Transfer je, po definiciji, do\u017eivljavanje ose\u0107anja, fantazija, stavova, nagona i odbrana prema osobi u sada\u0161njosti koje nije adekvatno u odnosu na tu osobu, ve\u0107 je ponavljanje reakcija prema zna\u010dajnim osobama u ranom detinjstvu preneto na osobe u sada\u0161njosti.<\/p>\n\n\n\n
U terapijskoj situaciji, osoba na koju se vr\u0161i prenos je terapeut. Transfer je op\u0161te ljudska karakteristika i ne ispoljava se samo u analizi niti je njen produkt. Svi ljudski odnosi su kombinacija realnih i transfernih reakcija. Psihoanaliza je samo uo\u010dila tu pojavu i ponudila na\u010dine za njenu analizu i razre\u0161avanje.
Iz definicije se vidi da je transfer iskrivljavanje realnosti \u2013 iskrivljavanje istine, koje osobu \u010dini neautonomnom jer ona ne mo\u017ee da adekvatno odgovori sada\u0161njoj realnosti. Ako se prisetimo Fromovog razmatranja o odgovornosti kao sposobnosti da se odgovori, mo\u017eemo re\u0107i da je osoba koja ponavlja pro\u0161lost umesto da reaguje na sada\u0161njost neodgovorna \u2013 nesposobna da odgovori na realnost. Prenos je nesvesna pojava. Mada osoba mo\u017ee biti svesna da su neke njene reakcije nerealne, \u010dudne, preterane\u2026 obi\u010dno ne razume zna\u010denje takvih reakcija.
Transferne reakcije su \u201emotor\u201c analiti\u010dkog rada, one \u201eteraju\u201c analizanta da radi u terapiji, izvor su najzna\u010dajnijeg materijala, ali u isto vreme, i najve\u0107e prepreke u analizi. Transfer je otpor po definiciji jer je nesvesno ponavljanje ne\u010dega umesto se\u0107anja. Frojd je, u ranije navedenom citatu, razmatrao vezu izme\u0111u transfera i sugestije. U terapeutu analizant vidi mogu\u0107nost zadovoljenja potreba koje nisu bile zadovoljene od strane zna\u010dajnih osoba iz detinjstva i ta nada mu daje dodatnu energiju za analiti\u010dki rad. Insistiranje na zadovoljenju o\u010dekivanja od strane analiti\u010dara i razo\u010darenje analizanta zbog njegovog neispunjavanja tih o\u010dekivanja vodi do negativnih reakcija \u2013 transfer postaje otpor i potrebno ga je analizirati.<\/p>\n\n\n\n
Koji su uslovi za analizu transfera, preporuke za rad sa transferom i kakva je njihova povezanost sa dve osnovne vrednosti psihoanaliti\u010dkog metoda \u2013 istinoljubivo\u0161\u0107u i po\u0161tovanjem autonomije? I ovde \u0107e moja \u201eepska op\u0161irnost\u201c biti u funkciji razja\u0161njavanja na\u010dina na koji se u \u201etehnici\u201c samo konkretizuju ove vrednosti.
Da bi se analizirao transfer, kao i otpor, treba da se razvije, ina\u010de bi analiza bila pre intelektualna igra nego do\u017eivljeno otkrivanje istine o sebi. Analiti\u010dka situacija je takva da omogu\u0107uje analizantu da razvije svu raznolikost i intenzitet transfernih reakcija u skladu sa svojom individualnom istorijom i potrebama. Transfer je ne\u0161to \u0161to se de\u0161ava \u201eovde i sada\u201c. On je saznanje pro\u0161losti preko njenog preno\u0161enja u sada\u0161njost, \u0161to je \u010dini dostupnom posmatranju i analizi. Transferne reakcije se do\u017eivljavaju kao aktuelne \u2013 kao realnost.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je to u analiti\u010dkom odnosu \u0161to omogu\u0107uje razvoj transfera ?<\/strong><\/p>\n\n\n\n a) Analiti\u010dar kao ogledalo<\/strong> \u2013 Frojd je ( 1912. ) dao preporuku da analiti\u010dar treba da bude kao ogledalo u odnosu na analizanta. Ova preporuka je \u010desto pogre\u0161no shvatana kao da to zna\u010di da on treba da bude hladan, nepristupa\u010dan analizantu. Ovakvo iskrivljeno shvatanje je dovelo do ra\u0161irenih predrasuda o pona\u0161anju analiti\u010dara i odnosu izme\u0111u njega i analizanta. Preporuka ima drugi smisao. Ona zna\u010di da analiti\u010dar treba da reflektuje analizantu ( kao ogledalo ) samo ono \u0161to je on sam manifestovao. Analiti\u010dar ne\u0107e unositi svoje stavove i vrednovanja u analizu sadr\u017eaja koje iznosi analizant (mada osnovne vrednosti unosi samim ovakvim odnosom prema analizantu). Njegova neutralnost u odnosu na sadr\u017eaje koje analizant iznosi omogu\u0107uje analizantu da se suo\u010di sa sopstvenim vrednovanjima