{"id":313,"date":"2022-10-13T10:51:52","date_gmt":"2022-10-13T10:51:52","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=313"},"modified":"2022-10-13T10:51:52","modified_gmt":"2022-10-13T10:51:52","slug":"radni-savez-u-psihoanalizi","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/koristan_sadr_aj\/radni-savez-u-psihoanalizi\/","title":{"rendered":"Radni savez u psihoanalizi"},"content":{"rendered":"

Ovaj deo odnosa analizanta i analiti\u010dara Frojd je nazivao \u201eraportom\u201c. Kasnije se susre\u0107u nazivi kao \u201ezreli transfer\u201c, \u201eracionalni transfer\u201c, \u201eterapijski savez\u201c\u2026 Naziv radni savez je uveo Greenson. Termin se odnosi na \u201erelativno neneuroti\u010dni, racionalni odnos koji pacijent ima sa svojim analiti\u010darem. To je onaj razumni i svrhoviti deo ose\u0107anja analizanta prema analiti\u010daru koji \u010dini radni savez.<\/strong>\u201c [1]<\/p>\n\n\n\n

Pozitivna transferna ose\u0107anja su prenesena i nisu odgovor na analiti\u010darevo realno pona\u0161anje. Transferno \u201epoverenje\u201c je, na primer, poverenje \u201ena veresiju\u201c i obi\u010dno prikriva suprotno ose\u0107anje. Kod radnog saveza nije takav slu\u010daj. Analizant mo\u017ee do\u0107i na analizu sa ve\u0107 izgra\u0111enom predstavom o analiti\u010daru i analizi, na osnovu onoga \u0161to je \u010duo, pro\u010ditao, reputacije analiti\u010dara i sl. Mo\u017ee biti, od po\u010detka, \u201eube\u0111en\u201c i \u201eodu\u0161evljen\u201c psihoanalizom. Me\u0111utim, tek kada u odre\u0111enoj meri oseti na sebi vrednost analize i sposobnost terapeuta da ga razume, on ima realnu osnovu za poverenje<\/strong>. [2]<\/p>\n\n\n\n

Videli smo koji aspekti psihoanaliti\u010dke situacije pogoduju razvoju transfera. Reaktiviranje infantilnih aspekata analizantove li\u010dnosti u transferu omogu\u0107ava njihovo neposredno analiziranje i razre\u0161avanje. Mora se, me\u0111utim, sve vreme voditi ra\u010duna o zrelim aspektima analizantove li\u010dnosti. Ove dve vrste odnosa se uporedno razvijaju. Analizant, u isto vreme, preuzima rizik regresivnog ula\u017eenja u svoje infantilne do\u017eivljaje i zadr\u017eava sposobnost kontakta sa realno\u0161\u0107u. To je mogu\u0107e, ka\u017ee Grinson, zato \u0161to je analizant izdvojio svoj Ego, posmatraju\u0107i, opserviraju\u010di Ego od Ega koji do\u017eivljava. Analizant je, u isto vreme, i subjekat i objekat. On mo\u017ee duboko pro\u017eivljavati muke transferne neuroze i ose\u0107ati da su njegova do\u017eivljavanja stvarna, i u isto vreme, biti spreman da prepozna njihovu nerealnost i upusti se u analizu sopstvenog prenosa.<\/p>\n\n\n\n

Pre\u017eivljavanje transferne neuroze mo\u017ee izazvati veoma neprijatna ose\u0107anja kod analizanta, poljuljati samopo\u0161tovanje, izazvati ose\u0107anje poni\u017eenosti i sl. Neophodno je da analiti\u010dar vodi ra\u010duna o analizantovoj potrebi za samopo\u0161tovanjem i dostojanstvom za vreme tretmana. Mislim da se, iz dosada\u0161nje analize \u201etehni\u010dkih\u201c preporuka za rad sa otporom i transferom i analiti\u010dke situacije, moglo videti kako je cela \u201etehnologija\u201c ustvari usmerena ka tom cilju. \u0160ta je to \u0161to doprinosi razvoju takvog cilja, usmerenog, adekvatnog pona\u0161anja analizanta ? ( adekvatnost mu se, opet, procenjuje u odnosu na unutra\u0161nji, terapijski odgovor izme\u0111u analiti\u010dara i analizanta o cilju i na\u010dinu ostvarivanja cilja. Kriterijumi adekvatnosti nisu importovani u analiti\u010dku situaciju ve\u0107 su dogovoreni. Izbor cilja i pristajanje na na\u010din dola\u017eenja do tog cilja samootkrivanjem su slobodan izbor. ) Citira\u0107u deo Grinsonove rasprave o radnom savezu. [3]<\/p>\n\n\n\n

