{"id":2077,"date":"2026-02-20T18:44:34","date_gmt":"2026-02-20T17:44:34","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=2077"},"modified":"2026-02-20T18:44:35","modified_gmt":"2026-02-20T17:44:35","slug":"optimalna-frustracija-i-imunitet-psihe","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/koristan_sadr_aj\/optimalna-frustracija-i-imunitet-psihe\/","title":{"rendered":"Optimalna frustracija i imunitet psihe"},"content":{"rendered":"

Iz knjige \"Razvoj bazi\u010dnih emocionalnih kompetencija<\/em>
u OLI integrativnoj psihodinamskoj psihoterapiji\"<\/em>
Neboj\u0161e Jovanovi\u0107a<\/em>

Re\u010d frustracija, koja je danas u \u0161irokoj upotrebi, odnosi se na stanje osoba koja sebi uskra\u0107uje, ili joj drugi uskra\u0107uju, zadovoljenje potrebe. Po\u010dev\u0161i od \u010dlanka \u201eHereditet i etiologija neuroza (1896), Frojd je identifikovao seksualnu frustraciju kao osnovu neuroza anksioznosti. U \u010dlanku \u201eTipovi po\u010detaka neuroza\u201d (1912) on koristi re\u010d frustracija (Versagung) da ozna\u010di spolja\u0161nje i unutra\u0161nje faktore koji izazivaju neurozu.<\/p>\n\n\n\n

Prema stanovi\u0161u Melanije Klajn (1975), frustracija inicira princip realnosti u modulira psihi\u010dko funkcionisanje. Ona nagla\u0161ava drugu stranu medalje, pozitivan uticaj frustracije na formiranje psihi\u010dkog aparata. Neuroti\u010dna deca ne toleri\u0161u dobro realnost jer ne mogu da podnesu frustraciju, ka\u017ee Klein, ona se \u0161tite od realnosti negiraju\u0107i je. Ono \u0161to je fundamentalno i odlu\u010duju\u0107e za njihovu budu\u0107u adaptibilnost na realnost je njihov ve\u0107i ili manji kapacitet da toleri\u0161u one frustracije koje proisti\u010du iz edipalne situacije.<\/p>\n\n\n\n

Kohutov pojam optimalna frustracija (1971) razdvaja frustracije koje vode do traumati\u010dnih do\u017eivljaja od onih koje uti\u010du pozitivno na razvoj adaptivnih mehanizama ega.<\/p>\n\n\n\n

Toleranciju na frustraciju smo, u OLI metodu, nazvali imunitet psihe jer je ova sposobnost osnov na\u0161e otpornosti na osuje\u0107enja koja \u017eivot sa sobom nosi. Kao i fizi\u010dki imunitet, tolerancija na frustraciju se razvija pelcovanjem oslabljenim izaziva\u010dima - optimalnim frustracijama (Kohut, 1971).<\/p>\n\n\n\n

Prema Frojdovoj klasi\u010dnoj teoriji (Freud, 1933), na po\u010detku psihi\u010dkog funkcionisanja, obrazac funkcionisanja koji je na delu slu\u017ei direktnom zadovoljenju \u017eelje (princip zadovoljstva). \u017delja se mo\u017ee odrediti kao entitet koji s po\u010detka ima isklju\u010divo svoju biolo\u0161ku ukorenjenost - drugim re\u010dima, \u017eelju proizvodi ili somatska deficijencija (nedostatak ne\u010dega), ili vi\u0161ak, pri \u010demu, u slu\u010daju prvoga, organizam biva pokretan na akciju, kako bi se do\u0161lo do kompenzacije nedostatka, odnosno, u drugom slu\u010daju, do rastere\u0107enja. Istovremeno, va\u017eno je napomenuti da je proces obnavljanja onim \u0161to nedostaje, jednako kao i rastere\u0107enjem vi\u0161ka, pra\u0107en do\u017eivljajem zadovoljstva. Momentalno, direktno zadovoljenje \u017eelje nije uvek mogu\u0107e, pa jedinka mora da razvija i drugi adaptivni princip - princip realnosti. Frustracija, dakle, stoji u korenu razvoja principa realnosti.<\/p>\n\n\n\n

U psiholo\u0161kom smislu, ontogenetski razvoj \u010doveka nije mogu\u0107 bez frustracije; pri tome, nivo frustracije mora biti adekvatan konkretnoj razvojnoj fazi i de\u010djim kapacitetima, koji se mogu individualno razlikovati prema samim konstitucionim osobenostima.<\/p>\n\n\n\n

Razvojem tolerancije na frustraciju, sposobnosti za odlaganje zadovoljstva i podno\u0161enje nezadovoljstva, razvija se, zapravo, osobina koja nam je poznata kao strpljenje - sposobnost podno\u0161enja trpljenja koje donosi odlaganje zadovoljenja potrebe.<\/p>\n\n\n\n

U osnovi, mo\u017eemo re\u0107i da nerazvijana tolerancija na frustraciju ima korene u dve vrste izvora:
1. trauma (traumati\u010dno nezadovoljavanje odre\u0111enih razvojno bitnih potreba) i
2. fiksacija (preterano zadovoljavanje, nedostatak optimalne frustracije, erotizacija).<\/p>\n\n\n\n