svojih nesvesnih sadr\u017eaja. Analiti\u010dar se podjednako odnosi, na primer, i prema pozitivnim i prema negativnim ose\u0107anjima koja analizant ispoljava prema njemu \u2013 on ih analizira. Ne ocenjuje ih ni kao dobra, ni kao lo\u0161a, \u0161to omogu\u0107uje da se ispolje i jedna i druga. Samo u tim uslovimamogu\u0107e je dosledno pridr\u017eavanje osnovnog pravila. b) Apstinencijalno pravilo<\/strong>\u00a0\u2013 Kada je neuroti\u010dna osoba pod tenzijom, obi\u010dno nalazi razne na\u010dine kako bi tu tenziju ubla\u017eila, potisnula ili delimi\u010dno ispraznila. Tenziju izaziva neko potisnuto ose\u0107anje, sadr\u017eaj \u2013 neka odstranjena istina. Pra\u017enjenje tenzije dovodi do toga da se ona ne unosi u terapijsku situaciju i izbegne suo\u010davanje sa potisnutom istinom o sebi. To se mo\u017ee u\u010diniti na razne na\u010dine, npr. uzimanjem alkohola, cigaretama, drogom, kompulzivnim seksualnim i drugim aktivnostima, preteranom ishranom, nespavanjem, brzom vo\u017enjom kola i bezbrojnim drugim, \u010desto mnogo suptilnijim na\u010dinima. Jedan od takvih je prepri\u010davanje sadr\u017eaja analiti\u010dkih sastanaka drugim osobama \u0161to dovodi do pra\u017enjenja napetosti vezane za analizu i odigravanja transfernih reakcija prema analiti\u010daru spolja. Ovakvim pona\u0161anjem osoba izbegava porast tenzije i suo\u010davanje sa njenim uzrokom. Obi\u010dno, kada ti ventili nisu dovoljni, osoba i dolazi na terapiju. U terapijskoj situaciji kada do\u0111e do nekog neprijatnog, potisnutog sadr\u017eaja, tenzija \u0107e porasti i analizant \u0107e poku\u0161ati da se poslu\u017ei starim na\u010dinima rastere\u0107enja, ili nekim novim koji ima istu funkciju. Ukoliko bi on to stalno radio, analiti\u010dka situacija mu ne bi mogla pomo\u0107i da se suo\u010di sa onim \u0161to izbegava. Zato se ovakva pona\u0161anja prepoznaju kao otpor, na\u010din izbegavanja tenzije i uno\u0161enja neke istine u analiti\u010dku situaciju, i analiziraju se. Posle uspe\u0161ne analize ovakvih pona\u0161anja i njihove funkcije otpora, analizant se u\u010di da ona ometaju razvoj terapije, tj. njegov razvoj, i u\u010di da se uzdr\u017eava od njih. On na taj na\u010din u\u010di apstinencijalno pravilo. Svako uspe\u0161no analiziranje ovakvih pona\u0161anja mo\u017ee se iskoristiti da se analizant sam uveri u potrebu uzdr\u017eavanja od njih.<\/p>\n\n\n\n [1] Frojd, S. \u2013 Nova predavanja za uvo\u0111enje u psihoanalizu, str. 254.<\/p>\n\n\n\n [2] Sas, T. \u2013 Etika psihoanalize, Vuk Karad\u017ei\u0107, Beograd, 1978. , str. 33.<\/p>","protected":false},"featured_media":306,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-305","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/305","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/306"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=305"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=305"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Takva neutralnost \u010dini li\u010dnost analiti\u010dara relativno anonimnom za analizanta i on ispunjava prazan prostor svojim fantazijama. Ako analiti\u010dar nije provocirao takve fantazije svojim pona\u0161anjem, onda je lak\u0161e demonstrirati njihovu nerealnost i analizirati njihovo transferno poreklo. Ako se analiti\u010dar, u svojoj neutralnoj poziciji, odnosi prema analizantu kao prema autonomnoj osobi, ne sugeri\u0161e mu svoju istinu, analizant se, kroz razvoj transfernog odnosa, suo\u010dava sa svojim heteronomnim te\u017enjama, svojom \u201esugestibilno\u0161\u0107u\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Osnovni smisao je da se nau\u010di uzdr\u017eavanje od trenutnih zadovoljenja radi budu\u0107ih, zrelijih na\u010dina zadovoljenja. To, dakle, nije nikakva zabrana od strane terapeuta ( \u0161to ne bi bilo u skladu sa osnovnim pravilom \u2013 slobodnim ispoljavanjem ), ve\u0107 preporuka za uzdr\u017eavanje od izvesnih pona\u0161anja \u2013 ne zato \u0161to su \u201elo\u0161a\u201c iz nekih \u201emoralnih\u201c razloga, ve\u0107 zato \u0161to su se pokazala ( analizom ) kao ometaju\u0107a za analiti\u010dki rad i razvoj analitanta.
