (Toplin, P. & M., 1996.), razmatraju\u0107i kapacitet za rad i motivaciju za rad, Kohut ka\u017ee:<\/p>\n\n\n\n \u2026Kod narcisti\u010dkog poreme\u0107aja li\u010dnosti mi radimo sa centrom li\u010dnosti\u2026Kod tog poreme\u0107aja, ono \u0161to osoba do\u017eivljava kao \u201eJa\u201c, kao sopstvenost (self), nema sna\u017enu \u017eelju da za\u0161titi samo sebe i uspe kroz rad, ne mo\u017ee da se posveti sa inicijativom, energijom i poletom zadatku \u017eivljenja koji uklju\u010duje taj poseban i primarni zadatak \u017eivljenja i rada u skladu sa svojim ambicijama. Ambicija, za mene, nije re\u010d zakletve (smeh u sali)\u2026vi se smejete, ali to nije \u0161ala, nije tako jednostavno. Postoji duga tradicija u psihoanalizi, zapravo predrasuda, da se smatra kako je samo idealisti\u010dko i altruisti\u010dko pona\u0161anje zdravo, a da je samopotvr\u0111uju\u0107e pona\u0161anje \u201enarcisti\u010dko\u201c na neki sumljiv na\u010din. Mislim da se takav stav menja. Postoji patolo\u0161ki altruizam, kao i patolo\u0161ki narcizam, ali je meni o\u010digledno da sposobnost da se podr\u017ee sopstvene ambicije i samopotvr\u0111uju\u0107i ciljevi spada u riznicu mentalnog zdravlja. Biti ambiciozan ne zna\u010di biti neosetljiv za druge i njihovu dobrobit. To ne zna\u010di da ciljevi koje osoba postavlja pred sebe ne\u0107e biti socijalno zna\u010dajni. Mo\u017ee biti uzajamnosti izme\u0111u njih. \u017delja da se bude zna\u010dajan, da se ostvari uticaj, da nas \u010duju, da se osvrnemo na sopstveni \u017eivot i da mo\u017eemo da ka\u017eemo: \u201eUradio sam ne\u0161to dobro, pomogao sam ljudima, izgradio sam ku\u0107u\u2026\u201c , \u0161ta god to bilo\u2026 Ne vidim ni\u0161ta pogre\u0161no u tome. To je dobro.<\/em><\/p>\n\n\n\n Kohut je \u017eeleo da dopuni Frojdovu formulu mentalnog zdravlja kao sposobnosti da se voli i radi time da je osnova mentalnog zdravlja ne samo sposobnost da se radi, ve\u0107 da se radi kreativno i sa rado\u0161\u0107u (bez obzira na to da li se re\u0111aju cigle, vozi kamion, ili pi\u0161e roman\u2026). On je revolucionisao i psihoanaliti\u010dko shvatanje narcizma, \u0161to smo mogli videti i u prethodnom pasusu, gde govori o tome kako su potrebe za samopotvr\u0111ivanjem, ambicije kao deo narcisti\u010dkog sektora li\u010dnosti, zdrave. Narcizam nije \u201eru\u017ena re\u010d\u201c, nije samo oznaka za patologiju. Narcisti\u010dki sektor li\u010dnosti (potreba za kohezivnom slikom o sebi) je sna\u017ean izvor motivacije i inicijative \u010doveka koji ima svoju, relativno nezavisnu, liniju razvoja.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to razvoj nagona, ego funkcija, objektnih odnosa, ima svoje razvojne faze, i zaustavljanje u odre\u0111enoj normalnoj razvojnoj fazi vodi do patologije, tako je i sa razvojem narcisti\u010dkog sektora li\u010dnosti. Narcizam nije nezreli deo li\u010dnosti koji treba prerasti i odstraniti, ve\u0107 se on, prema Kohutu, transformi\u0161e. Sazrevanje narcizma on vidi kao su\u0161tinski bitno za razvoj veoma po\u017eeljnih kapaciteta kao \u0161to su empatija, humor, kreativnost i mudrost. Govorili smo ve\u0107 o dva aspekta razvoja narcisti\u010dkog sektora li\u010dnosti \u2013 o razvoju grandioznog selfa i idealizovane roditeljske slike. Dete te\u017ei da zadr\u017ei originalno ose\u0107anje savr\u0161enosti i svemo\u0107i u okviru ose\u0107anja sjedinjenosti sa materinskom figurom. Taj \u201esistem savr\u0161enosti\u201c se odr\u017eava investiranjem u predstave apsolutne savr\u0161enosti i mo\u0107i detetovog rudimentarnog selfa ili predstave roditelja (\u201eJa sam savr\u0161en i mo\u0107an, roditelj je savr\u0161en i mo\u0107an, mi smo jedno\u201c). Idealizovana roditeljska slika daje detetu ose\u0107aj da je deo ne\u010deg dobrog i jakog, da je za\u0161ti\u0107eno, umireno i bezbedno. Identifikacija sa tim idealizovanim roditeljskim figurama, u kasnijem razvoju, utire put za razvoj ciljeva i ideala adolescenta i odrasle osobe. Ose\u0107aj poverenja, postojanja ne\u010dega dobrog u svetu, ne\u010dega \u0161to \u0161titi, razvija hrabrost, poverenje, potrebu da se daje i ula\u017ee u sopstvene vrednosti, sposobnost da se podnese tenzija, samostalnost\u2026\u0161to su sve bitni elementi kapaciteta za rad i pokreta\u010dki izvori inicijative.<\/p>\n\n\n\n Drugi aspekt narcisti\u010dkog sektora li\u010dnosti, grandiozni self, odr\u017eava se i razvija kroz investiranje u predstave savr\u0161enosti i mo\u0107i vlastitog rudimentarnog selfa. Kroz aktivnosti roditelja koje su prikladne odre\u0111enoj fazi razvoja: ogledanje u \u201eo\u010dima roditelja\u201c i njihovim reakcijama na postupke i postignu\u0107a deteta, potvr\u0111ivanja i divljenja njegovim egzibicionisti\u010dkim aktivnostima (\u201evidi me mama\/tata \u0161ta mogu, \u0161ta smem, kako sam pametan, lep, sposoban, interesantan\u2026\u201c). Kroz vreme i sazrevanje, taj aspekt narcizma prolazi transformacije od detinjih arhai\u010dnih formi egzibicionizma i grandioznosti do kapaciteta da se podr\u017ee realisti\u010dni, ego sintoni ciljevi i ambicije i da se u\u017eiva u raznim aktivnostima, kao i do odr\u017eavanja stabilnog samopo\u0161tovanja.