Tehnike koje se koriste u OLI integrativnom psihodinamskom metodu – Igre geštalt psihoterapije

Ove igre se koriste u terapiji, bilo individualno ili u grupi, sa ciljem otkrivanja ili senzitiziranja. Geštalt terapije podstiču svesnost u igrama tako da individua može odlučiti koju će igru igrati i ko će mu u toj igri biti pratilac i saučesnik.

Igre dijaloga: Kada se uoči rascep u osobi, geštalt terapeut će predložiti da pacijent zauzme obe uloge u konfliktu i vodi dijalog. Ovo je izvodljivo, bilo da su u pitanju pasivna protiv agresivne pozicije unutar osobe, ili da je u pitanju neka osoba značajna klijentu. Korisna je za razvoj procesa svesnosti i integracije odcepljenih oprečnih osećanja (celovitosti objekta i tolerancije na ambivalenciju).

Pravljenje krugova: U toku individualnog rada u grupi, često se pojavi tema koja se tiče i ostalih članova grupe. Klijent može biti zabrinut usled fantazija o tome šta drugi u grupi misle ili osećaju. Terapeut može predložiti klijentu da napravi krug, to jest da popriča sa svakim članom grupe o temi koja je pokrenuta. Tehnika je usmerena na prepoznavanje i prevazilaženje projekcija i integraciju tih odcepljenih i projektovanih delova selfa (razvoj celovitosti selfa).

Nezavršeni posao: Svaka nekompletna celina je nezavršeni posao koji zahteva razrešenje. Ovo se uglavnom dešava usled nerazrešenih i nepotpunih osećanja. Klijent se ohrabruje da eksperimentiše sa završavanjem tog posla koji je ostao nezavršen.
Kada postoje neizražena osećanja prema nekome od članova grupe, od klijenta se traži da ih izrazi direktno. I ova tehnika podstiče razvoj celovitog doživljavanja – „završavanja posla”, to jest, celovitost objekta i selfa.

Ja preuzimam odgovornost – igra: Geštalt terapija smatra da su sva osećanja, ponašanja, senzacije i razmišljanja, akti osobe. Klijenti često otuđe ove akte koristeći „to” govor, pasivne konstrukcije i sl. Ova tehnika podrazumeva da se od pacijenta traži da posle svake izjave doda: „…i preuzimam odgovornost za to.” Očito je da ovakvo usmeravanje klijenta na prihvatanje odgovornosti za odcepljene delove sebe vodi ka procesu integracije-celovitosti selfa.

Igre projekcije: Kada klijent zamišlja da druga osoba ima određena osećanja, tada se od njega traži da utvrdi da li je u pitanju projekcija, tako što sam klijent eksperimentiše sa tim osećanjem koje zamišlja da druga osoba ima. Često klijent otkrije da zaista ima to isto osećanje koje zamišlja da vidi u drugima. Druga igra je igranje projekcije. Klijent koji karakteriše drugu osobu mora da odigra ulogu osobe koju je karakterisao. Funkcija ove igre je slična prethodnoj, i takođe pospešuje integraciju odcepljenih delova selfa.
Igra poništavanja: Kada terapeut smatra da klijentovo ponašanje može biti takvo da on poništava latentne impulse, on može zatražiti od klijenta da igra ulogu koja je suprotna od one koju je do tada igrao. Igra je usmerena na osvešćavanje mehanizma negacije i integraciju negiranih delova selfa-na celovitost selfa.

Ritam kontakta i povlačenja: Povlačenje iz kontakta sa Sada i Ovde tretira se eksperimentom. Od klijenta se ne traži da se ne povuče, već da bude svestan trenutka kada se povlači, a kada ostaje u kontaktu. Ponekad se od klijenta ili grupe klijenata traži da zatvore oči i povuku se. Ostajući svestan, klijent potom izveštava o svom iskustvu. Rad se nastavlja kada se klijent vrati nazad u Ovde i Sada, pošto je zadovoljio potrebu da se povuče. Ova tehnika je pogodna za osvešćavanje sopstvenih granica u uvežbavanje optimalne distance (koja je sastavni deo sposobnosti konstantnosti objekta).

Igra preterivanja: Mali pokreti i gestovi mogu zamenjivati i/ili blokirati svesnost o nekom afektivnom procesu. Geštalt terapeuti posmatraju telesne pokrete i izveštavaju klijente o njima. Jedan od eksperimenata je da terapeut zatraži od klijenta da ponovi pokret i preteruje u tome. Ovo može da podigne percepciju o važnim načinima blokiranja svesnosti i podstakne integraciju blokiranih delova selfa (celovitost selfa)…

Rad na snovima: Geštalt terapija ima svoj metod rada na snovima. Ona ih integriše, umesto da ih interpretira. Perls san smatra egzistencijalnom porukom, a ne ispunjenjem želje. To je poruka koja osobi govori kakav joj je život i kako da se osvesti, probudi i zauzme mesto u svom životu. Perls smatra da je san projekcija i da je svaki fragment sna deo osobe koji ona mora da integriše u sebe. Praktično, u radu sa snovima, terapeut klijentu kaže da sebe zamisli kao svaki detalj u snu, bilo da su to ljudi, predmeti ili situacije koje snevač sanja, i da iskaže osećanja i misli koja ima pri tome. Ovakav pristup snovima može da podstakne prepoznavanje i integrisanje odcepljenih delova selfa (celovitost selfa).

Realnost Je: Zato što se prošlost i budućnost smatraju fantazijom, biti u dodiru sa realnošću znači biti u dodiru sa sada i ovde. Ovo se ogleda u pravilu da se od svake osobe traži da govori u sadašnjem vremenu. Koriste se brojne tehnike da bi se ovo pravilo primenilo. Kada je osoba u dodiru sa nečim što se desilo u prošlosti, od nje se traži da dovede sećanje u sadašnjost koristeći geštalt tehnike. Npr. kada osoba priča doživljaj iz detinjstva vezan za roditelje, često mu se sugeriše da na praznoj stolici nasuprot sebe zamisli roditelja i kaže mu kako se sada oseća. Kao i brojne druge geštalt tehnike, ova tehnika je korisna za prevazilaženje izolacije afekata i intelektualizacije, kao i za orijentaciju na sadašnjost.

Sve što kažem i uradim je deo mene: svaka misao, osećanje, verbalizacija, akcija itd. je izraz identiteta osobe u datom trenutku. Da bi postala svesnija svog identiteta, od osobe se traži da „poseduje” sve što kaže i uradi, tako što će govoriti u prvom licu jednine i izbegavati apstraktne i inpersonalne izjave. Ljudi su često skloni davanju „ti” izjava. Npr: „Ti si dosadan.” U geštaltu se sugeriše personalizacija i posedovanje izjave koja bi trebalo da izgleda ovako: „Meni si dosadan.” Pričanjem u prvom licu jednine izbegavaju se beskrajne „priče o” koje imaju tendenciju da budu inpersonalne i intelektualne.
Izjave u prvom licu povećavaju svesnost emocionalnog aspekta onoga što je rečeno. Time se, takođe, podstiču integracije odcepljenih delova selfa i izgradnja celovitosti selfa i objekta.

Deo iz knjige: Sposobnost za ljubav

Autor: Nebojša Jovanović