Moglo bi se re\u0107i da je u\u010denje apstinencijalnog pravila u stvari u\u010denje \u2013 vaspitanje kako da se na zreliji \u2013 po razvoj osobe povoljniji na\u010din, pre\u0111e sa principa zadovoljstva na princip realnosti. Kada govori o vaspitanju i primeni psihoanalize na vaspitanje, Frojd ka\u017ee: \u201eStvorimo sebi jasnu sliku o tome \u0161ta je neposredni zadatak vaspitanja. Dete treba da nau\u010di da vlada svojim nagonima. Nemogu\u0107e je da mu se pru\u017ei sloboda bez ograni\u010denja svih njegovih impulsa. To bi bio vrlo pou\u010dan eksperiment za de\u010dije psihologe, ali roditelji pri tome ne bi mogli da opstanu, a i sama deca bi pretrpela veliku \u0161tetu, kao \u0161to bi se to pokazalo delom odmah, delom u kasnijim godinama. Zadatak vaspitanja je, dakle, da ko\u010di, da zabranjuje, da suzbija. Ovaj svoj zadatak vaspitanje je u svim vremenima obilno izvr\u0161avalo. Ali smo iz analize saznali da ba\u0161 ovo suzbijanje nagona donosi sa sobom opasnost oboljenja od neuroze. Se\u0107ate se da smo podrobno ispitivali na\u010dine kako se to odigrava. Vaspitanje, dakle, ima da pronalazi svoj put izme\u0111u Scile dopu\u0161tanja i Haribde zabrane. Ukoliko je problem uop\u0161te ostvarljiv, mora da se prona\u0111e optimum vaspitanja koji \u010de doneti maksimum koristi i najmanje \u0161tete. Treba da se re\u0161i pitanje koliko da se zabranjuje, u koja vremena i kojim sredstvima. A tada treba uzeti u obzir i to da objekti vaspitnog uticaja sa sobom nose veoma razli\u010dite konstitucionalne sklonosti, tako da isti postupak vaspita\u010da ne mo\u017ee biti podjednako dobar za svu decu. Neposredno procenjivanje pokazalo je da je vaspitanje, do sada, svoj zadatak vrlo lo\u0161e ispunjavalo i da je nanelo deci veliku \u0161tetu\u2026 [1]<\/p>\n\n\n\n
Ferencijevi eksperimenti sa Scilom dopu\u0161tanja \u2013 zadovoljavanjem transfernih potreba analizanata, i Haribdom zabrane \u2013 zao\u0161travanjem apstinencijalnog pravila, su pokazali koliko ove Frojdove re\u010di va\u017ee i za analiti\u010dki metod \u2013 vaspitanje analizanta. Kako analiti\u010dki metod re\u0161ava svoj odnos izme\u0111u dopu\u0161tanja i zabrane ?
Apstinencijalno pravilo se odnosi i na analiti\u010dara. Jedno od pravila u analizi transfera je da analiti\u010dar ne zadovoljava svoje kontratransferne potrebe i transferne potrebe analizanta, ( smanjuju\u0107i mu tako tenziju ), kako bi omogu\u0107io suo\u010davanje sa tim potrebama i njihovo analiziranje. Analiti\u010dar u svom \u201eugovoru\u201c sa analizantom nije ni obe\u0107ao ni\u0161ta drugo do da po\u0161teno obavlja svoj posao \u2013 da analizira. Tako da, kako ka\u017ee Sas u \u201eEtici psihoanalize\u201c, ispunjavaju\u0107i svoj \u201eugovor\u201canaliti\u010dar ne osuje\u0107uje niti zadovoljava analizanta ve\u0107 samo po\u0161teno vr\u0161i svoj posao ispunjavaju\u0107i obaveze na koje se obavezao. Me\u0111utim, bez obzira \u0161to mu nije obe\u0107ano ispunjenje njegovih transfernih potreba ( ako mu analiti\u010dar svojim nesvesnim, kontratransfernim pona\u0161anjima nije dao \u201enadu\u201c da \u0107e ih ispuniti ), analizant to i dalje o\u010dekuje. Porast tenzije zbog nezadovoljavanja tih o\u010dekivanja dovodi do intenzivnog razvoja transfera i zato se mo\u017ee re\u0107i da apstinencijalno pravilo pospe\u0161uje razvoj transfera. Da li je, me\u0111utim, ta\u010dno da analiti\u010dar ne zadovoljava transferne potrebe analizanta ?<\/p>\n\n\n\n
Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga kako shvatamo transfer. Ako po\u0111emo od toga da je transfer ponavaljanje reakcija prema zna\u010dajnim osobama iz detinjstva na osobe u sada\u0161njosti, mo\u017eemo se zapitati nisu li potrebe za razumevanjem, po\u0161tovanjem autonomije, empati\u010dkim odnosom i sl. nezadovoljene potrebe koje se prenose na osobe u sada\u0161njosti. Da su roditelji bili u stanju da empati\u0161u sa analizantom dok je bio dete, da razumeju njegove razvojne potrebe i po\u0161tuju njegovu autonomiju, verovatno je da ne bi ni bio na terapiji. Te potrebe analiti\u010dar zadovoljava ( u odre\u0111enoj meri ) i to je neophodno za razvoj radnog saveza. Dakle, neke transferne potrebe se zadovoljavaju. Koji je to kriterijum na osnovu koga se neke potrebe zadovoljavaju, a neke ne? Koja je to \u201eodre\u0111ena mera\u201c?