<\/p>\n\n\n\n Prema Kohutu (1971), ljubav prema sebi (narcisti\u010dke investicije) ne ometaju razvoj sposobnosti za ljubav prema drugima (investicije u objekte). Naprotiv, \u201eko ne voli sebe, ne voli ni druge\u201c. On vidi narcisti\u010dku patologiju vi\u0161e kao nedostatak u razvoju zrelih formi narcizma (regulacija samopo\u0161tovanja, empatija, kreativnost i mudrost) nego kao problem povezanosti sa drugima. Narcizam je kontinuum od patolo\u0161kog do zdravog ose\u0107anja sebe. Kod zdravog narcizma, samopouzdanje i samopo\u0161tovanje su se razvili zajedno sa stabilnim vezama koje podsti\u010du razvoj. To ne zna\u010di da osoba sa zrelim narcizmom nema sumnji u sebe, povremene gubitke samopouzdanja kada je suo\u010dena sa razo\u010daranjima i neuspesima, ali je sposobna da, za relativno kratko vreme, povrati ose\u0107aj adekvatnosti i poverenja u sebe.<\/p>\n\n\n\n Nasuprot tome, osoba sa patolo\u0161kim narcizmom je preokupirana te\u0161ko\u0107ama u regulisanju samopouzdanja i samopo\u0161tovanja (u svakodnevnom govoru se ka\u017ee \u201eizkompleksirana\u201c, \u201eima kompleks vi\u0161e ili ni\u017ee vrednosti\u201c) i, ponekad, regulisanja do\u017eivljaja vlastite kohezije (\u201edezintegrisana\u201c, \u201erasturena\u201c). To vodi do kompenzatornih poku\u0161aja da se nekako nadoknadi nedostatak koji su, \u010desto, reaktivne formacije (okretanje u suprotno, \u201ekompleks vi\u0161e vrednosti\u201c). Rezultat je patolo\u0161ki narcizam kojeg karakteri\u0161e veoma nestabilna predstava o sebi, grandiozne fantazije o sopstvenoj va\u017enosti, o pravima koja pripadaju osobi, i nesposobnost da drugi do\u017eive druga\u010dije od toga da su samo sredstva za zadovoljavanje vlastitih potreba. Osobe sa takvim te\u0161ko\u0107ama su veoma osetljive na stid i poni\u017eenje, veoma lako se uvrede ili postide (\u201esve do\u017eivljavaju li\u010dno\u201c, kao povredu njihove \u201esujete\u201c ili slike o sebi). Da bi se za\u0161titile od takvih ose\u0107anja, \u010desto poku\u0161avaju da stvore ose\u0107aj da su neosetljive i nepovredljive. To manifestuju kroz ekspresije grandioznosti, pristupe koji izgledaju kao obezvre\u0111ivanje drugih, ose\u0107aj nadmo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Posebnu pa\u017enju self psihologija je dala ose\u0107anju stida, pa \u0107emo to ose\u0107anje ovde razmotriti i u kontekstu razumevanja kapaciteta za rad. Stid je iskustvo vezano za kompletan self i neraskidivo je isprepletano sa narcizmom. Ljudi koji pate od razaraju\u0107eg ose\u0107anja stida imaju i narcisti\u010dke predstave (kriterijume) o savr\u0161enstvu, samodovoljnosti i superiornosti koje poku\u0161avaju da dostignu. Kohut (1971) je istakao dva osnovna izvora stida: erozivnu grandioznost i ru\u0161e\u0107u narcisti\u010dku povredu. Prvi izvor je reakcija osobe na sopsvene potrebe za grandiozno\u0161\u0107u, koje su suvi\u0161e sna\u017ene i preplavljuju\u0107e da bi se mogle integrisata u do\u017eivljaj sebe (\u201estidim se \u0161to \u017eelim da budem toliko grandiozan, a ne mogu\u201c). Drugi, \u010de\u0161\u0107i izvor stida je reakcija osobe na to \u0161to se ose\u0107a ingnorisanom ili povre\u0111enom od okoline koja neadekvatno odgovara na njene narcisti\u010dke potrebe (\u201eStidim se \u0161to sam pokazala potrebu koja nije prihva\u0107ena\u201c). Ose\u0107anje stida je veoma ometaju\u0107i faktor u kapacitetu za rad osobe, bilo da je odbrana od njega okrenuta ka malignitetu (manjak ne\u010dega-inicijative, ispoljavanja), gde stid onemogu\u0107ava osobu da preduzme inicijativu, da se poka\u017ee, ispolji (posebno se izra\u017eava kroz tremu, strah od javnog nastupa) ili je okrenuta ka maladaptaciji (previ\u0161e ne\u010dega, \u201ebestidno\u201c i nekriti\u010dno pokazivanje i veli\u010danje sebe).<\/p>\n\n\n\n Kada smo govorili o toleranciji na frustraciju narcisti\u010dkih potreba bavili smo se posledicama koje nezadovoljenje odre\u0111enih self-objektnih potreba ostavlja na kapacitet osobe za odr\u017eavanje narcisti\u010dke ravnote\u017ee i kapacitet za ljubav i rad. Nezadovoljenje odre\u0111enih self objektnih potreba \u201ezarobljava\u201c inicijativu osobe, usmerava motivacione izvore na zadovoljenje odre\u0111enih potreba i na\u010dine zadovoljavanja koji su prikladne za dete, ali ne i za odraslu osobu. Koje su to self objektne potrebe i kako uti\u010du na inicijativu i kapacitet za rad osobe? Kohut je formulisao tri: potreba za ogledanjem, za idealizovanjem i za alter ego, ili blizana\u010dkim iskustvom. Teoreti\u010dari self psihologije nakon Kohuta sugerisali su i druge self objektne potrebe, kao \u0161to su potreba za self objektnom efikasno\u0161\u0107u (Wolf, 1988), suparni\u010dka self-objekt potreba (Wolf, 1988), samo-artikuli\u0161u\u0107a self objekt potreba (Stolorow, R.D. i Trop, J.L. 1992) i validaciona self objektna potreba (Stolorow, R. Brandchaft, B. & Atwood, G. 1987). Pojasni\u0107emo malo te self objektne potrebe i uticaje njihovog nezadovoljavanja na razvoj inicijative osobe i kapacitet za rad.