{"id":1027,"date":"2022-11-17T19:03:14","date_gmt":"2022-11-17T19:03:14","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=1027"},"modified":"2022-11-17T19:03:15","modified_gmt":"2022-11-17T19:03:15","slug":"mentalna-dinamika-oto-fenihel","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/koristan_sadr_aj\/mentalna-dinamika-oto-fenihel\/","title":{"rendered":"Mentalna dinamika - Oto Fenihel"},"content":{"rendered":"

Deo iz knjige: Psihoanaliti\u010dka teorija neuroza<\/em><\/p>\n\n\n\n

Psihi\u010dkim funkcijama trebalo bi pristupiti s istog gledi\u0161ta kao i funkcijama nervnog sistema uop\u0161te. One su manifestacije iste osnovne funkcije \u017eivog organizma \u2014 iritabilnosti. Osnovna shema koja slu\u017ei za razumevanje mentalnih fenomena jeste refleksni luk. Stimulusi koji dolaze iz spolja\u0161njeg sveta ili iz luka stvaraju stanje tenzije, koje te\u017ei ka motornom ili sekretornom rastere\u0107enju koje dovodi do relaksacije. Ali, izme\u0111u stimulusa i rastere\u0107enja deluju sile koje se opiru tendenciji rastere\u0107enja. Ispitivanje tih inhibitornih sila, njihovog porekla i njihovog dejstva na tendenciju rastere\u0107enja jeste najva\u017eniji predmet prou\u010davanja psihologije. Bez tih otpora postojali bi samo refleksi.<\/p>\n\n\n\n

Polaze\u0107i od toga, o\u010digledno je da psihoanaliti\u010dka psihologija poku\u0161ava da u\u010dini vi\u0161e nego da pru\u017ei prost opis. Ona obja\u0161njava mentalne fenomene kao rezultat interakcije i kontrakcije sila, tj. ona ih obja\u0161njava na jedan \u2013 dinami\u010dki na\u010din. Dinami\u010dko obja\u0161njenje je, tako\u0111e, genetsko obja\u0161njenje, jer ispituje ne samo fenomen kao takav, ve\u0107 i sile koje su dovele do njega. Ona ne ispituje pojedina\u010dne pojave; ono ispituje fenomene u uslovima procesa, razvoja, progresije ili regresije.<\/p>\n\n\n\n

Ideja da mentalne fenomene treba posmatrati kao rezultat interakcije sila, svakako, ne poti\u010de samo od preno\u0161enja pojma energije sa drugih prirodnih nauka na psihologiju. U po\u010detku se dogodilo suprotno: uobi\u010dajena postavka da se mentalne reakcije mogu shvatiti ako se shvate njihovi uzroci, preneta je na prirodne nauke.<\/p>\n\n\n\n

Poseban oblik mentalnih fenomena, instinktivne pulsije, neposredno se do\u017eivljava kao neka \u00bbimpulsivna energija\u00ab. Izvesne percepcije imaju provokativan karakter: one nagone na neposrednu akciju; \u010dovek ose\u0107a da ga pokre\u0107u sile razne ja\u010dine. Povezuju\u0107i to iskustvo s refleksnom shemom, mo\u017ee se pretpostaviti da instiktivne pulsije imaju op\u0161tu tendenciju da snize nivo ekscitacije rastere\u0107enjem tenzije koja je izazvana ekscitiraju\u0107im stimulusima. Suprotne sile, koje \u0107emo prou\u010davati kasnije, opiru se tome, i borba izazvana na taj na\u010din predstavlja osnovu mentalnih fenomena.
To, svakako, ne zna\u010di da psihoanaliti\u010dka psihologija pretpostavlja da su svi mentalni fenomeni instinktivne prirode. To samo zna\u010di da neinstinktivne fenomene treba objasniti kao dejstvo spolja\u0161njih stimulusa na biolo\u0161ke potrebe. Neinstinkiivni deo \u010dove\u010dije psihe postaje razumljiv ako se shvati kao proizvod borbe za i protiv rastere\u0107enja nastale pod uticajem spolja\u0161njeg sveta. Celularna teorija ne tvrdi da je sva \u017eiva supstancija sastavljena samo od \u0107elija; njena pozicija ostaje opravdana sve dok uspeva da doka\u017ee da su necelularne komponente \u017eive supstancije, kao tetive, dlake ili intercelularna supstancija \u2013 delovi ih proizvodi \u0107elija. To isto va\u017ei i za psihoanaliti\u010dku psihologiju \u2014 sve dok mo\u017ee da doka\u017ee da su neinstinktivni mentalni fenomeni proizvodi primitivnijih instinktivnih fenomena. Zato je kratak Frojdov rad \u00bbO negaciji\u00ab  od prvostepenog zna\u010daja, jer je u njemu pokazao kako, naizgled vrlo udaljene, funkcije rasu\u0111ivanja poti\u010du od instinkata.<\/p>\n\n\n\n