Slede\u0107i dalje definiciju transfera dolazimo do toga da se radi o ose\u0107anjima, stavovima\u2026 koji su \u201eneadekvatno\u201c preneseni na osobu u sada\u0161njosti. Ali \u0161ta to uop\u0161te zna\u010di neadekvatno?
U obja\u0161njenjima obi\u010dno stoji da su to ose\u0107anja koja analiti\u010dar nije provocirao svojim pona\u0161anjem ve\u0107 su ona analizantova projekcija. Tom logikom bi i potreba za razumevanjem, empati\u010dkim odnosom, po\u0161tovanjem\u2026 mogla biti neadekvatna ako bi se analiti\u010dar pona\u0161ao hladno i autoritarno sa idejom da terapeut treba takav da bude. Sa druge strane, ako bi analiti\u010dar smatrao da treba zadovoljavati transferne potrebe analizanta i to pokazivao u svom pona\u0161anju, reakcije se ne bi mogle nazvati neadekvatnim situaciji iako su prenesene. \u010cak bi se moglo re\u0107i da, kako su sve na\u0161e reakcije prema osobama u sada\u0161njosti \u201eobojene\u201c na\u0161im karakterom, na\u0161om strukturom koja je formirana u ranim odnosima sa objektima, i kako se sve na\u0161e reakcije \u201efiltriraju\u201c kroz tu strukturu, da su svi odnosi transferno obojeni.
Dakle, \u0161ta je neadekvatno je relativno, sve \u0161to je preneseno ne mora biti neadekvatno, koji je onda kriterijum ? Kako ga odrediti ? Poku\u0161a\u0107u da dam nekakav odgovor iako je na ovo pitanje te\u0161ko konkretno odgovoriti. Na primer ovako \u2013 zadovoljavaju se one potrebe analizanta koje vode razvoju, a ne zadovoljavaju se one koje te\u017ee odr\u017eavanju zastoja u razvoju, neuroze ili regresiji. To je ne\u0161to \u0161to je lako re\u0107i, a te\u0161ko konkretno odrediti.<\/p>\n\n\n\n
U apstinencijalnom pravilu se suo\u010davamo sa istom onom dilemom koju imamo u vaspitanju. Zadovoljenje kojih potreba je u funkciji razvoja ? Ovako uop\u0161teno postavljeno pitanje je besmisleno. Moramo postaviti pitanje koje su potrebe kod konkretne osobe, u konkretnoj \u017eivotnoj i terapijskoj situaciji razvojne. Isto va\u017ei i za vaspitanje \u2013 zadovoljenje kojih potreba je, kod konkretnog deteta, u kom periodu razvoja, na koji na\u010din, u slu\u017ebi razvoja. Kada je u pitanju vaspitanje dece odgovor je mnogo te\u017ei i ne\u0107u ni poku\u0161avati da o tome diskutujem. \u0160to se ti\u010de analiti\u010dkog naknadnog vaspitanja mogao bi se izvu\u0107i nekakav odgovor. Sasov odgovor da za analiti\u010dara, pridr\u017eavanje apstinencijalnog pravila zna\u010di pridr\u017eavanje \u201eugovora\u201c, tj. svoje obaveze da analizira, nije jasan. \u0160ta to zna\u010di analizirati? Ne sastoji se analiziranje samo u intelektualnim operacijama analiti\u010dara i pridr\u017eavanju odre\u0111enih pravila analiti\u010dkog ugovora. Analiza je, pre svega, odnos izme\u0111u dvoje ljudi u kome je emotivni odnos, nesvesna komunikacija, kontakt od presudnog zna\u010daja. Te aspekte odnosa nije lako, ako je uop\u0161te mogu\u0107e, jasno odrediti i podvesti pod pojam ugovora.