<\/p>\n\n\n\n Sve ove self objektne potrebe opstaju i kod odraslih osoba, ali bivaju transformisani na\u010dini njihovog zadovoljavanja koji su prikladni uzrastu. Nezadovoljene self objektne potrebe mogu dovesti do fiksacije za odre\u0111ene infantilne na\u010dine zadovoljavanja kroz ljubav i rad. \u201eSvako se \u010de\u0161e tamo gde ga svrbi\u201d, ka\u017ee izreka, ukazuju\u0107i na to da nezadovoljene self objektne potrebe ostaju dominantan izvor motivacije i pokreta\u010d inicijative osobe. Odrasla osoba pokre\u0107e pona\u0161anja motivisana potrebama da se dobiju one vrsta iskustva koja nisu dobijena od zna\u010dajnih drugih u periodu detinjstva.<\/p>\n\n\n\n Uzmimo, na primer, potrebu za ogledanjem. Dete dobija dve vrste \u201eogledanja u o\u010dima drugih\u201d, kroz reakcije koje ono ne izaziva i kroz reakcije koje izaziva. Beba dobija \u201eni\u010dim izazvana\u201d ogledanja, divljenja i pa\u017enju, samo zato \u0161to je slatka mala beba. Odrasli joj prilaze, pri\u010daju joj, govore kako je slatka\u2026bez ikakvog njenog truda i poku\u0161aja da izazove ili \u201ezaslu\u017ei\u201d takvo divljenje i pa\u017enju. Takvu potrebu sre\u0107emo i kod osoba sa patolo\u0161kim narcizmom, potrebu za divljenjem bez truda, bez nekih postignu\u0107a koja bi bila predmet divljenja, bez kontakta kojim osoba \u201ezaslu\u017euje na\u0161u pa\u017enju\u201d. \u201eDivite mi se zato \u0161to postojim, \u0161to sam, sama po sebi, veli\u010danstvena\u201d \u2013 poruka je koju \u0161alje odrasla osoba. Ovakva potreba, koja odgovara bebi, ali ne i odrasloj osobi, dovodi do nekriti\u010dnosti u proceni sopstvenih postignu\u0107a i nekriti\u010dnosti u o\u010dekivanjima od drugih u procesu rada. Drugi na\u010din ogledanja je ogledanje u o\u010dima drugih pona\u0161anja koje dete izaziva svojim trudom (\u201evidi me mama\/tata kako sam dobar, pemtan, lep\u2026\u0161ta umem, \u0161ta mogu\u2026\u201d). Zadovoljenje takvih potreba vodi do zdravog egzibicionizma (potrebe da se poka\u017eu realna postignu\u0107a, na na\u010din koji odgovara odrasloj osobi), ekspanzivnosti i ponosa. Nedostatak izazvanog ogledanja, pak, mo\u017ee dovesti do ose\u0107anja neadekvatnosti i inferiornosti i do kompenzacionih poku\u0161aja da se bude savr\u0161en, mnogo pametan ili sladak. Kod odrasle osobe, u procesu rada, takve potrebe ometaju fokus osobe na radni zadatak i usmeravaju je da inicira pona\u0161anja kroz koja \u0107e pokazati kako je veli\u010danstvena, pametna ili slatka, vi\u0161e nego pona\u0161anja koja su potrebna za adekvatno obavljanje radnih zadataka. Nezadovoljene \u017eelje za ogledanjem se mogu i potisnuti, \u0161to se, u procesu rada, odra\u017eava kroz inhibiciju zdravog egzibicionizma i potreba za isticanjem (stid, nelagodnost vezana za svako samoprikazivanje i potvr\u0111ivanje, preosetljivost na svaku kritiku).<\/p>\n\n\n\n Ove razli\u010dite manifestacije nedostataka u kohezivnosti selfa Kohut (1971,1977) je obja\u0161njavao preko mehanizama vertikalnog i horizontalnog cepanja li\u010dnosti. Kod vertikalnog cepanja razdvijaju se dva selfa koja su u do\u017eivljaju razdvojeni jedan od drugoga (\u201edvostruka li\u010dnost\u201d). Jedan je \u201esupermenski self\u201d (obi\u010dno se razvija iz onih iskustava koje je roditelj ogledao, ono \u0161to se roditelju svi\u0111alo kod deteta jer je zadovoljavalo njegove narcisti\u010dke potrebe) i \u201ejadni self\u201d (razvijen iz iskustava nedostatka ogledanja i potvr\u0111ivanja detetovog stvarnog selfa, njegovih potreba, ambicija, talenata, ve\u0161tina\u2026). U radnom okru\u017eenju, takva osoba mo\u017ee sukcesivno ispoljavati aroganciju i do\u017eivljaj nadmo\u0107i, kao i bespomo\u0107nost i do\u017eivljaj bezvrednosti. Kod horizontalnog cepanja u igri je mehanizam potiskivanja grandioznih potreba i fantazija, \u0161to dovodi do nedostatka ambicija, inertnosti, \u201ela\u017ene skromnosti\u201d, ose\u0107anja praznine, umrtvljenosti i nedostatka inicijative.<\/p>\n\n\n\n Optimalne frustracije u ogledanju modifikuju detetov grandiozni self i stimuli\u0161u dete da razvije unutra\u0161nja sredstva za regulaciju samopo\u0161tovanja, toleri\u0161e neizbe\u017ene neuspehe i razvije prikladne ambicije. Tako osoba sazreva od arhai\u010dnih zahteva za savr\u0161enstvom i stalnom pa\u017enjom do zrelog samopouzdanja i samopo\u0161tovanja i do zadovoljavanja potrebe za ogledanjem kroz povremena, realisti\u010dna i smislena priznanja i nagrade.