Vodič kroz introverziju i ekstraverziju

Razumeti ljude nije uvek lako. Svet posmatramo kroz lične filtere i često pretpostavljamo da stvari treba da se odvijaju onako kako mi zamislilo. Ukoliko nemamo tendenciju ka fleksibilnijem mišljenju i povremenom menjanju perspektive rizikujemo da postanemo uskogrudi i da gradimo loše odnose. Sa ovom osnovom možemo se osvrnuti na razlike introverta i estroverta.

Šta je modernije ?

Društvo podstiče ektroverziju. Neke učitelji favorizuju decu koja su aktivnija i glasnija na času, koja imaju veći krug prijatelja. Mnogi nadređeni simpatije dodeljuju onima koji su druželjubiviji. Parovi često ulaze u konflikte jer jedan od njih ima manju potrebu da prepričava svakodnevne događaje i upoznaje nove ljude.
Sa druge strane, oni koji su više povučeni u svoj unutrašnji svet mogu kritikovati one koji više aktivnije komuniciraju sa drugima i smatrati ih površnima.

Ekstrovert traga za spoljasnjom stimulacijom u aktivnostima i ljudima. Značajne su mu povratne informacije, uglavnom je druželjubiv, otvoren, lak za upoznavanje. Introverti više dobijaju iz unutrašnje stimulacije. Pre se povlače iz sveta i ređe “ćaskaju”. Dosta promišljaju pre nego što zauzmu stav. Ekstrovert će partnerske probleme pre želeti da reši razgovorom, a introvert povlačenjem u sebe i analizom. Jedni “pune baterije” tako što se okreću svetu, drugi se okreću sebi.

Mnogima je teško da odrede u koju bi se od ove, samo dve, kategorije svrstali. Teško je prepoznati se ukoliko ove osobine posmatramo u svojim krajnostima. Stoga treba imati u vidu da granice nisu uvek tako jasne i da se mnogi ponašajno nalaze u obe kategorije, zavisno od situacije, odnosa ili perioda života. Novi termin koji opisuje ovo stanje je ambivert.

Mogu li dva introverta izgraditi partnerski odnos ?

Zablude: introverzija nije isto što i stidljivost!

Kako bi bolje razumeli sebe i partnera dobro je da ne poistovećujemo reč introvert sa stidljivošću i ekstraverta sa otvorenošću. Razlike među njima baziraju se na načinu na koji razumeju i upoznaju svet, a ne samo na osnovu vidljivog ponašanja.

Dva introverta u vezi nisu i dve stidljive osobe. Govorimo o različitim stvarima. Stidljivi ljudi se povlače od drugih usled intenzivne brige za tuđe reakcije. Dakle, iako introverti neće juriti za spoljnim stimulisima, ne znači da ne upoznaju i ne komuniciraju sa drugima. Iako manje upadljivo, ali takođe grade odnose sa drugim ljudima. To što su više udaljeni od spoljnjeg sveta ne govori ujedno i o tome da se osećaju manje vredno ili da manje vrednuju druge. Različite osobine ličnosti krase neku osobu . To su iste one osobine koje unosimo u vezu i na osnovu koje biramo partnere . Introverzija ili ekstrovezija je samo jedna od njih i nikako ne sprečava ljude da se povezu i stupe u kvalitetnu vezu. Kakvog će ona biti kvaliteta prvenstveno zavisi koliko su ličnosti zrele, kako biraju partnere, kako se nose sa frustracijama i koliko sebe daju u vezi.

Instant život- instant upoznavanje- instant veze

Kultura koja podstiče instat rešenja i površne veze problematika je koja utiče na sve, posebno na one koji vrednuju dubinske odnose. Otvarati se postepeno, upoznavati nekog , graditi uzajamnost, potreba je koju imaju svi koji žele da grade kvalitetat odnos. Nekima je svakako potrebno više, nekima manje vremena. Pravo pitanje je da li birate partnere sa istim potrebama koje idu ka zrelom odnosu. Ukoliko je tako ne morate juriti sat , možete biti svoji, dozvoliti odnosu da cveta, a uz to svakako brinuti o svojim i prilagoditi se partnerovim potrebama.

Sposobnost za ljubav kroz prizmu intoverzije i ektroverzije

Zrele odnose mogu stvarati podjednako introverti i ekstroverti. Ono što je važno jeste razumevanje i poštovanje medjusobnih razlika.
Nije korisno od introverta očekivati brze odgovore, odluke i pritiskati ih da se druže. Dajte im vremena, dozvolite da posmatraju i promišljaju .
Ekstrovertima ostavite prostora da istražuju i da se izraže. Uvidite pozitivne strane nljihove okrenutnosti spoljnom svetu.
Kada se nalaze pod stresom i kada im je potrebna podrska introverti se pre okreću sebi nego svetu. Na isti način mogu pristupiti partner koji to može tumačiti kao nezainteresovanost. Neko ima potrebu da ga partner pusti, a neko odmah želi da rešava problem razgovorom. Ukoliko smo svesni da ovi pristupi nisu u diretnoj vezi sa tim da li nas neko voli nego samo različit vid podrške pomoćićemo svojoj vezi. Spremnost na razumevanje potreba onog drugog i određeno prilagođavanje može učiniti dosta za vezu.