Tendencija da se odgovor na ovo pitanje pretvori u terapijsku tehniku je ista kao poku\u0161aj da se na\u0111e recept za vaspitanje dece. Klju\u010dno u terapiji i vaspitanju je razumevanje. Setimo se, ranije navedenih, Fromovih re\u010di: \u201eLjubav prema \u017eivotu ima svoj na\u010din izazivanja promene \u2013 razumevanjem\u2026 sva \u017eiva materija raste sopstvenim tempom. Drvetu je potrebno dato vreme da poraste, ba\u0161 kao i malom detetu. Onaj ko bi upotrebio silu da promeni ritam razvoja u stvari bi uni\u0161tio bi\u0107e koje raste. Ne samo \u0161to je sila \u0161tetna po razvoj, ve\u0107 su, da bi se doprinelo rastenju potrebni briga i znanje. \u010covek koji zaboravlja da zalije biljke ili ih suvi\u0161e zaliva, li\u010di na majku koja hrani odoj\u010de samo kada joj ono uzvra\u0107a sme\u0161kom. Takav ba\u0161tovan mora da u\u017eiva nadmo\u0107nost, bilo preteranom pa\u017enjom koja gu\u0161i, bilo zanemarivanjem.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Bez razumevanja, terapijska \u201etehnika\u201c nema smisla niti je efektivna na dubljem nivou. Samo razumevanjem se mo\u017ee pru\u017eiti stvarna pomo\u0107. Ali za razumevanje nema recepta, nema tehnike razumevanja. Roditelju ne\u0107emo puno pomo\u0107i da razume svoje dete time \u0161to mu ka\u017eemo da treba da ga razume, ili mu damo neke psiholo\u0161ke informacije o de\u010dijoj psihi. Preduslov za razumevanje drugoga je razumevanje sebe. Vapaj za odre\u0111enom tehnologijom le\u010denja poti\u010de iz nedostatka sigurnosti u vlastitu sposobnost razumevanja i podse\u0107a na gr\u010devitu potrebu mnogih roditelja da se u vaspitavanju dece dr\u017ee bilo tradicionalnih uputstava, bilo savremenih, \u201enau\u010dnih\u201c saveta i metoda savremenog vaspitanja. Ne postoji posebna \u201etehnika\u201c vaspitavanja dece od godinu dana, dece od dve, tri godine. Na svakom uzrastu, za svako konkretno dete, delanje roditelja treba da proistekne iz njegovog razumevanja deteta. To je, naravno, ideal. Sli\u010dno tome, izgledaju neopravdani poku\u0161aji da se odredi tzv. \u201eklasi\u010dna\u201c tehnika analize za neuroze i razdvoji od psihoanaliti\u010dke psihoterapije koja je zasnovana na postignu\u0107ima ego psihologije u radu sa te\u017eim patologijama. Ne postoji \u201eortodoksna ili klasi\u010dna tehnika\u201c. Ako je analiti\u010dka \u201etehnika\u201c konkretizacija osnovnih na\u010dela \u2013 istinoljubivosti i po\u0161tovanja autonomije na konkretnu osobu, i ako proizilazi iz razumevanja, onda mo\u017eemo postaviti pitanje kako na\u0161e razumevanje osobe odre\u0111uje \u0161ta je, u konkretnoj terapijskoj situaciji, po\u0161tovanje njenih razvojnih potreba.
Vrati\u0107u se na analizu transfera analiziraju\u0107i dalje preporuke za rad sa transferom. Kada \u0107emo analizirati transfer ? Preporuka je da se transfer analizira onda kada postane otpor. Tu postoji mala nejasno\u0107a. Transfer je, po definiciji, uvek otpor jer predstavlja nesvesno ponavljanje umesto se\u0107anja i uvida. To je, me\u0111utim, teorijsko izjedna\u010davanje. Transfer se analizira kada se do\u017eivi kao otpor od strane analizanta ili analiti\u010dara, tj. kada se o\u010dita njegova ometaju\u0107a uloga za razvoj analiti\u010dkog procesa. Za\u0161to se transfer ne analizira odmah kada se uo\u010di ? Ako je on iskrivljavanje realnosti, za\u0161to to odmah ne izneti analizantu ?<\/p>\n\n\n\n
Negativan transfer se uvek do\u017eivljava kao otpor ( ako je analizant svestan negativnih ose\u0107anja prema terapeutu ) i analizant se sa njim suo\u010dava ako postoje neophodni preduslovi \u2013 dovoljan intenzitet, demonstrabilnost, stanje analizantovog ega koje omogu\u0107ava prihvatanje takvog suo\u010davanja\u2026 Pozitivni transfer se, me\u0111utim, ne analizira ni kada postoje svi preduslovi ukoliko nije do\u017eivljen kao ometaju\u0107i za razvoj analiti\u010dkog procesa. Obrazlo\u017eenje za to je da pozitivna transferna ose\u0107anja slu\u017ee kao generator, pokreta\u010dka snaga napretka u terapiji. Prisetimo se Frojdove diskusije o transferu i sugestibilnosti kao pomo\u0107nim snagama u terapijskom procesu. Jednostavnije re\u010deno, analizant radi \u201eza ljubav terapeuta\u201c, nadaju\u0107i se da \u0107e, ako bude dobar analizant, dobiti neku vrstu zadovoljenja od terapeuta ( divljenje, ljubav, seksualno zadovoljstvo, priznanje\u2026 ) To podse\u0107a na odnos izme\u0111u roditelja i dece. Dete se odri\u010de mnogih instinktualnih gratifikacija, modifikuje ih, postaje \u201edobro\u201c, \u201evaspitano\u201c, u\u010di, dobar je \u0111ak\u2026 za ljubav roditelja ( osobe koja ima roditeljsku ulogu ). Ali cilj analize nije vaspitati analizanta prema svojoj slici i za to ga nagraditi ljubavlju.
