{"id":325,"date":"2022-10-17T09:55:40","date_gmt":"2022-10-17T09:55:40","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=325"},"modified":"2022-10-26T09:08:41","modified_gmt":"2022-10-26T09:08:41","slug":"vrednosna-orijentacija-oli-metoda","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/koristan_sadr_aj\/vrednosna-orijentacija-oli-metoda\/","title":{"rendered":"Vrednosna orijentacija O.L.I. metoda"},"content":{"rendered":"

U psihologiji, pa i u psihoterapiji, dobro i zlo se gotovo i ne pominju. To su termini za religiju. Psihoanaliti\u010dari su prvi proglasili pravilo da je psihoterapeut vrednosno neutralan. Ne name\u0107e klijentu svoje vrednosti. I to ima smisla. Ako biste nekome sudili, popovali, dr\u017eali pridike, moralisali, ili na mnogo suptilniji na\u010din stavljali do znanja da ne prihvatate neke njegove vrednosne stavove, ili misli, ili ose\u0107anja\u2026dakle, ako biste vrednovali, te\u0161ko je da bi on, pored vas takvih, do\u0161ao da istine o samome sebi koju i od sebe krije. Verovatno bi se trudio da vas zadovolji, ili bi vam udarao kontru, sve jedno, ali, put ka istini bi bio prepre\u010den. Psihoanaliti\u010dari, \u010dak, idu na li\u010dnu, didakti\u010dku analizu, kako bi predupredili i svoje nesvesno uplitanje i vrednovanje klijenta. Naravno, i psihoanaliza ima svoje vrednosti koje su ispod, nevidljive, ugra\u0111ene u sam pristup \u010doveku. Neizgovorene vrednosti. Vrednost koja stoji iza psihoanaliti\u010dkog metoda je: Istina je vrednost. Dobro je znati istinu. \u00abVera \u0107e te tvoja (u istinu) spasti\u00bb. Psihoanaliza je \u00able\u010denje\u00bb istinom. Vrednosni sistem u kojem se do vrednosti dolazi bez vrednovanja onoga koji ka istini putuje. On se po\u0161tuje tako \u0161to mu se ne soli pamet, \u0161to mu se dopu\u0161ta da tra\u017ei vlastiti put. Vrednosti ugra\u0111ene u psihoanaliti\u010dki metod su, dakle, istinoljubivost i po\u0161tovanje autonomije osobe sa kojom se radi. I to je dobro.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, lak\u0161e je izbe\u0107i vrednovanje tako \u0161to se tema vrednosti izbegava. Mo\u017ee li da se govori o vrednostima, uva\u017ei va\u017enost orijentacije u konfuziji nastaloj sistemima vrednosti kojima smo preplavljeni, a da, pri tome, ne sudimo. E, to je malo te\u017ee. Ne izbe\u0107i \u017eivotno va\u017ene teme, vrednosti, a pri tome ne zakr\u010diti put onome koji tra\u017ei istinu balvanima sopstvenih vrednosnih sudova. Svaki ljudski izbor nosi u sebi i vrednosno zna\u010denje.<\/strong> Ono se ne mo\u017ee izbe\u0107i time \u0161to se analiziraju samo svesni i nesvesni motivi, \u0161to se razgovara samo o tome da li je ne\u0161to \u0161to \u010dovek \u010dini dobro ili lo\u0161e za njega, ili njegovu \u017eenu, ili decu\u2026\u0160ta je sa pitanjem da li je ono \u0161to \u010dovek \u010dini dobro ili zlo? Za dru\u0161tvo, za ljudskost, za Boga, ako u njega verujete, za du\u0161u \u010dovekovu\u2026\u010cini mi se da su ta pitanja prognana iz solipsisti\u010dkih zapadnja\u010dkih psihoterapija. Ako je nekome do toga, neka ide kod popa, kod nekog duhovnika. Za\u0161to bi se taj aspekt ljudske prirode eskivirao na ovako elegantne na\u010dine. Pa svaka psihoterapija, zapravo, ispod \u017eita propagira neki sistem vrednosti. Vrednovanje se ne izbegava tako \u0161to se krije. Zar nije po\u0161tenije to izvu\u0107i na povr\u0161tinu i lepo re\u0107i?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U Transakcionoj Analizi vas, na primer, u\u010de kako da budete dobitnik, iliti winner, a ne gubitnik, da ne ka\u017eemo looser. Eh, ali, kada bismo analizirali \u0161ta to zapravo zna\u010di, videli bismo da vineri imaju nekakvu \u017eivotnu filozofiju i sistem vrednosti od kojega bi otpali mnogi veliki ljudi, pa verovatno i sam Gospod Isus Hrist, jer je, po takvim merilima, tipi\u010dan luzer sa \u201egubitni\u010dkim skriptom\u201c. Kohutova analiza hrabrosti i \u201eheroja mu\u010denika\u201c o kojoj smo govorili u ranijem tekstu pokazuje druga\u010diji sistem vrednosti i takve osobe smatra mentalno zdravima, ljudima koji su u skladu sa svojim nuklearnim selfom i idealima.<\/p>\n\n\n\n

Svaki \u010dovek, pa i svaki psihoterapeut, veruje u ne\u0161to. Kada pristupa osobi koja mu se obra\u0107a sa izvesnim problemima, psihoterapeut ima neka uverenja od kojih polazi. Uverenja o tome kako se mo\u017ee pomo\u0107i \u010doveku da prevazi\u0111e probleme zbog kojih je do\u0161ao. Da bismo verovali da mo\u017eemo nekome pomo\u0107i, mi moramo da verujemo u izvesnu sliku o ljudskoj prirodi. U skladu sa tom slikom, verujemo, dalje, da izvesni pristup \u010doveku vodi ka re\u0161avanju njegovih problema. Jasno je, iz psihoanaliti\u010dkog metoda, da iza njega stoji slika \u010doveka po kojoj istina poma\u017ee \u010doveku da do\u0111e do sebe. Istina je dobra za \u010doveka. Lekovita. \u010covek je, dakle, bi\u0107e istine. Treba da te\u017ei istini, da bi do\u0161ao do sebe (To su\u0161tinsko uverenje preuzimamo iz psihoanalize u O.L.I. metodu. Otklanjanje Pogre\u0161nih Informacija -Otkrtivanje Li\u010dne Istine).<\/strong> Kopaju\u0107i po svom nesvesnom, na\u0107i \u0107e sva\u0161ta. I dobro i zlo. Ali, ako dovoljno istrajno i iskreno kopa, do\u0107i \u0107e, ipak, do svoje su\u0161tine koja je dobra. U najdubljim dubinama svojim, \u010dovek je dobar. Jer, da nije tako, za\u0161to bismo pomagali ljudima da idu sve dublje, ako tamo mogu nai\u0107i na zlo. Bilo bi rizi\u010dno, a mi nismo neodgovorni ljudi. Zar ne? Dobro je da \u010dovek bude svestan sebe, ka\u017ee psihoanaliza. Za\u0161to da bude svestan sebe ako je zao? Pa, da bi se promenio. A odakle mu volja da se promeni, ako je zao? Pa, on, u stvari, nije zao, nego je takav postao zbog ovoga ili onoga\u2026dobar je u du\u0161i, i ta dobrota \u0107e ga motivisati da pro\u0111e kroz naslage zla\u2026I, opet do\u0111emo do toga da psihoanaliza ima smisla samo ako verujemo da je \u010dovek, u sr\u017ei, dobar. Zbog toga \u0161to je dobar, jedino \u0161to ga stvarno mo\u017ee ispuniti je da bude ono \u0161to, vaistinu, jeste, a to je dobar \u010dovek.<\/strong> E, do\u0111osmo do vrednosnog sistema. Mi, psihoterapeuti, zapravo treba da pomognemo ljudima koji nam se obra\u0107aju za pomo\u0107 da postanu dobri ljudi. Pa za\u0161to im to otvoreno i ne ka\u017eemo?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda ima onih koji to ne \u017eele. Mo\u017eda bi samo da se re\u0161e svojih muka, a ne i da postanu \u00abdobri ljudi\u00bb. Mo\u017eda veruju da je to mogu\u0107e. Da li mi verujemo da je to mogu\u0107e? Mo\u017eda se i lo\u0161 \u010dovek mo\u017ee ose\u0107ati dobro? Mo\u017ee li? Ako mo\u017ee, za\u0161to se to onda zove \u00abdobro\u00bb ose\u0107anje? Mi ne verujemo da se lo\u0161 \u010dovek mo\u017ee ose\u0107ati stvarno dobro. <\/strong>Mo\u017ee ose\u0107ati neku prijatnost, ali ne i ose\u0107anje ispunjenosti, mo\u017ee u\u017eivati u ose\u0107anju mo\u0107i (la\u017enog, grandioznog selfa), ali znamo da se ispod tih narcisti\u010dkih \u201eispunjenja\u201c krije duboko ose\u0107anje bezvrednosti, praznine i depresivnosti\u2026Bave\u0107i se bazi\u010dnim sposobnostima za obradu emocija videli smo da njihovo sazrevanje uvek vodi ka uspostavljanju uzajamnosti, celovitog do\u017eivljaja sebe i drugoga, prestanku parazitiranja i manipulacije, okretanju ka separaciji i individuaciji, samoostvarivanju, sposobnosti za ljubav i rad.<\/p>\n\n\n\n

Vrednosna neutralnost, prema na\u0161em vi\u0111enju, ne zna\u010di da ne otkrivamo klijentu koje vrednosti su osnova mentalnog zdravlja. Ne sudimo klijentu, ne procenjujemo ga, ne vrednujemo, ali, sa druge strane, jasno ukazujemo na to \u0161ta smatramo osnovama mentalnog zdravlja i kakva je povezanost dobrih ose\u0107anja, ispunjenosti i kvaliteta \u017eivota sa odre\u0111enim vrednostima. Nismo vrednosno neutralni u tom smislu.<\/strong> Vrlo sam utralni ( Ako mo\u017ee tako da se ka\u017ee, a ne mo\u017ee. Vrlo smo vrednosno opredeljeni i eksplicitni.) Samim tim, i O.L.I. metod nije vrednosno neutralan. On u sebi nosi jasnu vrednosnu orijentaciju (kako bi rekli modernim poiti\u010dkim jezikom \u2013 \u00abtransparentnu\u00bb). Smatramo odre\u0111ene vrednosti istinitim informacijama i jasno govorimo osobi sa kojom radimo koje su to vrednosti i za\u0161to ih smatramo klju\u010dnim informacijama o tome kako funkcioni\u0161e svet i ljudska bi\u0107a.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Psihoterapiju vidimo kao odre\u0111eni oblik \u201cmoralnog vaspitanja\u201d. Tako je video i Frojd. Ne kao le\u010denje, ve\u0107 kao vaspitanje. U ovom poglavlju obrazlo\u017ei\u0107emo mi\u0161ljenje da su psihoanaliza, a i sve ostale otkrivaju\u0107e psihoterapije (One koje \u00able\u010de\u00bb otkrivanjem psiholo\u0161kih uzroka problema), zapravo vrednosni sistemi i pogledi na ljudsku prirodu protkani kroz ono \u0161to se naziva psihoterapeutska tehnika, ili metod.<\/p>\n\n\n\n

Frojd je definisao psihoanalizu kao vaspitanje istinoljubivosti prema samome sebi <\/strong><\/em>(<\/strong>Frojd S. 1976, str.425). Smatrao je vrstom naknadnog, korektivnog vaspitanja. Obrazovnim, a ne medicinskim poduhvatom. Borio se protiv pripajanja psihoanalize medicinskoj psihijatriji, \u017eele\u0107i da je \u201cza\u0161titi od lekara i sve\u0161tenika\u201d (Freud S. 1963).<\/p>\n\n\n\n

Dakle, i prema Frojdu, klijent koji dolazi na psihoterapiju nije bolestan (iako ga zove \u201cpacijent\u201d- to su samo ostaci medicinskog modela u Frojdovom re\u010dniku), ve\u0107 lo\u0161e vaspitan (da ne ka\u017eemo \u201cnevaspitan\u201d) i dolazi kod psihoanaliti\u010dara na prevaspitavanje. Otud u psihoanalizi toliko pri\u010de o ulozi vaspitanja i perioda detinjstva u formiranju li\u010dnosti. Mo\u017eda lep\u0161e zvu\u010di da, ako imate psiholo\u0161ke probleme, ka\u017eete da ste neuroti\u010dni, ili bolesni, ili ludi\u2026nego da ste nevaspitani, ili lo\u0161e vaspitani, ili nemoralni (mo\u017eda bolje neeti\u010dni, jer se ne radi o \u201edru\u0161tveno propisanom moralu, ve\u0107 o su\u0161tinskoj etici vezanoj za op\u0161teljudske vrednosti, odnosu prema sebi i drugima). Neuroza, ili bolest, to je ne\u0161to nama strano, ne\u0161to \u0161to nas je spopalo, za \u0161ta nismo odgovorni. A nevaspitanost, to je ve\u0107 ne\u0161to drugo. Ta re\u010d nosi u sebi i prizvuk na\u0161e odgovornosti, i odgovornosti onih koji su nas vaspitavali. To \u0161to ostajemo neuroti\u010dni (iako imamo neki alibi u \u201elo\u0161im roditeljima\u201d) je stvar na\u0161e eti\u010dke odgovornosti. Neuroza, odbrambeni mehanizmi\u2026sve su to, zapravo, iskrivljavanja realnosti, la\u017ei koje smo stvorili da bi nam bilo lak\u0161e, da bismo se lak\u0161e adaptirali za razvoj nepovoljnoj sredini, da nas manje boli.<\/p>\n\n\n\n

Zar mi nismo \u017ertve neuroze, trauma iz detinjstva, bolesnog dru\u0161tva\u2026? Jesmo. Ali, ima i na\u0161eg udela u tome. Nisu nas nau\u010dili, ili vaspitali, da podnosimo realnost, istinu, patnju koju \u017eivot sa sobom nosi. U\u010dili su nas, primerom, lo\u0161em odnosu prema sebi i drugima. Ali, to nije bolest, koliko god bolna bila ose\u0107anja od kojih patimo. Patimo jer nismo dovoljno razvili svoje ljudske potencijale.<\/strong> Potencijale za istinu, realno opa\u017eanje i do\u017eivljavanje sveta oko nas i sebe, potencijale za konstruktivnu patnju, za uzajamnost, disciplinovanu ljubav i rad. Nismo osvojili vrline koje bi nas u\u010dinile boljim ljudima, i nema nam druge do da to u\u010dinimo naknadno, uz pomo\u0107 nekog boljeg vaspita\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Znamo da razli\u010dita dru\u0161tva imaju razli\u010dite ciljeve i sisteme vrednosti. Postavlja se pitanje da li postoje neke vrednosti koje nisu relativne, i koje su ugra\u0111ene u samu ljudsku prirodu. Da li je ljudska priroda kao testo koje se mo\u017ee, vaspitanjem, oblikovati prema bilo kojem cilju i sistemu vrednosti? Slika o \u010doveku i vrednostima koja izranja iz psihoanaliti\u010dkog metoda, a i teorije, pokazuje da postoje vrednosti koje nisu relativne, i da odstupanje \u010doveka od tih vrednosti dovodi do psiholo\u0161kih problema, makar se ta odstupanja uklapala u sistem vrednosti dru\u0161tva, ili neke manje grupe sa kojom se pojedinac identifikuje.<\/strong> Iako \u017eivimo u narcistikoj kulturi (te\u017enja ka mo\u0107i, \u201eimid\u017eu\u201c, ekploataciji\u2026), identifikovanje sa tim vrednostima i uspeh u zadovoljenju patolo\u0161kih narcisti\u010dkih potreba ne\u0107e nas ispuniti i pored toga \u0161to se uklapamo u \u201emainstream\u201c, u dru\u0161tveno po\u017eeljna pona\u0161anja. \u010covek, u dubini, ne mo\u017ee da prevari samoga sebe.<\/p>\n\n\n\n

Osnovna pretpostavka<\/strong> od koje polazimo, a koja dalje odre\u0111uje i samu proceduru rada sa ljudima, pretpostavka je da se \u010dovek ra\u0111a sa potencijalom da razlikuje dobro i zlo.<\/strong> Na \u010demu zasnivamo takvu pretpostavku? Frojd nije tvrdio ne\u0161to takvo.<\/p>\n\n\n\n

Ispituju\u0107i pojavu potiskivanja, Frojd je otkrio instancu u mentalnom aparatu koja nagoni ego da potiskuje i nazvao je ego idealom (kasnije super egom). Klini\u010dkim opservacijama, do\u0161ao je do zaklju\u010dka da je formiranje ove instance, koja neprestano posmatra i procenjuje ego, podstaknuto kriticizmom roditelja. Opravdano se postavlja pitanje da li postoji neka unutra\u0161nja dispozicija koja bi omogu\u0107ila da se ovi spolja\u0161nji uticaji unesu u li\u010dnost? Da ne postoji, ovakvi uticaji se ne bi \u00ablepili\u00bb i ugra\u0111ivali u li\u010dnost.<\/p>\n\n\n\n

Frojd je, dalje, otkrio da je formiranje super ega u tesnoj vezi sa Edipovim kompleksom. \u00abSuper ego je naslednik Edipovog kompleksa\u00bb. Edipalno iskustvo vodi do identifikacija sa roditeljima, koje zauzimaju posebno mesto u egu, odre\u0111uju\u0107i kakvo dete mora biti (kao otac ili majka) i kakvo ne sme biti (ono \u0161to je dozvoljeno samo ocu ili majci). Super ego ima ovaj dvostruki aspekt jer se, na primer, de\u010dak identifikuje sa ocem koji zabranjuje njegove edipalne te\u017enje, da bi oja\u010dao u svojoj borbi protiv tih te\u017enji. Strah od oca se razre\u0161ava neseksualnom (Freud, S. 1923) identifikacijom sa ocem (mu\u0161ko dete-neseksualna identifikacija sa ocem, usvajanje o\u010devog seksualnog tabua, potiskivanje \u017eelje prema majci i pomeranje na druge \u017eenske osobe). \u00abObjektivna strepnja\u00bb (kastracioni strah od oca) prethodnik je kasnije \u00abmoralne strepnje\u00bb \u2013 strepnje od super ega. Super ego, tako, sti\u010de funkcije roditelja i \u00abnadalje posmatra, vodi i preti egu na sli\u010dan na\u010din na koji su roditelji ranije to \u010dinili detetu\u00bb (Freud S. 1957). Super ego deteta izgra\u0111uje se po uzoru na roditeljski super ego. Iz ovoga bi se mogao izvu\u0111i zaklju\u010dak da se moralnost \u010doveka zasniva na strahu.<\/p>\n\n\n\n

U \u00abNelagodnostima civilizacije\u00bb (Freud S. 1930), Frojd ponovo postavlja pitanje porekla etike i moralnosti, razmi\u0161ljaju\u0107i o tome \u0161ta civilizacija radi da bi inhibirala ljudsku agresiju koja joj se suprotstavlja. Osnovni metod civilizacije je da se ista agresija usmeri prema egu preko super ega. Rezultat je ose\u0107anje krivice i potreba za samoka\u017enjavanjem. Ovde se, me\u0111utim, name\u0107e jedno pitanje. Ose\u0107anje krivice iskrsava po\u0161to smo uradili ne\u0161to lo\u0161e ili postali svesni namere da to u\u010dinimo. To zna\u010di da je \u00abzlo\u00bb ve\u0107 spoznato kao takvo. Ali, kako smo do\u0161li do te spoznaje? Frojd je odbacivao ideju o postojanju spontane, priro\u0111ene sposobnosti da se razlikuje dobro i zlo. Kriterijume dobra i zla \u010dovek prihvata spolja, jer se nalazi u zavisnoj poziciji, iz straha od gubitka ljubavi i podr\u0161ke i za\u0161tite, iz straha od kazne. Dakle, iz straha i koristi.<\/p>\n\n\n\n

Da li je to sve? Da li nas, ljudska bi\u0107a, stvarno jedino strah i korist nagone da postanemo moralna bi\u0107a? Za\u0161to ne bismo, shodno tome, kad oja\u010damo, steknemo ve\u0107u sigurnost, spoznamo sebe, psihoanaliziramo se\u2026odbacili sve te moralne ograde i radili samo ono \u0161to nam obezbe\u0111uje li\u010dnu koristi i \u0161to nam je po \u0107efu? Za\u0161to bi psihoanaliza bila put ka eti\u010dnosti? \u0160ta bi nas to navodilo da kreiramo nove eti\u010dke standarde kad shvatimo koje smo standarde i za\u0161to prihvatili iz straha? Frojdova ideja da \u0107e nas \u201eistina osloboditi i trajno za\u0161tititi od opasnosti nemoralnosti, pa makar se ta nova moralnost razlikovala od dru\u0161tveno prihva\u0107enih standarda\u201c, morala bi da se zasniva na jo\u0161 ne\u010demu u ljudskoj prirodi \u0161to se krije iza naslaga strahova, besova, i drugih taloga koji se razotkrivaju kroz psihoanalizu. Ako u dubinama ne le\u017ei ne\u0161to istinski dobro, ugra\u0111eno u ljudsku prirodu, onda bi \u010deprkanje po njoj predstavljalo rizi\u010dan posao sa veoma neizvesnim ishodom.<\/p>\n\n\n\n

Takvo pitanje postavlja i psihoanaliti\u010dar Hainrich Racker (Racker H. 1966). On prihvata to da postoje brojne \u010dinjenice koje potvr\u0111uju Frojdova zapa\u017eanja o uticaju straha i obrtanja agresivnosti na formiranje ljudske savesti, ali se pita da li je to sve. Racker smatra da postoji prirodni kapacitet da se diferencira dobro i zlo na samom po\u010detku, ali ne u eti\u010dkom smislu, pogotovo ne u odnosu na drugu osobu. Taj kapacitet postoji u odnosu na ono \u0161to se ti\u010de ega. To je prvo sposobnost da se diferencira zadovoljstvo od nezadovoljstva. Zadovoljstvo (ili ono \u0161to ga izaziva) je originalno \u00abdobro\u00bb, a nezadovoljstvo \u00ablo\u0161e\u00bb. Ta razlika \u0107e, kasnije, igrati va\u017enu ulogu u diferenciranju onoga \u0161to je dobro ili lo\u0161e za drugu osobu. Ljubav prema sebi, koja se zasniva na diferenciranju onoga \u0161to je dobro ili lo\u0161e za ego, bi\u0107e, tako\u0111e, osnova za diferencijaciju onoga \u0161to je dobro ili lo\u0161e za drugu osobu, kada je ljubav prema drugome ustanovljena. Ova \u010dinjenica je izra\u017eena u maksimi \u00abne \u010dini drugima ono \u0161to ne bi voleo da se tebi \u010dini\u00bb ili \u00abljubi bli\u017enjega svoga kao sebe samog\u00bb.<\/p>\n\n\n\n

Racker nastavlja dalje svoju analizu ovako: Nije problem u tome da li postoji prirodni kapacitet za diferencijaciju dobra od zla, ve\u0107 kako dolazi do toga da individua (dete) po\u010dinje da primenjuje tu sposobnost diskriminacije na ono \u0161to je dobro ili lo\u0161e za druge ljude<\/em>. Ovde se sre\u0107emo sa \u00abspolja\u0161njim uticajem\u00bb, o kojem govori Frojd kao o \u00abstrahu od gubitka ljubavi\u00bb izvedenom iz detetove zavisnosti od odraslih. Psihoanaliti\u010dka istra\u017eivanja govore o razli\u010ditim stadijumima u razvoju moralnosti deteta.<\/p>\n\n\n\n