Kada sposobnost tolerisanja odre\u0111ene vrste frustracija nije razvijena, ljudi koriste nekoliko vrsta odbrambenih mehanizama koji se mogu svrstati u odre\u0111ene grupe: mehanizmi koji manipuli\u0161u \u017eeljom, mehanizmi izbegavanja situacija frustracije i mehanizmi manipulacije drugima kako bi se izbegla frustracija (Jovanovi\u0107, 2013).<\/p>\n\n\n\n

Jedan od najprimitivnijih mehanizama odbrane koji se mo\u017ee uposliti u situaciji kada postoji izrazito jaka \u017eelja, a odlaganje ili prepreka \u017eelji deluju tako da izazivaju nepodno\u0161ljivu tenziju, mogao bi biti jednostavno negiranje postojanja \u017eelje.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od mehanizama, koji stoji u bliskoj vezi sa prethodnim mehanizmom, jeste obezvre\u0111ivanje \u017eelje (\u201ei nije mi toliko stalo do toga\u201d), kako bi se izbegla anksioznost usled nemogu\u0107nosti da se osoba izbori sa njenom frustracijom. Na ovaj na\u010din, umanjuju\u0107i intenzitet odre\u0111ene \u017eelje, i njeno neispunjenje ne pravi onaj intenzitet frustracije koji osoba opa\u017ea kao nemogu\u0107i da se toleri\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Slede\u0107i odbrambeni mehanizam kojim osoba poku\u0161ava da iza\u0111e na kraj sa \u017eeljom \u010dija se frustracija do\u017eivljava kao frustracija koja se samo po ogromnu cenu mo\u017ee tolerisati, jeste pomeranje ili projekcija ove \u017eelje na druge osobe. Da bi ovaj psiholo\u0161ki odbrambeni manevar bio uspe\u0161an, sa drugom osobom koja ima sposobnost i spremna je na akcije koje u sebi nose i rizik neuspeha (frustracije \u017eelje), osoba koja primenjuje pomeranje zasniva odre\u0111enu vrstu odnosa koji Kohut (1971, 1972) naziva blizana\u010dkim transferom. Osoba se identifikuje sa drugim kao da je drugi on sam - blizanac, i kroz drugoga nastoji da ispuni sopstvenu \u017eelju, bez rizika od frustracije koju bi donelo neispunjenje \u017eelje kada bi poku\u0161avao da je sam zadovolji.<\/p>\n\n\n\n

U odbrani negiranjem, videli smo da se \u017eelji ne dopu\u0161ta postojanje, dok u procesu obezvre\u0111ivanja i umanjivanja, ona biva prihva\u0107ena, ali se transformacija de\u0161ava u smislu njenog kvantiteta i psiholo\u0161ke va\u017enosti za funkcionisanje li\u010dnosti. U procesu projekcije, dopu\u0161ta se originalni kvalitativno - kvantitativni naboj \u017eelje, ali se njeno posedovanje preme\u0161ta na drugi objekat.<\/p>\n\n\n\n

Kod reakcione formacije, \u017eelja \u010dije postojanje izaziva do\u017eivljaj da se njena potencijalna frustracija ne mo\u017ee podneti, ne menja intenzitet niti se projektuje na drugoga. Ono \u0161to se transformi\u0161e, jeste njen smer i valenca. Drugim re\u010dima, originalnu \u017eelju smenjuje njena suprotnost.<\/p>\n\n\n\n

Prikazani mehanizmi odbrane od frustracije koja se ne mo\u017ee toleristi usmereni su na neki oblik manipulacije \u017eeljom, njeno negiranje, umanjivanje, projekciju u drugoga, okretanje u suprotno\u2026 Me\u0111utim, nedostatak tolerancije na frustraciju potrebe se mo\u017ee manifestovati i kao nesposobnost suzdr\u017eavanja od potrebe, kao proboj impulsa. Tada \u0107e osoba impulsivno \u010diniti sve \u0161to mo\u017ee da zadovolji potrebu \u010diju frustraciju ne mo\u017ee da toleri\u0161e, bez obzira na \u0161tetu koju takvim na\u010dinom zadovoljavanja nanosi sebi ili drugima. Takva ispoljavanja netolerancije na frustraciju \u010desta su kod impulsivnih osoba, raznih zavisnosti, antisocijalnih poreme\u0107aja li\u010dnosti, grani\u010dnih poreme\u0107aja li\u010dnosti... Ego nema sposobnost da uskladi zadovoljenje potrebe sa zahtevima stvarnosti, samoza\u0161titom i zahtevima savesti. Nesposobna da toleri\u0161e frustraciju odre\u0111enih potreba osoba razvija mehanizme izbegavanja svih situacija u kojima bi mogla do\u017eiveti frustraciju ili mehanizme manipulacije drugima kojima bi ih naterala da je ne frustriraju.<\/p>\n\n\n\n

Kada govorimo o fizi\u010dkom imunitetu osobe, mo\u017eemo razlikovati op\u0161ti imunitet i poseban imunitet, otpornost imunog sistema da se brani od specifi\u010dnih izaziva\u010da neke bolesti. Tako ne\u0161to mo\u017eemo re\u0107i i za toleranciju na frustraciju. Ljudi mogu biti posebno osetljivi na odre\u0111ene vrste frustracija (\u201eto mi je najte\u017ee da podnesem\u201d). Nedostatak tolerancije na frustraciju odre\u0111ene vrste potreba mo\u017eemo povezati sa razvojnim fazama u kojima je mogla postojati traumatska frustracija na koju se nije razvio imunitet, to jest tolerancija na frustraciju.<\/p>","protected":false},"featured_media":2068,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-2077","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/2077","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2068"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2077"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2077"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}