Verujem da je identifikacija sa roditeljskim standardima nu\u017ena stepenica u razvoju ka moralnoj autonomiji, te je, i u terapijskoj situaciji, identifikacija sa realnim ili izmi\u0161ljenim o\u010dekivanjima terapeuta kroz razvoj pozitivnog transfera tako\u0111e nu\u017ena. \u010cesto \u010dujemo kako roditelji, suo\u010deni sa odbijanjem deteta da prihvati neko odricanje ili obavezu, ka\u017eu: \u201eNe radi\u0161 ti to za mene, tebi treba \u0161kola, a ne meni\u2026 to je za tvoje dobro.\u201c To je, u su\u0161tini, ta\u010dno ( delimi\u010dno ) ali obi\u010dno \u201ene pali\u201c, sve do uspostavljanja \u201eunutra\u0161njeg regulatora\u201c ili zrelog, autonomnog Super Ega. ( o teorijskom obja\u0161njenju ovog procesa pisa\u0107u kasnije ). Kako je upravo nedostatak u formiranju autonomnog, depersonalizovanog, \u201eego sintonog\u201c Super Ega, uz neadekvatno funkcionisanje Ega, problem koji dovodi do potrebe za tra\u017eenjem pomo\u0107i od terapeuta, razumljivo je da strukturalni konflikt ponovo postaje interpersonalni upravo kroz pojavu transfera.
Onda kada, zbog nezadovoljenja transfernih potreba od strane analiti\u010dara, pozitivni transfer postane negativan, analiti\u010dar se na\u0111e u istoj situaciji kao i roditelj. Ispada kao da je njemu vi\u0161e stalo do analizantove autonomije nego samom analizantu. Analizant ima potrebu da ga kazni, obezvredi\u2026 jer nije ispunio ne\u0161to \u0161to nije ni obe\u0107ao ( pod pretpostavkom da analiti\u010dar svojim nesvesnim, kontratransfernim pona\u0161anjem nije \u201ezavodio\u201c analizanta ). Ukoliko nije ranije propustio da defini\u0161e terapijsku situaciju, razjasni uloge, o\u010dekivanja i motivaciju analizanta ( svesnu ), i na osnovu toga sklopi sa njim \u201eterapijski ugovor\u201c, analiti\u010dar ima mogu\u0107nost da na to podseti analizanta.<\/p>\n\n\n\n
Odnos izme\u0111u dve autonomne osobe koje sara\u0111uju u nekoj aktivnosti, odre\u0111uje njihov ugovor koji predstavlja definisanje uloga, zadataka, o\u010dekivanja\u2026 U terapijskom ugovoru, analiti\u010dar je pristao da odvoji svoje vreme i ulo\u017ei svoje sposobnosti i znanje u analiziranje analizanta. ( T. Sas \u2013 Etika psihoanalize ). To je jedino \u0161to mu je obe\u0107ao. Analizant je obavezan samo da pla\u0107a svoje sastanke ( ako su se tako dogovorili ). Ako je analizant do\u0161ao na terapiju \u201eza svoje dobro\u201c, bez prinude, i ako mu je analiti\u010dar objasnio \u0161ta nudi i \u0161ta treba da radi da bi od analize imao koristi ( osnovno pravilo, pravilo apstinencije\u2026 ), onda, kada analizant to po\u010dne da izbegava, on kr\u0161i \u201eugovor\u201c i to postaje predmet analize. U tom trenutku, transfer postaje neadekvatno pona\u0161anje jer nije u skladu sa ugovorom. Dakle, neadekvatnost se ne procenjuje u odnosu na neke terapeutove norme pona\u0161anja, vrednosti, teorijske postavke, ve\u0107 u odnosu na dogovor koji su analiti\u010dar i analizant postigli bez ikakve prinude, sa slobodom da biraju ho\u0107e li ili ne\u0107e da pristanu na takvu vrstu odnosa. Ako analizant ho\u0107e autonomiju, ako je prihvatio i \u201eosetio na svojoj ko\u017ei\u201c vrednost koju istinoljubivost ima na tom putu ostvarivanjem njegovog cilja, onda je svako pona\u0161anje koje ga odvaja od tog cilja \u2013 neadekvatno. Taj \u201eugovor\u201c postaje njihova unutra\u0161nja vrednost u odnosu na koju se procenjuje adekvatnost ili neadekvatnost nekog pona\u0161anja. Svako je odgovoran za ispunjavanje svoje ugovorne obaveze, na koju je slobodnom voljom pristao.<\/p>\n\n\n\n