U prvom stadijumu. beba je potpuno u svojim potrebama i do\u017eivljava dobro i zlo reaguju\u0107i na \u00abdobro\u00bb zadovoljstvom i nekom vrstom \u00abprimarne ljubavi\u00bb za \u00abdobar objekt\u00bb koji pru\u017ea zadovoljstvo, i mr\u017enjom i besom na \u00ablo\u0161 objekt\u00bb (Klein, M. 1937). Govorili smo ve\u0107 o tome kad smo se bavili sposobno\u0161\u0107u celovitosti objekta. Moralni problem ne postoji jo\u0161 na ovom stadijumu. Dobar objekt se voli, a lo\u0161 mrzi. Dete jo\u0161 ne razume i ne do\u017eivljava da je ista osoba (majka) izvor i zadovoljstva i nezadovoljstva. \u201cDobar\u201d i \u201clo\u0161 objekt\u201d su razdvojeni, kao da su to razli\u010dite osobe, i nema dileme koja postoji u ambivalentnom odnosu prema celovitom \u201cobjektu\u201d koji je i dobar i lo\u0161, i zadovoljava i osuje\u0107uje. Ono \u0161to stvara ose\u0107aj zadovoljstva kod bebe \u2013 hrana, briga, bliskost\u2026poti\u010du iz ljubavi koju majka ispoljava prema njoj, biva opa\u017eeno i do\u017eivljeno, izazivaju\u0107i odgovor ljubavi od strane deteta koji se ve\u017ee za njegovo ose\u0107anje \u201cdobrog\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Racker ka\u017ee: \u201cTa ljubav <\/em>\u010dini da se ono ose\u0107a spojenim sa svojim objektima (objektima ljubavi) i vodi do identifikacije sa njima-svojim bli\u017enjima, ljudskim bi\u0107ima. Udru\u017eivanjem ta dva procesa, unutra\u0161njeg kapaciteta za diferencijaciju izme\u0111u zadovoljstva i patnje (i sa tim izme\u0111u onoga \u0161to izaziva jedno i drugo) i znanja (podjednako unutra\u0161jeg i aktuelnog u smislu li\u010dnog iskustva) da je ljubav i identifikacija sa drugim \u00abdobro\u00bb, postaje jasno da ljudska bi\u0107a znaju, izvorno, \u0161ta je dobro ili lo\u0161e za njihove bli\u017enje. Naravno, ovde mislimo na ono \u0161to je fundamentalno i elementarno (\u00abod po\u010detka\u00bb), ne zaboravljaju\u0107i \u010dinjenicu mnogostrukih eti\u010dkih dilema koje neizbe\u017eno iskrsavaju iz kompleksnosti \u017eivota.\u00bb<\/em><\/p>\n\n\n\n

U drugom stadijumu i dalje se nastavlja dominacija potreba, ali se sada majka koja pru\u017ea zadovoljstvo (dobar objekt) i ona koja frustrira (lo\u0161 objekt) opa\u017eaju istovremeno i sve vi\u0161e i vi\u0161e kao jedan objekt (jedna osoba). Tek sada se za dete javlja onaj problem koji je Frojd istakao \u2013 agresija prema objektu mo\u017ee implicirati gubitak ljubavi, osvetu, kaznu ili destrukciju u fantaziji \u017eeljenog objekta.<\/p>\n\n\n\n

Moralni problem iskrsava realno i autenti\u010dno tek u tre\u0107em stadijumu, onda kada dovoljno ljubavi i identifikacije postoji izme\u0111u ega i objekta. Frojdova poslednja koncepcija o super egu se sla\u017ee sa ovim nalazima. On je, istra\u017eivanjem, do\u0161ao do toga da super ego nije samo produ\u017eetak spolja\u0161njeg autoriteta kroz internalizaciju, ve\u0107 formacija super ega, posebno njegova agresivnost, zavisi tako\u0111e i od agresije koju je dete ose\u0107alo prema svojim objektima. Pojednostavljeno, to zna\u010di da o\u0161trina na\u0161e savesti nije samo posledica toga \u0161to smo uneli u sebe strogost i agresivnost na\u0161ih roditelja. O\u0161trina na\u0161e savesti zavisi i od toga koliku smo agresiju mi ose\u0107ali prema njima, pa smo je, iz ljubavi prema roditeljima, okrenuli prema sebi<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Sve u svemu, jasno je da ljubav, a ne samo strah, ima bitnu ulogu u poreklu savesti. Mo\u017eemo, sa prili\u010dno dobrim argumentima, tvrditi i to da bazi\u010dni, prirodni kapacitet da diferenciramo dobro od zla postoji. Zasniva se na na\u0161oj sposobnosti da diferenciramo zadovoljstvo i bol, i sposobnosti da volimo i da se identifikujemo sa drugima. Ljubav prema sebi daje osnovu za kasnije razumevanje onoga \u0161to je za druge dobro ili zlo. Ovi osnovi moralnosti nisu importovani i mo\u017eemo, s pravom, pretpostaviti da se javljaju kod svih ljudi, u svim kulturama i da daju osnovu za kasnije eti\u010dke sudove. Ljubav prema sebi je u osnovi moralnosti. \u00abKo ne voli sebe, ne voli ni druge\u00bb. Osoba voli sebe kada je njen \u00abego\u00bb uspestavio \u00abdobre me\u0111uljudske odnose\u00bb sa sa svojim unetim \u00abobjektima\u00bb koji sa\u010dinjavaju njegov super ego, ili savest. Odnos prema drugima je projekcija spolja odnosa izme\u0111u struktura li\u010dnosti koji se odvijaju iznutra. Kada na\u0161a savest voli nas, onda i mi volimo druge. \u00abKo voli sebe, voli i druge\u00bb.<\/p>\n\n\n\n

Racker smatra da upravo ovo izjedna\u010davanje \u00abJa\u00bb i \u00abTi\u00bb predstavlja osnov etike i moralnosti. Psihoanaliza je, ka\u017ee, pokazala da je suprotstavljanje, pa \u010dak i diferencijacija izme\u0111u \u00abJa\u00bb i \u00abTi\u00bb, izme\u0111u ja i druge osobe, u izvesnim aspektima samo iluzija. Prvo, predstava objekta je uvek i projekcija ega. Drugo, svako razumevanje drugoga zasnovano je na identifikovanju ljudi jednih sa drugima, a takva identifikacija ima osnovu u ve\u0107 postoje\u0107oj bazi\u010dnoj identi\u010dnosti. Tre\u0107e, takva identifikacija koja \u010dini jedno od dva bi\u0107a je ne\u0161to inherentno u \u017eivotu kao te\u017enja bi\u0107a da se sjedini sa drugima kao deo Erosa. Ta te\u017enja mo\u017ee biti i impuls da se ponovo uspostavi jedinstvo koje je ranije postojalo pa je izgubljeno (majka-dete, \u010dovek-priroda\u2026) Na unutra\u0161njem planu, ova te\u017enja postoji kao potreba za unutra\u0161njim integritetom delova li\u010dnosti (\u00ab\u010covek iz jednog komada\u00bb, nepodeljena li\u010dnost, celovita li\u010dnost\u2026). Eros, ka\u017ee on, i dalje pokazuje put \u2013 na instiktivnom nivou vodi do seksualnog sjedinjavanja, na nivou ose\u0107anja do ljubavi, na mentalnom nivou do znanja (koji je isto tako sjedinjenost izme\u0111u subjekta i objekta), i na voljnom, svrhovnom i eti\u010dkom nivou, kako god da nazovemo taj specifi\u0107no ljudski nivo, do jedinstva izme\u0111u znjanja o zakonima prirode i \u010dovekove aktivnosti. Taj zakon bi trebao biti pretvoren u zakon na\u0161e volje i akcije.<\/p>\n\n\n\n

Racker ovde razmi\u0161lja o jednom prirodnom zakonu koji, kod svih ljudi, deluje ka tome da vole sebe, (\u00abEros deluje za dobrobit Ega\u00bb.) kao i da vole druge i da budu integrisani sa njima (\u00abEros deluje u subjektu u korist objekta, navode\u0107i subjekta da se identifikuje sa njim\u00bb).<\/p>\n\n\n\n

Ako je ljubav prema sebi polazna ta\u010dka razvoja moralnosti, pitanje je \u0161ta to u razvoju \u00abposva\u0111a\u00bb super ego i ego, pa \u010dovek ne voli dovoljno samoga sebe, a time i druge. Psihoanaliti\u010dka istra\u017eivanja pokazuju da \u00abmoralno defektne\u00bb osobe ne pate od toga \u0161to nemaju super ego, ve\u0107 zato \u0161to je njihov \u00abarhai\u010dni super ego\u00bb preo\u0161tar i primitivno sadisti\u010dkog tipa. Posmatranja pokazuju da nije naredba u super egu ono \u0161to \u010dini super ego o\u0161trim, ve\u0107 je super ego taj koji \u010dini naredbu o\u0161trom. Gre\u0161ka nije prevashodno u moralnim zahtevima, ve\u0107 u o\u0161trini i surovosti sa kojom ih super ego usmerava prema egu. Izraz koji izra\u017eava takav odnos savesti prema egu je \u00abgri\u017ea savesti\u00bb. Normalno je da \u010dovek ima potrebu da pobegne od onoga \u0161to ga grize. Te\u017enja da se zbaci tiranin, unutra\u0161nji diktator, vodi do revolta u vidu raznih oblika \u00abnemoralnih pona\u0161anja\u00bb.<\/p>\n\n\n\n

Osnovni proces u O.L.I. metodu usmeren je upravo na razvoj ljubavi prema sebi, a samim time i prema drugoj osobi. Cilj metoda je da vaspitanik postane <\/strong>dobar \u010dovek.<\/strong> Smatramo da psiholo\u0161ki problemi kod ljudi nastaju upravo zato \u0161to se udaljavaju od svog prirodnog potencijala da budu dobri ljudi. Ono \u0161to zovemo psihoterapija, nije ni\u0161ta drugo do vaspitanje \u010doveka da razvije svoj uro\u0111eni potencijal \u2013 dobar \u010dovek.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U narednom poglavlju definisa\u0107emo \u0161ta smatramo pod time \u00abdobar \u010dovek\u00bb, kao i to za\u0161to smatramo, kao psihoterapeuti, a ne kao sve\u0161tenici, da su ba\u0161 te odlike koje \u0107emo navesti uro\u0111eni psiholo\u0161ki potencijali ljudskih bi\u0107a. Kada se ti potencijali ne ispunjavaju, nastaje ono \u0161to nazivamo psiholo\u0161kim problemima ili poreme\u0107ajima. Ljudsko bi\u0107e nije relativan pojam. Sve \u0161to nam je potrebno od \u00abopreme\u00bb da budemo \u00abdobar \u010dovek\u00bb, a time i ispunjena i zadovoljna ljudska bi\u0107a koja vole sebe i druge, dato nam je u genima. Sve ve\u0107 imamo, i potrebno je samo da to realizujemo. Neostvarivanje tih uro\u0111enih potencijala ima svoju cenu \u2013 nisko samopo\u0161tovanje, nedostatak ljubavi prema sebi, poreme\u0107aji u odnosima sa drugima i \u017eivotom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ako to ve\u0107 imamo, za\u0161to ne volimo sebe kad je potencijal u nama? Mo\u017eda ne znamo, nismo svesni da imamo te potencijale? Onda nam je potrebno da Otkrijemo Li\u010dnu Istinu. Mo\u017eda su nas ubedili da nismo dovoljno vredni da bi nas voleli, i da bismo voleli sebe. Onda je potrebno da Otklonimo La\u017ene Informacije. To \u0161to neki ljudi, od kojih smo zavisili i koji su imali bitan uticaj na na\u0161 \u017eivot, nisu dovoljno voleli sebe, pa nisu bili sposobni da, na pravi na\u010din, vole i nas, ne govori o nama, ve\u0107 o njima. Informacije o sebi, koje smo dobili gledaju\u0107i sebe kroz njihove o\u010di, nisu istinite. To su la\u017ene informacije. Da bismo do\u0161li do li\u010dne istine, do pravih informacija o sebi, potrebno je da odstranimo one la\u017ene. Time se bavi O.L.I. metod, sa ciljem da vaspitanici do\u0111u do dubokih saznanja o sopstvenoj vrednosti (onoj koja se krije u njihovoj autenti\u010dnoj li\u010dnosti) i vrednosti drugih ljudi. Time \u0107e postati bolji ljudi, a time i psiholo\u0161ki zdravi ljudi. Jedini na\u010din da se bude psiholo\u0161ki \u00abzdrav\u00bb \u010dovek koji voli sebe (svoje stvarno bi\u0107e, a ne narcisti\u010dki la\u017enu sliku o sebi) je da se bude \u00abdobar \u010dovek\u00bb. To je zakon koji je ugra\u0111en u strukturu ljudske prirode. Ovaj zakon je \u010dvrst kao i fizi\u010dki zakoni, kao zakon gravitacije, i niko nije izuzet iz njega.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda vam sve ovo zvu\u010di kao hri\u0161\u0107anska moralna propoved, a ne psiholo\u0161ko \u0161tivo. Vide\u0107ete da se pojam \u00abdobar \u010dovek\u00bb u velikoj meri podudara sa porukama koje Gospod daje u Svetom Pismu o tome kakav \u010dovek treba da bude, jer je stvoren \u00abpo liku Oca svoga\u00bb. Bili vernici ili ne, verovali u to da nas je takvima stvorio Bog, ili evolucija, ili vanzemaljci\u2026 ali \u010dinjenica je da \u010dovek ima u sebi ugra\u0111ene neke \u00abstandarde\u00bb, neke potencijale, \u00abtalente\u00bb, koji su, u isto vreme, i na\u0161i razvojni, \u017eivotni zadaci. Neispunjavanje tih zadataka dovodi do toga da ne volimo sebe, a time i da razvijamo unutra\u0161nje sukobe, rastrzanost, neslaganja\u2026i psiholo\u0161ke probleme iliti poreme\u0107aje.<\/p>\n\n\n\n

Za neispunjavanje obaveza prema samima sebi (potencijalima svoje autenti\u010dne li\u010dnosti) ka\u017enjavamo sami sebe. Zbog tih kazni ljudi se obra\u0107aju psihoterapeutima. Kazne ih bole, i oni bi da ih se re\u0161e. Hteli bi da se oslobode bola i kazni, a da ne ispune svoju obavezu prema sebi, obavezu da postanu dobri ljudi. E, to ne mo\u017ee. Ne zato \u0161to psihoterapeuti to ne bi hteli. Neki bi i hteli. Ne mo\u017ee zbog toga \u0161to to ne dozvoljava zakon ugra\u0111en u ljudsku prirodu (ko god da ga je ugradio). Pa, kad je ve\u0107 tako, a tako je, zar nije po\u0161teno ljudima koji se obra\u0107aju psihoterapeutima to i re\u0107i: \u00abPsiholo\u0161ki zakon koji je ugra\u0111en u ljudsku prirodu ka\u017ee da je jedini na\u010din da se stvarno oslobodite svojih psiholo\u0161kih problema to da postanete dobar \u010dovek\u00bb.<\/p>\n\n\n\n

Mnogi \u0107e re\u0107i da \u010dovek ima u sebi i potencijale za zlo, za to da postane zao \u010dovek. I to stoji. Ali, ako ne razvije svoje potencijale za zlo, \u010dovek ne\u0107e biti ka\u017enjen nedostatkom ljubavi prema sebi i nedostatkom samopo\u0161tovanja. Ako ne razvije potencijale za zlo, \u010dovek ne\u0107e imati psiholo\u0161ke probleme i poreme\u0107aje. Tako da nije neka \u0161teta ako se ti potencijali i pro\u0107erdaju.<\/p>\n\n\n\n

Sada \u0107emo, polako ali sigurno, stupati na \u00abklizav teren\u00bb vrednosti, definisanja dobra i zla, pojma dobar \u010dovek.<\/p>\n\n\n\n

<\/a>Kakav je \u010dovek taj \u00abdobar \u010dovek\u00bb?<\/h2>\n\n\n\n

Naj\u010de\u0161\u0107e \u010dujemo od roditelja, kada govore o tome \u0161ta bi \u017eeleli da postignu kroz vaspitanje svoje dece: \u201cMa, najva\u017enije mi je da postane dobar \u010dovek, i da bude zadovoljan u \u017eivotu\u2026\u201d Ve\u0107ina ljudi, negde u sebi, ose\u0107a su\u0161tinu \u017eivljenja i pojma \u201cdobar \u010dovek\u201d. Problem nastaje onda kada treba definisati \u0161ta je to dobar \u010dovek, i kako se postaje dobar \u010dovek. Umesto da prou\u010dava ono \u0161to je svakodnevno ljudsko iskustvo, ono \u0161to ljudi izra\u017eavaju kao svoje \u017eivotne i vaspitne ciljeve, akademska psihologija je eliminisala ovu \u201cvarijablu\u201d jer je te\u0161ko \u201coperacionalno je definisati\u201d, ne zvu\u010di \u201cnau\u010dno\u201d. Da, psihologija prou\u010dava pojedina\u010dne motive i pozitivne aspekte ljudskih bi\u0107a (afilijativni motiv, gregarni motiv, altruizam i sl.), ali ne i celinu kojoj pripadaju, ono \u0161to \u201cobi\u010dan svet, narod\u201d zove \u201cdobar \u010dovek\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Nije tako samo u psihologiji. Nedavno smo na internetu na\u0161li neko istra\u017eivanje koje se bavilo time koje se re\u010di i pojmovi naj\u010de\u0161\u0107e koriste u dnevnoj \u0161tampi, a koje najre\u0111e. Mo\u017eete da pogodite koji je pojam najmanje kori\u0161\u0107en u dnevnoj \u0161tampi? Pa, naravno, pojam \u201cdobar \u010dovek\u201d je bio na poslednjem mestu. Mislimo da prou\u010davanje potencijala \u010doveka da bude dobar \u010dovek, vaspitnih metoda koje poma\u017eu detetu da se razvije u dobru osobu, metoda koji bi odraslim ljudima bile od koristi u razvijanju sebe kao dobrog \u010doveka, definisanje \u0161ta je to, uop\u0161te, dobar \u010dovek\u2026treba da bude u sredi\u0161tu interesovanja psihologije kao nauke.<\/p>\n\n\n\n

Dosta okoli\u0161anja, da poku\u0161amo da defini\u0161emo \u201cdobrog \u010doveka\u201d<\/p>\n\n\n\n

<\/a>Dobar \u010dovek ne la\u017ee ni sebe ni druge<\/h3>\n\n\n\n

\u201eGde me na\u0111e!?\u201c, re\u0107i \u0107e mnogi. \u201eMo\u017ee li \u010dovek da pre\u017eivi u ovom \u0161a\u0161avom svetu, a da ne la\u017ee? Makar malo? A \u0161ta je malo? Koliko grama la\u017ei se mo\u017ee smatrati malim laganjem? Da li je, mo\u017eda, to postajanje dobrim \u010dovekom opasna stvar? Zar ne\u0107e svi oni koji la\u017eu biti u nekoj prednosti?\u2026Pa, ljudi, ja sam do\u0161ao kod psihoterapeuta da mi pomogne da se otarasim problema, a ne da mi uvali jo\u0161 ve\u0107i problem! Zamisli kad bi otvoreno rekao \u0161efu \u0161ta mislim\u2026ili \u017eeni (mu\u017eu) za \u0161valerku\u2026Pa ne da se ne bih izle\u010dio, ve\u0107 bih sebi na vrat natovario jo\u0161 ve\u0107u bedu!\u2026\u201c. Mo\u017eda ne ba\u0161 ovim re\u010dima, ali klijenti na psihoterapiji stalno postavljaju, u sebi ili na glas, ovakva pitanja. Svi mehanizmi odbrane su neka vrsta la\u017ei, iskrivljavanje stvarnosti, na\u010dini za izbegavanje neprijatnih emocija. Zar \u010dovek treba da se oslobodi mehanizama odbrane da bi bio dobar \u010dovek? Ne preterujmo, ali odgovor je \u201eDa\u201c. Zato je dobar \u010dovek idealni model kojem se mo\u017ee te\u017eiti, ali te\u0161ko i dosti\u0107i u punom stepenu. Svako od nas \u0107e, makar malo, svesno ili nesvesno, lagati i sebe i druge. Ali, oni koji se trude da razotkriju sopstvene la\u017ei bi\u0107e bolji ljudi. Razvoj bazi\u010dnih sposobnosti za obradu emocija, o kojima govorimo u ovoj knjizi, upavo omogu\u0107ava osobi da sa emocijama iza\u0111e na kraj bez upotrebe skupih odbrambenih mehanizama, bez velikih la\u017ei.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta mislite da su radili psihoterapeuti do sada nego pomagali ljudima da razotkriju sopstvene la\u017ei (makar ih zvali lep\u0161im imenima \u201emehanizmi odbrane\u201c)?! Kada vam na psihoanalizi ka\u017eu da treba da slobodno asocirate, to zna\u010di da ka\u017eete sve \u0161to vam padne na pamet, bez obzira da li vam to izgledalo glupo, nepristojno, neprijatno\u2026, u\u010di\u0107e vas da ne la\u017eete. Za po\u010detak, u analiti\u010dkoj situaciji, da ne la\u017eete sebe i terapeuta, a posle\u2026posle ne\u0107ete mo\u0107i sebe da la\u017eete kao pre, pa \u0107e vam biti te\u017ee da la\u017eete i druge. Tako \u0107ete, mic po mic, postajati bolji \u010dovek. Onda ne\u0107ete mo\u0107i da izdr\u017eite da ostanete u odnosima u kojima ima puno la\u017ei, pa \u0107ete u\u010diniti sve \u0161to mo\u017eete da te odnose promenite, ili da iza\u0111ete iz njih\u2026I opet \u0107ete do\u0107i do toga da izbacite la\u017ei iz svog \u017eivota. Do\u0161li ste da se oslobodite patnje, a dobili ste ne\u0161to \u0161to niste tra\u017eili. \u0160to vam, s jedne strane, prija, ose\u0107ate se bli\u017eim sebi, ispunjeniji\u2026ali vas i ko\u0161ta\u2026izgubili ste mnoge odbrambene mehanizme zasnovane na samolagarijama i shvatili da ste odgovorni za mnogo toga \u0161to vam se de\u0161ava u \u017eivotu. Mo\u017eda je po\u0161teno da vam se to odmah ka\u017ee na po\u010detku. Ako \u00abkupite\u00bb ne\u0161to \u0161to se ispostavi kao vredno, red je da, na po\u010detku, znate i koliko to \u00abko\u0161ta\u00bb. Ne mislimo na cenu seansi koje vam psihoterapeut napla\u0107uje, ve\u0107 na onu drugu cenu, cenu promene. Biti dobar \u010dovek ima velike prednosti, ali i cenu ko\u0161tanja. U O.L.I. metodu gledamo da klijentu \u0161to jasnije predstavimo \u00abcenovnik \u017eivotnih odluka\u00bb i da ih podu\u010dimo \u00abpsiholo\u0161kim kalkulacijama\u00bb i \u00abpsiholo\u0161koj matematici\u00bb. Istina nije ni besplatna ni jeftina, ali je la\u017e daleko skuplja.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to je la\u017e toliko lo\u0161a za psihu, kad mo\u017ee da bude prili\u010dno korisna u \u017eivotu?<\/h4>\n\n\n\n