\u201eNove ili neobi\u010dne procedure objasnim pacijentu.<\/strong> Uvek objasnim za\u0161to je potrebno<\/strong> da slobodno asocira i za\u0161to preferiramo upotrebu kau\u010da. \u010cekam pacijentovo pitanje ili odgovor pre nego \u0161to predlo\u017eim da legne. Svi moji iskazi su izre\u010deni tonom koji indicira moju svesnost njegovog neprijatnog polo\u017eaja.<\/strong> Koristim  uobi\u010dajeni jezik<\/strong>, a ne tehni\u010dke termine i intelektualni na\u010din govora. Tretiram ga kao odraslu osobu \u010dija saradnja mi je potrebna<\/strong> i koja \u0107e uskoro do\u017eivljavati ozbiljne te\u0161ko\u0107e u radu sa psihoanaliti\u010dkim materijalom. Ja objasnim pacijentu da \u0107u mu naplatiti propu\u0161teni sat koji ne mogu iskoristiti za drugog pacijenta.<\/strong> Objasnim mu da \u0107u biti relativno \u0107utljiv da ne bih ometao njegovu produkciju.<\/strong> Prvi put kada postavi pitanje objasnim mu za\u0161to ne odgovaram. <\/strong>Slede\u0107i put \u0107utim. Ako ne razumem zna\u010denje nekog sata, to mu ka\u017eem. Ne otpu\u0161tam ga bez re\u010di. Ako se ose\u0107a posti\u0111enim govore\u0107i o ne\u010demu prvi put, ka\u017eem mu da je to bolno za njega ali je veoma va\u017eno za terapiju da bude \u0161to otvoreniji.<\/strong> Kada se buni protiv mog nereagovanja na neka njegova ose\u0107anja, mogu mu re\u0107i da bolje obavim svoj posao ako mu poka\u017eem \u0161ta razumem, nego ako mu poka\u017eem svoja ose\u0107anja. Odgovaram na njegove zahteve za te\u0161enjem tako \u0161to mu ka\u017eem da znam kako se jadno ose\u0107a, ali da je te\u0161enje samo privremena i varljiva pomo\u0107.<\/strong> Slede\u0107i put na takav zahtev \u0107utim. Spreman sam da priznam mogu\u0107nost da mogu gre\u0161iti u interpretaciji i izmeniti je ako to klini\u010dki materijal indicira<\/strong>. Ne prekidam sastanak usred neke pri\u010de ili intenzivne emocionalne reakcije. Dozvolim da nekada prekora\u010di uobi\u010dajenih 50 minuta<\/strong>. Ako zakasnim, nadoknadim vreme.<\/strong> Obavestim ga o mojim planovima za odmor<\/strong>\u2026 S vremena na vreme, pitam ga \u0161ta misli o tome kako radi sa mnom i kako rad napreduje. Obi\u010dno mu ka\u017eem svoj op\u0161ti utisak kad on zavr\u0161i i analiziram reakciju na to.\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sas je, u Etici psihoanalize, istakao upravo ovu komponentu analiti\u010dkog odnosa. Upore\u0111uju\u0107i psihoanalizu sa obrazovanjem, gradirao je tipove obrazovanja po stepenu autonomije koji pru\u017eaju u\u010deniku. U tri obrazovne situacije o kojima Sas govori, nastavnik ( terapeut ) komunicira na dva nivoa sa u\u010denikom: eksplicitno, on prenosi informacioni sadr\u017eaj, implicitno, daje metod u\u010denja. Kod prvog tipa u\u010denja \u201eprotoobrazovanja\u201c, u\u010ditelj daje savet i podsti\u010de u\u010denika da u\u010di putem tra\u017eenja pomo\u0107i. Tipi\u010dan primer takvog odnosa u psihoterapiji je direktivno savetovanje. U drugom tipu u\u010denja \u2013 \u201eobrazovanju\u201c, on daje samo saznanje i podu\u010dava u\u010denika kako da u\u010di putem metoda samopomo\u0107i. Sas je smatrao da je to model obrazovne situacije koju je postavio Frojd. Mislim da ovde Sas nije shvatio Frojda. Evo za\u0161to. Upore\u0111uju\u0107i psihoanalizu sa obrazovanjem Sas ka\u017ee: \u201eMnogi psihoanaliti\u010dari i psiholozi smatrali su da psihoanaliti\u010dko le\u010denje predstavlja jednu prefinjenu vrstu obrazovanja: pacijentu se ne daje savet ve\u0107 se podu\u010dava izvesnim stvarima o sebi koje on nije znao ( na primer, o svom nesvesnom, o Edipovom kompleksu itd. ) To je, u su\u0161tini, bilo Frojdovo shvatanje. Ono je ispravno, ali ne ide dovoljno daleko\u2026 ono pretpostavlja, \u0161to smatram da je neta\u010dno, da je psihoanaliti\u010dar nastavnik, manje vi\u0161e kao i drugi nastavnici, i da se razlikuje samo po predmetu koji podu\u010dava\u2026 Analiti\u010darev doprinos\u2026 le\u017ei, ne toliko u onome \u010demu on u\u010di koliko u uzdizanju situacije u\u010denja na jedan nov i vi\u0161i nivo\u2026 Pacijent u\u010di o sebi i samoanalizi. \u2026 u metaobrazovanju on daje sistem za organizovanje znanja i podsti\u010de u\u010denike da se koristi autonomijom i kriti\u010dkim metodom u\u010denja\u2026 Metaobrazovanje je u\u010denje o tome kako se u\u010di.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Frojd je, u pojmu raporta ( radnog saveza ), naglasio upravo ovaj \u201emetaobrazovni aspekt, \u0161to je, nadam se, uo\u010dljivo iz dosada\u0161nje analize analiti\u010dkog metoda. \u201eKriterijum prihvatanja analize, uspostavljenosti radnog saveza, je promena odnosa analizanta prema analiti\u010dkim zadacima. On po\u010dinje i sam da uo\u010dava izbegavaju\u0107e tendencije, ne \u010deka analiti\u010dareve intervencije, vi\u0161e nastoji sam da ih uobli\u010di u re\u010di, jednom re\u010dju, radi sam dosta toga \u0161to je do tada radio analiti\u010dar.\u201c [4] Ovo preduzimanje inicijative i odgovornosti za vlastiti napredak je nu\u017ean uslov za odvajanje analizanta od sila koje ga ve\u017eu za analiti\u010dara i razre\u0161enje transferne neuroze<\/strong>, kao \u0161to je, u vaspitanju, identifikacija sa funkcijama roditelja i njihovo preuzimanje ( briga o samom sebi ) nu\u017eno za odvajanje. Bez radnog saveza transferna neuroza ne bi mogla biti analizirana i razre\u0161ena.<\/p>\n\n\n\n