Ali, izraz Trieb koji Frojd upotrebljava ne ozna\u010dava potpuno istu stvar \u0161to i engleski izraz instinkt, kojim se on obi\u010dno prevodi. Za pojam instinkta vezana je ideja da on predstavlja naslednu i nepromenliivu shemu; u nema\u010dkom pojmu Trieb-a ne sadr\u017ei se ta nepromenljivost. Naprotiv, ti Triebe o\u010digledno menjaju cilj i objekt pod uticajima koji poti\u010du iz spolja\u0161nje sredine, i Frojd je \u010dak, mislio da su oni nastali pod tim uticajem . To pogre\u0161no izjedna\u010davanje instinkta i Trieb-a stvorilo je ozbiljne nesporazume .<\/p>\n\n\n\n

Mnogi biolozi \u010dine razne pretpostavke da postoji osnovna vitalna tendencija \u010diji je cilj oslobo\u0111enje od tenzija izazvanih spoljnim stimulusima i vra\u0107anje na energetsko stanje koje je postojalo pre dejstva tih stimulusa. Najplodnija koncepcija u tom smislu je Kanonova formulacija o principu \u00bbhomeostaze\u00ab . \u00bbOrganizmi sastavljeni od materije, \u010dija je karakteristika nestalnost i nepostojanost u najve\u0107em stepenu, prona\u0161li su, nekako, na\u010din da odr\u017ee stalnost i postojanost i u prisustvu uslova od kojih se s pravom mo\u017ee o\u010dekivati da \u0107e delovati remetila\u010dki.\u00ab Re\u010d \u00bbhomeostaza\u00ab \u00bbne sadr\u017ei u sebi ne\u0161to fiksirano i nepokretno, stagnaciju\u00ab, naprotiv, \u017eivotne funkcije su krajnje fleksibilne i pokretne, samim tim \u0161to se njihova ravnote\u017ea neprekidno remeti, ali nju, isto tako, organizam neprekidno ponovo uspostavlja.
Taj isti princip je Fehner imao na umu kad je govorio o \u00bbprincipu postojanosti\u00ab , za koji je Frojd, slede\u0107i Barbaru Lou, \u010desto upotrebljavao izraz \u00bbprincip nirvane\u00ab . Izgleda mnogo umesnije da se krajnji cilj svih tih tendencija izjedna\u010davanja smatra kao cilj odr\u017eavanja izvesnog stepena tenzije koji je karakteristi\u010dan za organizam \u2014 \u00bbodr\u017eavanja nivoa ekscitacije\u00ab, kao \u0161to je Frojd govorio jo\u0161 mnogo ranije  \u2014 nego kao cilj potpunog osloba\u0111anja od svih tenzija .<\/p>\n\n\n\n

Svuda se mo\u017ee videti da taj princip homeostaze nailazi na osporavanja. Neka pona\u0161anja ne idu u pravcu osloba\u0111anja od tenzija, ve\u0107 pre u pravcu stvaranja novih tenzija, i glavni zadatak psihologije jeste prou\u010davanje i razumevanje protivsila koje te\u017ee da blokiraju ili odlo\u017ee momentalno rastere\u0107enje.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, to razumevanje se ne\u0107e posti\u0107i nikad ako se poku\u0161ava da diferencira jedan \u00bbhomeostati\u010dki instinkt\u00ab od drugih, \u00bbnehomeostati\u010dkih instinkata\u00ab . Homeostaza je, kao princip, u osnovi svih instinktivnih pona\u0161anja; \u010desto \u00bbkontrahomeostati\u010dko\u00ab pona\u0161anje treba objasniti kao drugostepenu komplikaciju, koju su organizmu nametnule spolja\u0161nje sile.<\/p>\n\n\n\n