Gotovo sve teorije koje su iskrsle iz psihoterapijskih pravaca, ili psihoterapijski pravci koji su iskrsli iz teorija li\u010dnosti, govore o tome da je istina lekovita, a da je la\u017e uzrok psiholo\u0161kih problema. Mada \u0107e se ta \u010dinjenica uglavnom na\u0107i izre\u010dena druga\u010dijim re\u010dima, ona stoji kao pozadina svih takozvanih \u00abotkrivaju\u0107ih\u00bb, psihodinamskih terapija i psihoterapijskih metoda. Mo\u017eemo mi pri\u010dati o mehanizmima odbrane, potiskivanju, reaktivnoj formaciji, racionalizaciji, negaciji\u2026ali, sve su to razli\u010dita imena za na\u010dine na koje \u010dovek mo\u017ee da la\u017ee sebe i druge. Istina se mo\u017ee svesti na slede\u0107e: \u010covek izobli\u010duje realnosti, sopstvenu istinu, nesvesno ili svesno, da bi se za\u0161titio od neprijatnih ose\u0107anja. \u010covek la\u017ee, svesno ili nesvesno, zato \u0161to od toga ima neku korist \u2013 izbegava ne\u0161to neprijatno. Ta korist ne mora biti zdrava korist. Svako<\/strong> \u010dovekovo pona\u0161anje<\/strong> usmereno je ka nekoj psiholo\u0161koj koristi. \u010covek ni\u0161ta ne radi ako od toga nema izvesnu dobit, ili korist. <\/strong>Ljudska bi\u0107a se, neprekidno, \u0161ta god radila, bave odre\u0111enim kalkulacijama u sopstvenom umu koje su, uglavnom nesvesna, prera\u010dunavanja odnosa zadovoljstva i nezadovoljstva koja odre\u0111eni izbori i pona\u0161anja koja proisti\u010du iz njih donose. To zovemo \u00abpsiholo\u0161kom matematikom\u00bb. <\/strong>Ljudi imaju individualne psiholo\u0161ko matemati\u010dke formule po kojima kalkuli\u0161u o\u010dekivanu dobit od odre\u0111enih izbora i pona\u0161anja. Te \u00abli\u010dne psiholo\u0161komatemati\u010dke formule\u00bb odre\u0111uju na\u010din pona\u0161anja osobe i njen odnos prema sebi i svetu. Takve formule se izvode na \u00absvetlost dana\u00bb, u svest vaspitanika koji prolazi kroz O.L.I. metod, da bi se proverila njihova validnost. Da li na\u0161e unutra\u0161nje kalkulacije daju realne rezultate? Da li dobro prora\u010dunavaju odnos \u00abdobitka\u00bb i \u00abgubitka\u00bb koji proisti\u010du iz na\u0161ih stavova, sudova, procena, izbora i pona\u0161anja?<\/p>\n\n\n\n

Iz velikog broja takvih analiza unutra\u0161njih psiholo\u0161komatemati\u010dkih formula izveli smo \u00abstatistiku\u00bb koja je, nedvosmisleno, ukazivala na odre\u0111ene psiholo\u0161ke zakone. Naravno, ne mislimo da smo otkrili \u201erupu na saksiji\u201c niti \u201etoplu vodu\u201c. Ovi zakoni su, implicitno, izre\u010deni i u psihoanaliti\u010dkoj teoriji. Me\u0111utim, u O.L.I. metodu, poku\u0161ali smo da ih formuli\u0161emo jasnije, (iz edukativnih razloga) na na\u010din koji se lak\u0161e razume i pamti, kako bi se, kao neki orijentiri, isticali u \u201ekognitivnim mapama\u201c klijenata i kandidata na edukaciji iz O.L.I. metoda. Ti zakoni, \u010dvrsti poput zakona u fizici, ka\u017eu:<\/p>\n\n\n\n

Zakoni psihodinamike<\/h4>\n\n\n\n

Prvi zakon psihodinamike-\u00abZakon potiska\u00bb-<\/strong>\u00abSvaka la\u017e, uronjena u psihu ili um, istiskuje onu koli\u010dinu samopo\u0161tovanja i psiholo\u0161kog zdravlja kolika je \u00abzapremina\u00bb te la\u017ei.\u00bb <\/strong><\/em>ili, druga\u010dije izra\u017eeno: \u00abStepen u kojem \u010dovek, svesno ili nesvesno, la\u017ee sebe ili druge obrnuto je proporcionalan stepenu u kojem se pribli\u017eava idealu \u00abdobar \u010dovek\u00bb, to jest psihi\u010dkom zdravlju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Drugi zakon psihodinamike \u00abzakon spojenih la\u017ei\u00bb <\/strong>(izveden iz prvog)glasi: \u00ab<\/strong>Stepen u kojem \u010dovek, svesno ili nesvesno, la\u017ee sebe, srazmeran je stepenu u kojem la\u017ee i druge\u00bb<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107i zakon psihodinamike, \u00abzakon spojenih sudova\u00bb <\/strong>glasi: <\/strong>\u00abSudovi o sebi spojeni su sa sudovima o drugima\u00bb<\/strong><\/em>. <\/strong>Kako sudi\u0161 o sebi, tako sudi\u0161 i o drugima. Ovaj zakon, me\u0111utim, ima dve ravni ispoljavanja u kojima je, naizgled, kontradiktoran samom sebi:<\/p>\n\n\n\n

Povr\u0161inski nivo: <\/strong>\u00abUmanjuju\u0107i sebe, \u010dovek uzdi\u017ee druge. Umanjuju\u0107i druge, \u010dovek uzdi\u017ee sebe.\u00bb<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Dubinski nivo: \u00ab<\/strong>Umanjuju\u0107i sebe, \u010dovek umanjuje i druge. Uzdi\u017eu\u0107i sebe \u010dovek uzdi\u017ee i druge.\u00bb<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Manifestni nivo zakona spojenih sudova je lako primetiti. Osobe koje umanjuju sopstvenu vrednost i odri\u010du se svojih mo\u0107i, veli\u010daju vrednost i sposobnosti drugih. Ako se smatraju nesposobnima, na primer, da vode ra\u010duna o sopstvenom zdravlju, veli\u010da\u0107e sposobnosti, znanja i titule lekara. Ako se smatraju nesposobnima da upravljaju sopstvenim \u017eivotom tako da im on pru\u017ea zadovoljstvo i ispunjenost, veli\u010da\u0107e psihoterapeuta. Svoj \u00abcentar kontrole\u00bb, kako se u psihologiji ozna\u010dava subjektivni do\u017eivljaj o tome gde je mesto kontrole, gde je sme\u0161ten uzrok de\u0161avanja u na\u0161em \u017eivotu, premesti\u0107e spolja, u drugu osobu, u autoritet. Time \u0107e uniziti sebe, a uzdi\u0107i drugoga. Naravno, prividno. Psihoanaliti\u010darima je dobro poznata pojava takozvanog \u00abpozitivnog prenosa\u00bb i \u00abprenosnog izle\u010denja\u00bb. Uglavnom se pozitivan prenos javlja na po\u010detku psihoanalize, kada klijent veli\u010da psihoanaliti\u010dara (prenose\u0107i na njega \u00abpozitivna\u00bb ose\u0107anja, o\u010dekivanja, stavove vezane za osobe iz detinjstva, obi\u010dno roditelje). Poznato im je, me\u0111utim, i to da su efekti \u00abprenosnog izle\u010denja\u00bb i \u00abpozitivnog prenosa\u00bb kratkotrajni i povr\u0161inski. Do razre\u0161enja takozvane \u00abtransferne neuroze\u00bb ne mo\u017ee do\u0107i dok na povr\u0161inu ne ispliva i \u00abdruga strana medalje\u00bb \u2013 negativan prenos, negativna ose\u0107anja, stavovi i o\u010dekivanja vezana za zna\u010dajne osobe iz pro\u0161losti. Tek kad se taj \u00ab\u010dir\u00bb iscedi, dolazi do razvoja realnog odnosa izme\u0111u analiti\u010dara i analizanta, i do stvarnih pozitivnih ose\u0107anja.<\/p>\n\n\n\n

Proces se, obi\u010dno, odvija ovako. Analizant umanjuje sebe veli\u010daju\u0107i analiti\u010dara. Tek kad stekne odre\u0111enu dozu poverenja u svog analiti\u010dara, on mu pokazuje i drugu stranu medalje. Za\u0161to bismo pred nekim koga smatramo stvarno vrednim, razumevaju\u0107im, dobrim \u010dovekom, umanjivali sebe, a uzdizali njega? Pa, zato \u0161to mu, u su\u0161tini, ne verujemo, ve\u0107 mu se udvaramo, podilazimo mu. Tako se \u0161titimo. Samim tim \u0161to se la\u017eima \u0161titimo od njega, mi pokazujemo da mu ne verujemo i da ga ne smatramo ba\u0161 tako \u00abdobrim\u00bb kao \u0161to prikazujemo. Ne mo\u017eemo umanjivati sebe pred nekim, a da time ne umanjujemo i tog drugoga. Kada mu uka\u017eemo poverenje time \u0161to izrazimo i negativna ose\u0107anja prema njemu, sumnje, ambivalenciju\u2026uzdigli smo sebe, jer smo sebi dali pravo da izrazimo ono \u0161to do\u017eivljavamo kao istinu. Time smo uzdigli i onoga kome to iznosimo jer ga smatramo dostojnim istine. Mo\u017eda ga pogre\u0161no vidimo, mo\u017eda su na\u0161a ose\u0107anja prema terapeutu nerealna, prenesena sa osoba u pro\u0161losti koje su doprineli da se ogradimo la\u017eima\u2026Ali, time \u0161to smo dozvolili tim ose\u0107anjima, mislima i stavovima da iza\u0111u na svetlo dana, da ih otvoreno ka\u017eemo svom terapeutu, otvorili smo mogu\u0107nost i da proverimo koliko njemu sve to \u00abpristaje\u00bb, koliko je realno zasnovano na njegovim osobinama li\u010dnosti i pona\u0161anju. Dakle, na dubljem psiholo\u0161kom nivou, svako umanjivanje sebe pred drugom osobom je, u isto vreme, i umanjivanje te osobe. Uzdizanje sebe otvaranjem ka istini pred drugom osobom je i uzdizanje te druge osobe. Ona postaje dostojna na\u0161eg poverenja, na\u0161e istine. Dali smo joj \u0161ansu. Komunikacija la\u017eima, koliko god ona bila \u00abudobna\u00bb ili \u00abugodna\u00bb drugoj osobi, umanjivanje je i te osobe, i onoga koji takvu komunikaciju pokre\u0107e. Ona je odraz nepoverenja iza kojega se kriju negativne misli, ose\u0107anja i stavovi prema drugome, a i prema sebi. Kako sudimo sebi, tako sudimo i drugima. Ovaj psiholo\u0161ki zakon nije spolja nametnut, nije proistekao iz nekih \u00abtablica vrednosti\u00bb koje su \u010doveku nametnute. On je utkan u prirodu \u010doveka, u na\u010din njegovog funkcionisanja.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Svaki problem u funkcionisanju bazi\u010dnih sposobnosti za obradu emocija dovodi do odre\u0111enog tipa samoobmanjivanja, do la\u017ei. Ne ka\u017eemo da osoba obmanjuje sebe namerno, ve\u0107 da neadekvatna obrada emocija, koje su na\u0161a primarna kognicija, na\u010din spoznaje unutra\u0161nje i spolja\u0161nje stvarnosti, dovodi do oslabljenog testiranja realnosti i do razli\u010ditih kognitivnih iskrivljavanja. Problemi sa neutralizacijom vode do nesposobnosti za razboritost, za objektivnost, um je prelpavljen instiktima i \u201evidi ono \u0161to ose\u0107a\u201c. Problemi sa celovito\u0161\u0107u objekta razdvajaju svet na crno bele pojave, parcijalne objekte. Problemi sa mentalizacijom nam ne dopu\u0161taju da razumemo tu\u0111u i sopstvenu stvarnost, da stvorimo \u201eteoriju uma\u201c, predstave o razlozima za\u0161to mi i drugi ljudi radimo to \u0161to radimo. Problemi sa tolerancijom na frustraciju dovode do izbegavanja onih aspekata stvarnosti u kojima ne mo\u017eemo da toleri\u0161emo frustraciju. Netolerancija ambivalencije nam onemogu\u0107ava da odr\u017eavamo svesnost o suprotnostima, da prelomimo, odlu\u010dimo se\u2026<\/p>\n\n\n\n

Da odgovorimo na pitanje koje smo postavili u podnaslovu: Za\u0161to je la\u017e toliko lo\u0161a za psihu kad mo\u017ee da bude prili\u010dno korisna u \u017eivotu? Zato \u0161to je la\u017e umanjivanje sebe, a time i drugoga. Od la\u017ei \u010dovek mo\u017ee da ima odre\u0111enu korist. Mo\u017ee da ga za\u0161titi od neprijatnih ose\u0107anja, da ne vidi ne\u0161to \u0161to mu ne prija, da ne ose\u0107a neki bol\u2026ali, to ima svoju cenu koja je ve\u0107a od onoga \u0161to je nameravao da \u00abkupi\u00bb. La\u017eu\u0107i sebe, \u010dovek gubi sebe. Gubi svesnost o svojoj su\u0161tini, o svojim stvarnim, su\u0161tinskim potrebama, o svojim potencijalima za otvaranje ka svetu, za ljubav, za kreativnost, rad, zadovoljstvo i ispunjenost. Tako \u010dovek umanjuje sebe. La\u017eu\u0107i sebe, on nu\u017eno la\u017ee i druge, jer im ne otkriva svoju stvarnu sopstvenost, ve\u0107 neko fitkivno, socijalno ja, koje je \u00abbleda senka\u00bb onoga \u0161to on stvarno jeste, njegovih izvornih potencijala. Time ih \u010dini nedostojnima sebe, i nudi im ne\u0161to \u0161to misli da oni misle da je prihvatljivo. Tako im, zapravo, ka\u017ee da nisu dostojni istine, kao \u0161to je nije dostojan ni on sam, to jest umanjuje ih kao i sebe. Da, la\u017e umanjuje \u010doveka<\/strong>. Zato su \u00abusluge\u00bb koje ona pru\u017ea previ\u0161e skupe da bi se isplatilo koristiti ih, osim kada nemamo drugog izbora. Kada smo mali i nejaki, mo\u017eda i nemamo drugog izbora ako smo suo\u010deni sa izrazito bolnim situacijama i odnosima. Ali, kad odrastemo, taj izbor postoji, ako ho\u0107emo da ga napravimo. Imamo mogu\u0107nost izbora i odgovorni smo za njega.<\/p>\n\n\n\n

Svaka psiholo\u0161ka metematika koja se ne zasniva na poznavanju gore navedenih zakona koristi pogre\u0161ne formule za prora\u010dunavanje odnosa dobitak \u2013 gubitak, i time dovodi do negativnog \u017eivotnog rezultata. \u010covek \u00abulazi u minus\u00bb. Psiholo\u0161ki, emotivni minus. Zbog tog minusa ljudi se obra\u0107aju psihoterapeutima. Svesni su da imaju neki minus, neku patnju, falinku, muku, prazninu, simptom\u2026ali, ne znaju odakle im taj minus, kakve veze oni imaju sa tim\u2026<\/strong>Ljudi \u010desto ose\u0107aju da ih je taj minus, koji je posledica njihove pogre\u0161ne psiholo\u0161ke matematike, naprosto sna\u0161ao, desio im se \u00abneopravdano i ni\u010dim izazvano\u00bb. Najve\u0107i problem za psihoterapeuta je da ih dovede do toga da shvate kako svoj minus prave sami, svojim na\u010dinom percepcije, tuma\u010denja stvarnosti, svojim nesvesnim (i svesnim) samoobmanama i pona\u0161anjem. Ne ka\u017eemo da je \u010dovek kriv za sopstvene psiholo\u0161ko-emotivne minuse, jer je mnogo spolja\u0161njih uticaja doprinelo tome da postane takav kakav jeste. Ali, ka\u017eemo da je odgovoran. Odgovoran zna\u010di da ima mogu\u0107nost izbora da na adekvatniji na\u010din odgovori na \u017eivotne izazove, situacije i odnose sa kojima se suo\u010dava.<\/p>\n\n\n\n

Psihoanaliti\u010dari znaju da je najte\u017ee iza\u0107i na kraj sa takozvanim \u00abego sintonim otporima\u00bb -otporima promeni i istini koji su sintoni, to jest \u00abbliski egu\u00bb. Vilhelm Rajh (Reich, W.1949) je svoju analizu karaktera usmeravao upravo ka tim, za osobu tipi\u010dnim, ukorenjenim otporima bliskim egu, ka izbegavanjima koje osoba do\u017eivljava kao deo svoje li\u010dnosti i ne \u017eeli to da menja. Ljudi izbegavaju da budu svesni svog doprinosa sopstvenim minusima da bi izbegli sopstvenu odgovornost za vlastiti \u017eivot i psihi\u010dko \u00abzdravlje\u00bb. Bez shvatanja i prihvatanja sopstvene odgovornosti za svoje \u00abdobro\u00bb, \u010dovek ne\u0107e promeniti ni\u0161ta kod sebe \u0161to bi ga moglo dovesti do psiholo\u0161ko-emotivnog \u00abplusa\u00bb, do dobrobiti. Nije te\u0161ko zaklju\u010diti da je, prema psiholo\u0161kim zakonitostima o funkcionisanju ljudske prirode, a ne prema nekom spolja\u0161njem moralnom kodeksu, nu\u017eno da dobar \u010dovek ima i slede\u0107u osobinu \u2013 Odgovornost.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/a>Dobar \u010dovek je odgovoran prema sebi i drugima<\/h3>\n\n\n\n

Odgovornost.<\/strong> U korenu re\u010di ove ljudske osobine le\u017ei i njena osnovna funkcija. Odogovornost je adekvatan odgovor na zahteve situacije. <\/strong>Ne treba brkati odgovornost i du\u017enost. U korenu re\u010di du\u017enost je re\u010d dug. Kada imamo ose\u0107aj du\u017enosti, to zna\u010di da ose\u0107amo da smo nekome ili ne\u010demu du\u017eni i da taj dug treba da vratimo. Ljudi ne vole da se ose\u0107aju du\u017enima. Ako imaju neki dug, onda gledaju da taj teret \u00abskinu sa vrata\u00bb ili da pobegnu od svog duga. Ima i onih koji su spremni i da poginu da bi \u00abodu\u017eili svoj dug\u00bb (otad\u017ebini, ili nekome\/ne\u010demu drugom). Du\u017enost je optere\u0107uju\u0107a, \u010dak i kada smo \u010dvrsto re\u0161eni da vratimo svoj dug. Odgovornost je ne\u0161to drugo. Odgovornost je neprestano oslu\u0161kivanje, skeniranje i testiranje stvarnosti, koje ima za cilj da odredi i da najadekvatniji odgovor na tu stvarnost. Odgovornost zna\u010di realnost, objektivnu procenu stvarnosti. Odgovornost zna\u010di sposobnost da se proceni koji je odgovor na situaciju \u0107e dati najbolje rezultate. Odgovornost je spremnost da se takav odgovor i pru\u017ei.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Uspe\u0161an \u010dovek je svestan toga da je odgovoran za vlastiti \u017eivot, za sve \u0161to mu se de\u0161ava u \u017eivotu. Ne treba me\u0161ati odgovornost i krivicu. Ne ka\u017eemo da su ljudi krivi za sve \u0161to im se de\u0161ava u \u017eivotu. Mo\u017eda im je neko naneo nepravdu koju nisu mogli da spre\u010de i koju ni\u010dim nisu izazvali. Mogao je neko da siluje osobu dok je bila dete. Naravno da ona nije kriva za to, da je \u017ertva koja nije izazvala agresora. Ali, iako nije kriva, odgovorna je. Ona je dala odre\u0111eni odgovor na odre\u0111enu situaciju. Ne mo\u017eemo da ne damo odgovor, da ne odgovorimo. Uvek nekako odgovorimo. I taj na\u010din na koji odgovorimo odre\u0111uje na\u0161 \u017eivot. Ljudi mogu da nam urade sva\u0161ta, ali ne mogu da odrede na\u0161 odgovor, unutra\u0161nji do\u017eivljaj. To je uvek u na\u0161oj mo\u0107i. \u010cak i u koncentracionom logoru. Niko nam ne mo\u017ee oduzeti na\u0161 do\u017eivljaj stvarnosti. Niko ga ne mo\u017ee odrediti umesto nas. \u010cak i ako ste bili silovani, ili u koncentracionom logoru, mo\u017eete da izaberete svoj odgovor. O tome svedo\u010de ljudi koji su pre\u017eivali te ekstremne uslove postojanja. Fankl (Frankl, V. 1987) austrijski psihijatar koji je pre\u017eiveo Au\u0161vic, govori nam o takvim iskustvima, koja je pre\u017eiveo zahvaljuju\u0107i svom otkri\u0107u da postoji ne\u0161to \u0161to nacisti\u010dki \u010duvari ne mogu da kontroli\u0161u, a to je stav koji je on zauzimao u pogledu svojih patnji. Oni nisu mogli da mu narede kako \u0107e da tuma\u010di njihove postupke i da reaguje na njih (unutra, u sebi). Frankl je shvatio da \u0107e poludeti ako ne bude na\u0161ao smisao patnji koje pro\u017eivljava. Odlu\u010dio je da \u017eivi prema principu : \u00abOvaj \u017eivot znamo i do\u017eivljavamo samo kroz smisao ili zna\u010daj percepcije koji mu pridajemo.\u00bb U tome je na\u0161a sloboda koju nam niko ne mo\u017ee oduzeti. Na\u0161 odgovor \u2013 na\u0161a odgovornost.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eete ceo \u017eivot da nosite strah i ogor\u010denost u sebi, mo\u017eete da se zatvorite i u\u010daurite, da na taj na\u010din dozvolite agresoru da uni\u0161ti i ostatak va\u0161eg \u017eivota i ako nije prisutan, \u010dak i ako je mrtav. Va\u0161 odgovor je va\u0161a odgovornost. A mo\u017eete da izaberete i da se oslobodite tih bolnih emocija i otvorite prema \u017eivotu, \u010dak i ako u njemu postoje i ljudi poput onih koji su vas povredili. Znamo za izreku \u00abKoga ujede zmija i gu\u0161tera se boji\u00bb, ali znamo i to da su gu\u0161teri bezopasni (gotovo svi). Onaj koji se boji gu\u0161tera izabrao je svoj odgovor, i odgovoran je za svoj strah. Odgovoran je za to \u0161to \u0107e, mo\u017eda, provesti \u017eivot \u00abizme\u0111u \u010detri zida\u00bb jer napolju, u prirodi, ima gu\u0161tera. Otrov zmije \u0107e, zbog njegovog odgovora, ceo \u017eivot da ga truje. Sami stvaramo svoj do\u017eivljaj sveta biraju\u0107i odgovore. Odgovorni smo za svoj do\u017eivljaj sveta,<\/strong> hteli mi to ili ne. Tako stoje stvari. Ako niste mogli da izaberete bolji odgovor na povredu kad ste bili dete, mo\u017eete sada kao odrasla osoba. Sada ste odgovorniji. Lepeza va\u0161ih mogu\u0107ih odgovora je \u0161ira. Sloboda izbora izme\u0111u razli\u010ditih odgovora je ve\u0107a. Va\u0161e je da izaberete odgovor koji vam pobolj\u0161ava \u017eivot. Odgovorni ste. Osim ako nemate neku te\u0161ku bolest ili povredu mozga koja vam onemogu\u0107ava da mislite i da birate svoj odgovor. Ako ste bili \u017ertva, niste krivi, ali ste odgovorni. Ako nakon povrede i dalje ostajete \u017ertva, a sposobni ste za druga\u010diji odgovor, odgovorni ste za to. Ako to ne prihvatite, osta\u0107ete \u017ertva. Va\u0161a stvarnost je proizvod va\u0161e percepcije, na\u010dina na koji tuma\u010dite i do\u017eivljavate stvarnost.<\/strong>To je va\u0161 odgovor, va\u0161a mo\u0107 izbora, va\u0161a odgovornost.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dobar \u010dovek, dakle, shvata i prihvata da je odgovoran za sopstvenu percepciju sebe i sveta, kao i za odgovore koje daju reaguju\u0107i na stvarnost.<\/strong> On se ne vadi na druge. Priznaje sopstvene doprinose i dobrom i lo\u0161em \u0161to mu se de\u0161ava u \u017eivotu. To mu daje mo\u0107, jer uzrok zbivanja stavlja na pravo mesto \u2013 u sebe. Tu, u sebi, mo\u017ee da napravi najve\u0107e promene i time najvi\u0161e doprinese svom psiholo\u0161ko-emotivnom plusu.<\/p>\n\n\n\n