Ovde je terapeut u boljem polo\u017eaju od roditelja, jer je te\u0161ko re\u0107i da je dete slobodno izabralo npr. da ide u \u0161kolu. Ono je heteronomno. Roditelji su u situaciji da ga ube\u0111uju da je to za njegovo dobro i da pronalaze na\u010dine kako da ispune svoju obavezu preno\u0161enja nekog sistema vrednosti, navike, ciljeve\u2026 ukratko, kako da socijalizuju dete, \u0161to te\u0161ko da je detetov cilj. Dete nije u stanju da sklapa autonomni ugovor jer je u heteronomnoj poziciji, ali sklapa neke svoje \u201eugovore\u201c koji su zasnovani na nedovoljno razvijenom opa\u017eanju realnosti ( ako se to mo\u017ee nazvati ugovorom ). Neuroza je takva vrsta \u201eugovora\u201c. Iako je sa analiti\u010darem sklopio jedan ugovor, kroz transfer analizant poku\u0161ava da, nesvesno, ugura i \u201eodigra\u201c \u201eugovor\u201c koji je \u201esklopio\u201c sa roditeljskom figurom i zapisao ga negde u svom Super Egu. Iako je ovo suvi\u0161e pojednostavljeno, mislim da mo\u017ee poslu\u017eiti kao ilustracija onoga \u0161to sam hteo da ka\u017eem, a to je da analiza transfera po\u010dinje onda kada se prekr\u0161i unutra\u0161nji terapijski dogovoreni moral \u2013 terapijski ugovor. Kazne za \u201eprekr\u0161aj\u201c \u2013 otpor, nema od strane terapeuta. On i nije odgovoran za analizantov deo posla ve\u0107 samo za svoj ( da analizira ).<\/p>\n\n\n\n
Napredak u analizi je analizantov cilj i odgovornost, pa je zastoj na putu ka tom cilju njegov neruspeh i analiti\u010dar nije u situaciji da ga \u201eube\u0111uje\u201c da je to za njegovo dobro, niti treba da se ose\u0107a ugro\u017eenim kad se pojavi otpor, osim ako i njegove kontratransferne potrebe, \u010dije ispunjenje, tako\u0111e, nije u ugovoru ( npr. da bude uspe\u0161an analiti\u010dar ) do toga ne dovode. Ako se pridr\u017eava osnovnog terapijskog stava, analiti\u010dar nema progoniteljsku funkciju Super Ega, ve\u0107 funkciju ego sintonog Super Ega ( ego sintono je ono \u0161to vodi ciljevima koje je Ego postavio \u2013 ispunjenju ugovora, napretku u terapiji, autonomiji ). Dakle, onda kada ugovori analizanta i analiti\u010dara i analizantov \u201enesvesni ugovor\u201c sa roditeljskim figurama po\u010dinju da se prepli\u0107u na takav na\u010din da je \u201eterapijski ugovor\u201c ugro\u017een, potrebno je analizirati situaciju, tj. transfer se analizira kada postane otpor.<\/p>\n\n\n\n
I otpor se defini\u0161e kao \u201esve one snage koje se opiru terapijskom procesu\u201c. Otpor nije \u201elo\u0161e\u201c, \u201eneprilago\u0111eno\u201c, \u201eneadekvatno\u201c pona\u0161anje prema nekim spolja\u0161njim kriterijumima, niti prema nekim terapeutovim standardima. To je, naprosto, pona\u0161anje koje je suprotno ciljevima koje je analizant svesno postavio u terapiji. Analiti\u010darev posao je da suo\u010di analizanta sa protivure\u010dnostima izme\u0111u ciljeva koje je sam postavio i pona\u0161anja koja ne vode ostvarivanju tih ciljeva. Analizant tako u\u010di da preuzme odgovornost za svoje aktivnosti koje ometaju postizanje ciljeva koje je sam sebi postavio u terapiji i \u0161ire, uop\u0161te u \u017eivotu, kao i to da ne brka svoje \u201einfantilne ugovore\u201c i pravi zbrku u svojim sada\u0161njim osnosima sa ljudima. Upravo zbog te jasno\u0107e odnosa kojoj te\u017ei analiti\u010dki odnos Sas i ka\u017ee: \u201eJa verujem da glavna intelektualna i nau\u010dna vrednost psihoanaliti\u010dkog le\u010denja le\u017ei\u2026 u vrsti uzora koji analiti\u010dki odnos pru\u017ea za postizanje boljeg shvatanja etike, politike i dru\u0161tvenih odnosa uop\u0161te.\u201c [2]<\/p>\n\n\n\n