<\/p>\n\n\n\n Kada su u pitanju self objektne potrebe za idealizacijom, potrebe da se bude deo ne\u010dega velikog, sna\u017enog, umiruju\u0107eg i stabilnog, one postoje, u zrelom obliku, i kod ljudi koji su imali adekvatno zadovoljenje potrebe za idealizacijom \u2013 kao potreba da se bude deo neke realno stabilne grupe, porodice, kompanije\u2026posebno u periodima neke uznemirenosti i straha. Ose\u0107aj pripadnosti tako do\u017eivljenoj grupi uliva hrabrost. Prototip takvog ose\u0107anja je ono \u0161to do\u017eivljava dete kad se, na primer, udari u glavu, pa dotr\u010di kod majke (\u201eljubi ga majka\u201d) koja ga poljubi i ono vi\u0161e ne ose\u0107a bol. Naravno, odrasla osoba ne\u0107e dotr\u010dati kod direktora kompanije da ga ljubi u glavu, ali \u0107e ose\u0107ati neku vrstu za\u0161ti\u0107enosti ako ima do\u017eivljaj da pripada i da je prihva\u0107ena od ne\u010dega ve\u0107eg od sebe (bilo da je to porodica, familija, organizacija, crkva, pokret\u2026). Odrasla osoba \u010dija je self objektna potreba za idealizacijom zadovoljena, ose\u0107a se sigurnom sa spoznajom da su njeni nesavr\u0161eni prijatelji i rodbina dostupni za nju u te\u0161kim vremenima. Sazrevanjem kapaciteta za brigu o samom sebi, potrebe za idealizacijom se smanjuju. Potreba za idealizacijom se mo\u017ee, na zreo na\u010din, zadovoljavati i kroz iskustva ispunjenosti delima velikih pisaca, umetnika, nau\u010dnika, velikim idejama\u2026\u0161to mo\u017ee i da bude izvor \u201eodu\u0161evljenja\u201d (odu\u0161evljenje je ose\u0107anje druga\u010dije od obo\u017eavanja. Re\u010d ukazuje na ose\u0107aj da je ne\u0161to ili neko dopro do na\u0161e du\u0161e, \u0161to nas podsti\u010de, ohrabruje, inspiri\u0161e\u2026) i da podstakne radnu inicijativu usmerenu prema aktivnostima koje \u201e\u0161ire ideju\u201d, \u201eprimenjuju velike misli\u201d\u2026Sposobnost za odu\u0161evljenje je zrela manifestacija potrebe za idealizacijom. Sazrevanje potrebe za idealizacijom vodi do zrelih ideala i vrednosti koji su zna\u010dajan izvor radnog entuzijazma, pokreta\u010d inicijative i bitan sastojak kapaciteta za rad. Te vrednosti i ideali postaju organizator, kontekst u koji se uklapaju ambicije nastale sazrevanjem grandioznog selfa kroz ogledanje.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, ako self objektne potrebe za idealizovanim drugim nisu zadovoljene, osoba nema model sa kojim bi se identifikovala i stekla iskustvo o tome kako biti efikasan u svetu, kako iza\u0107i na kraj sa \u017eivotom. Njene ambicije su o\u0161te\u0107ene, ophrvana je ose\u0107anjem praznine i \u010de\u017enjom da ima odnos sa idealizovanim drugim. Dobar primer za to su de\u010daci koji su odrastali bez idealizovanog odraslog (ili ih je idealizovana figura jako razo\u010darala), i koji poku\u0161avaju da kompenzuju taj nedostatak (idealizovanog objekta istog pola) priklju\u010divanjem bandi koja podsti\u010de super-ma\u010do fantazije o tome \u0161ta zna\u010di biti mu\u0161ko. Oni mogu da idealizuju osobu koja \u017eivi po tim fantazijama kao odrasla osoba, na primer uspe\u0161nog dilera droge. Svedoci smo velike ra\u0161irenosti ovakvih oblika idealizacije kod de\u010daka u savremenom svetu. Sli\u010dni mehanizmi su i kod idealizacija uspe\u0161nih biznismena, ma\u010do bogata\u0161a\u2026Nezadovoljena potreba za idealizacijom mo\u017ee, kao i ostale nezadovoljene self objektne potrebe, usmeravati pona\u0161anje u dva pravca: voditi ka preteranoj \u010de\u017enji za idealizovanim objektom i ka iracionalnoj idealizaciji nekoga ili ne\u010dega \u2013 gurua, vo\u0111a sekti, politi\u010dkih ideja, nadre\u0111enog, kompanije, profesije\u2026ili te potrebe mogu biti potisnute, \u0161to dovodi do gubitka ideala i vrednosti kojima osoba te\u017ei (samim tim i motivacije i inicijative). Kapacitet za rad je o\u0161te\u0107en ili nerealno\u0161\u0107u osobe koja je posledica idealizacije, ili nedostatkom vrednosti i ideala kao pokreta\u010dke snage za rad.<\/p>\n\n\n\n U svom poslednjem radu (Kohut, H. 1984) Kohut je uveo i tre\u0107u self objektnu potrebu i implicitno pro\u0161irio svoj koncept bipolarnog selfa (grandiozni self-idealizovana roditeljska slika ili ambicije-ideali, koje povezuju talenti i ve\u0161tine osobe) na koncept tripolarnog selfa. Tre\u0107a self objektna potreba je potreba da se bude isti sa drugim, da se oseti su\u0161tinska, bazi\u010dna istovetnost sa drugima. Kako je \u010dovek komplikovano bi\u0107e! U isto vreme ima bazi\u010dnu potrebu da bude razli\u010dit, poseban, jedinstven\u2026(grandiozni self koji tra\u017ei ogledanje) i potrebu da bude su\u0161tinski isti u bazi\u010dnim osobenostima koje deli sa drugim ljudskim bi\u0107ima (blizana\u010dka ili alter ego potreba), da bude \u010dovek me\u0111u drugim ljudima. Sigurnost se mo\u017ee ose\u0107ati i kroz sopstvenu posebnost i kroz ose\u0107aj da smo me\u0111u jednakima, me\u0111u svojom vrstom sa kojom delimo ono \u0161to je zajedni\u010dko u svima nama. \u010coveka mo\u017ee umirivati prisustvo drugih ljudi u njegovoj okolini, glasovi koje \u010duje, buka koju prave dok obavljaju svoje aktivnosti, mirisi hrane koju prave\u2026\u0161to stvara ose\u0107aj da je me\u0111u sli\u010dnima sebi, da pripada i u\u010destvuje\u2026kao ljudsko bi\u0107e me\u0111u ljudskim bi\u0107ima.