Za \u0161ta je sve odgovoran dobar \u010dovek? Spisak njegovih odgovornosti nije mali, i nije lako odgovoriti na sve ove \u017eivotne zadatke. Da, dobar \u010dovek ima zadatke koje mu postavlja ljudska priroda, i neispunjavanje tih zadataka vodi do nedostatka ili gubitka samopo\u0161tovanja, a time i onoga \u0161to zovemo \u00abpsihi\u010dko zdravlje\u00bb. <\/strong>Samopo\u0161tovanje se, pred sobom, (zato se to i zove samo-po\u0161tovanje), zaslu\u017euje ispunjavanjem odgovornosti koje imamo prema sopstvenim potencijalima, potencijalima ugra\u0111enim u na\u0161u ljudsku prirodu.<\/p>\n\n\n\n

Dobar \u010dovek je odgovoran za:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

  1. Sopstvenu percepciju<\/strong> sveta, drugih ljudi. Za svoja tuma\u010denja stvarnosti<\/strong> i sliku sveta koju stvara na osnovu tih tuma\u010denja.<\/li>
  2. Stvaranje predstave o sebi<\/strong>, svojim potencijalima, dobroti, osobinama.<\/li>
  3. Odgovore koje daje<\/strong> i posledice koje iz tih odgovora proizilaze.<\/li>
  4. Ostvarivanje sopstvenih potencijala<\/strong>.<\/li>
  5. O\u010duvanje svog zdravlja<\/strong><\/li>
  6. Odnose sa drugim ljudima<\/strong><\/li>
  7. Svoj odnos prema planeti<\/strong> na kojoj \u017eivi i \u017eivim bi\u0107ima, \u010dove\u010danstvu, naciji, dru\u0161tvu<\/strong>.<\/li><\/ol>\n\n\n\n

    Psiholo\u0161ka je \u010dinjenica da <\/strong>sve \u0161to \u010dovek \u010dini drugima \u010dini i sebi<\/strong>. Ona se zasniva na uro\u0111enom potencijalu \u010doveka za empatiju i identifikaciju sa svim \u017eivim bi\u0107ima, o kojoj smo ve\u0107 govorili. Iz ove duboke psiholo\u0161ke istine izvire i druga: <\/strong>sve \u0161to \u010dovek \u010dini sebi, \u010dini i drugima<\/strong> (posebno onima koji su mu bliski). Mo\u017eda vam ovo zvu\u010di misti\u010dno i religiozno, ali zasniva se na saznanjima koja nisu proistekla ni iz mistike, ni iz religije. Granica izme\u0111u \u00abJa\u00bb i \u00abTi\u00bb je, u su\u0161tini, iluzija. Onaj najdublji deo \u010doveka, koliko god bio prikriven i zatrpan socijalnim deformacijama i istisnut iz svesti, reaguje empatijom i identifikacijom sa svim \u017eivim. <\/strong>Mo\u017eemo da \u00abotupimo\u00bb ili \u00aboguglamo\u00bb koliko god ho\u0107emo, ali taj deo nas se ne mo\u017ee odstraniti iz na\u0161e ljudske prirode, i ogre\u0161enje o njega nas, bili svesni toga ili ne, uvek skupo ko\u0161ta. Duboko u sebi imamo ugra\u0111en \u00abstandard\u00bb, <\/strong>\u00abLik Oca svoga\u00bb, \u00abpotencijal ljudske prirode\u00bb, \u00abmoralni zakon\u00bb\u2026kako god to zvali i kojem god izvoru ga pripisivali i kako god ga tuma\u010dili. \u00abTo\u00bb postoji, i svako udaljavanje od \u00abtoga\u00bb ima veliku cenu \u2013 emotivno-psiholo\u0161ko-duhovni minus, ili patnju.<\/p>\n\n\n\n

    Uro\u0111ena osobina \u010doveka da se nesvesno identifikuje sa drugom osobom mo\u017ee se jasno videti i preko mernih instrumenata. Vi\u0161e puta smo to demonstrirali vode\u0107i seminare iz biofidbeka i ve\u0161tina samoregulacije. Ako priklju\u010dimo dve osobe na poligraf, i merimo im reakciju ko\u017ee, ili psihogalvanski refleks ko\u017ee koji pokazuje nivo psihofiziolo\u0161kog uzbu\u0111enja, mo\u017eemo jasno uo\u010diti jednu tendenciju. Kada dve osobe sede u istoj prostoriji, odvojene su, ne \u010duju jedna drugu, i ne vide rezultate na ekranu kompjutera one druge osobe, mo\u017eemo primetiti da, ipak, me\u0111usobno reaguju fiziolo\u0161ki. Ako raste napetost jedne osobe, momentalno raste i napetost druge. Bez obzira na to \u0161to se ne vide i ne \u010duju. Kada se vide i \u010duju reakcija je jo\u0161 sna\u017enija. Ljudi uvek reaguju na stanje osoba oko njih, bili toga svesni ili ne. Mozak mo\u017ee da blokira pristup tih informacija svesti, ali to ne menja \u010dinjenicu da se reakcije de\u0161avaju u na\u0161em telu. Svako uti\u010de na svakoga, \u010dak i kada ne govori ni\u0161ta i ne ispoljava svoje stanje u pona\u0161anju. Egzaktno se mo\u017ee pokazati da ono \u0161to \u010dinimo drugima \u010dinimo i sebi, kao i to da ono \u0161to \u010dinimo sebi \u010dinimo i drugima. Nerazumevanje tog zakona \u010desto je kod osoba koje smatraju da nije va\u017eno da li vole sebe, va\u017eno je da vole druge (decu, partnera) i da im pru\u017eaju ljubav. Oni nisu svesni \u010dinjenice da, ne vole\u0107i sebe, ne vode\u0107i ra\u010duna o sebi, to \u010dine i osobama koje vole. Sa jedne strane psiholo\u0161ki, jer optere\u0107uju osobe koje vole krivicom, brigom za njih, ljutnjom (zato \u0161to ne vole sebe, a oni su objekt ljubavi onih koji ih vole \u2013 dakle, ne vole osobu koju vole oni koji je vole \u2013 sebe same), i fiziolo\u0161ki, jer se lo\u0161a ose\u0107anja direktno prenose sa osobe na osobu, posebno ako su bliske.<\/p>\n\n\n\n

    Naravno, nije udaljavanje od ugra\u0111enih standarda jedini izvor patnje za \u010doveka. Spolja\u0161nji svet mu mo\u017ee doneti mnogo patnje. Ali, odstupanje od standarda dobrog \u010doveka je minus, \u00abgreh\u00bb i patnja koju \u010dovek bira sam, i time najvi\u0161e gubi svoje samo-po\u0161tovanje i psihi\u010dko \u00abzdravlje\u00bb. Da bi se za\u0161titila od spolja\u0161njih izvora patnje, ljudska bi\u0107a \u010desto biraju da izdaju sopstvene prirodne potencijale, odbrane se samoobmanama i zadr\u017ee takve \u00abolak\u0161avaju\u0107e\u00bb mehanizme samoza\u0161tite. Me\u0111utim, cena izdaje sebe je mnogo ve\u0107a od bola koji nam zadaje spolja\u0161nji svet. Ako \u010dovek toga nije svestan, a \u010desto nije, onda svoje odluke i izbore zasniva na pogre\u0161nim kalkulacijama, pogre\u0161nim psiholo\u0161ko-matemati\u010dkim formulama. Priroda, ili Bog, ili vanzemaljci\u2026ko god da nas je stvorio, dali su nam sposobnost da se branimo i na takav na\u010din. Dali su nam, kao potencijal, ipsiholo\u0161ke odbrambene mehanizme. I ti mehanizmi nisu problem sami po sebi. Problem le\u017ei u tome \u0161to ih \u010dovek zloupotrebljava tako \u0161to ih ne koristi samo u slu\u010daju nu\u017ede, ve\u0107 i onda kada mu nisu neophodni<\/strong>, jer mu je tako lak\u0161e. Jeste lak\u0161e, ali je i skuplje.Rade\u0107i ono \u0161to im je lak\u0161e, ljudi ne razvijaju svoje potencijale i ne postaju ono \u0161to bi mogli biti, \u0161to bi morali biti(jer su predodre\u0111eni svojim potencijalima), ako \u017eele da po\u0161tuju sebe i budu zadovoljni i ispunjeni. Odgovor na \u017eivot \u00ablak\u0161e mi je tako\u00bb nije dobar odgovor, nije odgovoran.Zapravo, kad saberemo i oduzmemo psiholo\u0161ke pluseve i minuse, nije te\u0161ko da zaklju\u010dimo da tako \u010dak nije ni lak\u0161e. Naprotiv, te\u017ee je. Matematika je pogre\u0161na. Biti dobar \u010dovek je i lak\u0161e i isplatljivije, ako se meri psiholo\u0161ko matemati\u010dkim merama.<\/p>\n\n\n\n

    Dali smo spisak odogovornosti dobrog \u010doveka, pa \u0107emo i pojasniti \u00abstavke\u00bb iz njega.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    a. Odgovornost za sopstvenu percepciju<\/strong>. Kako je to \u010dovek odgovoran za sopstvenu percepciju sveta, drugih ljudi. Za svoja tuma\u010denja stvarnosti i sliku sveta koju stvara na osnovu tih tuma\u010denja?<\/p>\n\n\n\n

    Ljudi najvi\u0161e vole da budu u pravu.<\/strong> Jedna od dominantnih ljudskih osobina je to da ne tra\u017ee istinu, ve\u0107 da pre te\u017ee da zadovolje potrebu za potvr\u0111ivanjem svog na\u010dina razmi\u0161ljanja, bilo ono ispravno ili ne. <\/strong>Iz tog razloga, ve\u0107ina ljudi traga za ljudima ili informacijama koje \u0107e potvrditi ono \u0161to oni misle o \u017eivotu, ljudskoj prirodi i odnosima, \u017eivotnim principima. Tragaju za onim \u0161to \u0107e potvrditi njihove zaklju\u010dke i sliku sveta, bez obzira na to da li se ti zaklju\u010dci zasnivaju na \u010dinjenicama ili ne. Potvr\u0111ivanje njihove slike sveta ih ute\u0161i, jer \u010duju ono \u0161to im prija i \u0161to im daje potvrdu da su u pravu ako nastave da \u017eive onako kako su \u017eiveli i do tada. Na taj na\u010din, uskra\u0107uju sebi mogu\u0107nost za sticanje onih znanja koja bi izmenila njihove nerealne predstave o \u017eivotu i pomogla ima da stvore efikasne strategije za ostvarivanje svojih ciljeva. Ali, imaju i veliku, mada nezdravu, korist. Kada ne\u0161to ne zna\u0161, kada ne\u010dega nisi svestan, ne mo\u017ee\u0161 ni da ga promeni\u0161 ali, ne mora\u0161 ni da preuzme\u0161 odgovornost za to. Neznanje osloba\u0111a od odgovornosti. Onaj koji je svestan \u017eivotnih principa, i toga da ih kr\u0161i, morao bi sebi u lice da prizna da svesno, namerno uni\u0161tava sopstveni \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n

    Naravno, neznanje nas osloba\u0111a odgovornosti pred na\u0161om sve\u0161\u0107u, ali ne i pred \u017eivotom. \u017divot ne priznaju olak\u0161avaju\u0107e okolnosti. Nepoznavanje \u017eivotnih zakona, kao i u pravnom sistemu, ne osloba\u0111a nas od kazne.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Iracionalne predstave i uverenja o \u017eivotu i \u017eivotnim pravilima, odnosima izme\u0111u ljudi, o sebi, ljudskoj prirodi, osnovni su razlog neuspeha i \u017eivotnih minusa \u2013 psiholo\u0161kih problema. One su, zapravo, polazna ta\u010dka neuspeha. \u201eAko sedne\u0161 u pogre\u0161an voz, svaka ti je stanica pogre\u0161na\u201c, ka\u017ee jedna izreka. P<\/strong>o\u0111emo li od pogre\u0161ne polazne pretpostavke, kasnije mo\u017eemo sve da radimo ispravno, ali \u0107e rezultat ipak biti negativan. <\/strong>Recimo, imamo paranoju, pa verujemo da je ceo svet protiv nas. Mo\u017eemo se zabarikadirati u stan, staviti oko sebe stotine brava, izbegavati kontakte sa ljudima\u2026Ta pona\u0161anja nisu ni malo luda. Naprotiv, potpuno su razumna ako je po\u010detna pretpostavka istinita. Pa ko se ne bi zabarikadirao u poku\u0161aju da se za\u0161titi kad je ceo svet stvarno protiv njega!? Sve je normalno i ispravno, osim po\u010detne pretpostavke. Rezultat je, naravno, bolest. Kako da znamo da su neke na\u0161e predstave i uverenja iracionalni? \u0160ta su to iracionalne predstave i uverenja? Iracionalne predstave su one predstave koje ne dovode do uspeha. Iracionalne predstave su ona uverenja o \u017eivotu i \u017eivotnim istinama koje, kao poruke, \u0161aljemo sebi i drugima, a koje nas spre\u010davaju da se emotivno, intelektualno i duhovno razvijamo. Ako ose\u0107ate da stagnirate u nekoj oblasti \u017eivota, budite sigurni da iza toga stoji neka iracionalna predstava, i poku\u0161ajte da je otkrijete. Stagnacija ili nazadovanje su znaci za raspoznavanje iracionalnih uverenja. Za\u0161to to tvrdimo? \u017divot je ono \u0161to jeste. U svemu postoje neke pravilnosti, i \u0161to ih jasnije vidimo, bolje \u0107emo usmeriti svoje aktivnosti na prilago\u0111avanju \u017eivotnim pravilima. Nerealne predstave o \u017eivotu vode do pogre\u0161nih akcija, pogre\u0161ne akcije do neuspeha, neuspeh do smanjenog samopo\u0161tovanja, smanjeno samopo\u0161tovanje do emotivnih problema, emotivni problemi do stagnacije u razvoju\u2026Tako se stvara za\u010darani krug neuspeha \u2013 \u017eivotni scenario gubitnika. Sa poge\u0161nom percepcijom sveta koju podsti\u010du iracionalna uverenja \u010dovek ne mo\u017ee adekvatno da odgovori zahtevima \u017eivota \u2013 postaje neodgovoran.<\/p>\n\n\n\n

    Po\u010detak i kraj tog za\u010daranog kruga su iracionalni stavovi, mi\u0161ljenja, i vrednosti koje imamo, a koji nisu uskla\u0111eni sa onim \u0161to \u017eivot realno jeste. Iracionalna uverenja se ne raspr\u0161uju sa neuspehom. Neuspeh ih u\u010dvr\u0161\u0107uje i stvara se negativan sklop naviknutih odgovora koji se uklju\u010duje kada se susretnemo sa nekom stresnom situacijom. Tada koristimo naviknuti, stereotipan na\u010din re\u0161avanja problema i \u017eivotnih pritisaka. Iracionalne predstave o \u017eivotu, ljubavi, braku, uspehu\u2026predrasude o tome ko smo, \u0161ta smo, \u0161ta je \u010dovek, kako funkcioni\u0161e ljudska priroda\u2026uglavnom pokupimo od onih koji su nas odgajali. To je ono \u0161to smo videli, \u010duli i iskusili, na\u010dini koje su nam pokazali na\u0161i vaspita\u010di, i koje i mi, nesvesno, koristimo u na\u0161em kasnijem \u017eivotu kada se suo\u010dimo sa problemima, \u010dak i onda kada nam to ne poma\u017ee u re\u0161avanju problema i ne podsti\u010de na\u0161 razvoj. Na povr\u0161ini, ti na\u010dini gledanja na \u017eivot i na\u010dini izla\u017eenja na kraj sa \u017eivotnim te\u0161ko\u0107ama mogu, po nekad, delovati kao prikladni, ali, na du\u017ee staze, oni imaju negativne posledice po nas. Iako nam ti kontraproduktivni na\u010dini mi\u0161ljenja mogu povremeno pru\u017eati sigurnost kroz iluziju da poznajemo \u017eivot i da imamo oru\u0111a za predvi\u0111anje u svojim rukama, na du\u017ee staze oni nas obogaljuju. Mogu nas dovesti do toga da podcenjujemo sebe ili da, pak, kao odbrambenu reakciju od gubitka samopo\u0161tovanja, upotrebimo degradaciju drugih i isticanje la\u017ene slike o vlastitom savr\u0161enstvu.<\/p>\n\n\n\n

    Ako vas drugi \u010desto upozoravaju na va\u0161u nerealnost i neprikladnost pona\u0161anja, a vi se tvrdoglavo dr\u017eite toga, i jo\u0161 stagnirate u izvesnim podru\u010djima \u017eivota, imate dovoljan razlog da, iskreno prema sebi, razmislite o svojim uverenjima. Razmislite o tome od koga ste pokupili ta uverenja. Da li su oni od kojih ste ih preuzeli uspe\u0161ni u toj oblasti \u017eivota za koju je vezano neko va\u0161e uverenje? Ili ste ih mo\u017eda stvorili sami, brane\u0107i se od stvarnosti i bolnih emocija, ne razvijaju\u0107i dalje svoje bazi\u010dne sposobnosti za obradu tih emocija.<\/p>\n\n\n\n

    Na\u0161a uverenja su nao\u010dare kroz koje posmatramo svet. Ako stavite nao\u010dare sa ru\u017ei\u010dastim staklom, sve \u0107ete videti ru\u017ei\u010dasto. Ako vam je staklo crno, sve \u0107ete videti zatamnjeno. Razlika izme\u0111u uverenja i nao\u010dara je u tome \u0161to znamo da nosimo nao\u010dare i da one boje sliku koja dolazi do oka, a za na\u0161a uverenja mislimo da daju pravi odraz stvarnosti. U tome le\u017ei velika opasnost. Na\u0161a stvarnost odre\u0111ena je na\u0161im tuma\u010denjem stvarnosti, na\u0161om percepcijom. <\/strong>Mi odre\u0111ujemo svoju percepciju i odgovorni smo za nju.Isti doga\u0111aj mo\u017ee imati sasvim razli\u010dito zna\u010denje za razli\u010dite ljude. Svoja uverenja moramo testirati da bismo videli da li je na\u0161 do\u017eivljaj stvarnosti takav da nam daje pravi smer za akciju koja \u0107e nas dovesti do ostvarivanja \u017eeljenih ciljeva.<\/p>\n\n\n\n

    Na \u017ealost, na\u0161e \u00abnao\u010dare\u00bb kroz koji gledamo na svet, na\u0161a uverenja, naj\u010de\u0161\u0107e sna\u017eno iskrivljuju sliku kada gledamo sami sebe<\/strong>. Najve\u0107e probleme nam stvara ono \u0161to mi zovemo \u00ab\u010dvrsta uverenja\u00bb. Umesto da donesu neku konstruktivnu \u017eivotnu odluku koja bi im pobolj\u0161ala \u017eivot, ljudi na njeno mesto postavljaju neka \u010dvrsta uverenja koja su negativna i koja toliko boje opa\u017eanje i mi\u0161ljenje da postaju njegov sastavni i nepromenjivi deo. \u010cvrsto ube\u0111enje paranoika je da je svet protiv njega. Sve \u0161to se de\u0161ava tuma\u010di\u0107e u skladu sa tim uverenjem. U ljubaznom postupku tra\u017ei\u0107e skrivenu nameru, name\u0161taljku, odvla\u010denje njegove pa\u017enje\u2026\u010cvrsta uverenja su ne\u0161to \u0161to smatrate ta\u010dnim i istinitim i uop\u0161te to ne dovodite u pitanje, ne proveravate. Ako su ta \u010dvrsta uverenja negativna, mogu vam uni\u0161titi \u017eivot. To su ograni\u010davaju\u0107a uverenja.<\/strong> \u010cesto ih niste ni svesni, zato \u0161to ih tako dugo imate, pa ste se navikli na njih i vi\u0161e ih ni ne prime\u0107ujete, a ona vas polako i podmuklo truju i podrivaju sve va\u0161e napore da uspete u \u017eivotu. Ona boje va\u0161u sliku sveta.<\/p>\n\n\n\n

    Ono \u0161to isti\u010demo u O.L.I. metodu je da su i uverenja proizvodi bazi\u010dnih sposobnosti za obradu emocija. Ne \u017eelimo da stvorimo i sami jedno pogre\u0161no uverenje kada je psihoterapija u pitanju \u2013 uverenje da je psihoterapijski proces baziran uglavnom na prepoznavanju i otklanjanju pogre\u0161nih uverenja. Ljudi stvaraju i odr\u017eavaju iracionalna uverenja jer im nedostaju odre\u0111ene sposobnosti.<\/strong> Sposobnosti testiranja realnosti, tolerancije na frustraciju, tolerancije na ambivalenciju, sposobnost odlaganja\u2026i druge bazi\u010dne sposobnosti za obradu emocija. Defekti u bazi\u010dnim sposobnostima za obradu emocija odr\u017eavaju iracionalna uverenja. Zato je tako te\u0161ko \u201erazuveriti\u201c ljude logi\u010dkim i racionalnim argumentima. Osoba sa nerazvijonom sposobno\u0161\u0107u za neutralizaciju ne\u0107e ni da misli, ona \u0107e reagovati \u201einstiktivno\u201c, a potom, eventualno, racionalizovati svoje impulsivno pona\u0161anje kao \u201espontanost\u201c, \u201eiskrenost\u201c ili \u201eborbu za pravdu\u201c. Ne\u0107e mentalizovati, razumeti motive, ni svoje ni tu\u0111e. Ljudi sa problemima celovitosti objekta \u0107e stvarati crno-bela uverenja, ne\u0107e videti ljude i pojave kao celine, sa pozitivnim i negativnim aspektima (to zna\u010di da ne\u0107e videti ljude, ve\u0107 \u201eparcijalne objekte\u201c)\u2026 Kada osoba i otkrije svoja iracionalna uverenja, kada shvati njihovu neadekvatnost i detruktivnu ulogu u njenom \u017eivotu, to jo\u0161 ne zna\u010di da \u0107e do\u0107i do promene. Za promenu je, uglavnom, potrebno ne\u0161to vi\u0161e. Razvoj sposobnosti koje \u0107e podr\u017eati nova, istinitija i adaptibilnija uverenja.<\/strong> \u201eBez alata nema ni zanata\u201d. Bez razvoja sposobnosti nema promene. Promena uverenja je samo po\u010detak.<\/p>\n\n\n\n

    b. Odgovornost za stvaranje predstave o sebi<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

    \u00abNiko ne mo\u017ee da vas bez va\u0161eg pristanka<\/em><\/p>\n\n\n\n

    natera da se ose\u0107ate manje vrednim\u00bb (Eleonora Ruzvelt)<\/em><\/p>\n\n\n\n

    \u00abSvaki \u010dovek udara na sebe pe\u010dat sopstvene vrednosti\u2026<\/em><\/p>\n\n\n\n

    \u010dovek \u010dini sebe velikim ili malim po svojoj volji.\u00bb (J.C.F. Fon \u0160iler)<\/em><\/p>\n\n\n\n