Transferne reakcije i radni savez su dva najva\u017enija oblika objektnih relacija u analiti\u010dkoj situaciji. Ima i arhai\u010dnijih tipova interakcija u regresivnim stanjima analizanta koje se smatraju prethodnicima ili prelazom ka objektnom transfernom odnosu, ali o tome u delu o teoriji. Me\u0111utim, postoji deo odnosa koji se naziva \u201erealnim\u201c. \u0160ta je to realni odnos ? Kako odrediti \u0161ta je realno ? Svi ljudski odnosi su me\u0161avina realnog i transfernog jer na\u0161a ranija iskustva uti\u010du na opa\u017eanja novih odnosa. Transferne reakcije su iskrivljavanje sada\u0161nje realnosti pod uticajem ranijih do\u017eivljaja ( mada je ovo su\u017eavanje pojma transfera jer ne mora svako preno\u0161enje da vodi iskrivljavanju ). Sa druge strane, radni savez je pona\u0161anje koje je realisti\u010dno i prikladno situaciji ( iako i ono mo\u017ee biti transferne prirode), ali je ono ve\u0161ta\u010dki produkt analiti\u010dke situacije, nije rezultat uzajamnog poznavanja dve osobe. Analizant se pred analiti\u010darem izla\u017ee maksimalno dok analiti\u010dar ostaje relativno anoniman. Mogu\u0107nost ostvarivanja autenti\u010dnog, realnog odnosa je, tokom terapije, ograni\u010dena podelom uloga, ali to ne zna\u010di da analizant u toku analize nema realnih opa\u017eanja analiti\u010dara<\/strong>. Sva tri oblika odnosa ne mogu se jasno razgrani\u010diti jer se stalno prepli\u0107u kod analizanta\u2026. Transferne reakcije se razvijaju od po\u010detka, dominiraju u transfernoj neurozi, tj. u sredini terapije. Radni savez se formira negde pri kraju uvodne faze i sa osilacijama, traje do kraja, dok realne reakcije \u2013 odnos dominiraju pri kraju analize.<\/p>\n\n\n\n

Kod analiti\u010dara od po\u010detka dominira radni savez, kontratransfer bi morao biti pod kontrolom, dok se radni odnos mo\u017ee ostvarivati tek pri kraju rada. Nave\u0161\u0107u jedan kratak Grinsonov primer radi poja\u0161njenja i ilustracije ovih preplitanja:<\/p>\n\n\n\n

