{"id":309,"date":"2022-10-13T10:48:03","date_gmt":"2022-10-13T10:48:03","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=309"},"modified":"2022-10-13T10:48:03","modified_gmt":"2022-10-13T10:48:03","slug":"sta-je-to-psihoanaliticki-metod","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/koristan_sadr_aj\/sta-je-to-psihoanaliticki-metod\/","title":{"rendered":"\u0160ta je to psihoanaliti\u010dki metod ?"},"content":{"rendered":"

Frojd je psihoanalizu definisao kao naknadno vaspitanje<\/strong> [1], \u201eVaspitanje ka istinoljubivosti prema samom sebi\u201c<\/strong> [2]. On je svoj metod i nazvao psihoanalizom, a ne psiho terapijom da bi istakao da se radi o saznajnom, analiti\u010dkom procesu, a ne o le\u010denju. Mogli bismo re\u0107i ovako: \u2013 psihoanaliza je vaspitni proces \u201eosposobljavanja u\u010denika za upoznavanje, tra\u017eenje i otkrivanje istine ( o samom sebi ) i formiranje odgovornog li\u010dnog odnosa prema istini\u201c ( definicija intelektualnog vaspitanja iz pedago\u0161kog re\u010dnika ).<\/p>\n\n\n\n

O\u010dito je da u samoj definiciji intelektualnog vaspitanja postoje i moralne odrednice \u2013 treba formirati odgovoran li\u010dni odnos prema istini. Moralno i intelektualno vaspitanje su dva nerazdvojiva procesa.<\/strong> To su, u stvari, dva pojavna vida istog procesa. \u201eOnaj koji je sa uspehom pro\u0161ao kroz vaspitanje u istinoljubivosti prema sebi\u2026\u201c veli dalje Frojd, \u201e\u2026 trajno je za\u0161ti\u0107en od opasnosti nemoralnosti, makar njegovo merilo moralnosti, na neki na\u010din, i odstupalo od onoga koje je u dru\u0161tvu uobi\u010dajeno.\u201c [3] Ova izjava implicira postojanje univerzalnijih moralnih na\u010dela koja nisu relativna kao \u0161to su to socijalne konvencije. Nemoralnost se zasniva na nedostatku istinoljubivosti prema samom sebi. Znanje \u2013 istina je lekovita i vodi do promena u sferi moralnosti.<\/p>\n\n\n\n

Moralno i intelektualno vaspitanje su, za Frojda, jedan proces. Tenzija izme\u0111u njih nastaje zbog nere\u0161enog konflikta izme\u0111u socijalnih i moralnih ose\u0107anja, sa jedne strane, i instinktualnih \u017eelja sa druge strane, \u0161to vodi do mentalnog bola i poreme\u0107aja [4]. Njihovo pomirenje je uslov za \u201eozdravljenje\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Osnovna vrednost je, za Frojda, bila istina.<\/strong>\u00a0Tu psihoanaliza ima etiku nauke uop\u0161te. Njena najve\u0107a vrednost, ili \u201e\u010disto zlato\u201c, kako je to nazvao Frojd, je metod za sakupljanje plodova sa drveta znanja \u2013 istine.\u00a0Terapija je traganje za istinom o sebi, afirmacijom istine, odbrana te istine i zauzimanje odgovornog li\u010dnog odnosa prema njoj.<\/strong>
Cilj terapije Frojd izra\u017eava ovako: \u201e \u2026 pacijent treba da bude pou\u010den da oslobodi i ispuni sopstvenu prirodu, a ne da li\u010di na nas.\u201c [5]<\/p>\n\n\n\n


Pod istinom se misli na istra\u017eivanje vlastite psihi\u010dke realnosti<\/strong>, na nala\u017eenje svoje istine o sebi, a ne neke \u201enau\u010dno dokazane, univerzalne istine\u201c. Mada, li\u010dno verujem, da je ono \u0161to do\u017eivljavamo kao najsubjektivnije i najintimnije \u010desto i najuniverzalnije.<\/p>\n\n\n\n

Cilj psihoanaliti\u010dke terapije \u2013 vaspitanja je: istra\u017eivanje istine o sebi, svoje psihi\u010dke realnosti, do prestanka potrebe za terapijom \u2013 vaspitanjem. Jednom re\u010dju cilj je autonomija ( ako je analizant ho\u0107e ). Dve osnovne vrednosti ugra\u0111ene u psihoanaliti\u010dki metod su autonomija i istina.<\/strong> [6]<\/p>\n\n\n\n

Metod \u2013 na\u010din odgovara cilju. Osnova psihoanaliti\u010dkog metoda je odnos, pristup \u010doveku koji omogu\u0107ava ostvarivanje ovih vrednosti. U osnovi psihoanaliti\u010dkog metoda je po\u0161tovanje autonomije analizanta. Prihvatanjem, razumevanjem, nevrednovanjem analizanta, kreira se atmosfera koja mu omogu\u0107uje samoistra\u017eivanje bez straha od osude zbog otkrivanja i izno\u0161enja istine o sebi<\/strong> ( iako taj strah uvek postoji, on se vremenom do\u017eivljava kao nerealan u odnosu na terapeuta ).<\/p>\n\n\n\n

Frojda su \u010desto optu\u017eivali za moralni relativizam upravo zbog vrednosne neutralnosti psihoanaliti\u010dkog metoda. Ta\u010dno je to da psihoanaliti\u010dki terapeut moralno ne vrednuje sadr\u017eaje koje donosi analizant, ali sam taj stav nosi jednu vrednosnu poruku \u2013 osnovna vrednost je istina. Da bi se do nje do\u0161lo neophodno je odsustvo moralnog procenjivanja od strane terapeuta ( tzv. \u201etehni\u010dka neutralnost\u201c ). Ali ni dola\u017eenje do istine nije imperativ.<\/p>\n\n\n\n

Analiti\u010dar ne vrednuje negativno ni otpore koje analizant postavlja na putu ka istini o samom sebi. On \u0107e do\u0107i do saznanja onda kada to bude mogao i hteo, i odgovoran je za svoj napredak. To svakako nije moralni relativizam. Za Frojda je<\/strong>, podsetimo se, \u201eonaj koji je pro\u0161ao sa uspehom kroz vaspitanje za istinoljubivost prema samom sebi, trajno za\u0161ti\u0107en od opasnosti nemoralnosti, makar njegovo merilo moralnosti na neki na\u010din i odstupalo od onoga koje je u dru\u0161tvu uobi\u010dajeno\u201c.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

[1] Frojd, S. \u2013 Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 425.<\/p>\n\n\n\n

[2] Frojd, S. \u2013 Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 406.<\/p>\n\n\n\n

[3] Frojd, S. \u2013 Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, 1976. str. 406.<\/p>\n\n\n\n

[4] Freud, S. \u2013 Studies of Histeria ( 1895 ), The standard edition, London, Hogarth Press, 1957.<\/p>\n\n\n\n

[5] Freud, S. \u2013 Lines of Advance in P.A. Therapy, Standard edition<\/p>\n\n\n\n

[6] Petrovi\u0107, V. \u2013 Diskusija za okruglim stolom \u201e\u0160ta psihoterapija danas nudi pojedincu i dru\u0161tvu\u201c, Vrnja\u010dka Banja, 1987., ( neobjavljen zapis )<\/p>","protected":false},"featured_media":312,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-309","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/309","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/312"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=309"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=309"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}