Mada nikakav prigovor ne izaziva to \u0161to se pojam ljubavi primenjuje na razli\u010dite objekte, \u0161iroko je rasprostranjeno mi\u0161ljenje da je ljubav prema drugima vrlina, a ljubav prema sebi greh.<\/p>\n\n\n\n
Pretpostavlja se da u onoj meri u kojoj volim sebe, ne volim druge, da je ljubav prema sebi isto \u0161to i sebi\u010dnost. Ovo gledi\u0161te nas vra\u0107a daleko u pro\u0161lost zapadnog mi\u0161ljenja. Kalvin o ljubavi prema sebi govori kao o \u201epokvarenosti\u201c*. Frojd o ljubavi prema sebi govori jezikom psihijatrije, pa ipak, njegov vrednosni sud je isti kao i Kalvinov. Za njega je ljubav prema sebi isto \u0161to i narcizam, okretanje libida ka samom sebi. Narcizam je najraniji stepen ljudskog razvoja, a osoba koja se u kasnijem \u017eivotu vratila na narcisoidni stepen nesposobna je za ljubav; u ekstremnom slu\u010daju, ona je luda. Frojd je pretpostavio da je ljubav ispoljavanje libida (libido okrenut prema drugima je ljubav, a prema sebi \u2013 narcisizam). Tako se ljubav i ljubav prema sebi uzajamno isklju\u010duju \u2013 \u0161to je vi\u0161e jedne, to je manje druge. Ako je ljubav prema sebi r\u0111ava, onda je nesebi\u010dnost vrlina.<\/p>\n\n\n\n
Postavlja se pitanje: da li psiholo\u0161ko posmatranje podr\u017eava tezu o temeljnoj protivure\u010dnosti izmedu ljubavi prema sebi i ljubavi prema drugima? Da li je ljubav prema sebi isto \u0161to i sebi\u010dnost ili su one u suprotnosti? \u0160tavi\u0161e, da li je sebi\u010dnost modernog \u010doveka zaista briga za sebe kao pojedinca sa svim njegovim intelektualnim, emocionalnim i \u010dulnim mogu\u0107nostima? Zar \u201eon\u201c nije postao privezak svoje dru\u0161tveno \u2013 ekonomske uloge? Da li je njegova sebi\u010dnost isto \u0161to i ljubav prema sebi ili je izaziva ba\u0161 njeno odsustvo?<\/p>\n\n\n\n
Pre nego \u0161to po\u010dnemo raspravu o psiholo\u0161kom pogledu na sebi\u010dnost i ljubav prema sebi, treba ukazati na logi\u010dku gre\u0161ku u shvatanju da se ljubav prema drugima i ljubav prema sebi uzajamno isklju\u010duju. Ako je vrlina voleti svog bli\u017enjeg kao ljudsko bi\u0107e, onda je i vrlina voleti sebe, jer sam i s\u00e2m ljudsko bi\u0107e. Ne postoji pojam \u010doveka u koji nisam uklju\u010den i ja sam. U\u010denje koje zagovara takvo isklju\u010divanje dokazuje da je u sebi protivure\u010dno. Ideja izra\u017eena u Bibliji \u201eljubi bli\u017enjeg svoga kao samog sebe\u201c podrazumeva da se po\u0161tovanje sopstvenog integriteta i jedinstvenosti, ljubav prema sebi i razumevanje sopstvenog pojedinstva, ne mo\u017ee odvojiti od razumevanja drugog pojedinca, po\u0161tovanja i ljubavi prema njemu. Ljubav prema sopstvenom pojedinstvu je neodvojivo povezana sa ljubavlju prema svakom drugom bi\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
Sada smo stigli do osnovnih psiholo\u0161kih premisa na kojima po\u010divaju zaklju\u010dci na\u0161eg dokaza. Uop\u0161te uzev\u0161i, to su slede\u0107e premise: \u201eobjekt\u201c na\u0161ih ose\u0107anja i stavova nisu samo drugi, ve\u0107 i mi sami; stavovi prema drugima i prema sebi daleko od toga da su kontradiktorni, u osnovi su konjunktivni. U odnosu na problem o kome je re\u010d, to zna\u010di: ljubav prema drugima i ljubav prema sebi nisu alternativne. Naprotiv, stav ljubavi prema sebi na\u0107i \u0107e se kod svih koji su sposobni da vole druge. S obzirom na vezu izme\u0111u \u201eobjekta\u201c i sopstvenog pojedinstva, ljubav je, u principu, nedeljiva. Prava ljubav je izraz produktivnosti i podrazumeva brigu, po\u0161tovanje, odgovornost i znanje. Ona nije \u201eafekat\u201c, ve\u0107 delatna te\u017enja da voljena osoba raste i bude sre\u0107na, te\u017enja koja je ukorenjena u sopstvenoj sposobnosti za ljubav.<\/p>\n\n\n\n