            \u201eMladi \u010dovek, u zavr\u0161noj fazi svoje petogodi\u0161nje analize, kolebao se posle jedne moje interpretacije i onda mi saop\u0161tio da ima da mi ka\u017ee ne\u0161to \u0161to mu je veoma te\u0161ko. Hteo je da to presko\u010di ali je shvatio da je to radio godinama. Duboko je uzdahnuo i rekao: \u201eVi uvek malo previ\u0161e govorite. Te\u017eite da preuveli\u010date. Bilo bi mnogo lak\u0161e da pobesnim na vas i ka\u017eem da ste razroki ili da niste u pravu, ne razumete ili da jednostavno ne odgovorim. U\u017easno mi je te\u0161ko da ka\u017eem \u0161ta mislim jer znam da bi to povredilo Va\u0161a ose\u0107anja.\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n

            \u201c\u2026Verujem da je pacijent korektno opazio neke moje crte i bilo mi je, na neki na\u010din, bolno njihovo isticanje. <\/em>Rekao sam mu da je u pravu<\/em><\/strong>, ali sam \u017eeleo da znam za\u0161to mu je bilo te\u017ee da mi to ka\u017ee jednostavno i direktno kao \u0161to je to sada uradio, nego da to uradi u besu. Odgovorio mi je da zna iz iskustva da ne bih bio uznemiren njegovim besom, to je o\u010digledno njegova neuroza i time ne bih bio dodirnut. Saop\u0161tavanje moje pri\u010dljivosti je li\u010dni kriticizam i bilo bi povredljivo. On je znao da sam ja ponosan na svoju terapijsku ve\u0161tinu. Ranije se bojao da bih mogao da uzvratim, ali sada zna da nije tako. A i da jeste, to ga ne bi ubilo. <\/em>Ovo je primer realisti\u010dne reakcije na analiti\u010dara<\/em><\/strong>. Pacijent je imao ta\u010dno zapa\u017eanje i tako\u0111e je bio u stanju da predvidi moju reakciju bez iskrivljavanja. I ranije su njegove percepcije bile ta\u010dne, ali su fantazije o mojim reakcijama bile fantasti\u010dne tj. transferna iskrivljavanja. Ose\u0107ao je da bih ja mogao uzvratiti i da bi ga to moglo ubiti. U ovom periodu razvio je dobar radni savez u vezi sa ispoljavanjima besa prema meni, ali se savez nije pro\u0161irio i na realisti\u010dni kriticizam prema meni. To je postignuto tek u zavr\u0161noj fazi.\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n

Nadam se da je, iz do sada re\u010denog, razja\u0161njeno kakva je vrsta eksploratornog istra\u017eiva\u010dkog nacrta psihoanaliti\u010dki metod. Njegov cilj je, kao i svakog istra\u017eivanja, \u201edola\u017eenje do istine\u201c, ovde istine o sebi. Istina je \u201esredstvo le\u010denja\u201c ( ali i cilj ) koji vodi ka autonomiji. Kori\u0161\u0107enjem ovakvog oblika istra\u017eivanja kakav je psihoanaliti\u010dki metod, dolazi se do podataka o psihi\u010dkom \u017eivotu \u010doveka od kojih se oblikuje teorija. Saznanje se stalno oboga\u0107uje, teorija menja, ali metod ostaje isti.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U daljem tekstu poku\u0161a\u0107u da  dam sa\u017eet pregled nekih teorijskih obja\u0161njenja procesa razvoja moralnosti koja dalje osvetljavaju \u0161ta se to, kako i za\u0161to, doga\u0111a i menja kod analizanta tokom analize. Re\u010d je dakle, o teorijskim obja\u0161njenjima koja su oblikovana na osnovu podataka dobijenih primenom analiti\u010dkog istra\u017eiva\u010dkog metoda na odraslima, analizi dece i direktnom posmatanju dece.<\/p>\n\n\n\n

[1]                 Petrovi\u0107, V. \u2013 Poglavlja o psihoanaliti\u010dkom metodu i terapiji usmerenoj klijentom, Posebno izdanje, str. 47<\/p>\n\n\n\n

[2]                 Petrovi\u0107, V. \u2013 Poglavlja o psihoanaliti\u010dkom metodu i terapiji usmerenoj klijentom, Posebno izdanje, str. 47<\/p>\n\n\n\n

[3]                 Greenson, R. \u2013 The Technique and Practise of P.A. , str. 47<\/p>\n\n\n\n

[4]                 Petrovi\u0107, V. \u2013 Poglavlja o psihoanaliti\u010dkom metodu i terapiji usmerenoj klijentom, Posebno izdanje, str. 52.<\/p>","protected":false},"featured_media":314,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-313","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/313","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/314"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=313"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=313"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}