    Li\u010dnost \u010doveka formira se pod uticajem razli\u010ditih faktora koje grubo mo\u017eemo podeliti na spolja\u0161nje i unutra\u0161nje (setimo se da granica izme\u0111u spolja\u0161njeg i unutra\u0161njeg nije tako \u010dvrsta kao \u0161to izgleda). Na\u0161u predstavu o sebi formiramo pod uticajem spolja\u0161njih faktora \u2013 doga\u0111aja i iskustava, pozitivnih i negativnih, koji su ostavili utisak na nas i uticali na formiranje na\u0161e predstave o sebi i svetu. Nisu svi doga\u0111aji i iskustva podjednako va\u017eni za formiranje predstave o sebi. U O.L.I. metodu tragamo za onim najva\u017enijim, klju\u010dnim do\u017eivljajima i iskustvima koji su ostavili zna\u010dajan trag na li\u010dnost vaspitanika. Nazva\u0107emo ih odsudnim trenucima<\/strong>. To su oni trenuci u vremenu koji se jasno isti\u010du u va\u0161em se\u0107anju i na osnovu kojih ste vi izveli neke klju\u010dne zaklju\u010dke o sebi i svetu. Pravimo bezbroj izbora u \u017eivotu. Ali, nisu svi izbori podjednako va\u017eni i nisu podjednako uticali na na\u0161 \u017eivot. Zato tragamo za onim najva\u017enijim izborima koje smo napravili u odre\u0111enim periodima svog \u017eivota. Zva\u0107emo ih odlu\u010duju\u0107i izbori<\/strong>. Kao i odsudni trenuci, i ovi malobrojni odlu\u010duju\u0107i izbori mogu da nas nau\u010de mnogo o tome ko smo i kako smo to postali. Uz odsudne trenutke i odlu\u010duju\u0107e izbore sreli smo se sa malim brojem ljudi koji su zna\u010dajno uticali na to kako smo se formirali, u pozitivnom ili negativnom smislu. Zva\u0107emo ih centralnim ljudima.<\/strong> Identifikovanje tih ljudi i uloge koju su odigrali u formiranju na\u0161e li\u010dne istine i predstave o sebi bi\u0107e klju\u010dni element ostvarivanja kontrole nad na\u0161im budu\u0107im kvalitetom \u017eivota (Ideju o ciljanom traganju za odsudnim trenucima, odlu\u010duju\u0107im izborima i centralnim ljudima prona\u0161li smo u radu psihologa Filipa Mekgroa (2003) i, uz izvesne modifikacije, koristimo je u O.L.I. metodu kao proceduru koja zamenjuje psihoanaliti\u010dke slobodne asocijacije ciljanim asocijacijama i \u201cdoma\u0107im zadacima\u201d-protokolima za samoistra\u017eivanje.). Naravno, ne mislimo da se sve \u0161to je potrebno da klijent spozna o sebi mo\u017ee posti\u0107i na ovakav na\u010din. Mnogo toga \u0161to je uticalo na formiranje ne\u010dije slike o sebi i svetu nisu neki posebno doga\u0111aji, ve\u0107 op\u0161ta atmosfera u kojoj je odrastao (doga\u0111aji su, \u010desto, samo tipi\u010dni uzorci stvarnosti koji odslikavaju atmosferu). Do mnogih nesvesnih sadr\u017eaja se ne mo\u017ee do\u0107i na taj na\u010din. Posebno do onih koji se odnose na preverbalnu fazu razvoja osobe. Ipak, ciljanim asocijacijama i protokolima koji podsti\u010du samoistra\u017eivanje mo\u017ee se dobiti dosta korisnog materijala i podsta\u0107i aktivnost klijenata izme\u0111u psihoterapijskih seansi.<\/p>\n\n\n\n

    Ne zaboravimo to da \u010dovek ne reaguje na spolja\u0161nje doga\u0111aje, ve\u0107 na svoju percepciju tih spolja\u0161njih faktora i na svoje tuma\u010denje doga\u0111aja. Na spolja\u0161nje faktore koji uti\u010du na na\u0161u sliku o sebi mo\u017eemo da uti\u010demo mnogo manje nego na unutra\u0161nje \u2013 na vlastitu percepciju i tuma\u010denje stvarnosti. Samim tim, odgovorniji smo za ono \u0161to je vi\u0161e u na\u0161oj mo\u0107i \u2013 za vlastitu percepciju i tuma\u010denja stvarnosti na osnovu kojih gradimo sliku o sebi.<\/p>\n\n\n\n

    O.L.I. metod je saznajna procedura koja je usmerena na to da pomogne osobi da prona\u0111e pogre\u0161ne informacije o sebi, drugima i svetu, koje su izvor njene pogre\u0161ne slike o sebi. Spoznaje koje mo\u017eemo dobiti o sebi mogu nam omogu\u0107iti da napravimo bolje izbore u budu\u0107nosti. Mogu nam dati mogu\u0107nost izbora da na\u0161a pro\u0161lost ne upravlja vi\u0161e na\u0161om budu\u0107no\u0161\u0107u i ve\u0107u slobodu od uticaja spolja\u0161njih faktora na formiranje na\u0161e slike o sebi. Da bismo mogli da uti\u010demo na na\u0161e unutra\u0161nje faktore \u2013 na na\u0161u percepciju, tuma\u010denja i uverenja, potrebno je da dobro upoznamo tipi\u010dne na\u010dine na koji opa\u017eamo, tuma\u010dimo i usvajamo informacije iz spolja\u0161njeg sveta. Analiza tipi\u010dnog na\u010dina percepcije i tuma\u010denja stvarnosti je klju\u010dna za O.L.I. metod. <\/strong>Me\u0111utim, ne \u017eelimo da stvorimo pogre\u0161nu prestavu da O.L.I. psihoterapija spada u grupu kognitivnih terapija. Kognitivna komponenta je jedan od sastavnih delova O.L.I. metoda, ali nije sve.Kod mnogih klijenata to nije dovoljno. Uvid ne dovodi do promene. \u010cesto se sr\u017e promene zasniva na odnosu terapeuta i klijenta, na stvaranju nove atmosfere u kojoj \u0107e klijent druga\u010dije do\u017eiveti sebe, na stvaranju novog, druga\u010dijeg odnosa (u kojem su uvidi deo promene, ali ne i osnova), nove zna\u010dajne osobe, ili \u201eobjekta\u201d i \u201eobjektnog odnosa\u201d kroz koji \u0107e osoba razviti bazi\u010dne sposobnosti za obradu emocija koje nije mogla da razvije sa primarnim objektima.<\/p>\n\n\n\n

    \u010cak i kada bi bilo mogu\u0107e da dva razli\u010dita \u010doveka imaju potpuno iste spolja\u0161nje faktore, da do\u017eive u \u017eivotu potpuno iste odsudne trenutke, odlu\u010duju\u0107e izbore i da imaju iste centralne ljude, oni bi dali razli\u010dite odgovore na te situacije, razli\u010dito bi ih opa\u017eali, tuma\u010dili i razli\u010dito reagovali, \u0161to bi dovelo do dve razli\u010dite predstave o sebi. Unutra\u0161nji faktori obuhvataju stvari koje<\/strong>govorimo sami sebi, stvari o sebi u koje verujemo, sve unutra\u0161nje dijaloge koji oblikuju na\u0161u predstavu o sebi, na\u010dine na koji obra\u0111ujemo sopstvene emocije i na osnovu toga kreiramo sliku o sebi i drugima. <\/strong>Ovi unutra\u0161nji faktori nose u sebi sadr\u017eaje na\u0161e li\u010dne istine. O unutra\u0161njim faktorima je najbolje da mislimo kao o pona\u0161anju<\/em>, na\u010dinu na koji se pona\u0161amo iznutra. Pona\u0161anje je, po definiciji, ne\u0161to \u0161to se mo\u017ee posmatrati. Na\u0161e unutra\u0161nje pona\u0161anje vidljivo je samo nama. I u na\u0161em unutra\u0161njem pona\u0161anju mi pravimo izbore: ili pu\u0161tamo da nas voda nosi, ili se borimo za ono \u0161to \u017eelimo i zaslu\u017eujemo. U svom umu stvaramo predstavu o sebi i \u017eivimo u skladu sa njom. Po\u0161to je stvaramo, odgovorni smo za na\u0161u predstavu o sebi jer, ako smo u stanju da je stvaramo, mo\u017eemo i da je menjamo. Ako verujete da ste inferiorni, bi\u0107ete inferiorni. \u017dive\u0107ete u skladu sa svojom predstavom o sebi. Imamo predstavu o sebi, i zadatak nam je da saznamo kako smo je stekli. Ona se nije prosto desila. Moramo biti spremni da ostavimo iza sebe neke dugove\u010dne i sna\u017ene inercije u svom \u017eivotu. Rezultat toga treba da bude da krenemo da uti\u010demo na svoje spolja\u0161nje i unutra\u0161nje faktore, a ne oni na nas. O.L.I. metod nudi preciznu i razra\u0111enu proceduru usmerenu ka razumevanju perceptivnih mehanizama klijenta, pronala\u017eenju \u201cgre\u0161aka\u201d u tim mehanizmima opa\u017eanja i tuma\u010denja stvarnosti. Cilj tog saznajnog procesa je O.L.I. : O<\/strong>tklanjanje L<\/strong>a\u017enih I<\/strong>nformacija i O<\/strong>tkrivanje L<\/strong>i\u010dne I<\/strong>stine.<\/p>\n\n\n\n

    c. Odgovornost za odgovore koje daje i posledice koje iz tih odgovora proizilaze.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

    \u201eBo\u017ee, daj mi snage<\/em><\/p>\n\n\n\n

    da prihvatim ono \u0161to ne mogu da promenim,<\/em><\/p>\n\n\n\n

    hrabrosti da promenim ono \u0161to mogu<\/em><\/p>\n\n\n\n

    i mudrosti da to dvoje razlikujem.\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n

    Dobar \u010dovek je svestan uzro\u010dno posledi\u010dnih odnosa. Ne izbegava da ih uo\u010di i prihvati. Ne istiskuje iz svesti \u010dinjenicu da je on, to jest njegovo pona\u0161anje, uzrok odre\u0111enih posledica, i dobrih i lo\u0161ih. Svestan je \u017eivotne \u010dinjenice da <\/strong>biraju\u0107i pona\u0161anje, \u010dovek bira i posledice.<\/strong> Svestan je sopstvene slobode izbora, kao i toga da je njegov \u017eivot rezultat svih njegovih izbora. Za sopstvene lo\u0161e izbore ne optu\u017euje druge. Spreman je da \u00abplati cenu\u00bb i ispravi posledice svojih lo\u0161ih izbora. Dobar \u010dovek nije sklon gri\u017ei savesti, be\u017eanju od nje i paralizi stvarne odgovornosti koju gri\u017ea savesti obi\u010dno izaziva. Umesto gri\u017ee savesti, on ose\u0107a tugu zbog sopstvenih lo\u0161ih izbora i te\u017ei da povrati svoja dobra ose\u0107anja i samopo\u0161tovanje psiholo\u0161kim mehanizmom \u00abreparacije\u00bb, potrebom za delanjem koje bi poravilo \u00ab\u0161tetu\u00bb. Ume da razlikuje \u0161ta jeste, a \u0161ta nije pod njegovom kontrolom. Ima unutra\u0161nji centar kontrole, ali ne pripisuje sebi odgovornost za ishode koje ne mo\u017ee da kontroli\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

    Dobar \u010dovek ima u sebi dobra ose\u0107anja, i te\u017ei da ih zadr\u017ei. Ako \u010dini ne\u0161to \u0161to izaziva posledice koje naru\u0161avaju njegova dobra ose\u0107anja, on ne la\u017ee sebe, ne izbegava istinu koja mu je neprijatna. Svestan je toga da \u010dovek ne mo\u017ee da promeni ono \u0161to ne prepoznaje i ne priznaje. Suo\u010dava se sa svojim gre\u0161kama, neadekvatnim odgovorima-neodgovornostima, i ima volju da u\u010dini ono \u0161to je u njegovoj mo\u0107i da popravi \u00ab\u0161tetu\u00bb i povrati svoja dobra ose\u0107anja. Njegova savest nije progoniteljska, ne \u00abgrize\u00bb ga. Dobar \u010dovek voli sebe, i svoja dobra ose\u0107anja, i te\u017ei da promeni u sebi i svom pona\u0161anju ono \u0161to naru\u0161ava njegovu pozitivnu predstavu o sebi i to da se \u00abdobro ose\u0107a u sopstvenoj ko\u017ei\u00bb. Dobar \u010dovek je sposoban i spreman da opra\u0161ta i sebi i drugima. <\/strong>On nije \u201esudija\u201c niti \u201etu\u017eilac\u201c, ne tra\u017ei \u201ekrivce\u201c niti \u201ezlo\u010dince\u201c u sebi i drugima, \u201esve \u0161to je ljudsko nije mu strano\u201c. Ali, to ne zna\u010di da \u0107e dopu\u0161tati sebi ili drugima ono \u0161to vidi kao lo\u0161e. Naprotiv, postavi\u0107e se odgovorno i te\u017eiti da ispravi ono \u0161to mo\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

    1. d. Odgovornost za ostvarivanje sopstvenih potencijala.<\/strong><\/em><\/li><\/ol>\n\n\n\n

      \u010covek se ra\u0111a sa odre\u0111enim potencijalima. Ako ih ne ostvaruje, to dovodi do ose\u0107anja neispunjenosti i nedostatka samopo\u0161tovanja i ljubavi prema sebi. \u017divot je ekspanzivna sila koja te\u017ei da ostvari svoje potencijale. Ako u tome nailazi na prepreke, javlja se ose\u0107anje nezadovoljstva koje se ispoljava kroz razli\u010dite negativne emocije. Ljudska priroda nije takva da svoje potencijale mo\u017ee da posmatra kao \u00abkolokvijalne\u00bb, neobavezne predmete u \u0161koli \u017eivota. Sve \u0161to postoji kao potencijal ima potrebu da se razvije. Ako \u010dovek spre\u010dava razvoj sopstvenih potencijala, ako ne radi na tome da ih realizuje, oni se deformi\u0161u i mogu da se pretvore u ne\u0161to suprotno, u psiholo\u0161ke ili fizi\u010dke deformacije. <\/strong>\u0160ta se de\u0161ava kada se spre\u010dava razvoj nekog organa, na primer stopala? (u nekim kulturama spre\u010dava se razvoj stopala kod \u017eene-malo, \u00abde\u010dje\u00bb stopalo smatra se prikladnim za \u017eenu). Pa, dobijemo deformisani organ. \u017divotna sila koja u sebe ima ugra\u0111en \u00abprogram\u00bb da raste, \u0161iri se, ne\u0107e zaustaviti tu svoju tendenciju jer se organ nalazi u nekom kalupu. \u017divotna sila nastavlja da \u00abgura\u00bb, prepreka joj ne dozvoljava, i na tom mestu sukoba razvija se deformacija, \u00abkvrga\u00bb, bolest.To isto se de\u0161ava i sa psiholo\u0161kim i emotivnim potencijalima \u010doveka. Razvoj psiholo\u0161kih i emotivnih potencijala koje \u010dovek ima njegov su \u00abdoma\u0107i zadatak\u00bb, \u00abobavezni predmet\u00bb koji je sastavni deo njegove ljudske prirode. On mo\u017ee da izabere da ih ne razvija, ali \u017eivotna sila to ne mo\u017ee. Ona \u0107e uvek, po svom \u00abprogramu\u00bb, gurati napred, te\u017eiti da se ispolji, razvije, \u0161iri. \u010covek \u0107e morati da tro\u0161i veliku energiju da je zadr\u017ei. Mo\u017eda i ve\u0107u energiju od one koja bi mu bila potrebna da razvija svoje potencijale. Manje je energije potrebno da bi se odr\u017eavao proces koji je prirodan. Na mestima sukoba razvijaju se emotivne i psiholo\u0161ke deformacije, \u00abkvrge\u00bb, bolest.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

      Dobar \u010dovek je duboko svestan ove \u010dinjenice, jer je u bliskom kontaktu sa \u017eivotnom silom. <\/strong>On je voli i njen je prijatelj. Zato je prijatelj i sebi, i voli sebe. Prisetimo se \u0161ta radi cvet ili travka sa svojom potrebom da raste i razvija se. \u0160ta ako padne na tlo koje nije pogodno? Iskoristi\u0107e svaku, i onu najmanju mogu\u0107nost, da realizuje svoj razvojni potencijal. Mo\u017eemo je videti kako \u00abni\u010de iz betona\u00bb, kako nalazi sitne pukotine sa malo zemlje, vode\u2026nalazi nekako put do svetlosti, i raste. Ne razmi\u0161lja o tome da je rast rizi\u010dan. Mo\u017ee da do\u0111e jaka su\u0161a i vru\u0107ina i da je spr\u017ei. Neko mo\u017ee da je zgazi ili po\u010dupa\u2026Sva\u0161ta mo\u017ee da se desi u \u017eivotu jedne biljke. Ali, to za nju nije razlog da se ne razvija dokle god mo\u017ee. Biljka svoj zadatak ne dovodi u pitanje. Mo\u017eda zato \u0161to nema svest i nije sposobna da razmi\u0161lja i kalkuli\u0161e da li se razvoj isplati ili ne isplati <\/strong>(mada, i to da biljka nema nema neki oblik svesti je pod znakom pitanja). \u010covek ima mnogo ve\u0107u slobodu da upravlja svojim pona\u0161anjem, da manipuli\u0161e svojim psiholo\u0161kim mehanizmima, pa i slobodu da sputava sopstvenu \u017eivotnu silu i razvoj svojih potencijala. Na \u017ealost njegovu, nema i slobodu da zaustavi posledice takvog spre\u010davanja. Hteo on to ili ne, nastaju deformiteti, kvrge i bolesti u njegovoj psihi. <\/strong>\u010covek ima slobodu da izabere pona\u0161anje, ali ne i slobodu da za to ne mora da plati cenu. Ljudska priroda nije relativna. Ona ima svoje standarde-potencijale, i odstupanje od njih ko\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

      Nisu potencijali svih ljudi isti. \u00abOd onoga kome je vi\u0161e dato, vi\u0161e \u0107e se od njega i tra\u017eiti\u00bb, pi\u0161e u svetom pismu. \u010covek je, duboko u sebi, svestan svojih potencijala i u odnosu na njih meri sebe, meri koliko je ispunio svoj zadatak. Od toga zavise njegovo samopo\u0161tovanje i ljubav prema sebi koje su osnova njegovog kapaciteta za zadovoljstvo i psiholo\u0161ko-emotivnog \u00abzdravlja\u00bb.<\/p>\n\n\n\n

      Svi ljudi, ako nemaju neki organski poreme\u0107aj mozga, ra\u0111aju se sa odre\u0111enim potencijalima koji su njihovi razvojni zadaci. Ti potencijali su osnova za to da svaki \u010dovek ima sve \u0161to mu je potrebno i \u0161to \u0107e mu ikada biti potrebno da bi mogao da bude dobar \u010dovek, sposoban da voli sebe i druge, da radi i stvara, bude ispunjen i raduje se \u017eivotu. \u017divotna sila od \u010doveka ne zahteva da ostvari ne\u0161to za \u0161ta ga nije obdarila. Ne tra\u017ei od ljudskog bi\u0107a da daje ne\u0161to \u0161to nema.<\/p>\n\n\n\n

      Svi razvojni potencijali jednog cveta ve\u0107 se nalaze u njegovom semenu. Povoljna sredina ih samo probudi i pru\u017ei neophodne uslove za razvoj. Tako je i sa \u010dovekom. Povoljna sredina budi uro\u0111ene potencijale ljudskog bi\u0107a da voli, da se otvara prema svetu kao cvet, da daje i prima, da radi i stvara, da saznaje, osmi\u0161ljava-daje smisao, da se igra, raduje i u\u017eiva u \u017eivotu. Svako dobro iskustvo aktivira te potencijale i u um \u010doveka, u njegovu svest, dovodi standarde dobrog. Ako smo, makar i na trenutak, do\u017eiveli potpunu otvorenost, poverenje, bliskost, ljubav\u2026to ose\u0107anje sebe i sveta duboko se urezalo u na\u0161u svest kao standard-\u00abTo smo stvarno mi, na\u0161e najbolje izdanje, na\u0161a mogu\u0107nost. To postoji u nama kao potencijal! Takvi mo\u017eemo da budemo i tome treba da te\u017eimo.\u00bb To je na\u0161a autenti\u010dna li\u010dnost, na\u0161 puni potencijal nedeformisan kvrgama koje dobijamo u sukobu sa \u017eivotnim preprekama. Ljudi se ne ra\u0111aju sa psiholo\u0161ko-emotivnim \u00abkvrgama\u00bb (osim ako imaju neku organsku deformaciju, ili psiholo\u0161ko-emotivne rane koje su nastale jo\u0161 u stomaku majke).<\/p>\n\n\n\n

      Dobar \u010dovek je duboko svestan svoje odgovornosti za razvoj sopstvenih potencijala (kao i za podsticanje tih potencijala kod drugih ljudi i \u017eivih bi\u0107a koje voli. To je njegova odgovornosti prema \u017eivotnoj sili koju duboko voli i po\u0161tuje). Spreman je da ih razvija uprkos rizicima, patnji, bolu, preprekama na koje nailazi. To ispunjavanje darova, potencijala koji su mu dati, i podsticanje tih potencijala kod drugih, dobar \u010dovek do\u017eivljava kao smisao svog postojanja, svoju misiju na ovom svetu i vezu sa ne\u010dim ve\u0107im od sebe. To se zove biofilija -ljubav prema \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n

      Rekli smo ve\u0107 da nisu potencijali svih ljudi isti. Postoje, me\u0111utim, \u00abop\u0161ta mesta\u00bb u ljudskoj prirodi, potencijali koji su dati svim ljudima, i \u00abposebni darovi\u00bb ili \u00abtalenti\u00bb kojima su obdareni neki ljudi. Neiskori\u0161\u0107eni dar se pretvara u \u00abprokletstvo\u00bb, zadaje odre\u0111enu bol onome ko ga ima, a ne razvija ga, ne raduje mu se. Najop\u0161tiji dar, a i najvredniji dar kojim su, kao uro\u0111enim potencijalom, obdareni svi ljudi je potencijal za ljubav. Potencijal za rad i kreativnost udru\u017een sa potencijalom za ljubav najosnovniji su potencijali \u010doveka i njihovo ostvarivanje osnova su samopo\u0161tovanja i mentalnog zdravlja. To su \u00abglavni predmeti\u00bb u \u0161koli \u017eivota. Posebni talenti nisu manje va\u017eni. Oni su \u00abindividualni program\u00bb sa \u017eivotnim zadacima koji su pripremljeni posebno, individualizovanim pristupom za svakog \u00abu\u010denika\u00bb u \u00ab\u0161koli \u017eivota\u00bb.<\/p>\n\n\n\n

      Potencijali se ne realizuju na svakom uzrastu na isti na\u010din. Svaki \u017eivotni uzrast ima neke svoje zadatke, \u010dijim ostvarivanjem osoba sti\u010de i utemeljuje svoje samopo\u0161tovanje. Kao \u0161to se i \u0161kolsko obrazovanje zasniva na modelu \u00abkoncentri\u010dnih krugova\u00bb, \u0161to zna\u010di da se su\u0161tinski iste stvari u\u010de u osnovnoj, pa u srednjoj \u0161koli, pa i na fakultetu, ali se u\u010de na razli\u010ditim nivoima slo\u017eenosti i \u00abte\u017eine\u00bb, tako se i u \u00ab\u0161koli \u017eivota\u00bb \u00abgradivo\u00bb u\u010di po sli\u010dnom modelu. Realizacija potencijala za ljubav ne manifestuje se na isti na\u010din kod bebe, \u0161kolarca, adolescenta i zrelog \u010doveka. Me\u0111utim, \u00abprincip je isti, sve su ostalo nijanse\u00bb. \u017divotni zadaci koji su pred pedesetogodi\u0161njakom, u svojoj su\u0161tini, ne razlikuju se od \u017eivotnih zadataka \u0111aka prvaka. Napravi\u0107emo pore\u0111enje sa matematikom. Ra\u010dunska radnja zvana sabiranje u su\u0161tini je ista kada sabiramo 2+2, kao i kada sabiramo 2.437,753 + 345.649,09. Naravno, te\u017eina zadatka nije ista, i sabiranje sedmocifrenih brojeva nije razvojni zadatak sedmogodi\u0161njeg deteta, ali ra\u010dunska operacija sabiranja, sama po sebi, jeste. Bave\u0107i se razvojnim zadacima odraslih ljudi, zapravo, ne preska\u010demo razvojne zadatke dece, samo odmah prelazimo na te\u017ei nivo \u017eivotne \u00abigrice\u00bb. Sve \u0161to treba da savladaju kao odrasli, ljudi su ve\u0107 morali da savladaju kao deca, samo na manje te\u0161kom i slo\u017eenom nivou. Ako neke \u017eivotne ve\u0161tine, koje su oblik realizacije \u017eivotnih potencijala, osoba nije savladala na tom jednostavnijem nivou kao dete, bi\u0107e joj jako te\u0161ko da ih savlada kao odrasla osoba na slo\u017eenijem nivou. U tom slu\u010daju bi\u0107e joj neophodna pomo\u0107 stru\u010dnjaka ili neke mudre i ve\u0161te osobe koja je sposobna da odrasle u\u010di onome \u0161to su trebali da nau\u010de kao deca.<\/p>\n\n\n\n