Voleti nekoga, to je aktualizacija i koncentracija ljubavne mo\u0107i. Temeljna afirmacija koju sadr\u017ei ljubav usmerena je na voljenu osobu kao otelovljenje su\u0161tinski ljudskih kvaliteta. Ljubav prema jednoj osobi podrazumeva ljubav prema \u010doveku kao takvom. Vrsta \u201epodele rada\u201c, kako je to nazvao Vilijam D\u017eems (Williami James), prema kojoj neko voli svoju porodicu, a bezose\u0107ajan je prema \u201estrancu\u201c, znak je temeljne nesposobnosti da se voli. Ljubav prema \u010doveku nije, kako se \u010desto pretpostavlja, apstrakcija koja dolazi nakon ljubavi prema odre\u0111enoj osobi, ve\u0107 je njena pretpostavka, mada se sti\u010de kroz ljubav prema odre\u0111enim pojedincima.<\/p>\n\n\n\n
Iz ovoga sledi da moje sopstveno pojedinstvo mora da bude objekat moje ljubavi isto toliko koliko i druga osoba. Afirmacija sopstvenog \u017eivota, sre\u0107e, rasta, slobode, ukorenjena je u sopstvenoj sposobnosti za ljubav, tj. u brizi, po\u0161tovanju, odgovornosti i znanju. Ako je pojedinac sposoban da voli produktivno, on voli i sebe; ako mo\u017ee da voli samo druge, ne mo\u017ee da voli uop\u0161te.<\/p>\n\n\n\n
O sebi\u010dnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako prihvatimo da su ljubav prema sebi i prema drugima u principu povezane, kako da objasnimo sebi\u010dnost koja o\u010digledno isklju\u010duje svaku istinsku brigu za druge? Sebi\u010dna osoba je zainteresovana samo za sebe, \u017eeli sve za sebe, nikakvo zadovoljstvo ne ose\u0107a u davanju, ve\u0107 samo u primanju. Spolja\u0161nji svet gleda samo iz ugla mogu\u0107nosti da iz njega ne\u0161to izvu\u010de; njoj nedostaje interes za potrebe drugih i po\u0161tovanje njihovog dostojanstva i integriteta. Ona ne mo\u017ee da vidi ni\u0161ta osim sebe; svaku osobu i svaku stvar procenjuje na osnovu toga koliko joj koriste; ona je su\u0161tinski nesposobna da voli. Zar to ne dokazuje da su briga za druge i briga za sebe neizbe\u017ena alternativa? Bilo bi tako kada bi sebi\u010dnost i ljubav prema sebi bili isto. Ali, upravo je takva pretpostavka gre\u0161ka koja, u bavljenju na\u0161im problemom, vodi mnogim pogre\u0161nim zaklju\u010dcima. Sebi\u010dnost i ljubav prema sebi daleko od toga da su identi\u010dne, u stvari su suprotnosti. Sebi\u010dna osoba ne voli sebe previ\u0161e, ve\u010d premalo; u stvari, ona sebe mrzi. Ovaj nedostatak prave naklonosti i brige za sebe koji je samo izraz njene neproduktivnosti, ostavlja je praznu i frustriranu. Ona je nu\u017eno nesre\u0107na i teskobno zaokupljena time kako da od \u017eivota ugrabi zadovoljstva u \u010dijem postizanju sama sebe spre\u010dava. \u010cini se da ona previ\u0161e brine o sebi, a u stvari, ona samo bezuspe\u0161no poku\u0161ava da prikrije i kompenzuje svoj neuspeh u vo\u0111enju brige o svom stvarnom pojedinstvu. Frojd dr\u017ei da je sebi\u010dna osoba narcisoidna \u2013 povukla je svoju ljubav od drugih i usmerila je na sopstvenu osobu. Istina je da su sebi\u010dne osobe nesposobne da vole druge, ali one nisu sposobne da vole ni sebe.<\/p>\n\n\n\n Sebi\u010dnost \u0107emo lak\u0161e razumeti ako je uporedimo sa strasnom brigom za druge koju npr. nalazimo kod suvi\u0161e bri\u017ene majke. Ona je suvi\u0161e bri\u017ena ne zato \u0161to svoje dete voli suvi\u0161e, ve\u0107 zato \u0161to mora da kompenzuje svoj nedostatak sposobnosti da ga uop\u0161te voli.