Ba\u0161 kao \u0161to u osnovi instinktivnog pona\u0161anja ne postoji nikakav homeostati\u010dki instinkt, ve\u0107 samo homeostati\u010dki princip, isto tako ne postoji nikakav instikt vladanja\u00ab koji se razlikuje od drugih . Vladanje zna\u010di sposobnost upravljanja zahtevima spoljnjeg sveta i unutra\u0161njim pulsijama, odlaganje zadovoljenja kad je to potrebno, pribavljanje satisfakcije uprkos preprekama; ono je glavni cilj svakog organizma, ali ne specifi\u010dnog instinkta. Ipak, nema sumnje da postoji \u00bbzadovoljstvo u\u017eivanja u svojim vlastitim sposobnostima\u00ab, tj. zadovoljstvo u prekidu psihi\u010dke tenzije \u00bbne biti jo\u0161 sposoban\u00ab, u prestanku straha zbog nedovoljnosti motorne kontrole.<\/p>\n\n\n\n

Na taj na\u010din, sile od \u010dijih se interakcija o\u010dekuje da objasne aktuelne mentalne fenomene imaju odre\u0111ene pravce \u2014prema molilitetu i udaljavanje od njega. Impulsi u pravcu rastere\u0107enja predstavljaju primame biolo\u0161ke tendencije; suprotni impulsi su provocirani u organizmu spolja\u0161njim uticajima.<\/p>\n\n\n\n

Lapsusi, gre\u0161ke, nehoti\u010dne radnje, najbolji su primeri konflikata izme\u0111u te\u017enji ka rastere\u0107enju tih sila koje se opiru tome; neka tendencija koja je spre\u010dena, bilo definitivno, putem \u00bbpotiskivanja\u00ab, ili \u017eeljom da se ne izrazi smesta, nalazi maskirani izraz koji je suprotan svesnoj volji da se tome odupre .<\/p>\n\n\n\n

Kad su tendencije k rastere\u0107enju i inhibotarne tendencije jednake ja\u010dine, ne postoji nikakav spolja\u0161nji znak aktivnosti; ali, energija se tro\u0161i u skrivenoj unutarnjoj borbi. Klini\u010dki se to manifestuje \u010dinjenicom da pojedinci u kojima se zbivaju takvi konflikti, pokazuju zamor i iscrpljenost iako ne obavljaju nikakav vidljiv posao.<\/p>\n\n\n\n

Mentalna ekonomika<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovaj primer nas je odveo u oblast koju je Frojd nazvao psihoekonomika. Osobe o kojima smo govorili bile su umorne zato sto su tro\u0161ile energiju u borbi izme\u0111u unutra\u0161njih sila. Kad neka osoba potiskuje iritaciju, a zatim, u nekoj drugoj situaciji, burno reaguje na neku bezna\u010dajnu provokaciju, mora se pretpostaviti da je prva koli\u010dina iritacije, koja je bila potisnuta, jo\u0161 uvek delovala u toj osobi u smislu spremnosti k rastere\u0107enju, pa je kasnije iskoristila prvu mogu\u0107nu priliku. Energija sila koje se kriju iza mentalnih fenomena mo\u017ee se preme\u0161tati. Jaki impulsi koji te\u017ee k rastere\u0107enju te\u017ee se suzbijaju od slabijih; ipak, oni se mogu suzbiti ako su protivsile jednake ja\u010dine. Koja se koli\u010dina ekscitacije mo\u017ee podneti bez rastere\u0107enja, ekonomi\u010dki je problem. Postoji \u00bbrazmena mentalne energije\u00ab, ekonomi\u010dka distribucija, postoje\u0107e energije izme\u0111u primanja, potro\u0161nje i proizvodnje. Jo\u0161 jedan primer opravdanosti tog ekonorni\u010dkog shvatanja vidi se u \u010dinjenici da se neuroze \u010desto javljaju u pubertetu ili klimakterijumu. Takva osoba je bila sposobna da podnese izvesnu koli\u010dinu nerastere\u0107ene instinktivne ekscitacije; ali, kad su fizi\u010dke promene pove\u0107ale ukupnu koli\u010dinu te ekscitacije, protivmere nisu vi\u0161e bile dovoljne. Postoji bezbroj drugih primera koji pokazuju zna\u010daj ekonomi\u010dkog gledi\u0161ta za razumevanje fenomena koji se ispituju na osnovu \u010dinjenica.<\/p>\n\n\n\n