Prodiskutova\u0107u, u ovom svetlu, jo\u0161 nekoliko preporuka za rad sa transferom. Jedna od njih je da \u0107emo transfer analizirati onda kada se razvio do optimalnog intenziteta. To je samo dodatatna preporuka prethodnoj. Koji je to optimalni nivo ? To nije neki fiksirani kvantitet ve\u0107 zavisi od stanja analizantovog Ega. Najva\u017enije je da transferno iskustvo bude emocionalno zna\u010dajno i smisleno za analizanta, ali da ga ne preplavi i to do\u017eivi kao traumu. Analiti\u010dar treba da oseti koji je to nivo u svakoj posebnoj situaciji. Kada je u pitanju negativni transfer, situacija je jasna. Negativne reakcije prema terapeutu, ako ih nije izazvao nekim svojim pona\u0161anjem \u2013 nepridr\u017eavanjem ugovora, su o\u010dito otpor, tj. ometaju analiti\u010dki rad. One se mogu analizirati \u010dim postanu dovoljno demonstrabilne ako je analizantov Ego spreman da se suo\u010di sa tim ose\u0107anjima.<\/p>\n\n\n\n
Sa pozitivnim transfernim ose\u0107anjima je stvar slo\u017eenija. Zar nije prirodno da se razvijaju pozitivna ose\u0107anja prema osobi kojoj se poveravaju intimne stvari, od koje se o\u010dekuje pomo\u0107 i koja je spremna da razume. Takva osoba ima roditeljsku ulogu. Poverenje je neophodno za rad. Ose\u0107anja ljubavi, poverenja i po\u0161tovanja prema roditeljima pokre\u0107u decu da prihvate zahteve realnosti. Kada budem govorio o radnom savezu poku\u0161a\u0107u da detaljnije objasnim ulogu realnog po\u0161tovanja koje se zasniva na stvarnoj mo\u0107i terapeuta da pomogne, na analizantovom realnom opa\u017eanju terapeutovih sposobnosti. Kod pozitivnih transfernih ose\u0107anja radi se, me\u0111utim, o prenosu idealizovanih predstava objekata koje su odbrana od gubitka ili razo\u010daranja i vlastite agresivnosti prema njima. U delu o psihoanaliti\u010dkoj teoriji razvoja moralnosti bi\u0107e vi\u0161e re\u010di o procesu kroz koji preolazi razvoj odnosa prema objektu od simbioze do autonomije. Za ovu priliku, uze\u0107u samo zapa\u017eanje koje poti\u010de od Frojda i kasnije se razra\u0111uje kod ego psihologa, o va\u017enosti \u201eoptimalnih frustracija\u201c za normalan razvoj odnosa prema objektu.<\/p>\n\n\n\n
Najjednostavnije re\u010deno, u procesu razvoja dolazi do postepenog, doziranog razo\u010darenja u idealizovane predstave omnipotentnog objekta i sebe. Detetova postignu\u0107a i postepene identifikacije sa realnim predstavama objekta omogu\u0107uju razvoj samopo\u0161tovanja u normalnom procesu razvoja. Ukoliko do\u0111e do preranih i prejakih razo\u010darenja, o\u0161te\u0107uje se razvoj samopo\u0161tovanja i dolazi do odbrambenih fiksacija za idealizirane, nerealne predstave objekta i sebe. Taj proces se reaktivira u prenosu. Idealizovanje terapeuta kao objekta prenosa pokre\u0107e i o\u010dekivanja gratifikacija koja su bila usmerena prema idealizovanim objektima u detinjstvu.Ovaj put, me\u0111utim, sposobnost analiti\u010dara da razume analizanta treba da spre\u010di traumatska razo\u010darenja.Zato se transfer analizira kada je optimalni nivo intenziteta postignut. U proceni tog trenutka je od presudnog zna\u010daja kontakt koji je analiti\u010dar u stanju da ostvari sa analizantom. Ni tu nema nekog odre\u0111enog recepta. \u201eOptimalna frustracija\u201c se sastoji u tome da analiti\u010dar ne zadovoljava transferne potrebe analizantu koje nisu razvojne, ne pona\u0161a se kao \u201eidealni dobar objekat\u201c jer bi to samo poja\u010dalo fiksaciju, ali mu pru\u017ea mogu\u0107nost da do\u0111e do uvida, spreman je da prihvati i razume njegovo razo\u010darenje, negativna ose\u0107anja, bez osude i odbacivanja \u2013 ne pretvara se u \u201eprogoniteljski lo\u0161 objekat\u201c \u0161to omogu\u0107uje integraciju opre\u010dnih ose\u0107anja i predstava kod analizanta i identifikaciju sa realnom predstavom analiti\u010dara kao \u201ecelog objekta\u201c. Ove pojmove \u0107u razjasniti kasnije u delu o teoriji. Uporedo sa razvojem transfera i njegovim razre\u0161avanjem razvija se i radni savez kao i realni odnos sa analiti\u010darem koji su amortizeri za razo\u010darenja proistekla iz transfernih osuje\u0107enja.<\/p>\n\n\n\n