{"id":1961,"date":"2025-11-10T08:53:01","date_gmt":"2025-11-10T07:53:01","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=1961"},"modified":"2025-11-10T08:54:09","modified_gmt":"2025-11-10T07:54:09","slug":"sigurna-afektivna-vezanost-i-mentalizacija","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/koristan_sadr_aj\/sigurna-afektivna-vezanost-i-mentalizacija\/","title":{"rendered":"Sigurna afektivna vezanost i mentalizacija"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n

Iz knjige \"Razvoj bazi\u010dnih emocionalnih kompetencija<\/em><\/p>\n\n\n\n

u OLI integrativnoj psihodinamskoj psihoterapiji\" <\/em><\/p>\n\n\n\n

Neboj\u0161e Jovanovi\u0107a<\/em><\/p>\n<\/div><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

Koncept mentalizacije pripada tradiciji francuske psihoanalize, gde je shva\u0107en kao proces u kojem se nagoni i afekti transformi\u0161u u simbole (Bouchard & Lecours 2008). Tako\u0111e je va\u017ena povezanost ovog pojma sa teorijom mi\u0161ljenja britanskog psihoanaliti\u010dara Wilfreda Biona (1962). Glavni doprinos savremenim shvatanjima mentalizacije dali su, me\u0111utim, Peter Fonagy i saradnici (2002).<\/p>\n\n\n\n

Mentalizacija je mentalni proces pomo\u0107u kojega neka osoba implicitno ili eksplicitno tuma\u010di svoje ili tu\u0111e postupke kao smislene na osnovu intencionalnih psihi\u010dkih stanja kao \u0161to su \u017eelje, potrebe, ose\u0107anja, verovanja i razlozi (Bateman i Fonagy, 2004).<\/p>\n\n\n\n

Fonagy je bio glavni zagovornik pristupa koji balansira izme\u0111u psihoanaliti\u010dke teorije i Bolbijeve teorije afektivnog vezivanja. [\u2026]U povezivanju psihoanalize i teorije afektivnog vezivanja Fonagy je krenuo od Bowlby-jevog koncepta unutra\u0161njih radih modela (Internal Working Models \u2013 IWM) i psihoanaliti\u010dkog koncepta mentalne reprezentacije. On je povukao razliku izme\u0111u unutra\u0161njih radnih modela i mentalnih reprezentacija kako ih defini\u0161e psihoanaliza, ukazivanjem na procese koji stoje u njihovoj osnovi. Unutra\u0161nji radni modeli se stvaraju implicitno i skladi\u0161te u proceduralnoj memoriji, dok se mentalne reprezentacije odvijaju eksplicitno i \u010duvaju u epizodnoj memoriji (Fonagy, 2001).<\/p>\n\n\n\n

Ovo napominjemo zato \u0161to je pravljenje razlike izme\u0111u proceduralnog u\u010denja \u2013 u\u010denja ve\u0161tina, procedura, i konceptualnog ili deklarativnog u\u010denja \u2013 razumevanja pojmova, stvaranja koncepata, onoga \u0161to se mo\u017ee verbalno izraziti, bitno i za razumevanje psihoterapijskog procesa. Kroz psihoanaliti\u010dku psihoterapiju, na primer, klijent prolazi kroz obe vrste u\u010denja. Kroz uvide koje sti\u010de, kroz bolje razumevanje sebe, svojih odnosa, osve\u0161\u0107avanje nesvesnog, on menja svoje mentalne reprezentacije sebe, va\u017enih objekata, menja i svoje poglede, uverenja\u2026 i sve to mo\u017ee da izrazi i re\u010dima. Me\u0111utim, to nije sve. Kroz odnos sa terapeutom, kroz identifikaciju sa njegovim funkcijama, na\u010dinom mi\u0161ljenja, na\u010dinom samoregulacije, kroz takozvane momente susreta, on, uglavnom nesvesno, u\u010di i odre\u0111ene procedure, ve\u0161tine, radne modele terapeuta, u\u010di, kroz iskustvo, druga\u010diji na\u010din bivanja u dvoje. Te dve podjednako va\u017ene vrste u\u010denja se odvijaju kroz razli\u010dite mehanizme i skladi\u0161te u razli\u010ditim memorijama na\u0161eg nervnog sistema.<\/p>\n\n\n\n