Dobro je da izbegavamo krute podele i stajanje iza etiketa. Primera radi, ukoliko je nečiji partner introvert i u konfliktnim situacijama izbegava konfrontaciju ne mora da znači da je ne zainteresovan, ali isto tako ne treba odbaciti njegovu reakciju samo zato što ga stavljamo u kategoriju introverta. Dakle, stati iza etikete introvert ili ektrovert kako bismo izbegavali kompromise može biti loše za naše odnose kao i kruto držanje toga da se neko mora ponašati u vezi onako kako se i mi ponašamo.

Možda možete odrediti šta dominantno krasi vas karatkter. Svesni prednosti i mana možete raditi na jačanju ili slabljenju određenih ponašanja koja vam ne odgovaraju.

Za bolje razumevanje sebe i drugih dobro je da razumemo obe tendencije i izaberemo za nas i naše odnose ono što je najkvalitetnije.

Tiho do srećne ljubavi

Dva introverta u vezi

Ono što bi se prvo istaklo kao potencijalni izazov veze dva intorverta jeste njihov način nošenja sa konfliktima. Kako su introverti skloni da “uzmu vreme za sebe” povuku se i porazmisle, postoji rizik od udaljavanja od problema što moze naškoditi vezi. Međutim da do toga ne bi došlo mnogo je bitniji faktor posvećenost vezi i želja da se ona razvija od samog komunikacionog načina prstupanja problemu. Dobro je da imamo u vidu koje posledice povlačenje može imati , ali da razumemo svoju ili partnerovu potrebu da za važnije razgovore i odluke imamo dovoljno vremena i u svom svetu pre nego sto podelimo sa “zajedničkim” svetom. Balansiranje je ključ.

Suprotnosti se privlače ?

Svaka kombinacija, introverta i ekstroverta može biti dobitna ukoliko je sačinjava razumevanje, poštovanje, empatija i kompromisi. Svako iz svoje perspektive može uneti nešto kvalitetno u zajednički odnos.

Ukoliko vi nalazite više koristi u priči i razmeni sa drugima ne znači da je to i jedini način da razvijate odnos. To što je partner skloniji da analizira i promišlja u sebi ne znaci odmah i da je za vas manje zainteresovan. Vaš način ne mora biti jedini i najbolji način. Da, biti otvoren za razgovor, razmenu i uvođenje novih ljudi u život korisna je veština, ali ni introverti ne ostaju praznih ruku. Oni mogu svojim kapacitetima uspostavljaju brojčano manje kontakata, ali mogu biti korisniji u ojačavanju već postojećih veza.

Ukoliko baterije punite kada ste sami sa svojim mislima ne znači da neko drugi ne može energiju pronalaziti u komunikaciji sa drugima. Takođe, biti povučen ne znači odmah i da neko ne voli ljude. Kao što ne znači da su oni koji vole kontakte manje sposoobni za ličnu analizu. To svakako i može biti istina, ali tek onda kada je udružena sa drugim osobinama. Sama otvorenost spolja ili ka unutra ne može okarakteristai celog čoveka. Svako razmišljanje na taj način čini nas površnima i manje sposobnim za vezu.

Dobre je znati da introverti ne beže od ljudi ili da ekstroverti moraju stalno biti u društvu. Zapravo većina ljudi balansira između ovih potreba. Imajte takođe u vidu šta vašem partneru prija i poštujete to što su njegove granice u odnosima na drugom mestu u odnosu na vaše. Nije neophodno da budete isti da biste imali kvalitetan odnos.
i još…umesto zaključka.

Mitovi i legende

Nekoliko je mitova koje valja razbiti kada su introverti u pitanju.

Biti introvert nije isto što i biti stidljiv.
Podjednako mogu biti dobri lideri i govornici.
Biti introvert nije isto što i mizantrop.
Ukoliko je neko introvert ne znači i da oseća dominantno negativne emocije.
Mit je takođe i da su inteligentniji i kreativniji od ekstroverta. Intelekt, snažaljivost i zrelost ličnosti uopšte se ne vezuje direktno sa ovim karakteristikama.

Mit je i da je lako odrediti ko je introvert ili ektrovert. Ne procenjujemo to samo na osnovu kontakata koji neko uspostavljava. Postoje introverti koji su druželjubiviji i ekstroverti koji imaju manji krug prijatelja.

Pogrešno je takođe postavljati pitanje šta je bolje, biti introvert ili ekstrovert. Oba imaju svoje dobre i loše strane. Iako neke sredine umeju posebno da nagradjuju ekstroverziju situacija se menja i moć introverta se sve više ceni i razume.

Ideja da “popravljamo “ ove osobine kod sebe ili drugih da bi se prilagodili ima negativne posledice.
Raditi i menjati sebe kada nam neke osobine prave problem je jedno, ali neprihvatati i osuđivati sebe zbog potrebe da se okrenemo spoljašnjem ili unutrašnjem svetu može biti destruktivno.

Autor teksta: Ivana Paunovic

Psiholog, psihoterapeut i OLI edukator