Osoba koja je bila umorna iako nije i ni\u0161ta radila predstavlja samo poseban tip op\u0161tih inhibicija koje poti\u010du od nemanifestnih unutra\u0161njih potreba. Oni koji treba da re\u0161e unutra\u0161nje probleme moraju im posvetiti velik deo svoje energije, i zato im ostaje malo za druge funkcije.<\/p>\n\n\n\n

Pojam \u00bbkoli\u010dine\u00ab mentalne energije je isto toliko opravdan ili neopravdan kao i uvo\u0111enje drugih nau\u010dnih pojmova koji su u upotrebi a koji su se pokazali prakti\u010dni. Na\u017ealost, ta se koli\u010dina ne mo\u017ee neposredno izmeriti, ali se, mo\u017eda, mo\u017ee izmeriti posredno, preko svojih fiziolo\u0161kih manifestacija.<\/p>\n\n\n\n

Svesno i nesvesno<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U izlaganju o dinamici i ekonomici mentalne organizacije ni\u0161ta jo\u0161 nije re\u010deno o zna\u010daju koji neki fenomen mo\u017ee imati prema tome da li je svestan ili nesvestan. To poti\u010de od \u010dinjenice da je ta diferencijacija, pre svega, \u010disto deskriptivna, a ne kvantitativna. Posthipnoti\u010dka sugestija pokazuje pred samim na\u0161im o\u010dima postojanje psihi\u010dki nesvesnog.<\/p>\n\n\n\n

Zaboravljanje nekog imena \u010dini da to i subjektivno osetimo, \u010dovek zna da zna ima neko ime na umu, a ipak ga ne zna. Kad se dinami\u010dko i ekonomi\u010dko gledi\u0161te primeni, problem svesnog i nesvesnog treba formulisati na slede\u0107i na\u010din : Pod kakvim okolnostima i pomo\u0107u kakvih energija se javlja stanje svesti? U tim uslovima treba ispitati sve mentalne kvalitete. Pored toga, ose\u0107anje zadovoljstva i bola mogu se opisati samo kao kvaliteti; \u00bbobjasniti\u00ab ih zna\u010di odrediti pod kakvim su dinami\u010dkim i ekonoml\u010dkim uslovima ona do\u017eivljena.<\/p>\n\n\n\n

Taj na\u010din postavljanja problema na\u0161ao bi jednostavno opravdanje ako bi postojala direktna korelacija izme\u0111u osnovnih kvantiteta i odre\u0111enih kvaliteta koji se samo s njima javljaju: na primer, tako bi se mogla potvrditi Fehnerova hipoteza da se svako pove\u0107anje mentalne tenzije do\u017eivljava kao nezadovoljstvo, a svako smanjenje kao zadovoljstvo. Mnoge \u010dinjenice idu u prilog tom gledi\u0161tu, ali, na\u017ealost, postoje i suprotne \u010dinjenice.<\/p>\n\n\n\n

Postoje tenzije koje izazivaju ose\u0107anje zadovoljstva, kao seksualno uzbu\u0111enje, i neprijatno ose\u0107anje zbog nedostatka tenzije, kao dosada ili ose\u0107anje praznine. Me\u0111utim Fehnerovo pravilo je op\u0161te uzev, opravdano. Mo\u017ee se dokazati da su seksualno uzbu\u0111enje i dosada sekundarne komplikacije. Zadovoljstvo od seksualnog uzbu\u0111enja, koje nazivamo \u00bbpreliminarno zadovoljstvo\u00ab, prelazi odmah u nezadovoljstvo ako se izjalovi nada da se postigne rastere\u0107enje u odgovaraju\u0107em krajnjem zadovoljstvu; karakter zadovoljstva tog \u00bbpreliminarnog zadovoljstva\u00ab je vezan za mentalnu anticipaciju krajnjeg zadovoljstva. Ose\u0107anje nezadovoljstva koje izaziva dosada pokazuje se, ako se bli\u017ee osmotri, ne kao nedostatak tenzije, ve\u0107 pre kao uzbu\u0111enje \u010diji je cilj nesvestan. Dalja diskusija o tom problemu s tog gledi\u0161ta odvela bi nas suvi\u0161e daleko. Ona je pokrenuta da bi se pokazalo da su bili opravdani poku\u0161aji koordinacije kvantitativnih faktora i kvalitativnih fenomena.<\/p>\n\n\n\n