      Da vidimo koji su to razvojni zadaci usemereni ka realizaciji \u010dovekovih psiholo\u0161ko-emotivnih potencijala od \u010dijeg ispunjavanja zavisi samopo\u0161tovanje osobe. Ali, pre toga \u0107emo re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o samopo\u0161tovanju, o tome kakva su osobe sa visokim, a kakve one sa niskim samopo\u0161tovanjem. Re\u0107i \u0107emo ne\u0161to i tome odakle samopo\u0161tovanje poti\u010de i kako se do njega dolazi.<\/p>\n\n\n\n

      Osobe koji imaju dobro razvijeno samopo\u0161tovanje:<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

      \u2013 Smatraju sebe vrednima da budu voljeni i da vole druge, vredni toga da se drugi brinu o njima, kao i toga da se oni brinu o drugima, da neguju druge i da budu negovani, da primaju i daju podr\u0161ku, da budu saslu\u0161ani i da slu\u0161aju, da budu podr\u017eani i da podr\u017eavaju. Ose\u0107aju da zaslu\u017euju da budu prepoznati i podr\u017eani kao dobri ljudi, kao \u0161to su i sami sposobni da prepoznaju druge ljude kao dobre.<\/p>\n\n\n\n

      \u2013 Imaju produktivnu li\u010dnost i realizuju svoje potencijale ostvaruju\u0107i uspeh u skladu sa svojim potencijalima.<\/p>\n\n\n\n

      \u2013 Sposobni su da budu kreativni, imaginativni u re\u0161avanju problema. Spremni su da preuzmu rizike i optimisti\u010dni u pristupu \u017eivotu i ostvarivanju li\u010dnih ciljeva.<\/p>\n\n\n\n

      \u2013 \u010cesto su lideri i ve\u0161ti su u opho\u0111enju sa ljudima. Nisu ni preterano nezavisni, (ose\u0107aju da su im drugi ljudi potrebni) niti preterano zavisni od drugih.<\/p>\n\n\n\n

      \u2013 Imaju dobru i realnu predstavu o sebi, koja je u skladu sa onim \u0161to prezentuju drugim ljudima.<\/p>\n\n\n\n

      \u2013 Sposobni su da jasno ka\u017eu ko su, koji su njihovi potencijali i \u010demu su posve\u0107eni u \u017eivotu. U stanju su i da se izjasne o tome \u0161ta zaslu\u017euju od \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n

      \u2013 Prihvataju odgovornost za posledice svojih dela. Ne optu\u017euju druge za svoje neuspehe, niti se vade na druge da bi opravdali neke negativne ishode.<\/p>\n\n\n\n

      \u2013 Altruisti\u010dni su. Iskreno im je stalo do dobrobiti drugih, ali ne prihvataju preteranu odgovornost za druge \u010dine\u0107i za njih ono \u0161to oni mogu da u\u010dine sami za sebe \u2013 ne ulaze u ulogu velikog iskori\u0161\u0107enog dobrotvora ili \u017ertve. Daju drugima ono \u0161to im je stvarno potrebno i \u0161to ih usmerava ka razvoju. Zapravo, na taj na\u010din ih po\u0161tuju, kao \u0161to po\u0161tuju sebe.<\/p>\n\n\n\n

      \u2013 Sposobni su da se na produktivan na\u010din nose sa stresom koje donosi \u017eivot, sa brigama, problemima, konfliktima. Nisu previ\u0161e idalisti da bi postali nerealni, niti su smrknuti i ogor\u010deni. Imaju dobar smisao za humor, i sposobni su da odr\u017eavaju balans izme\u0111u rada i zabave u svojim \u017eivotima.<\/p>\n\n\n\n

      \u2013 Gledaju u budu\u0107nost kao na avanturu, sa pozitivnim uzbu\u0111enjem i optimizmom. Prepoznaju svoje potencijale za uspeh i vizualizuju njihovo ostvarivanje u budu\u0107nosti. Imaju snove, aspiracije i nade za budu\u0107nost i trepere u \u017eelji za realizacijom.<\/p>\n\n\n\n

      -Orijentisani su ka ciljevima, sa smislom za prioritete i balans u raspodeli energije usmerene na ostvarivanje razli\u010ditih ciljeva. Znaju ko su, odakle su do\u0161li (kako su se razvili i postali to \u0161to jesu), gde su sada, i kuda idu.<\/p>\n\n\n\n

      Nije te\u0161ko uo\u010diti da se osobine i pona\u0161anja osoba sa dobro razvijenim samopo\u0161tovanjem preklapaju sa osobenostima koje smo naveli kao sastavne elemente \u00abdobrog \u010doveka\u00bb. Naravno, ko je dobar za sebe, pa zbog toga voli i po\u0161tuje sebe, dobar je i za druge. Na osnovu gore navedenih osobina mo\u017eemo prepoznati osobe sa visokim samopo\u0161tovanjem. A po \u010demu mo\u017eemo prepoznati osobe sa niskim samopo\u0161tovanjem?<\/p>\n\n\n\n

      Osobe koji imaju nisko samopo\u0161tovanje:<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

      1. -Smatraju sebe izgubljenima, nedovoljno vrednim ljubavi, nege i podr\u0161ke. \u010cesto to sakrivaju i od sebe i od drugih. Te\u017ee za spolja\u0161njim, materijalnim pokazateljima sopstvene vrednosti kao zamenom za samopo\u0161tovanje.<\/li>
      2. -Pla\u0161e se preuzimanja neophodnih rizika.<\/li>
      3. -Funkcioni\u0161u pod stalnim strahom od odbacivanja.<\/li>
      4. -Te\u0161ko se ispoljavaju u svom pona\u0161anju prema drugima. Nedovoljno su asertivni.<\/li>
      5. -Pla\u0161e se konflikata sa drugima.<\/li>
      6. -Gladni su potvrde od strane drugih.<\/li>
      7. -Neuspe\u0161ni su u re\u0161avanju problema.<\/li>
      8. -Ispunjeni su iracionalnim uverenjima i imaju tendenciju da misle iracionalno.<\/li>
      9. -Podlo\u017eni su raznim vrstama strahova.<\/li>
      10. -Obi\u010dno su neuspe\u0161ni u \u0161koli ili na poslu. Neki od njih kompenzuju nedostatak samopo\u0161tovanja preteranim aktivnostima usmerenim na postizanje o\u010diglednih, dru\u0161tveno priznatih uspeha u odre\u0111enim oblastima.<\/li>
      11. -Nesposobni su da pozitivno afirmi\u0161u i podr\u017ee sami sebe.<\/li>
      12. -Te\u0161ko im je da iskreno odmere sopstvene kvalitete, snagu, dobre strane. Te\u0161ko im je da prihvate komplimente ili priznanja od drugih. Negde u sebi se ose\u0107aju kao \u00abla\u017enjaci\u00bb.<\/li>
      13. -Imaju slabo definisan identitet. Te\u017ee da se pona\u0161aju kao kameleoni, da bi se uklopili sa drugima.<\/li>
      14. -Nesigurni su, anksiozni, nervozni kada su sa drugim ljudima.<\/li>
      15. -\u010cesto su preplavljeni besom zbog svog statusa u \u017eivotu i nose u sebi hroni\u010dno neprijateljstvo ili depresiju.<\/li>
      16. -Lako ih uhvati o\u010daj ili depresija kada nai\u0111u na prepreke ili pretrpe neki gubitak u \u017eivotu.<\/li>
      17. -Imaju tendenciju da preterano reaguju i lako se osete uvre\u0111enima, besnima zbog toga. \u010cesto im to podsti\u010de \u017eelju za osvetom prema onima za koje veruju da ih ne prihvataju u potpunosti. Zapravo, projektuju sopstveno neprihvatanje sebe na druge, i vide neprihvatanje i tamo gde ga nema.<\/li>
      18. -Ispunjavaju neke uloge u svojim primarnim porodicama koje su kontraproduktivne jer nisu prikladne njihovom statusu odrasle nezavisne osobe.<\/li>
      19. -Podlo\u017eni su raznim psiholo\u0161kim problemima i imaju sklonost da koriste ovisni\u010dka pona\u0161anja da bi ubla\u017eili svoje povrede i bol. Takva ovisni\u010dka pona\u0161anja su alkoholizam, drogiranje, kockanje, preterana ishrana, promiskuitetna seksualnost, opsesivna potreba za kupovinom, pu\u0161enje, radoholizam, opsesivna potreba za uzbu\u0111enjima, \u00abmudro\u0161\u0107u\u00bb i guruima koji \u0107e im pokazati brz i lak put do uspeha i sre\u0107e.<\/li>
      20. -\u010cesto su okupirani strahom od smrti, \u017ealjenjem zbog nepro\u017eivljenog \u017eivota.<\/li><\/ol>\n\n\n\n

        \u0160ta je potrebno za razvoj samopo\u0161tovanja?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

        Da bi \u010dovek po\u0161tovao sebe, potrebno je da ispunjava svoje \u017eivotne zadatke, da razvija svoje potencijale. Sredina u kojoj se razvija mo\u017ee mu pomagati u tome ili ga ometati. Nave\u0161\u0107emo koji od spolja\u0161njih faktora zna\u010dajno uti\u010du na razvoj samopo\u0161tovanja. Ali, to \u0161to osoba mo\u017eda nije imala odgovaraju\u0107e spolja\u0161nje okolnosti koje bi joj olak\u0161ale ispunjavanje razvojnih zadataka ne osloba\u0111a je odgovornosti pred samom sobom za razvoj vlastitih potencijala. Ako ih ne razvije, ima\u0107e nisko samopo\u0161tovanje, bez obzira na sve \u00abolak\u0161avaju\u0107e okolnosti\u00bb koje mogu da poslu\u017ee kao \u00abalibi\u00bb za zastoje u razvoju. Ti ote\u017eavaju\u0107i faktori mogu da poslu\u017ee \u010doveku da razume za\u0161to je postao takav kakav jeste, da ne okrivljuje sebe za neispunjavanje razvojnih zadataka\u2026ali, to ne\u0107e promeniti \u010dinjenicu da zadaci nisu ispunjeni, i da nema samopo\u0161tovanja dok ih osoba ne ispuni kako zna i ume, makar i pod najte\u017eim okolnostima. Odgovorni smo za sopstveni razvoj, bez obzira na smetnje i prepreke koje nam \u017eivot postavi. Imamo mo\u0107 da damo pravi odgovor \u010dak i pod te\u0161kim, ometaju\u0107im okolnostima. Ta mo\u0107 je u nama, i protivte\u017ea je svim \u00abobjektivnim ote\u017eavaju\u0107im okolnostima\u00bb koja nas zadese. \u010covek mo\u017ee da bira kako \u0107e da opa\u017ea, tuma\u010di i prihvata stvarnost, i na osnovu toga gradi svoju predstavu o sebi i svetu. Koji su spolja\u0161nji faktori koji uti\u010du na razvoj samopo\u0161tovanja?<\/p>\n\n\n\n

        Samopo\u0161tovanje osobe se razvija pod uticajem okoline \u2013 porodice, \u0161kole, grupe vr\u0161njaka, prijatelja, radne okoline i dru\u0161tva. Razvoj samopo\u0161tovanja okolina podsti\u010de ako osoba dobija od okoline vaspitanje koje pru\u017ea:<\/p>\n\n\n\n

        -Bezuslovnu toplinu, ljubav i brigu <\/strong><\/em>\u2013 da bi osoba mogla da shvati kako je drugi ljudi prepoznaju kao bi\u0107e koje zaslu\u017euje da prima negu, podr\u0161ku, nagradu, ljubav i da ose\u0107a povezanost. Okolina prenosi poruke topline, ljubavi, nege i fizi\u010dke bliskosti, zadovoljava \u017eivotne potrebe za hranom, ode\u0107om, sme\u0161tajem i pru\u017ea ose\u0107anje stabilnosti i reda u \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n

        -Prihvatanje osobe onakve kakva jeste <\/strong><\/em>\u2013 <\/em>da bi osoba prepoznala kako je drugi ljudi vide kao vrednu individuu koja ima unikatni sklop osobina, ve\u0161tina, sposobnosti i kompetencija koje je \u010dine jedinstvenom. To prihvatanje poma\u017ee individui da prepozna da su razlike izme\u0111u ljudi u redu i da je ohrabri da razvija svoju jedinstvenost. Prihvatanje omogu\u0107ava osobi da razvije veze sa drugima, a da zadr\u017ei i zdrave granice vlastite individualnosti.<\/p>\n\n\n\n

        -Dobru komunikaciju <\/strong><\/em>\u2013 <\/em>okolina je spremna da saslu\u0161a osobu i pru\u017ei joj mogu\u0107nost da odgovori na na\u010din koji omogu\u0107ava razre\u0161avanje problema koji iskrsavaju. Prikladno davanje i primanje povratnih informacija ohrabruje se i potkrepljuje. Komuniciranje na emotivnom nivou je na\u010din opho\u0111enja koji omogu\u0107ava osobi da opstane u kontaktu sa svojim emocijama na produktivan na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

        -Jasno definisana i postavljena ograni\u010denja <\/strong><\/em>\u2013 ograni\u010denja koja okolina postavlja (nije sve dozvoljeno, nisu dozvoljena pona\u0161anja koja ugro\u017eavaju druge, niti autodestruktivna pona\u0161anja) jasno su definisana i postavljena, bez skrivenih trikova i manipulacija. Granice uvode strukturu u \u017eivot individue, uvode\u0107i jasne referentne okvire za prikladno i neprikladno pona\u0161anje. Granice omogu\u0107avaju individui da prepozna svoje odgovornosti i da odredi svoje pona\u0161anje na racionalan na\u010din. Vaspitanje dece bez jasnih granica oslabljuje njihovo samopo\u0161tovanje.<\/p>\n\n\n\n

        -Po\u0161tovanje i ostavljanje \u0161irokog prostora za aktivnosti individue u okviru granica definisanih od okoline <\/strong><\/em>\u2013 <\/em>To ohrabruje osobu da koristi sopstvenu kreativnost, ma\u0161tu, dovitljivost, imaginaciju da bi bila produktivna u okviru ustanovljene strukture. Restrikcije koje ograni\u010davaju individualnost mogu dovesti do uskog fokusa i toga da ljudi postaju kruti i onemogu\u0107eni u punom kori\u0161\u0107enju svojih ve\u0161tina, potencijala i sposobnosti \u2013 \u0161to umanjuje njihovo samopo\u0161tovanje.<\/p>\n\n\n\n

        -Slobodu unutar strukture <\/strong><\/em>\u2013 <\/em>\u0161to omogu\u0107ava individui da razvije ose\u0107aj li\u010dne autonomije, (ali ne raspu\u0161tenosti. Raspu\u0161tenost, ispoljavanje \u00abneograni\u010dene slobode\u00bb, \u00abslobode bez odgovornosti\u00bb, ne podsti\u010de razvoj samopo\u0161tovanja). Suvi\u0161e potiskivanja li\u010dne slobode mo\u017ee dovesti do ogor\u010denosti i eventualno do pobune. Nedostatak strukture obi\u010dno vodi do narcisti\u010dkih poreme\u0107aja li\u010dnosti. Sloboda za ispoljavanje u okviru jasno definisane strukture (sloboda uz odgovornost) omogu\u0107ava osobi da istra\u017euje i ostvaruje svoje pune potencijale.<\/p>\n\n\n\n

        -Povezivanje \u2013 stvaranje ose\u0107aja pripadnosti i me\u0111usobne zdrave zavisnosti<\/strong><\/em>\u2013 Ose\u0107aj pripadnosti i zdrave uzajamne zavisnosti izme\u0111u osobe i njoj zna\u010dajnih ljudi bitan je za razvoj samopo\u0161tovanja.<\/p>\n\n\n\n

        U koliko je osoba imala sre\u0107u da odrasta u sredini koja pru\u017ea gore navedene mogu\u0107nosti i pogodnosti za razvoj njenih potencijala, ispunjavanje razvojnih zadataka joj je bilo olak\u0161ano. Ve\u0107ina ljudi, na \u017ealost, nema tu sre\u0107u da odrasta u uslovima pogodnim za razvoj samopo\u0161tovanja. To, me\u0111utim, ne zna\u010di da je razvoj samopo\u0161tovanja nemogu\u0107 i u okolnostima koje tom procesu ne idu na ruku. \u010covek ima mo\u0107 da ispuni svoje razvojne zadatke i zaslu\u017ei svoje samopo\u0161tovanje i pod te\u0161kim okolnostima. Psihoterapija je jedan od procesa koji mogu pomo\u0107i osobi da prevazi\u0111e ote\u017eavaju\u0107e okolnosti koje su se ispre\u010dile na njenom putu ka samoaktualizaciji i samopo\u0161tovanju. O.L.I. metod je usmeren upravo ka Otklanjanju La\u017enih Informacija koje su ometuju\u0107i spolja\u0161nji faktori \u201cusadili\u201d u osobu -informacija o tome kakva je osoba, kakav je svet, kakvi su ljudi, \u010dega je osoba vredna, kakvi su njeni stvarni potencijali, na \u0161ta ima pravo\u2026Otklanjanje tih la\u017enih informacija otvara put Otkrivanju Li\u010dne Istine \u2013 oktrivanju punih potencijala i prava koje osoba ima u igri zvanoj \u017eivot. Ta igra, me\u0111utim, nije bez pravila i jasnih zahteva. \u017divot pred nas postavlja zadatke koji se moraju ispuniti da bismo zaslu\u017eili samopo\u0161tovanje.<\/p>\n\n\n\n

        <\/p>\n\n\n\n

        IZVOD IZ KNJIGE \u201eSPOSOBNOST ZA LJUBAV I RAD I OLI INTEGRATIVNA PSIHODINAMSKA PSIHOTERAPIJA.<\/p>\n\n\n\n

        Neboj\u0161a Jovanovi\u0107, Beoknjiga 2013.<\/p>\n\n\n\n

        Literatura:<\/h1>\n\n\n\n

        Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J.<\/strong>, (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition<\/em>, Behavioral Science, 3, 1 \u2013 13<\/p>\n\n\n\n

        Abraham, K.<\/strong> (1922). Manifestations of the Female Castration Complex<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 3:1-29<\/p>\n\n\n\n

        Abraham, K<\/strong>. (1925). Psychoanalytical notes on Coue\u2019s system of self mastery.<\/em> In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. 36.327. London: Hogart Press, 1955.<\/p>\n\n\n\n

        Abraham, K. <\/strong>(1927).A short history of the development of the libido<\/em>. <\/strong>In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)<\/p>\n\n\n\n

        Abrams, S.<\/strong> 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406<\/p>\n\n\n\n

        Adler, G.<\/strong> (1985). Borderline psychopathology and its treatment<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

        Adler, G<\/strong>. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum<\/em> Amer. J. Psychiatry 138 46-50<\/p>\n\n\n\n

        Akhtar, S.<\/strong> (1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance.<\/em> In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ:<\/p>\n\n\n\n

        Akhtar, S.<\/strong> (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal.<\/em>, 75:441-455<\/p>\n\n\n\n

        Akhtar, S.<\/strong> (2002). Forgiveness<\/em>. Psychoanal Q., 71:175-212<\/p>\n\n\n\n

        Akhtar, S.<\/strong> 1987. Schizoid personality disorder<\/em>, Amer. J. Psychother. 41 499-518<\/p>\n\n\n\n

        Akhtar, S.<\/strong> 1989 Narcissistic personality disorder<\/em>, Psychiatric Clinics of North America 12 505-529<\/p>\n\n\n\n

        Akhtar, S.<\/strong> 1990a. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder<\/em> (letter to editor) Amer. J. Psychother.<\/em> 147 2<\/p>\n\n\n\n

        Akhtar, S.<\/strong> 1990b Paranoid personality disorder, <\/em>Amer. J. Psychother. 44 5-25<\/p>\n\n\n\n

        Akhtar, S.<\/strong> 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment<\/em>, Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

        Akhtar, S.<\/strong>, & Byrne, J. P.<\/strong> 1983 The concept of splitting and its clinical relevance<\/em>, Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016<\/p>\n\n\n\n

        Alpert, A.<\/strong> (1949). Sublimation and Sexualization\u2014A Case Report<\/em>. Psychoanal. St. Child, 4:271-278<\/p>\n\n\n\n

        American Academy of Pediatric<\/strong>, 2008. Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants, Children, and Adolescents\u2014Third Edition, <\/em>Edited by Joseph F. Hagan Jr. MD, FAAP; Judith S. Shaw, RN, MPH, EdD; and Paula Duncan, MD, FAAP<\/p>\n\n\n\n

        Anderson, L. & Krathwohl, D. A<\/strong>. (2001) Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom\u2019s Taxonomy of Educational Objectives,<\/em> New York: Longman<\/p>\n\n\n\n

        Arlow, J.<\/strong> Fantasy systems in twins<\/em>. Psychoanal Q. 1960 Apr;29:175\u2013199.<\/p>\n\n\n\n

        Assagioli, R<\/strong>. (1973.) The Act of Will<\/em>. New York: Viking Press,<\/p>\n\n\n\n

        Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W.<\/strong> (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn.<\/em>, 40:1013-1037<\/p>\n\n\n\n

        Balint, M.<\/strong> 1948. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique<\/em>, New York: Tavistock, pp. 109-120 1959<\/p>\n\n\n\n

        Balint, A. (1949). <\/strong>Love for the mother and mother love,<\/em> Int. J. Psychoanal. 30:250-258<\/p>\n\n\n\n

        Bandler, R. and Grinder, J.<\/strong> (1979). Frogs into Princes:<\/em> Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming.<\/em> Real People Press, Boulder.<\/p>\n\n\n\n

        Bartlett, F.<\/strong> 1973. Significance of Patient\u2019s Work in the Therapeutic Process<\/em>. Contemp. Psychoanal., 9:405-416.<\/p>\n\n\n\n

        Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G.<\/strong> (1979). Cognitive Therapy of Depression<\/em>. New York: The Guilford Press.<\/p>\n\n\n\n

        Beck, A.T<\/strong>.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders<\/em>. Intl Universities Press<\/p>\n\n\n\n

        Becker, E.<\/strong> , 1973, Denial of Deth, <\/em>Free Press, New York<\/p>\n\n\n\n

        Beebe, B. & Lachmann, F. <\/strong>(1988). The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations.<\/em> Psychoanal. Psychol., 5: 305-337<\/p>\n\n\n\n

        Bergmann, M. S<\/strong>. (1971). Psychoanalytic observations on the capacity to love<\/em>. In J. B. Mcdevitt & C. F. Settlage, eds., Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler. Madison, CT: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

        Bergmann, M. S.<\/strong> (1980). On the intrapsychic function of falling in love.<\/em> Psychoanal. Q., 49: 56-77<\/p>\n\n\n\n

        Bergmann, M.S.<\/strong> (1982). Platonic Love, Transference Love, and Love in Real Life<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 30:87-111<\/p>\n\n\n\n

        Bergmann, M. <\/strong>(1987). The Anatomy of Loving. The Story of Man\u2019s Quest to Know What Love is<\/em>. New York: Columbia University Press,<\/p>\n\n\n\n

        Bergmann, M.<\/strong> (1988). Freud\u2019s three theories of love in the light of later development.<\/em> Journal of the American Psychoanalytic Association,, 36:653-672.<\/p>\n\n\n\n