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, i ova potreba ima svoje razvojne faze koje idu od potreba da se bude stopljen, potpuno isti, do sposobnosti da se ima \u201eblizana\u010dko\u201d iskustvo sa ve\u0107om tolerancijom na razli\u010ditost i individualnost (ose\u0107aj da smo isti u bazi\u010dnim ljudskim potrebama-i zbog toga razumemo jedni druge, ali da postoje i individualne razlike koje nas \u010dine jedinstvenima, i da one ne umanjuju osnovnu istost-ljudskost. Takvo ose\u0107anje je izra\u017eeno u izreci \u201eSve \u0161to je ljudsko nije mi strano\u201d). Jedna popularna TV emisija koja ima naziv \u201eKao sav normalan svet\u201d prikazuje izuzetne ljude, njihove osobenosti i razli\u010ditosti, ali i one odlike koje pokazuju njihovu su\u0161tinsku istost sa drugim ljudima -\u201enormalnim svetom\u201d. Potreba za blizana\u010dkim iskustvom se, na ranijim uzrastima, zadovoljava kroz razli\u010dite imitativne aktivnosti (de\u010dko ho\u0107e da bude \u201eisti kao tata, pa imitira tatu dok se brije\u201d, devoj\u010dica \u201ekobajagi\u201d mesi kola\u010de u kuhinji sa mamom). U koliko nemaju dovoljno tavih iskustava u kontaktu sa okolinom, mnoga deca poku\u0161avaju da je zadovolje kroz fantaziju, stvaraju\u0107i u svojoj ma\u0161ti detinjastog duha (kao \u0161to je bio \u201eKasper\u201d, junak crta\u0107a) ili \u201eizmi\u0161ljenog prijatelja\u201d. Blizana\u010dka iskustva su veoma va\u017ena u edipalnoj fazi razvoja, kada se stvara identifikacija sa osobinama svog pola kroz identifikaciju sa roditeljem istog pola. U preadolescenciji i adolescenciji, ose\u0107aj sli\u010dnosti sa drugima van porodice, sa vr\u0161anjacima, postaje klju\u010dno va\u017ean za odvajanje od porodice i formiranje identiteta (\u201eJa sam kao ostali vr\u0161njaci, normalan, ne izdvajam se, delim njihova interesovanja i sposobnosti, na\u010din obla\u010denja, muziku koju slu\u0161am\u2026ja sam In, nisam Out\u201d<\/em>). Potreba za sli\u010dno\u0161\u0107u tada ima gotovo prisilni karakter, jer se razli\u010ditost do\u017eivljava kao ugro\u017eavaju\u0107a.<\/p>\n\n\n\n U odraslom dobu, potreba za \u201eblizana\u010dkim iskustvima\u201d je komponenta ose\u0107aja afilijativnosti i pripadnosti koje dobijamo kroz \u010dlanstvo u odre\u0111enim kolegijalnim grupama, pripadnosti grupi navija\u010da nekog sportskog tima, reprezentacije, pripadnosti bilo kojoj grupi u kojoj su \u201enama sli\u010dni\u201d po ne\u010demu. Zrela odrasla osoba mo\u017ee u\u017eivati u tim \u201eblizana\u010dkim\u201d iskustvima, a da u isto vreme pozitivno vrednuje druge i sebe zbog razlika koje postoje. Zadovoljenje self objektne potrebe za blizana\u010dkim iskustvom de\u0161ava se vi\u0161e kroz odnose sa vr\u0161njacima, nego kroz odnose sa roditeljima. Prava identifikacija sa roditeljima kroz blizana\u010dko iskustvo se mo\u017ee ostvariti tek u odraslom dobu, kada osoba i sama postane roditelj, kad oseti da \u201emu\u010di iste muke\u201d, \u201edeli iste radosti\u201d sa roditeljima, da zna kako je njima bilo\u2026Ljudi nam postaju stvarno razumljivi tek kad \u201evibriramo na istim frekvencijama\u201d, kad osetimo su\u0161tinsku istovetnost sa njima.<\/p>\n\n\n\n Zadovoljenje potrebe za blizana\u0161tvom uti\u010de na usmeravanje inicijative osobe ka aktivnostima koje ose\u0107a kao korisne za ljude, za zadovoljenje bazi\u010dnih ljudskih potreba u kojima smo svi isti. Osoba je sposobna da razume \u0161ta \u017eeli onaj kome je namenjena knjiga koju pi\u0161e, slika koju slika, ku\u0107a koju projektuje za nekoga\u2026da razume \u201ezahteve tr\u017ei\u0161ta\u201d, potrebe \u201eciljne grupe\u201d, kako god to zvali, jer se njegovo razumevanje bazira na ose\u0107aju za su\u0161tinsku sli\u010dnost sa drugim ljudima. Ta sposobnost oboga\u0107uje njen kapacitet za rad bazi\u010dnom komunikativno\u0161\u0107u i kvalitetom ljudskosti koji boji proizvode njenog rada. Me\u0111utim, postoji i \u201eli\u010dna nota\u201d, izraz njene individualnosti u na\u010dinu rada. Nema straha od li\u010dnog, jer to li\u010dno u sebi sadr\u017ei jasan ose\u0107aj za ono \u0161to je op\u0161teljudsko. Zaustavljanje sazrevanja blizana\u010dkog iskustva u ranijim fazama razvoja okre\u0107e inicijativu osobe prema konformisti\u010dkim aktivnostima, ka prisilnom priklanjanju \u201ekrdu\u201d, modi, trendovima, op\u0161teprihva\u0107enim normama pona\u0161anja i rada.