Ako se vratimo na kvalitet \u00bbsvesnog\u00ab, \u010dinjenica da li je neka pulsija svesna ili nije \u2014 ne otkriva ni\u0161ta o njenoj dinami\u010dkoj vrednosti. Svesni fenomeni nisu, prosto, ja\u010di od nesvesnih fenomena; niti je ta\u010dno da je sve ono \u0161to je nesvesno \u00bbpravi pokreta\u010d\u00ab psihe, a sve ono \u0161to je svesno samo relativno bezna\u010dajna strana ishoda. Mnogobrojni mnesti\u010dki tragovi, koji mogu postati svesni jednog obi\u010dnog akta pa\u017enje, \u00bbneva\u017eni\u00ab su iako su nesvesni (mi ih nazivamo predsvesnima). No, ostali nesvesni fenomeni moraju se zamisliti kao mo\u0107ne sile koje te\u017ee k rastere\u0107enju, ali su potisnute silom iste ja\u010dine koja se manifestuje kao \u00bbotpor\u00ab. Pod tako jakim potiskivanjem nesvesni materijal ima samo jedan cilj : rastere\u0107enje. Njegova energija koja se slobodno kre\u0107e upravljena je prema primarnom procesu tj. ona je neoptere\u0107ena zahtevima realnosti : vremena, reda ili logi\u010dnog razmi\u0161ljanja; ona se zgu\u0161njava i pomera, slede\u0107i jedino interese pove\u0107ane mogu\u0107nosti rastere\u0107enja. Taj na\u010din arhai\u010dnog mentalnog delanja vlada u oblasti nesvesnog; u vi\u0161e diferenciranim oblastima psihe on se postepeno zamenjuje organizovanim \u00absekundarnim procesom\u00ab.<\/p>\n\n\n\n

Mentalna struktura<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mentalne fenomene treba posmatrati kao rezultat interakcije sila koje te\u017ee \u010das k motornom izra\u017eavanju, a \u010das mu se odupiru. Organizam je u kontaktu sa spolja\u0161njim svetom na po\u010detku i na kraju svojih procesa reakcija, koji po\u010dinju percepcijom stimulusa a zavr\u0161avaju se motornim ili glandularnim rastere\u0107enjem. Frojd posmatra psihi\u010dki aparat kao da je konstruisan po ugledu na neki organizam koji plovi po vodi. Njegova povr\u0161ina prima stimuluse, sprovodi ih u unutra\u0161njost, odakle reaktivni impulsi izbijaju na povr\u0161inu. Ta povr\u0161ina se postepeno diferencira u pogledu svojih funkcija primanja stimulusa i rastere\u0107enja tenzija. Proizvod te diferencijacije postaje \u00bbJa\u00ab. \u00bbJa\u00ab, odabiraju\u0107i, produ\u017eava da prima percepcije, kao i da dopu\u0161ta impulsima da pre\u0111u u motilitet. Ono deluje kao inhibitorni aparat koji kontroli\u0161e, tom inhibitornom funkcijom, stav organizma u spolja\u0161njem svetu. Aleksander u svojoj \u00bbvektorskoj analizi\u00ab posmatra sve mentalne tendencije kao kombinacije ingestije, retenciija i eliminisanja. Mi dodajemo: \u017eivot po\u010dinje ingestijom; ali s prvom ingestijom javlja se i prva pulsija k eliminisanju; retencija se, me\u0111utim, javlja kasnije, pod uticajima koji komplikuju te tendencije.<\/p>\n\n\n\n

\u00bbJa\u00ab razvija sposobnosti pomo\u0107u kojih mo\u017ee posmatrati, odabirati i organizovati stimuluse i impulse: funkcije rasu\u0111ivanja i inteligencije. Ono, takode, razvija metode pomo\u0107u kojih spre\u010dava da odba\u010deni impulsi pre\u0111u u motilitet koriste\u0107i koli\u010dinu energije koja je uvek pripravna za tu svrhu, tj. ono zaustavlja tendenciju. u pravcu rastere\u0107enja i menja primami proces u sekundarni . Sve se to odigrava pomo\u0107u jedne specijalne organizacije koja te\u017ei da izvr\u0161i svoje razli\u010dite du\u017enosti sa \u0161to manje napora (princip multiple funkcije) .<\/p>\n\n\n\n

