Razlika između zdravog i nezdravog besa

Valjalo bi precizno definisati razliku između zdravog i nezdravog besa, odnosno ljutnje. Zdrav bes možemo definisati kao neutralizovanu agresivnu energiju, kao uznemirenost povo dom postupaka i situacija koje procenjujemo kao nefer. Osoba koja oseća zdravu ljutnju ne podleže mehanizmu splitinga, niti gubi celovitost objekta ili doživljaja. Nezdrav bes, s druge strane, podrazumeva prodor neneutralizovane energije, gubitak celovitosti objekta i/ili doživljaja i, shodno tome, acting out koji se često manifestuje kao nekontrolisano ponašanje. Zdrav bes je moguće svojevoljno stišati u situacijama u kojima nije povoljno reagovati besno. Nezdrav bes, međutim, nije moguće sakriti. Ma koliko se pojedinac trudio da ga sakrije, nezdrav bes će biti vidljiv, makar i samo u vidu fizioloških promena koje prate javljanje neneutralizovane agresivnosti (crvenilo u licu, povišen krvni pritisak, suženje usta, izlučivanje adrenalina koji priprema telo na opasnost). Ova razlika je veoma bitna za razumevanje činjenice da suzbijanje besa nije korisno.  Pojedini ljudi koji osećaju jak nezdrav bes pokušavaju da ga suzbiju ili prikriju. U psihologiji ih popularno zovemo „gutači besa”. Cena zadržavanje nezdravog besa u sebi je velika. Drajden i Gordon opisuju razloge za to. Što više pojedinac pokušava da potisne nezdrav bes, to su veći izgledi da će, nakon nekog vremena, izgubiti kontrolu i doživeti „acting out”. Nezdrav bes nije moguće suzbiti. Čak iako pojedincu pođe za rukom da ga sakrije od drugih ljudi, veoma lako se može negativno odraziti na njegovo psihofizičko funkcionisanje. Bes koji se dugo oseća, a ne ispoljava niti obrađuje, može dovesti do čira na želucu, visokog krvnog pritiska, migrena i drugih psihosomatskih smetnji (Dryden & Gordon, 1990).

S druge strane, otvoreno ispoljavanje nezdravog besa, čak u sigurnim, bezbednim situacijama, neće biti od dugoročne koristi. Drajden i Gordon (Dryden & Gordon, 1990) opisuju tehni ke kojima se služe japanski rukovodioci u velikim korporacijama, a koje su slične tehnikama pojedinih pravaca telesnih terapija. Naime, uverenje koje opravdava otvoreno ispoljavanje besa u bezbednim situacijama kaže da je bolje bes nekako isprazniti, nego ga zadržavati u sebi. Iz tih razloga su direktori velikih kompanija, koji često podležu jakom i dugotrajnom stresu i besu, bili instruisani da, u privatnostisvojih kancelarija, jako udaraju jastuk ili se izviču, kako bi se oslobodili negativnih osećanja i bili u sta nju da mirno nastave posao. Međutim, danas u psihologiji po stoje dokazi koji kažu da je ovaj način oslobađanja od besa kratkotra jan i da, s drugestrane, samo pojačava tendenciju da se reaguje besno. Ako osoba ne promeni način posmatranja i tuma čenja sveta oko sebe, neće doći ni do fundamentalne promene ne zdra vog u zdrav bes. Osoba, naime, neće naučiti kako da kontinuirano neutrališe agresivnost i kako da strategije neutralizacije primenjuje u svim situacijama. Još bazičnije, ukoliko osoba ne razvije sposobnost neutralizacije i sposobnost održavanja celovitosti objekata i doživljaja i u stresnim situacijama, najverovatnije će često do življavati nezdrav bes, odnosno bivati preplavljena sirovom, neneutralizovanom agresijom.

Kao što je rečeno, bilo bi korisno napraviti operacionalnu razliku između zdravog i nezdravog besa. Prema postavkama REBT-a, ta razlika obuhvata nekoliko aspekata koji dovode do besa, kao i nekolicinu posledica. Drajden i Brenč su načinili opercionalne definicije zdravog i nezdravog besa (Dryden &Branch, 2008).

I zdrav i nezdrav bes su proizvodi istog zaključka o određenoj situaciji ili postupku. Bes se javlja kada procenimo da je neko (ili mi sami) prekršio naša lična pravila ili kada pomislimo da je naše samopoštovanje na neki način ugroženo. Nakon zajedničke inicijalne procene, dolazimo do razlika. Osoba koja oseća ne zdrav bes će misliti na iracionalan način, dok će osoba koja oseća zdrav bes misliti na racionalan način.