<\/p>\n\n\n\n Prate\u0107i ovaj pravac inicijative i pokreta\u010dke motivacije iz ugla self psihologije, mogli bismo re\u0107i da su zrele osobe, kod kojih je izgradnja slike o sebi i odr\u017eavanje narcisti\u010dke ravnote\u017ee dominantni motivacioni pravac u radu, usmerene prete\u017eno na one aspekte rada koji su povezani sa ostvarivanjem njihovih bazi\u010dnih ambicija i ideala, iskazivanjem sebe, ostavljanjem \u201eli\u010dnog pe\u010data\u201c, doprinosa ne\u010demu vrednom, nekoj ideji, nekom \u201edobru\u201c, \u201eop\u0161teljudskom\u201c, ka aktivnostima koje afirmi\u0161u ose\u0107anja selfa kao mo\u0107nog, uticajnog, povezanog sa drugima, povezanog sa vrednostima\u2026<\/p>\n\n\n\n U koliko je smer razvoja okrenut unazad, ka nezrelim oblicima zadovoljavanja self objektnih potreba i odr\u017eavanja narcisti\u010dke ravnote\u017ee, inicijativa osobe \u0107e biti pokretana \u017eeljom za arhai\u010dnom grandiozno\u0161\u0107u ka aktivnostima koje treba da donesu divljenje, obo\u017eavanje, ose\u0107aj mo\u0107i, popularnost (bez sposobnosti za kriti\u010dki uvid u realne kvalitete svog rada). Inicijativa u radu koja je pokretana arhai\u010dnom idealizacijom usmerava\u0107e osobu da postane \u201evojnik ideje\u201c, da se \u017ertvuje, kroz rad, za nerealne veli\u010dine, da \u201egine za ideale\u201c koje je stvorila sna\u017enim iskivljavanjem stvarnosti (sa verovatnim velikim razo\u010darenjima: \u201eKakva sam budala bio, za ideale ginu budale\u2026sve sam dao za To, a sada vidim koliko je to ni\u0161ta\u2026\u201c). Nezreli oblici zadovoljavanja potrebe za blizana\u010dim iskustvom mogu inicirati pona\u0161anja usmerena ka tome da se bude kao drugi po svaku cenu, komformisti\u010dki pristup radu, \u201euniformisanost\u201c, stereotipnost\u2026osoba je samo \u201e\u0161raf u ma\u0161ini\u201c.<\/p>\n\n\n\n Tabela 38-inicijativa i sposobnost za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J.<\/strong>, (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition<\/em>, Behavioral Science, 3, 1 \u2013 13<\/p>\n\n\n\n Abraham, K.<\/strong> (1922). Manifestations of the Female Castration Complex<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 3:1-29<\/p>\n\n\n\n Abraham, K<\/strong>. (1925). Psychoanalytical notes on Coue\u2019s system of self mastery.<\/em> In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. 36.327. London: Hogart Press, 1955.<\/p>\n\n\n\n Abraham, K. <\/strong>(1927).A short history of the development of the libido<\/em>. <\/strong>In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)<\/p>\n\n\n\n Abrams, S.<\/strong> 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406<\/p>\n\n\n\n Adler, G.<\/strong> (1985). Borderline psychopathology and its treatment<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Adler, G<\/strong>. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum<\/em> Amer. J. Psychiatry 138 46-50<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance.<\/em> In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ:<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal.<\/em>, 75:441-455<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> (2002). Forgiveness<\/em>. Psychoanal Q., 71:175-212<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1987. Schizoid personality disorder<\/em>, Amer. J. Psychother. 41 499-518<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1989 Narcissistic personality disorder<\/em>, Psychiatric Clinics of North America 12 505-529<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1990a. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder<\/em> (letter to editor) Amer. J. Psychother.<\/em> 147 2<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1990b Paranoid personality disorder, <\/em>Amer. J. Psychother. 44 5-25<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong> 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment<\/em>, Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n Akhtar, S.<\/strong>, & Byrne, J. P.<\/strong> 1983 The concept of splitting and its clinical relevance<\/em>, Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016<\/p>\n\n\n\n Alpert, A.<\/strong> (1949). Sublimation and Sexualization\u2014A Case Report<\/em>. Psychoanal. St. Child, 4:271-278<\/p>\n\n\n\n American Academy of Pediatric<\/strong>, 2008. Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants, Children, and Adolescents\u2014Third Edition, <\/em>Edited by Joseph F. Hagan Jr. MD, FAAP; Judith S. Shaw, RN, MPH, EdD; and Paula Duncan, MD, FAAP<\/p>\n\n\n\n Anderson, L. & Krathwohl, D. A<\/strong>. (2001) Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom\u2019s Taxonomy of Educational Objectives,<\/em> New York: Longman<\/p>\n\n\n\n Arlow, J.<\/strong> Fantasy systems in twins<\/em>. Psychoanal Q. 1960 Apr;29:175\u2013199.<\/p>\n\n\n\n Assagioli, R<\/strong>. (1973.) The Act of Will<\/em>. New York: Viking Press,<\/p>\n\n\n\n Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W.<\/strong> (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn.<\/em>, 40:1013-1037<\/p>\n\n\n\n Balint, M.<\/strong> 1948. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique<\/em>, New York: Tavistock, pp. 109-120 1959<\/p>\n\n\n\n Balint, A. (1949). <\/strong>Love for the mother and mother love,<\/em> Int. J. Psychoanal. 30:250-258<\/p>\n\n\n\n Bandler, R. and Grinder, J.<\/strong> (1979). Frogs into Princes:<\/em> Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming.<\/em> Real People Press, Boulder.<\/p>\n\n\n\n Bartlett, F.<\/strong> 1973. Significance of Patient\u2019s Work in the Therapeutic Process<\/em>. Contemp. Psychoanal., 9:405-416.<\/p>\n\n\n\n Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G.