Ispod te organizovane spolja\u0161nje povr\u0161ine \u00bbJa\u00ab nalazi se jezgro dinami\u010dkog, pokreta\u010dkog haosa sila, koje te\u017ee samo k rastere\u0107enju, ali koje neprekidno primaju nove ekscitacije spolja, kao i unutra\u0161nje percepcije, pod uticajem somatskih faktora koji odre\u0111uju kako se te percepcije do\u017eivljavaju . Organizacija se uspostavlja od povr\u0161ine prema dubini \u00bbJa\u00ab je za \u00bbOno\u00ab isto \u0161to i ektoderm za endoderm. \u00bbJa\u00ab postaje posrednik izme\u0111u organizma i spolja\u0161njeg sveta. Kao takvo, ono mora da pru\u017ei za\u0161titu od neprijateljskih uticaja okoline i potporu gratifikaciji, \u010dak i protiv ograni\u010denja koja postavlja spolja\u0161nji svet. Nema nikakvog razloga da se pretpostavlja da je \u00bbJa\u00ab \u2014 stvoreno radi osiguravanja gratifikacije impulsa organizma \u2014 ma na koji na\u010din, naro\u010dito neprijateljski raspolo\u017een prema instinktima.<\/p>\n\n\n\n

Kakva veza postoji izme\u0111u diferencijacije \u00bbJa\u00ab i \u00bbOno\u00ab i kvaliteta svesnog i nesvesnog? Stvar bi bila prosta kad bi \u00bbJa\u00ab i svesno i \u00bbOno\u00ab i nesvesno mogli da koordiniraju. Ali, na\u017ealost, stvari su mnogo komplikovanije. Ono \u0161to se odigrava u svesti sastoji se od percepcija i impulsa (koji odgovaraju \u00bbprimanju\u00ab i \u00bbrastere\u0107enju\u00ab). Mo\u017eemo posmatrati mentalne slike kao da se sastoje od impulsa sa slabijom psihi\u010dkom energijom . Ali, nisu svi impulsi i percepcije svesni. Postoje \u00abstimulusi ispod praga\u00ab, za koje se mo\u017ee dokazati da su primljeni iako nikad nisu svesno do\u017eivljeni. Dalje, postoje potisnute percepcije kao kod histeri\u010dnog slepila koga se mo\u017ee videti realnost nesvesnih percepcija. Postoji, tako\u0111e, i nesvesni motilitet, kao kod somnabulizma. Nesvesne percepcije i pokreti imaju specifi\u010dne odlike po kojima se razlikuju, od svesnih. Svaki \u017eivi organizam mora da odr\u017eava kontakt sa spolja\u0161njim svetom pomo\u0107u osnovnih funkcija, percepcija i motiliteta, \u2014 to je ta\u010dno \u010dak i pre nego \u0161to do\u0111e do diferencijacije \u00bbJa\u00ab, upravo kao \u0161to.svaka \u017eiva \u0107elija mora da se hrani i da di\u0161e pre nego \u0161to do\u0111e do diferencijalnog razvoja multicelularnog respiratornog i metaboli\u010dkog aparata. Pre nego \u0161to se mo\u017ee otvoriti sistematizovana koncepcija realnosti, neizbe\u017eno mora postojati izvesna nesistematizovana percepcija.<\/p>\n\n\n\n

Svest se ra\u0111a na izvesnoj ta\u010dki procesa sistematizacije. Taj proces zavisi od sposobnosti da se koristi pam\u0107enje. Mnesti\u010dki tragovi su ostaci percepcija; oni se, verovatno, javljaju na drugom stepenu, ispod onog na kome se javljaju same percepcije. \u00bbJa\u00ab se razvija iz sloja ovih mnesti\u010dkih tragova, koji se naziva predsvesno. Diferencijacija \u00bbJa\u00ab je postepen proces. Postoje dublji slojevi \u00bbJa\u00ab. koji su nesvesni. Prelaz od \u00bbJa\u00ab na \u00bbOno\u00ab je postepen, a o\u0161triji je samo na mestima gde postoji konflikt. Ali, tamo gde se konflikt javlja, \u010dak i visoko diferencirane sile \u00bbJa\u00ab postaju ponovo nesvesne.<\/p>\n\n\n\n