Prema Fonagy-ju, pomak u povezivanju koncepta unutra\u0161njih radnih modela teorije afektivnog vezivanja i koncepta mentalnih reprezentacija psihoanalize, morao bi da uklju\u010di pomeranje sa bihejvioralne perspektive na razumevanje uloge koju unutra\u0161nje reprezentacije imaju u socijalnim odnosima. Rasprava se vodila oko konceptualizacije materinske osetljivosti i na\u010dina na koji dete internalizuje odgovore majke. Teorija afektivnog vezivanja je pretpostavila da se senzitivna responzivnost majke javlja u njenom pona\u0161anju i li\u010dnosti, dok je psihoanaliza pretpostavila da responzivnost dovoljno dobre majke podrazumeva mnogo vi\u0161e, uklju\u010duju\u0107i i njenu li\u010dnu psihi\u010dku organizaciju i na\u010din na koji dete internalizuje ta iskustva. Za Fonagy-ja, preno\u0161enje obrazaca vezivanja je povezano sa internalizacijom psihodinamike negovatelja od strane deteta. On je reinterpretirao Bolbijev prikaz uloge materinske osetljivosti, kao uzro\u010dni faktor u odre\u0111ivanju kvaliteta objektnih odnosa i psihi\u010dkog razvoja. Dete razvija sposobnost za samorefleksiju kroz internalizaciju negovateljevog ogledalnog odgovora, a samorefleksija je ekvivalentna kapacitetu za mentalizaciju.<\/p>\n\n\n\n

Prvo majka prepoznaje detetove emocije i stanja, onda mentalizuje detetu, ka\u017ee mu da se ose\u0107a tako i tako, zato \u0161to\u2026 potom dete po\u010dinje da razmi\u0161lja o sebi na isti na\u010din, unose\u0107i u sebe tu maj\u010dinu funkciju. Sigurna vezanost je, zato, proizvod uspe\u0161nog usvajanja kapaciteta za mentalizaciju, dok se nesigurna vezanost javlja kada se dete identifikuje sa negovateljevim odbrambenim pona\u0161anjem. U drugom slu\u010daju dete sti\u010de unutra\u0161nja iskustva koja nedovoljno odra\u017eavaju realnost i interakciju sa negovateljem i na kraju dolazi do distorzija u li\u010dnosti. Materinska osetljivost i sposobnost mentalizacije postaju neophodni uslovi za razvoj sigurne vezanosti. Nasuprot konceptu unutra\u0161njih radnih modela, dete stvara unutra\u0161nje reprezentacije kroz refleksiju unutra\u0161njeg stanja ogledanjem u majci. Ovo Fonagy-jevo zapa\u017eanje je veoma va\u017eno, jer ukazuje na klju\u010dni faktor koji dovodi do sigurnog vezivanja \u2013 a to je u\u010denje deteta mentalizaciji, kroz mentalizaciju koju obavlja majka.<\/p>\n\n\n\n

Majka mo\u017ee biti dovoljno prisutna, dovoljno se baviti detetom, biti topla\u2026 ali, ne\u0107e stvoriti sigurnu afektivnu veznost ako nije sposobna da nau\u010di dete da mentalizuje, mentalno obradi svoja emotivna stanja. Fona\u0111i je predlo\u017eio upotrebu koncepta mentalizacije, kao centralnog za integraciju teorije afektivnog vezivanja i psihoanalize<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Online promocija knjige se odr\u017eava 14.11.2025. u 18h. <\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161e informacije prona\u0107i \u0107ete OVDE<\/a><\/p>","protected":false},"featured_media":1962,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-1961","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/1961","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1962"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1961"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1961"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}