<\/strong> (1979). Cognitive Therapy of Depression<\/em>. New York: The Guilford Press.<\/p>\n\n\n\n Beck, A.T<\/strong>.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders<\/em>. Intl Universities Press<\/p>\n\n\n\n Becker, E.<\/strong> , 1973, Denial of Deth, <\/em>Free Press, New York<\/p>\n\n\n\n Beebe, B. & Lachmann, F. <\/strong>(1988). The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations.<\/em> Psychoanal. Psychol., 5: 305-337<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. S<\/strong>. (1971). Psychoanalytic observations on the capacity to love<\/em>. In J. B. Mcdevitt & C. F. Settlage, eds., Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler. Madison, CT: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. S.<\/strong> (1980). On the intrapsychic function of falling in love.<\/em> Psychoanal. Q., 49: 56-77<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.S.<\/strong> (1982). Platonic Love, Transference Love, and Love in Real Life<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 30:87-111<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M. <\/strong>(1987). The Anatomy of Loving. The Story of Man\u2019s Quest to Know What Love is<\/em>. New York: Columbia University Press,<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.<\/strong> (1988). Freud\u2019s three theories of love in the light of later development.<\/em> Journal of the American Psychoanalytic Association,, 36:653-672.<\/p>\n\n\n\n Bergmann, M.<\/strong> (2001) Finding an object<\/em>. Mod. Psychoanal., 26: 3-13.<\/p>\n\n\n\n Berliner, B. <\/strong>(1958). The role of object relations in moral masochism.<\/em> Psychoanal. Q., 27:38-56<\/p>\n\n\n\nPrimer<\/strong><\/td> maladaptacija<\/strong><\/td> kriza<\/strong><\/td> Malignitet<\/strong><\/td> primer<\/strong><\/td><\/tr> Exploatacija drugih, nebriga za druge u ostvarivanju svojih ciljeva, bezose\u0107ajnost<\/strong><\/td> Nemilosrdnost<\/strong>
Bezobzirnost<\/strong><\/td>Inicijativa nasuprot krivici<\/strong><\/td> Inhibicija<\/strong><\/td> Averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost<\/strong><\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Smer i pravac inicijative i kapacitet za rad<\/h4>\n\n\n\n
Psihologija nagona i motivacija za rad<\/h4>\n\n\n\n
Ego psihologija i motivacija za rad<\/h5>\n\n\n\n
Teorija objektnih odnosa i motivacija za rad<\/h5>\n\n\n\n
Self psihologija i motivacija za rad<\/h5>\n\n\n\n
Ispoljavanja razvijene sposobnosti:<\/strong><\/em>Osoba ima razvijenu inicijativu, spremna je i sposobna da sama pokrene pona\u0161anja koja vode razvojnim ciljevima, uz jasno ose\u0107anje uzajamnosti vo\u0111ena ose\u0107anjem svrsishodnosti. Njena sposobnost za rad je razvijena u toj meri da dolaze do izra\u017eaja puni radni kapaciteti osobe. Motivacione linije su izbalansirane, bez ekscesivne dominacije jednog motivacionog pravca, ali mogu postojati individualne razlike u hijerarhijskoj organizaciji motivacionih pravaca-da jedan dominira, a drugi su organizovani oko njega. To daje specifi\u010dnu \u201eboju\u201c radnim kapacitetima osobe, izra\u017eeniju sklonost ka odre\u0111enim vrstama radnih aktivnosti koje najbolje ispunjavaju potrebe povezane sa dominantnom motivacionom linijom. Osoba ose\u0107a da je \u201estvorena za\u2026\u201c neku oblast rada, da je to njen \u201epoziv\u201c. Proaktivna je u obavljanju aktivnosti.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Ispoljavanja nerazvijene sposobnosti:\u00a0<\/strong><\/em>Maladaptacije-nedostatak inicijative, averzija prema svakom riziku, preduzetni\u0161tvu, maligniteti-nezreli oblici inicijative okrenuti ka manipulaciji, bez ose\u0107aja za uzajamnosti
.\u2013u oblasti nagona<\/strong>: osoba ima problema u\u00a0zauzdavanju instikata, napu\u0161tanju zadovoljstava vezanih za igru i detinjstvo i ula\u017eenje u \u017eivot vo\u0111en principom realnosti i napu\u0161tanju slobode povezane sa detinjstvom. Rad joj mo\u017ee biti bolan, i izbegava\u0107e ga ili pokretati manipulativna pona\u0161anja sa ciljem izvla\u010denja nezrelih koristi \u2013 pregenitalnih oblika zadovoljenja nagona:
Oralna inicijativa:\u00a0<\/strong><\/em>u procesu rada osoba ima imati avreziju da bude samostalna i da daje, i te\u017ei\u0107e tome da drugi rade umesto nje i da se staraju o njoj, da ne\u0161to unosi, \u201eupija\u201c. Inicijativa \u0107e biti usmerena ka parazitiranju i receptivnosti. Ili, pak, mo\u017ee do\u0107i do obrnutog zadovoljenja potrebe, do identifikacije sa objektom, kada osoba zadovoljava potrebu za hranjenjem tako \u0161to hrani druge, \u0161to se pona\u0161a prema drugima onako kako \u017eeli da se drugi pona\u0161aju prema njoj. U radnom okru\u017eenju ona se pona\u0161a kao \u201evelika sisa\u201c, majka hraniteljica, uvek plemenita, i preplavljuju svakoga svojom pomo\u0107u i uslugama. Oralni sadizam se mo\u017ee prazniti kroz proces rada i preteranim govorenjem, sarkasti\u010dnim \u201eujedanjem\u201c, nerazumljivim govorenjem i pisanjem.