        Bergmann, M.<\/strong> (2001) Finding an object<\/em>. Mod. Psychoanal., 26: 3-13.<\/p>\n\n\n\n

        Berliner, B. <\/strong>(1958). The role of object relations in moral masochism.<\/em> Psychoanal. Q., 27:38-56<\/p>\n\n\n\n

        Bernard, M. E.<\/strong> (1991) Staying Rational in an Irrational World, Albert Ellis and Rational Emotive Therapy<\/em>, New York: NY, Carol Communications, Inc<\/p>\n\n\n\n

        Berne, E. (1964) <\/strong>Games people play. <\/em>New York: Grove Press<\/p>\n\n\n\n

        Berne, E.<\/strong> (1976). Classification of positions.<\/em> Transactional Analysis Bulletin Selected Articles from Volumes 1 through 9,3. San Francisco: TA Press. (Original work published 1962)<\/p>\n\n\n\n

        Bettelheim, B.<\/strong> 1960, The Informed Heart<\/em>, New York: Free Press of Glencoe<\/p>\n\n\n\n

        Bion, W.<\/strong> (1957). Differentiation of the psychotic from the non-psychotic personalities<\/em>. Int. J. Psycho-Anal., 38:266-275.<\/p>\n\n\n\n

        Bion, W.<\/strong> 1967 Second Thoughts<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

        Bion, W. R<\/strong>. (1962). Learning from Experience<\/em>. London: Marsefield<\/p>\n\n\n\n

        Bishop, S. <\/strong>(2010) Develop your Assertiveness<\/em>, Second Edition, Kogan Page, London<\/p>\n\n\n\n

        Bleuler, E. <\/strong>(1952), Dementia praecox<\/em> (Joseph Zinkin, Trans). New York: International Universities Press. (Originalni rad je publikovan 1911)<\/p>\n\n\n\n

        Blos, P.<\/strong> 1967. The second individuation process of adolescence<\/em>, Psychoanal. Study Child 22:162-186<\/p>\n\n\n\n

        Blum, H. P.<\/strong> 1981. Object inconstancy and paranoid conspiracy<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:789-813<\/p>\n\n\n\n

        Bollas, C.<\/strong> (1987). The Shadow of the Object: Psychoanalysis of the Unthought Known<\/em>. New York: Columbia Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

        Bloom B. S.<\/strong> 1956. Taxonomy of Educational Objectives<\/em>, Handbook I<\/em>: The Cognitive Domain.<\/em> New York: David McKay Co Inc.<\/p>\n\n\n\n

        Bond, M. D., Gardner, S.T. Christian, J. & Sigal, J.J.<\/strong> (1983). Empirical study of self-defese styles.<\/em> Archives of General Psychiatry, 40, 333-338<\/p>\n\n\n\n

        Bowlby, J.<\/strong> (1973). Attachment and Loss.<\/em> Vol. II Separation. New York: Basic Books<\/p>\n\n\n\n

        Bowlby, J. 1969 <\/strong>Attachment and Loss <\/em>Vol. 1 New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

        Bowlby, J.<\/strong> 1980 Attachment and Loss<\/em> Volume 3 New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

        Brenner, C. <\/strong>1982. The Mind in Conflict.<\/em> New York: International Universities Press<\/p>\n\n\n\n

        Breuer, J., i Freud, S.,<\/strong> 1895, Studies in Hysteria<\/em> , New York: Nervous and Mental Disease Monographs, 1947<\/p>\n\n\n\n

        Buber, M. <\/strong>( 1977) Ja i Ti. <\/em>Beograd. Vuk Karad\u017ei\u0107<\/p>\n\n\n\n

        Burngam, D. L., Gladstone, A. E. & Gibson, R. W. <\/strong>1969. Schizophrenia and the Need-Fear Dilemma<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

        Capponi, A.<\/strong> (1979). Origins and evolution of the borderline patient.<\/em> In J. LeBoit & A. Capponi<\/strong> (Eds.),(1986) Advances in psychotherapy of the borderline patient (pp. 63-147). New York: Jason Aronson, Chasseguet-Smirgel<\/p>\n\n\n\n

        Cassidy, J., & Berlin, L. J. <\/strong>(1994). The insecure\/ ambivalent pattern of attachment: Theory and research.<\/em> Child Development, 65, 971-991.<\/p>\n\n\n\n

        Czander, W. <\/strong>1993. The psychodynamics of work and organizations : theory and application<\/em>. Guilford Press, New York<\/p>\n\n\n\n

        Chasseguet-Smirgel, J. (1964). <\/strong>Female Sexuality. New Psychoanalytic Views<\/em>. London: Karnac Books.<\/p>\n\n\n\n

        Cohen, C. P., & Sherwood, V. R.<\/strong> (1991). Becoming a constant object in psychotherapy with the borderline patient.<\/em> Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

        David, D., & Szentagotai, A.<\/strong> (2006). Cognitions in Cognitive- behavioral psychotherapies; toward an integrative model<\/em>, Clinical psychology review 26, pp: 284-298, www. Sciencedirect.com<\/p>\n\n\n\n

        Davis, H. B.<\/strong> (1988). The self and loving.<\/em> In J. F. Lasky & H. W. Silverman (Eds.). Love: Psychoanalytic perspectives (pp. 159-172). New York: New York University Press.<\/p>\n\n\n\n

        Deutsch, H. <\/strong>(1942). Some forms of emotional disturbance and their relationship to schizophrenia.<\/em> Psychoanal. Q., 11:301-321.<\/p>\n\n\n\n

        Dryden, W, & Branch, R<\/strong>. (2008). The Fundamentals of Rational Emotive Behaviour Therapy<\/em>, A Training Handbook, Second Edition, John Willey & Sons Ltd, West Sussex, England<\/p>\n\n\n\n

        Dryden, W, & Gordon, J<\/strong> (1990) Think Your Way to Happiness<\/em>, Sheldon Press, London<\/p>\n\n\n\n

        Ehrenberg, D. B.<\/strong> (1975). The quest for intimate relatedness.<\/em> Contemp. Psychoanal., 11, 320-331.<\/p>\n\n\n\n

        Ellis, A & Knaus, W, J <\/strong>(1979). Overcoming Procrastination<\/em>, NY: New York, New American Library<\/p>\n\n\n\n

        Ellis, A, & Harper, R, A.<\/strong> (1975). A New Guide to Rational Living<\/em>, Wilshire Book Company<\/p>\n\n\n\n

        Ellis, A. <\/strong>(2002) Overcoming Resistance: A Rational Emotive Behavior Therapy Integrated Approach<\/em>, 2nd ed. NY: Springer Publishing<\/p>\n\n\n\n

        Erikson, E. H.<\/strong> (1963). Childhood and society<\/em>. New York: Norton.<\/p>\n\n\n\n

        Eriksson, E.<\/strong> (1982). The Life Cycle Completed<\/em>,<\/em> W.W. Norton and Company, New York<\/p>\n\n\n\n

        Erikson, E. <\/strong>(1985) Identitet i \u017eivotni ciklus, <\/em>Beograd, Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva,<\/p>\n\n\n\n

        Escoll, P. J.<\/strong> 1992. Vicissitudes of optimal distance through the life cycle<\/em>, In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues ed. S. Kramer. & S. Akhtar. Northvale, NJ: Jason Aronson, pp. 59-87<\/p>\n\n\n\n

        Fairbairn, W. R. D. (<\/strong>1941). A revised psychopathology of the psychoses and psychoneuroses<\/em> Int. J. Psychoanal. 22:250-279<\/p>\n\n\n\n

        Fairbairn, W. R. D.<\/strong> (1952). Psychoanalytic Studies of the Personality<\/em>, London: Tavistock<\/p>\n\n\n\n

        Fenichel, O. <\/strong>(1938). Problems of Psychoanalytic Technique<\/em>, The Psycho Analytic Quaterly, Inc.N.Y. , str. 6.<\/p>\n\n\n\n

        Fenichel, O.<\/strong> (1945). The Psychoanalytic Theory of Neurosis<\/em>, New York: W. W. Norton and Co.<\/p>\n\n\n\n

        Fenihel, O. <\/strong>(1961), Psihoanaliti\u010dka teorija neuroza,<\/em> Medicinska knjiga, Beograd, str. 186<\/p>\n\n\n\n

        Ferenczi, S.<\/strong> (1921). The further development of an active therapy in psycho-analysis<\/em>, In Ferenczi, S. 1951 Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis ed. J. Rickman. London: The Hogarth Press. pp. 198-217<\/p>\n\n\n\n

        Ferenczi, S. <\/strong>(1926) Further Contribution to the Theory and Technique of Psychoanalysis<\/em>, (Psychoanalysis of Sexual Habits); Institute of Psychanalysis and Hogarth Press, London.<\/p>\n\n\n\n

        Ferenczi, S.<\/strong> (1926a). The problem of acceptance of unpleasant ideas: advances in knowledge of the sense of reality<\/em>, In Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis New York: Boni and Liveright, 1927 pp. 366-379<\/p>\n\n\n\n

        Ferenci, S. <\/strong>(1926b), Sunday Neuroses<\/em>, in Further contribution to the theory and technique of psycho-analysis, <\/em>pp174\/177, London, Hogart Press (original work published 1918)<\/p>\n\n\n\n

        Fonagy , P. & Target, M.<\/strong> (1998). Mentalization: A protective factor and a focus of psychotherapy<\/em>. Psychoanalytic Dialogues , 8( 1 ), 28 \u2013 95 .<\/p>\n\n\n\n

        Fonagy , P.<\/strong> (2001).Attachment theory and psychoanalysis<\/em>. New York : Other Press .<\/p>\n\n\n\n

        Fonagy, P. , Gergely, G. , Jurist, E. L. , & Target, M.<\/strong> (2002). Affect regulation, mentalization, and the development of the self <\/em>. NY : Other Press .<\/p>\n\n\n\n

        Fonagy , P. , & Target , M.<\/strong> (2002). Early intevention and the development of self-regulation<\/em> . Psychoanalytic Inquiry , 22( 3 ), 307 \u2013 335 .<\/p>\n\n\n\n

        Fonagy , P.<\/strong> (2003) . The development of psychopathology from infancy to adulthood: The mysterious unfolding of disturbance in time <\/em>. Infant Mental Health Journal , 24 ( 3 ), 212 \u2013 239 .<\/p>\n\n\n\n

        Frankl, V. <\/strong>( 1987) Ne\u010dujni vapaj za smislom: <\/em>Naprijed, Zagreb,<\/p>\n\n\n\n

        Freud, A.,<\/strong> (1946). The ego and the mechanisms of defence<\/em>. New York, International Universities Press, 1966. (Original work published 1936)<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S. <\/strong>(1905). Three essays on sexuality<\/em>. Standard Edition VII.<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S. <\/strong>(1908). On sexual theories of children<\/em>. Standard Edition IX<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S. <\/strong>(1909d). Notes upon a case of obsessional neurosis.<\/em> SE<\/em>, 10: 151-318.<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> (1910). A special type of object choice made by men<\/em>. Standard Edition.<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S. <\/strong>(1912). Recommendations to Physicians Practising Psycho-Analysis. <\/em>The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XII (1911-1913): The Case of Schreber, Papers on Technique and Other Works, 109-120<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> (1912b). On the tendency to degradation in the sphere of love.<\/em> Standard Edition., 11: 178-190.<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S. (<\/strong>1912-13\/1953), Totem and taboo<\/em>. Standard Edition., 13:IX.<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> (1914). On narcissism:<\/em> An introduction. Standard Edition., 14: 69-102<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> (1915). Instincts and their vicissitudes<\/em>, S.E. 14<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> (1915a) Observations on transference-love S.E. 12<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> (1917). Mourning and melancholia<\/em>, Standard Edition 14:243-258 London: Hogarth Press, 1957<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> (1922) Beyond the Pleasure Principle<\/em> Trans. by C. J. M. Hubback. New York: Boni & Liveright<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> (1923). The Ego and the Id<\/em>. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XIX (1923-1925): The Ego and the Id and Other Works, 1-66<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S. <\/strong>(1924). The dissolution of the Oedipus complex<\/em>. Standard Edition IXX<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> (1926). Inhibitions, Symptoms and Anxiety<\/em>. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XX (1925-1926): An Autobiographical Study, Inhibitions, Symptoms and Anxiety, The Question of Lay Analysis and Other Works, 75-176<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S. <\/strong>(1930). Civilization and its Discontents<\/em>, New York: W. W. Norton, 1961<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> 1931. Libidinal Types.<\/em> The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XXI (1927-1931): The Future of an Illusion, Civilization and its Discontents, and Other Works, 215-2201931,Libidinal Types )<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong>(1933a [1932]). New introductory lectures on psycho-analysis.<\/em> SE, 22: 1-182.<\/p>\n\n\n\n

        Freud S. <\/strong>1957, New Introductoru Lecture on P.A. <\/em>Hogart Press. London str.86<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong> (1959). On the history of the psycho-analytic movement<\/em>. In E. Jones (Ed.) & J. Riviere (Trans.) Collected Papers (Vol. 1, pp. 287\u2013359). New York: Basic Books. (Original work published in 1914.)<\/p>\n\n\n\n

        Freud, S.<\/strong>, (1963). Psychoanalysis and Faith<\/em>, \u201cThe letters of S. Freud and Oscar Pfister, str. 126. New York, Basic Books<\/p>\n\n\n\n

        Frojd, S. <\/strong>(1976). Uvod u psihoanalizu<\/em>, Matica Srpska,. Str. 269<\/p>\n\n\n\n

        From, E.<\/strong> (1982). Samerhil za i protiv<\/em>, zbornik, Prosveta, Beograd, str. 169 \u2013 182.<\/p>\n\n\n\n

        From, E.<\/strong><\/em>(1990), Ume\u0107e ljubavi<\/em>, Beogradski izdavacko-graficki Zavod, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

        Galdston, R. <\/strong>(1987). The longest pleasure: a psychoanalytic study of hatred.<\/em> Int. J. Psycho-Anal., 68:371-378.<\/p>\n\n\n\n

        Gediman, H. K.<\/strong> (1985) Imposter, inauthenticity, and feeling fraudulent<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 33:911-936<\/p>\n\n\n\n

        Gendlin, E.<\/strong> (1982). Focusing<\/em>, New York: Bantam Books<\/p>\n\n\n\n

        Gesell, A. , Francis, I., Louis, B. Ames & Glenna Bullis<\/strong> (1977). The Child from Five to Ten.<\/em> New York: Harper and Row<\/p>\n\n\n\n

        Gill, M. <\/strong>(1994). Psychoanalysis in Transition<\/em>. Hillsdale, NJ: Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

        Glasser, W. <\/strong>(1965). Reallity therapy, <\/em>New york: Harper & Row,<\/p>\n\n\n\n

        Glenn, J. <\/strong>(1991). Transformations in normal and pathological latency In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation<\/em>, Theory Essays in Honor of Selma Kramer, M.D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 171-187<\/p>\n\n\n\n

        Goldstein, K.<\/strong> (1948). Language and language disturbances<\/em>. New York: Grune and Stratton)<\/p>\n\n\n\n

        Gorkin, M.<\/strong> (1984). Narcissistic Personality Disorder and Pathological Mourning. <\/em>Contemp. Psychoanal., 20:400-420<\/p>\n\n\n\n

        Greenacre, P. <\/strong>(1956). Re-Evaluation of the Process of Working Through<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 37:439-444<\/p>\n\n\n\n

        Greenson, R.<\/strong> (1966). That \u201eImpossible\u201c Profession,<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 14:9-27<\/p>\n\n\n\n

        Greenson, R.<\/strong> (1967). The Technique and Practice of Psychoanalysis,<\/em> New York: International Universities Press, p. 200)<\/p>\n\n\n\n

        Greenson, R. <\/strong>(1978)The Technique and Practice of Psycho Analysis<\/em>, <\/strong>Hogarth Press and Inst. Of P. A., London,., str. 101. \u2013 121.<\/p>\n\n\n\n

        Grunberger, B. <\/strong>(1979). Narcissism.<\/em> New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

        Gunderson, J. G.<\/strong> (1985). Borderline Personality Disorder<\/em>, Washington, DC: American Psychiatric Press.<\/p>\n\n\n\n

        Guntrip, H. <\/strong>(1969). Schizoid phenomena, object relations and the self.<\/em> New York: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

        Hammerlie, F. M. & Montgomery, R. L.<\/strong> (1982). Self-perception Theory and Unobstrusively Biased Interactions, A Treatment for Homosexual Anxiety<\/em>, pp: 362-370, Journal of Counselling Psychology<\/p>\n\n\n\n

        Hartman, D., & Zimberoff, D.<\/strong> (2003). The existential approach in Heart-Centered therapies<\/em>. Journal of Heart-Centered Therapies, 6(1), 3-46.<\/p>\n\n\n\n

        Hartmann , H.<\/strong> (1939). Psycho-Analysis and the concept of mental health<\/em>. International Journal of Psycho-Analysis, 20, 308\u2013321<\/p>\n\n\n\n

        Hartmann, H.<\/strong> (1950a). Psychoanalysis and developmental psychology<\/em>. Psychoanalytic Study of the Child , 5 , 7 \u2013 17 .<\/p>\n\n\n\n

        Hartmann, H. <\/strong>(1950). Comments on the psycho-analytic theory of the ego.\u2019<\/em> In: Hartmann 1964 Essays on Ego Psychology (London: Hogarth; New York: Int. Univ. Press.)<\/p>\n\n\n\n

        Hartmann, H.<\/strong> (1952). The mutual influences in the development of ego and id <\/em>In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 155-182<\/p>\n\n\n\n

        Hartmann, H.<\/strong> (1956) Notes on the reality principle<\/em> In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 241-267<\/p>\n\n\n\n

        Hartman, H.<\/strong> (1958). Ego Psychology and the Problem of Adaptation<\/em> , London: Imago<\/p>\n\n\n\n

        Hartmann, H.<\/strong> (1958a). Comments on the Scientific Aspects of Psychoanalysis<\/em>. Psychoanal. St. Child, 13:127-146.)<\/p>\n\n\n\n

        Hendrick, I.<\/strong> (1936). Ego Development and Certain Character Problems<\/em> Psychoanal. Q.<\/em> V p. 32<\/p>\n\n\n\n

        Hendrick, I. (<\/strong>1942). Instinct and the ego during infancy<\/em>Psychoanal. Q. 11:33-58<\/p>\n\n\n\n

        Hendrick, I.<\/strong> (1943). Work and the Pleasure Principle.<\/em> Psychoanal. Q., 12:311-329)<\/p>\n\n\n\n

        Herman, J.<\/strong> (1992). Trauma and Recovery<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

        Horney, K.<\/strong> (1947). Inhibitions in Work<\/em>. Am. J. Psychoanal., 7:18-25.<\/p>\n\n\n\n

        Horney, K. <\/strong>1950 Neurotic Disturbances in Work.<\/em> Amer. J. Psa. X pp. 80-82)<\/p>\n\n\n\n

        Ikonen, P. <\/strong>(1998). On phallic defense<\/em>. Scand. Psychoanal. Rev., 21:136-150<\/p>\n\n\n\n

        Miguel Hoffmann, J., Popbla, L., Duhalde, C. <\/strong>(1999). Early stages of initiative and environmental response,<\/em> Infant Mental Healt Journal, Volume 19 issue 4, Michigan Association for Infant Mental Health<\/p>\n\n\n\n

        Jaques, E.<\/strong> (1960) Disturbances in the Capacity to Work. <\/em>1. Int. J. Psycho-Anal., 41:357-367)<\/p>\n\n\n\n

        Jacobson, E.<\/strong> (1964). The Self and the Object World New York,<\/em> International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

        Jalom, I.<\/strong> (2011). Gledanje u sunce-prevazila\u017eenje u\u017easa od smrti, <\/em>Psihopolis, Novi Sad<\/p>\n\n\n\n

        Jalom, I.<\/strong> (2011a). \u010cari psihoterapije<\/em>, Psihopolis, Novi Sad<\/p>\n\n\n\n

        Janov, A.<\/strong> (2007). Primalni krik, <\/em>Nova Knjiga, Podgorica<\/p>\n\n\n\n

        Joffe, W. G. & Sandler, J.<\/strong> (1965). Notes on pain, depression, and individuation<\/em>. Psychoanal. Study Child 20:394-424<\/p>\n\n\n\n

        Jones, E. <\/strong>(1928). Fear, guilt, and hate.<\/em> In Papers on Psychoanalysis. Baltimore, MD: Williams & Wilkins, 1950.<\/p>\n\n\n\n

        Jones, E. <\/strong>1948 The Theory of Symbolism<\/em>. Papers on Psycho-Analysis , London: Bailli\u00e8re, Tindall and Cox<\/p>\n\n\n\n

        Jovanovi\u0107, N. <\/strong>(2006). <\/strong>Ne\u010dujna muzika postojanja<\/em>, Narodna knjiga, Beograd<\/p>\n\n\n\n

        1. Jovanovi\u0107, N. <\/strong>(2006a),Psihologija uspeha-\u017eiveti ili \u017eivotariti<\/em>,<\/strong> Beograd, Narodna Knjiga<\/li><\/ol>\n\n\n\n

          Jovanovi\u0107, N.<\/strong> (2005). Kako se na\u0161timovati uz pomo\u0107 biofidbeka<\/em>, Beograd: Centar za Primenjenu Psihologiju Dru\u0161tva Psihologa Srbije<\/p>\n\n\n\n

          Jung, C.G.<\/strong> (1913). The Theory of Psychoanalysis<\/em>. Psychoanal. Rev.<\/em>, 1:1-40<\/p>\n\n\n\n

          Kainer, R.<\/strong> (1979). The Critical Voice in the Treatment of the Obsessional<\/em>. Contemp. Psychoanal., 15:276-287.<\/p>\n\n\n\n

          Kainer, R.G.<\/strong> (1983). On the Distinction Between Narcissism and Will: Two Aspects of the Self.<\/em> Psychoanal. Rev., 70:535-552<\/p>\n\n\n\n

          Kelley, C.<\/strong> (1992). Education in Feeling and purpose, <\/em>Radix Journal, Volume I<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O. F.<\/strong> (1970). Psychoanalytic classification of character pathology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 18:800-822<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O. <\/strong>(1970a). Factors in the psychoanalytic treatment of narcissistic personalities, <\/em>American Psychoanal. Assn. 18:51-85<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O.<\/strong> (1971). New developments in psychoanalytic object relations theory <\/em>, Presented at the 58th Annual Meeting of the American Psychoanalytic Association, May 1971<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O.<\/strong> (1972). Early ego integration and object relations<\/em>, Annals New York Acad. Sciences 193 233-247<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O.F.<\/strong> (1974). Barriers to Falling and Remaining in Love<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 22:486-511<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O. <\/strong>(1975). Boderline Conditions and Pathological Narcissism<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O.<\/strong> (1976). Object Relations Theory and Clinical Psychoanalysis<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O. F.<\/strong> (1980) Internal World and External Reality<\/em>, New York: Jason Aronson<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O. F.<\/strong> (1984). Object relations theory and clinical psychoanalysis<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O. F.<\/strong> (1984). Severe Personality Disorders: Psychotherapeutic Strategies<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O. F.<\/strong> (1992). Aggression in Personality Disorders and Perversions<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

          Kernberg, O. F.<\/strong> (1995). Love relations.<\/em> New Haven, CT: Yale University Press.<\/p>\n\n\n\n

          Kleeman, J. A.<\/strong> (1967) The peek-a-boo game: part I: its origins, meanings, and related phenomena in the first year<\/em>. Psychoanal. Study Child 22:239-273<\/p>\n\n\n\n

          Klein, M.<\/strong> (1935). A contribution to the psychogenesis of manic-depressive states<\/em>, In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 282-310<\/p>\n\n\n\n

          Klein, M. <\/strong>(1937). Love, Guilt and Reparation.<\/em> In: Love, Hate and Reparation with Riviere (London: Hogarth). [I]<\/p>\n\n\n\n