<\/p>\n\n\n\n Ova teorija o prirodi sebi\u010dnosti ro\u0111ena je iz psihoanaliti\u010dkog iskustva sa neuroti\u010dnom \u201enesebi\u010dno\u0161\u0107u\u201c, simptomom neuroze koji je posmatran na ne malom broju ljudi. Njih obi\u010dno ne mu\u010di ba\u0161 taj simptom, ve\u0107 drugi koji je s njim u vezi, kao npr. depresija, umor, nesposobnost za rad, neuspeh u ljubavnim vezama itd. Nije u pitanju samo to \u0161to se \u201enesebi\u010dnost\u201c ne ose\u0107a kao simptom; ona je \u010desto iskupljuju\u0107a karakterna crta kojom se takvi ljudi ponose. \u201eNesebi\u010dna\u201c osoba \u201ene \u017eeli ni\u0161ta za sebe\u201c; ona \u201e\u017eivi samo za druge\u201c, ponosi se time \u0161to sebe ne smatra va\u017enom. Zbunjena je \u0161to je nesre\u0107na uprkos svojoj nesebi\u010dnosti i \u0161to su njeni odnosi sa najbli\u017eima nezadovoljavaju\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Analiti\u010dki rad pokazuje da njena nesebi\u010dnost nije ne\u0161to odvojeno od drugih simptoma, ve\u0107 je jedan od njih, u stvari, najva\u017eniji; da je paralizovana u svojoj sposobnosti da voli ili da u bilo \u010demu u\u017eiva, da je pro\u017eeta neprijateljstvom prema \u017eivotu i da se iza fasade nesebi\u010dnosti skriva suptilna, ali ni\u0161ta manje sna\u017ena egocentri\u010dnost. Ova se osoba mo\u017ee izle\u010diti samo ako se njena \u201enesebi\u010dnost\u201c protuma\u010di kao simptom me\u0111u ostalim simptomima. Tek tada se mo\u017ee ispraviti njen nedostatak produktivnosti u kome je koren kako njene \u201enesebi\u010dnosti\u201c, tako i njenih drugih nevolja.<\/p>\n\n\n\n Priroda \u201enesebi\u010dnosti\u201c postaje naro\u010dito jasna preko svog dejstva na druge, u na\u0161oj kulturi naj\u010de\u0161\u010de preko dejstva \u0161to ga \u201enesebi\u010dna\u201c majka ima na svoju decu. Ona veruje da \u0107e putem njene \u201enesebi\u010dnosti\u201c njena deca iskusiti \u0161ta zna\u010di biti voljen i za uzvrat nau\u010diti \u0161ta zna\u010di voleti. Rezultat njene \u201enesebi\u010dnosti\u201c, me\u0111utim, uop\u0161te ne odgovara njenim o\u010dekivanjima. Deca ne pokazuju sre\u0107u osoba koje su uverene da su voljene; ona su zabrinuta, prenapregnuta, u strahu od maj\u010dinog neodobravanja i u brizi da ne \u017eive prema njenim o\u010dekivanjima. Ona su obi\u010dno zara\u017eena maj\u010dinim skrivenim neprijateljstvom prema \u017eivotu koje vi\u0161e ose\u0107aju, nego \u0161to ga jasno prepoznaju, a najzad i sama bivaju njime preplavljena. Sve u svemu, uticaj \u201enesebi\u010dne\u201c ne razlikuje se mnogo od uticaja sebi\u010dne majke; u stvari, \u010desto je i gore, jer maj\u010dina \u201enesebi\u010dnost\u201c spre\u010dava decu da je kritikuju. Njihova je obaveza da je ne razo\u010daraju: pod maskom vrline njih u\u010de da preziru \u017eivot. Ako neko ima priliku da prou\u010di uticaj majke koja sebe istinski voli, mo\u017ee videti da u detetovom sticanju iskustva \u0161ta je ljubav, radost i sre\u0107a nije ni\u0161ta pou\u010dnije od majke koja voli i sebe.<\/p>\n\n\n\n Izvod iz knjige \u2018\u2019 Ume\u0107e ljubavi \u2018\u2019<\/p>\n\n\n\n Erih From<\/p>","protected":false},"featured_media":308,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-307","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/307","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/308"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=307"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=307"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}