Deo nesvesnog koji je najbolje poznat jeste \u00bbpotisnuto\u00ab \u2014 ono \u0161to je nesvesno, jer mu jake dinami\u010dke sile ne dozvoljavaju da prodre u svest. Potisnuto te\u017ei da se probije do svesti i motiliteta; ono sa sastoji od pulsija koje tra\u017ee izlaz. U tom traganju potisnuto te\u017ei da proizvede \u00bbderivate\u00ab, tj. da prenese svoje investicije na, asocijacijama povezane, ideje koje su prihvatljivije za svesno \u00bbJa\u00ab. U toku psihoanalize ovi proizvodi (derivati), podsticani i, na taj na\u010din, obuhva\u0107eni pacijentovom pa\u017enjom. \u010cine da njihovi potisnuti sadr\u017eaji postepeno postaju poznati. Potisnuto se sastoji, pre svega, od ideja i koncepcija povezanih sa ciljem potisnutih pulsija, koje su, time \u0161to su potisnute, izgubile vezu s verbalnim izra\u017eajem; kad dobiju ponovo verbalni izra\u017eaj, nesvesne ideje postaju predsvesne. Ali je, isto tako, va\u017eno govoriti o nesvesnim senzacijama, sentimentima ili emocijama. Svakako, kvalitet jedne senzacije javlja se tek s njenim do\u017eivljavanjem. No, u organizmu postoje tenzije koje bi, da nisu zaustavljene u svom rastere\u0107enju i razvoju od strane kontraiinvesticija koje su ih blokirale, postale specifi\u010dne senzacije, ose\u0107anja ili emocije. One su nesvesne dispozicije, koje idu u pravcu tih kvaliteta, nesvesne \u00bbte\u017enje ka afektima\u00ab, te\u017enje da se razviju afekti kontrolisani silama koje im se suprotstavljaju, dok sama osoba ne zna da je spremna na bes, ili na seksualno uzbu\u0111enje, ili strah, ili na ose\u0107anje krivice, ili na bilo \u0161ta drugo. Naravno, takve, \u00bbnesvesne dispozicije prema afektima\u00ab nisu teorijske konstrukcije, ve\u0107 se mogu posmatrati klini\u010dki kao \u0161to se mogu posmatrati i nesvesne ideje: one, isto tako, stvaraju derivate, odaju se u snovima, simptomima i drugim vidovima zamene, ili putem rigidnosti oponiraju\u0107eg: pona\u0161anja, ili najzad, prosto, op\u0161tim zamorom.<\/p>\n\n\n\n

Ali, psihi\u010dki aparat se ne sastoji samo od jednog \u00bbJa\u00ab i jednog \u00bbOno\u00ab. Njegov dalji razvoj dovodi do nove komplikacije.
Ve\u0107 je bilo re\u010di o tome da je osnovni problem \u010ditave psihologije \u2013 problem prirode sila koje spre\u010davaju rastere\u0107enje. U ve\u0107ini slu\u010dajeva te sile je sredina nametnula psihi\u010dkom aparatu. Uzimanje u obzir realnosti spre\u010dava \u00bbJa\u00ab da smesta zadovolji nagon ka rastere\u0107enju pulsija, ali te inhibitorne tendendencije, koje prema definiciji poti\u010du od \u00bbJa\u00ab, nisu u svakom pogledu suprotne \u00bbinstinktivnim pulsijama\u00ab. \u010cesto, na primer kod asketa i moralnih mazohista, antiinstinktivno pona\u0161anje pokazuje sve karakteristike jednog instinkta. Ta kontradikcija se mo\u017ee objasniti genetski. Energija kojom se \u00bbJa\u00ab slu\u017ei da inhibi\u0161e instinkte uzeta je iz instinktivnog rezervoara \u00bbOno\u00ab. Jedan deo te instinktivne energije izmenjen je u kontrainstinktivnu energiju. Izvestan deo \u00bbJa\u00ab koji inhibi\u0161e instinktivnu aktivnost razvija se, s jedne strane, tako da je blizak instinktu, a s druge strane, dolazi u sukob s drugim delovima \u00bbJa\u00ab, koji te\u017ee zadovoljstvima. Taj deo, koji ima funkciju (izme\u0111u ostalih) da odlu\u010di koje su pulsije prihvatljive, a koje ne, naziva se \u00bbNad-Ja\u00ab. Iako je \u00bbJa\u00ab tako\u0111e predstavnik spolja\u0161njeg sveta, tu imamo opet jednog posebnog predstavnika spolja\u0161njeg sveta \u2014 unutar prvog predstavnika.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"featured_media":1028,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-1027","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/1027","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1028"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1027"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1027"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}