          Klein, M. <\/strong>(1940). Mourning and its relation to manic-depressive states<\/em>, In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 344-369<\/p>\n\n\n\n

          Klein, M.<\/strong> (1948). Contributions to Psychoanalysis <\/em>(1921-1945). London: Hogarth.<\/p>\n\n\n\n

          Klein, M. <\/strong>(1948a). On the Importance of Symbol Formation in the Development of the Ego\u2019<\/em> Contributions to Psycho-Analysis (London: Hogarth)<\/p>\n\n\n\n

          Klein, M.<\/strong> (1958). On the Development of Mental Functioning<\/em>. Int. J. Psychoanal. 39)<\/p>\n\n\n\n

          Klein, M.<\/strong> (1983). Zavist i zahvalnost, <\/em>Naprijed, Zagreb<\/p>\n\n\n\n

          Knaus, W. J.<\/strong> ( 1983). How to Conquer Yor Frustration<\/em>, Prentice Hall Trade, UK, England<\/p>\n\n\n\n

          Knaus, W. J.<\/strong> (1973). Overcoming procrastination<\/em>, Rational Living, 8, 2-7<\/p>\n\n\n\n

          Kohut, H.<\/strong> (1971). The Analysis of the Self<\/em>. New York: International Universities Press<\/p>\n\n\n\n

          Kohut, H.<\/strong> (1972). Thoughts on Narcissism and Narcissistic Rage<\/em>. Psychoanal. St. Child.. 27:360-400<\/p>\n\n\n\n

          Kohut , H. <\/strong>(1977). The restoration of the self<\/em>. New York : International Universities Press .volume 4, p.451-457 \u201cfour basic concepts\u201d)<\/p>\n\n\n\n

          Kohut, H.<\/strong> (1984). How Does Analysis Cure,<\/em> ed. A. Goldberg and P. Stepansky. Chicago: University of Chicago<\/p>\n\n\n\n

          Kramer, S.<\/strong> (1980). Residues of split-object and split-self dichotomies in adolescence, <\/em>In Rapprochement: The Critical Subphase of Separation-Individuation ed. R. Lax. et al.: Jason Aronson, pp. 417-437<\/p>\n\n\n\n

          Kris, E.<\/strong> (1951). The Development of ego psychology<\/em>. Samiksa 5<\/p>\n\n\n\n

          Lachmann, F. & Beebe, B.<\/strong> (1996). Three principles of salience in the patient-analyst interaction<\/em>. Psychoanal. Psychol., 13: 1-22<\/p>\n\n\n\n

          Lantos, B.<\/strong> (1952). Metapsychological Considerations on the Concept of Work.<\/em> 5. Int. J. Psycho-Anal., 33:439-443)<\/p>\n\n\n\n

          Lasch, C. <\/strong>(1979). Narcisti\u010dka kultura, <\/em>Zagreb, Naprijed, 1986<\/p>\n\n\n\n

          Lazarus, R, & Folkman, S<\/strong> (1984). Stress, Appraisal and Coping<\/em>, NY: New York, Springer Publishing Company<\/p>\n\n\n\n

          Levine, D. <\/strong>(2010). Object Relations, Work and the Self, <\/em>Routlage, East Sissex<\/p>\n\n\n\n

          Lichtenberg, J. <\/strong>(1983). Psychoanalysis and Infant Research, <\/em>Hillsdale, N. J., Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

          Lichtenstein, H.<\/strong> (1970). Changing implications of the concept of psychosexual development: an inquiry concerning the validity of classical psychoanalytic assumptions concerning sexuality<\/em>, American Psychoanal. Assn. 18:300-318<\/p>\n\n\n\n

          Loven, A. <\/strong>(1984). Bioenergetika<\/em>, Nolit, Beograd str. 134.<\/p>\n\n\n\n

          Lowen, A.<\/strong> (2003) The Way to Vibrant Health: Bioenergetic Press<\/p>\n\n\n\n

          Luria, A. R.<\/strong> (1961). The Role of Speech in the Regulation in Normal and Abnormal Behavior<\/em> , NY: New York, Livermore<\/p>\n\n\n\n

          Lurija, A. R.<\/strong> (1982). Osnovi neurolingvistike, <\/em>Beograd, Nolit<\/p>\n\n\n\n

          Lyons-Ruth, K.<\/strong> (1991). Rapprochement or approchement: Mahler\u2019s theory reconsidered from the vantage point of recent research on early attachment relationships<\/em>. Psychoanal. Psychol., 8: 1-23<\/p>\n\n\n\n

          Mahler, M. S. & Furer, M. (<\/strong>1963). Certain aspects of the separation-individuation phase<\/em> Psychoanal. Q. 32:1-14<\/p>\n\n\n\n

          Mahler, M. S. <\/strong>(1971). A study of the separation-individuation process and its possible application to borderline phenomena in the psychoanalytic situation<\/em>. Psychoanal. Study Child 26:403-424<\/p>\n\n\n\n

          Mahler, M. S.<\/strong> (1974). Symbiosis and individuation: the psychological birth of the human infant. <\/em>In The Selected Papers of Margaret S. Mahler, Vol. 2, Separation-Individuation New York: Jason Aronson, 1979 pp. 149-165<\/p>\n\n\n\n

          Mahler, M. S.<\/strong> (1975). On the current status of the infantile neurosis, <\/em>In The Selected Papers of Margaret S.<\/p>\n\n\n\n

          Mahler, M. S., & FURER, M.<\/strong> (1968). On Human Symbiosis and the Vicissitudes of Individuation<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

          Mahler,<\/strong> M. (1979). Separation-Individuation<\/em>, Vol. 2, New York: Jason Aronson, pp. 189-194<\/p>\n\n\n\n

          Main, M., & Solomon, J. (1986). <\/strong>Discovery of an insecure-disorganized\/ disoriented attachment pattern: Procedures, findings and implications for the classification of behavior<\/em>. In T. B. Brazelton & M.<\/p>\n\n\n\n

          Maslow, A.<\/strong> (1970). Motivation and personality<\/em> (rev. ed.). New York: Harper & Row.<\/p>\n\n\n\n

          Masterson, J. F.<\/strong> (1976). Psychotherapy of the borderline adult: A developmental approach<\/em>. New York: Brunner\/Mazel.<\/p>\n\n\n\n

          Masterson, J. F.<\/strong> (1988). The search for the real self.<\/em> New York: Free Press.<\/p>\n\n\n\n

          May, R. <\/strong>(1966), The Problem of will and Intentionality in psychoanalysis. <\/em>Contemporary Psychoanalysis, 3:55-70 ,<\/p>\n\n\n\n

          May, R<\/strong>. (1969). Love and Will,<\/em> New York: Norton.<\/p>\n\n\n\n

          McDevitt, J.<\/strong> (1975). Separation-individuation and object constancy<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 23:713-743<\/p>\n\n\n\n

          McDevitt, J. B. (<\/strong>1983). The emergence of hostile aggression and its defensive and adaptive modifications during the separation-individuation process<\/em>. J. Am. Psychoanal. Assoc. 31 (Suppl.) 273-300<\/p>\n\n\n\n

          McDevitt, J.B. <\/strong>(1975).<\/strong>Separation-Individuation and Object Constancy.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 23:713-742<\/p>\n\n\n\n

          McGuire, W.J.<\/strong> (1964). Indicing resistance to persuasion, <\/em>U: L. Berkowitz (Ed.): Advances in Exper, Social, Psichology, Vol.1 Academic Press, New York, 192-229.<\/p>\n\n\n\n

          McGuire, W.J.<\/strong> (1989). The Nature of Attitudes and Change. <\/em>U: Handbook of Social Psychology, Vol. III, 136-314<\/p>\n\n\n\n

          Meichenbaum D. H & Goodman J. <\/strong>(1971). Training impulsive children to talk to themselves: a means of developing self-control<\/em>. Journal of Abnormal Psychology, Apr;77(2):115\u2013126.<\/p>\n\n\n\n

          Meichenbaum, D. <\/strong>(1977). Cognitive Behaviour Modification: An Integrative Account.<\/em> NY: New York: Plenum.<\/p>\n\n\n\n

          Meichenbaum, D. <\/strong>(1996). Stress inoculation training for coping with stressors<\/em>. The Clinical Psychologist, 49, 4-7.<\/p>\n\n\n\n

          Mekgo, F. <\/strong>(2003). Va\u0161a Li\u010dnost, <\/em>Mo\u0107 knjige i Mono &Manana, Beograd<\/p>\n\n\n\n

          Melges, F. T. & Swartz, M. S.<\/strong> (1989). Oscillations of attachment in borderline personality disorder<\/em>. Amer. J. Psychiatry 146 1115-1120<\/p>\n\n\n\n

          Menaker, E.<\/strong> (1985). The Concept of Will in the Thinking of Otto Rank and its Consequences for Clinical Practice.<\/em> Psychoanal. Rev., 72:255-264<\/p>\n\n\n\n

          Miller, A.<\/strong> (1979). The drama of the gifted child and the psychoanalyst\u2019s narcissistic disturbance. <\/em>Int. J. Psychoanal. 60:47-58<\/p>\n\n\n\n

          Neff, W. S.<\/strong> (1968). Work, and Human Behavior<\/em> . New York: Atherton Press p. 78<\/p>\n\n\n\n

          Nunberg , H.<\/strong> (1930\/1931) . The synthetic function of the ego<\/em> . International Journal of Psychoanalysis , 12 , 123 \u2013 140<\/p>\n\n\n\n

          O\u2019Donohue W, T, & Fisher, J, E.<\/strong> (2009). General Principles and Empirically Supported Techniques of Cognitive Behavior Therapy,<\/em> John Willey & Sons. Inc, Hoboken, New Jersey<\/p>\n\n\n\n

          Osofsky, J. D., <\/strong>(1979). Handbook of Infant Development, <\/em>New York: Wiley.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

          Parens, H. <\/strong>(1980). An exploration of the relations of instinctual drives and the symbiosis-separation-individuation process <\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 28:89-114<\/p>\n\n\n\n

          Parens, H. (<\/strong>1991). Separation-individuation theory and psychosexual theory In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer<\/em>, M. D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 3-34<\/p>\n\n\n\n

          Pavlov, I.P. <\/strong>(1969). O uslovnim refleksima<\/em>. u: Parsons Talkot, Edvard \u0160ils, Kaspar Negel, D\u017ees Pits (ur.) Teorije o dru\u0161tvu \u2013 osnovi savremene sociolo\u0161ke teorije, Beograd: Vuk Karad\u017ei\u0107<\/p>\n\n\n\n

          Peck, S.<\/strong> (1987). Put kojim se re\u0111e ide<\/em>, Biblioteka Astra, Arion, Beograd, str. 75<\/p>\n\n\n\n

          Pearls, F. <\/strong>(1947) Ego, Hunger, and Aggression.<\/em>George Allen and Unwin,<\/strong><\/p>\n\n\n\n

          Pfieffer, E.<\/strong> (1974). Borderline states.<\/em> Diseases of the Nervous System 35 212-219<\/p>\n\n\n\n

          Pearls, F<\/strong>. (1969) Ego, Hunger and Aggression: The beginning of Gestalt Therapy<\/em>. New York: Random House<\/p>\n\n\n\n

          Pearls F.<\/strong> (1969). Gestalt Therapy Verbatim,<\/em> Utah: Bantam Books, Real People Press<\/p>\n\n\n\n

          Piaget, J.<\/strong> (1937). The Construction of Reality in the Child<\/em>. New York: Basic Books, 1954<\/p>\n\n\n\n

          Piaget, J. <\/strong>(2002). The Language and Thought of the Child<\/em>. 3d ed. London: Routledge.<\/p>\n\n\n\n

          Pine, F. <\/strong>(1989). Motivation, Personality Organization, and the Four Psychologies of Psychoanalysis.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 37:31-64<\/p>\n\n\n\n

          Poland, W. <\/strong>(1977). Pilgrimage: action and tradition in self analysis<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:399-416<\/p>\n\n\n\n

          1. Racker, H. <\/strong>(1966). Ethics and psychoanalysis and the psycho analysis of ethics. <\/em>Int.J. Psychoanal.47,63<\/li><\/ol>\n\n\n\n

            Rajh V. <\/strong>(1982), Analiza karaktera<\/em>, Naprijed, Zagreb<\/p>\n\n\n\n

            Rank, O.<\/strong> (1972) Will Therapy<\/em>, 1929-31. In: Will Therapy and Truth and Reality. New York: Knopf.<\/p>\n\n\n\n

            Rank, O. <\/strong>(1991). The genesis of the object relation<\/em>. In P. Rudnytsky (Ed.), The Psychoanalytic Vocation: Rank, Winnicott, and the Legacy of Freud. New Haven, CT: Yale University Press.<\/p>\n\n\n\n

            Rank, Otto<\/strong>. (1932) Art and Artist<\/em>. New York: Knopf, 1958.<\/p>\n\n\n\n

            Reich W. <\/strong>(1949). Character analysis:<\/em> 3rd ed. New York: Orgone Institute Press;<\/p>\n\n\n\n

            Reilly, P. M. & Shopshire, M. S.<\/strong> (2002). Anger Management for substance Abuse and Mental Health Clients<\/em>, A Cognitive Behavioural Therapy Manual, U.S Departemnt of Health and Human Servicies, Rockville; MD 20857<\/p>\n\n\n\n

            Roheim, G. 1943. <\/strong>The origin and function of culture<\/em>, Nervous and mental disease monographs, New York.<\/p>\n\n\n\n

            Rot, N.<\/strong> 2003. Osnovi socijalne psihologije, <\/em>Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Beograd<\/p>\n\n\n\n

            Sander, L. <\/strong>(1962). Issues in early mother-child interaction.<\/em> J. Amer. Acad. Child Psychiat., 1: 144-166.<\/p>\n\n\n\n

            Sander, L.<\/strong> (1988). The event-structure of regulation in the neonate-caregiver system as a biological background for early organisation of psychic structure.<\/em> In Frontiers in Self Psychology, ed. A. Goldberg. Hillsdale, NJ: Analytic Press, pp. 64-77.<\/p>\n\n\n\n

            Sander, L.<\/strong> (1997). Paradox and resolution<\/em>. In Handbook of Child and Adolescent Psychiatry, ed. J. Osofsky. New York: John Wiley, pp. 153-160.<\/p>\n\n\n\n

            Sandler, J. & Sandler, A-M. <\/strong>(1978).On the development of object relationships and affects <\/em>Int. J. Psychoanal. 59:285-296<\/p>\n\n\n\n

            Sas, T. <\/strong>(1978). Etika psihoanalize,<\/em> Vuk Karad\u017ei\u0107, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

            Sachs, H. (1933)<\/strong>. The Delay of the Machine Age<\/em>. <\/strong>Psychoanal Q., 2:404-424.<\/p>\n\n\n\n

            Segal, H. <\/strong>1957 Notes on Symbol Formation<\/em>. Int. J. Psychoanal. 38<\/p>\n\n\n\n

            Segal, H. <\/strong>(1964). Introduction to the work of Melanie Klein<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

            Selye, H. <\/strong>(1975). Stress without Distress<\/em>, NY: New York, Signet<\/p>\n\n\n\n

            Settlage, C.<\/strong> (1977). The psychoanalytic understanding of narcissistic and borderline personality disorders: advances in developmental theory<\/em>. J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:805-833<\/p>\n\n\n\n

            Settlage, C.<\/strong> (1991). On the treatment of preoedipal pathology In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer<\/em>, M.D. ed. S. Akhtar & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 351-367<\/p>\n\n\n\n

            Settlage, C.<\/strong> (1993). Therapeutic process and developmental process in the restructuring of object and self constancy<\/em> J. Am. Psychoanal. Assoc. 41:473-492<\/p>\n\n\n\n

            Shapiro, D. H. <\/strong>(1994). Manual for the Shapiro Control Inventory (SCI)<\/em>. Palo Alto, CA: Behaviordata.<\/p>\n\n\n\n

            Shengold, L. <\/strong>(1989). Soul Murder: The Effects of Childhood Abuse and Deprivation<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

            Shostrom, E. <\/strong>(1968) Man, the manipulator. <\/em>New York, Bantam Books,<\/p>\n\n\n\n

            Sohn, L. <\/strong>(1999). A defective capacity to feel sorrow. <\/em>In Remorse and Reparation, ed. M. Cox. London: Jessica Kingsley, pp. 69-104.<\/p>\n\n\n\n

            Spangler, G., & Grossman, K. E. <\/strong>(1993). Biobehavioral organization in securely and insecurely attached infants.<\/em> Child Development, 64, 1439-1450.<\/p>\n\n\n\n

            Spitz, R.A<\/strong>. (1945). Hospitalism\u2014An Inquiry Into the Genesis of Psychiatric Conditions in Early Childhood<\/em>. Psychoanalytic Study of the Child, 1, 53-74.<\/p>\n\n\n\n

            Spitz, R.<\/strong> (1946). The smiling response: a contribution to the ontogenesis of social relations<\/em>. Genetic Psychology Monograph 34 57-125<\/p>\n\n\n\n

            Spitz, R<\/strong>. (1965). The First Year of Life<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

            Stein, R. <\/strong>(1991). Psychoanalytic Theories of Affect<\/em>. New York: Praeger.<\/p>\n\n\n\n

            Stein, R.<\/strong> (1998). Two Principles of Functioning of the Affects<\/em>. Am. J. Psychoanal., 58:211-230<\/p>\n\n\n\n

            Steiner, J.<\/strong> (1993). Psychic Retreats: Pathological Organizations in Psychotic, Neurotic and Borderline Patients<\/em>. London: Routledge<\/p>\n\n\n\n

            Stern, D. N.<\/strong> (1985). The Interpersonal World of the Infant<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

            Stern, D. N.<\/strong> (1995). The Motherhood Constellation<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

            Stern, D.N., Sander, L.W., Nahum, J.P., Harrison, A.M., Lyons-Ruth, K., Morgan, A.C., Bruschweilerstern, N. and Tronick, E.Z.<\/strong> (1998). Non-Interpretive Mechanisms in Psychoanalytic Therapy: The \u2018Something More\u2019 Than Interpretation.<\/em> Int. J. Psycho-Anal., 79:903-921<\/p>\n\n\n\n

            Stoller, R. J. <\/strong>(1992). Hooray for love.<\/em> In: Shapiro, Th. & Emde, R. N. (ed.): Affect: Psychoanalytic Perspectives: 411-437.<\/p>\n\n\n\n

            Stolorow, R. Brandchaft, B. & Atwood,<\/strong> G<\/strong>. (1987). Psychoanalytic Treatment: An Intersubjective Approach<\/em>. Hillsdale, NJ: The Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

            Stolorow, R. D. & Atwood, G.<\/strong> (1992). Contexts of Being<\/em>. Hillsdale, NJ: Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

            S<\/strong>tolorow, R.D. & Trop, J.L.<\/strong> (1992). Reply to Richards and Mitchell<\/em>. Psychoanal. Dial., 2:467-473)<\/p>\n\n\n\n

            Stone, L. (<\/strong>1981). Notes on the noninterpretive elements in the psychoanalytic situation and process<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:89-118<\/p>\n\n\n\n

            Stone, L. J., Smith, H. T. & Murphy, L. B. (<\/strong>1973). The Competent Infant: Research and Commentary<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

            \u0160tor<\/strong>h<\/strong>, M. <\/strong>(2003) \u010ce\u017enja jake \u017eene za jakim mu\u0161karcem, <\/em>Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

            Thoma, H. & Kachele, H.<\/strong> (1987). Psychoanalytic Practice<\/em>. 1 Principles. Berlin: Springer-Verlag.<\/p>\n\n\n\n

            Thorndike, E. L. <\/strong>(1931) Human Learning<\/em>, NY: New York, Appletion-Century-Crofts<\/p>\n\n\n\n

            Tillich, P. <\/strong>( 1952) The Courage to Be<\/em>: Yale University Press,<\/strong><\/p>\n\n\n\n

            Toplin, P. & M., <\/strong>1996. Heinz Kohut: The Chicago Institute Lectures <\/em>, The Analytic Press, Inc<\/p>\n\n\n\n

            Trevarthen, C.<\/strong> (1979). Communication and cooperation in early infancy: a description of primary intersubjectivity.<\/em> In Before Speech: The Beginning of Interpersonal Communication<\/em>, ed. M. M. Bullowa. Cambridge: Cambridge Univ. Press, pp. 321-349.<\/p>\n\n\n\n

            Trevarthen, C.<\/strong> (1993). Brain, science and the human spirit<\/em>. In Brain, Culture and the Human Spirit<\/em>, ed. J. B. Ashbrook et al. Lanham, MD: Univ. Press America, pp. 129-181.<\/p>\n\n\n\n

            Tronick, E. Z. & Cohn, J. <\/strong>(1989). Infant-mother face-to-face interaction: age and gender differences in coordination and the occurrence of miscoordination<\/em>. Child Devel., 60: 85-92.<\/p>\n\n\n\n

            Tronick, E. Z.<\/strong> et al. (1978). The infant\u2019s response to entrapment between contradictory messages in face-to-face interaction<\/em>. J. Amer. Acad. Child Psychiat.,<\/em> 17: 1-13.<\/p>\n\n\n\n

            Vigotski, L.S.<\/strong> (1983). Mi\u0161ljenje i govor, <\/em>Nolit, Beograd<\/p>\n\n\n\n

            Vigotski, L.S.<\/strong> (1996). Problemi razvoja psihe.<\/em> Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Beograd<\/p>\n\n\n\n

            Weil, A. <\/strong>(1970). The basic core<\/em>. Psychoanal. Study Child 25:442-460<\/p>\n\n\n\n

            Wheelis, A.<\/strong> ( 1956 ) \u201eWill and Psychoanalysis,\u201c<\/em> J. Am. Psychoanal. Assoc. 4:285<\/p>\n\n\n\n

            White, R. W.<\/strong> (1963). Ego and reality in psychoanalytic theory: a proposal regarding independent ego energies<\/em>, Psychol. Issues Monogr. 11. New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

            Wilkinson-Ryan, & Westen. <\/strong>(2000). Identity disturbance in borderline personality disorder. <\/em>American Journal of Psychiatry, 157(4), 528-541.<\/p>\n\n\n\n

            Winnicott, D. W. <\/strong>(1965). The maturational processes and the facilitating environment. <\/em>New York: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

            Winnicott, D. W.<\/strong> (1960). Ego distortion in terms of true and false self The Maturational Processes and the Facilitating Environment<\/em>. New York: Int. Univ. Press, 1965 pp. 140-152<\/p>\n\n\n\n

            Wisdom, J.O.<\/strong> (1970). Freud and Melanie Klein: Psychology, Ontology, and <\/em>Weltanschauung.<\/em> in Psychoanalysis and Philosophy,<\/em> ed. C. Hanley and M. Lazerowitz (New York: International Universities Press, 350.<\/p>\n\n\n\n

            Wolf, E.<\/strong>S. (1980), On the developmental line of selfobject relations<\/em>. In: Advances in Self Psychology, ed. A. Goldberg. New York: International Universities Press, pp. 117-130..<\/p>\n\n\n\n

            Wolf, E.S.<\/strong> (1988). Problems of Therapeutic Orientation<\/em>. Progr. Self Psychol.<\/em>, 4:168-172<\/p>\n\n\n\n

            Yogman, M.W. <\/strong>(1999).Affective Development in Infancy<\/em>, 95-124. Norwood, NJ: Ablex.<\/p>\n\n\n\n

            Yudofsky, Stuart C<\/strong>., (2005), Fatal flaws : navigating destructive relationships with people with disorders of personality and character,<\/em> American Psychiatric Publishing, London)<\/p>\n\n\n\n

            Zwemer, Weare A.; Deffenbacher, Jerry L<\/strong> (1984), Irrational beliefs, anger, and anxiety, <\/em>Journal of Counseling Psychology, Vol 31(3), Jul 1984, 391-393.<\/p>","protected":false},"featured_media":326,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-325","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/325","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/326"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=325"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=325"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}