Analna inicijativa:\u00a0<\/strong><\/em>osobainicirauglavnom aktivnosti koje su usmerene ka kontroli (sebe i drugih), ka planiranju (umesto konkretoj akciji), ka sakupljanju, odlaganju\u2026Njene aktivnosti mogu biti pra\u0107ene tvrdoglavo\u0161\u0107u i pasivnim oblicima agresivnosti. Smer inicijative je ambivalentan (ide u oba pravca), a kvalitet obojen analno\u0161\u0107u. Mi\u0161ljenje je apstraktno i izolovano od emocija i realnog delovanja, pa su produkti njihovog rada \u010desto \u201esuvoparni\u201c. Te\u017ei\u0107e ta\u010dnosti, urednosti, \u0161tedljivosti, \u010disto\u0107i (ali i proboju suprotnih pona\u0161anja). Aktivnosti osobe bi\u0107e pro\u017eete visokim stepenom ambivalencije izme\u0111u davanja i uzimanja, pokoravanja (prihvatanja pravila) i inata\u2026Bi\u0107e skloni da \u201czaseru\u201d ono \u0161to su otpo\u010deli. Radne aktivnosti pru\u017eaju mogu\u0107nost pra\u017enjenja analnog erotizma i sadizma kroz razli\u010dite oblike gomilanja (novca, \u201edobara\u201c) i \u201eprodukovanja\u201c u velikim koli\u010dinama (\u201estalno nas zasipa svojim sranjima\u201c), kroz zadr\u017eavanje i kontrolu protoka informacija (\u201eja posedujem dragocene sadr\u017eaje \u2013 informacije, i dr\u017eim ih samo za sebe\u201c). Pedanterija u radu, perfekcionizam, sitni\u010darenje, odlaganje, preterano planiranje bez akcije..
Fali\u010dka inicijativa<\/strong><\/em>: ima smer ka separaciji i individuaciji, ali je njen kvalitet obojen osobenostima falusnog stadijuma (intruzivnost, nedostatak ose\u0107aja za uzajamnost, borba za mo\u0107\u2026). Radno okru\u017eenje pru\u017ea brojne mogu\u0107nosti pra\u017enjenja i zadovoljavanja fali\u010dkog erotizma i sadizma. Osoba na \u201cistaknutom polo\u017eaju\u201d mo\u017ee iz svoje mo\u0107i izvla\u010diti fali\u010dka zadovoljstva (\u201con je neko veliko mudo\u201d ili \u201ckuronja\u201d\u2026ili ukazuju na fali\u010dku degradaciju osoba koje nemaju mo\u0107 u organizaciji \u2013 \u201cma, koji je on k\u2026. tamo\u2026\u201d). Radne aktivnosti koje su asocirane sa fali\u010dkim erotizmom i sadizmom usmerene su na probijanje (\u201cagresivno se probija na tr\u017ei\u0161tu\u201d), dominaciju (\u201cima agresivan nastup\u201d), osvajanje i mo\u0107 koja se sti\u010de pobe\u0111ivanjem rivala (\u201csjebali smo ih\u201d), kastriranjem drugih.
U oblasti Ego funkcija:\u00a0<\/strong>mogu u radu postati \u201esuvi racionalisti\u201c, \u201epragmati\u010dari\u201c koji su izgubili balans sa drugim sektorima li\u010dnosti (idom i super egom). Prakti\u010dno im je isto \u0161to i moralno, ono \u0161to daje rezultate, \u0161to mu omogu\u0107ava da re\u0161i problem, dostigne cilj\u2026to je njemu i eti\u010dno. Cilj opravdava sredstvo\u2026\u201c. Dominacija ego adaptivnih mehanizama mo\u017ee dovesti do adaptacije koja onemogu\u0107ava regresiju (koja je \u010desto izvor kreativnosti, igre, ma\u0161te, \u0161to je neophodno u nekim profesijama i kreativnim fazama rada), do preteranog konformizma (kada je on adaptivan u odre\u0111enom radnom okru\u017eenju) i do zamenjivanja savesti prakti\u010dno\u0161\u0107u. Nezrele forme ego adaptacija koje smo usvojili u detinjstvu mogu ostati fiksirane i ego mo\u017ee te\u017eiti da ponavlja dobro uhodane adaptivne mehanizme (i manipulacija je sredstvo adaptacije).U oblasti objektnih odnosa: Radna organizacija je arena na kojoj se scene zavisti redovno odigravaju. Pojavljuje se paranoidna anksioznost \u2013 osoba zavidi, obezvre\u0111uje, projektuje agresiju u druge, i potom se ose\u0107a napadnuto. Inicijativa je okrenuta ka me\u0111uljudskim odnosima, ali je optere\u0107ena idealizacijom i zavi\u0161\u0107u. Druga odbrana protiv zavisti je rigidna idealizacija.-Zrelija varijanta-dominira potreba za reparacijom \u2013 potreba da se dobrim delima popravi \u0161teta, potreba za iskupljenjem \u2013 posebno kod onih \u010diji je posao popravljanje \u0161tete koju su na\u010dinili drugi (humanitarci, psihoterapeuti, razne \u201cpomaga\u010dke profesije\u201d\u2026). Kada je sna\u017eno ose\u0107anje krivice- dolazi do \u201czaposedanja uloga\u201d, \u010dvrste podele uloga na one koji su o\u0161te\u0107eni, ugro\u017eeni, \u010dije su potrebe va\u017ene, i na one koji su krivi i odgovorni za to da poprave \u0161tetu, ne vode\u0107i ra\u010duna o svojim potrebama. I pohepa da se odricanjem od sebe postigne vrednost selfa, mo\u017ee biti pokretana pohlepom za li\u010dnom vredno\u0161\u0107u. Potreba za reparacijom mo\u017ee u\u010diniti rad prisilnim odricanjem od sebe u korist drugih.
U oblasti slike o sebi (narcisti\u010dki sektor):<\/strong>\u00a0inicijativa osobe je pokretana \u017eeljom za arhai\u010dnom grandiozno\u0161\u0107u ka aktivnostima koje treba da donesu divljenje, obo\u017eavanje, ose\u0107aj mo\u0107i, popularnost (bez sposobnosti za kriti\u010dki uvid u realne kvalitete svog rada). Inicijativa u radu koja je pokretana arhai\u010dnom idealizacijom usmerava\u0107e osobu da postane \u201evojnik ideje\u201c, da se \u017ertvuje, kroz rad, za nerealne veli\u010dine, da \u201egine za ideale\u201c koje je stvorila sna\u017enim iskivljavanjem stvarnosti (sa verovatnim velikim razo\u010darenjima). Nezreli oblici zadovoljavanja potrebe za blizana\u010dim iskustvom mogu inicirati pona\u0161anja usmerena ka tome da se bude kao drugi po svaku cenu, komformisti\u010dki pristup radu, \u201euniformisanost\u201c, stereotipnost\u2026osoba je samo \u201e\u0161raf u ma\u0161ini\u201c.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\nLiteratura:<\/h1>\n\n\n\n