Osoba koja misli iracionalno će imati neku (ili sve) od sledećih kognitivnih posledica: precenjivaće stepen u kom je druga osoba namerno načinila povredu, videće samo negativne sadržaje u motivima druge osobe, sebe će sagle davati kao apsolutno ispravnu, a drugu stranu kao apsolutno neis pravnu, neće biti u stanju da sagleda perspektivu druge osobe, planiraće osvetu. Osoba koja se drži racionalnih uverenja će imati neke od sledećih kognitivnih posledica pri doživljaju zdravog besa: realno će sagledati nameru druge osobe da počini nedelo, biće  u stanju da, pored negativnih aspekata počinjene situacije, uzme u obzir i celovitiju sliku, razmišlja u širem kontekstu o osobi koja je počinila neku nepravdu, imaće balansiraniji pogled na svet, i neće sebe posmatrati kao apsolutno ispravnu, niti drugog kao apsolutno negativnog, biće u stanju da sagleda perspektivu druge osobe i, shodno tome, da kritikuje postupak, umesto da proklinje osobu koja joj je učinila nešto nažao i, naposletku, neće planirati nikakvu osvetu. Osim kognitivnih posledica, uviđamo da postoje i posledice u ponašanju između pojedinaca koji doživljavaju zdrav bes i misle racionalno i onih doživljavaju nezdrav bes, jer misle iracionalno. Bihejvioralne posledice iracionalnog mišljenja i doživljenog nezdravog besa su: fizički, verbalni ili pasivno-agresivni napad, korišćenje mehanizma pomeranja kako bi se napalo drugo biće ili objekat, agresivno povlačenje, ogovaranje ili vrbovanje drugih protiv osobe za koju pojedinac veruje da mu je učinila nešto nažao. Sa druge strane, posledice u ponašanje osobe koja misli racionalno i oseća zdrav bes su: asertivno izražavanje negodovanja povodom dela ili postupka koji je procenjen kao nefer i traženje (ali bez apsolutističkog zahtevanja) da se nefer aspekti određenih postupaka ili situacija poprave ili promene. Jedno od mnogih istraživanja o nezdravom besu kaže da su preterana anksioznost, izbegavanje problema, tendencija ka katastrofi ziranju i perfekcionizam, dobri pokazatelji da će osoba biti sklona doživljavanju nezdravog besa i kognitivnih i bihejvioralnih posledica od nezdravog besa (Zwemer, Weare, Deff enbacher & Jerry, 1984). Dakle, nezdrav bes može nastati kao posledica drugih nerešenih psiholoških pro blema. U ovom slu čaju, svi indikatori koji navode osobu da iracionalno procenjuje i reaguje nezdravim besom povezani su sa narcističkim težnjama. Možemo reći da nerealna ideja o sopstvenoj svemoći, ideja da je osoba zaslužila samo najbolje i da ne može da toleriše ništa manje od toga, predstavljaju elemente prilične egocentričnosti, te nemogućnosti održavanja celovitosti doživljaja. Osobe sa većom dozom narcizma imaju problem sa neutralizacijom agresivne energije. Naime, bes je jedan od njihovih centralnih problema. Kada se na to dodaju prateći elementi narcističkih zahteva koji se odnose na lično savršenstvo i fantazije o svemoći, uviđamo kako deficit u spo sobnosti (nemogućnost neutralizacije, nestabilan celovit objekat i doživljaj) dovode do iskrivljenog mišljenja i nezdravih emocija.

Najčešće racionalizacije ljudi koji reaguju nezdravim besom

Rajli i Šopšir (Reilly & Shopshire, 2002) navode najčešće mitove o besu koji, zapravo, predstavljaju najčešća opravdanja ljudi koji često reaguju nezdravim besom. Naime, ljudi koji imaju problem s neneutralizovanom agresivnom energijom često traže opravdanja i pokušavaju da sebi i drugima racionalizuju razloge iz kojih su se poneli agresivno. Najčešći mitovi o besu kažu da je bes nasledan i ne može se kontrolisati – neki ljudi će reći da su nasledili besan način reagovanja od roditelja i da oni ne mogu ništa da urade po tom pitanju. Istraživanja to ne potvrđuju. Postoje plemena čiji pripadnici uopšte ne pokazuju bes. To dovodi u pitanje čak i ideju da je bes univerzalna reakcija. Većina istraživanja smatra da je bes naučeno ponašanje. Dakle, moguće je da je pojedinac kopirao roditelje kada je bio dete i da je naučio da ispoljava nezdrav bes, kao i da takvo ponašanje donosi izvesne koristi. Međutim, sve što je naučeno može se i promeniti i time se može upravljati. Bes je emocija kojom se može upravljati. Drugi mit kaže da bes automatski vodi agresivnom ponaša nju, što je apsolutno netačno, jer postoji kvalitativna razlika izme đu zdravog i nezdravog besa. Zdrav bes podrazumeva da vam se neki događaji ili ponašanje nekih ljudi ne dopadaju, da neko krši vaša pravila i vi želite da taj neko prestane to da radi. Tada, ako osećate zdrav bes, učinićete sve što je u vašoj moći da promenite situaciju ili odete iz nje. Osećaćete zdravu uznemirenost i, sa pravom, reći da vas nešto veoma ljuti. Ipak, nećete ispoljiti agresiju, niti ćete razmišljati o njoj. Nezdrav bes, takođe, ne mora da dovede do agresivnog ponašanja, ali gotovo po pravilu vodi do razmišljanja o agresivnom ponašanju. Nezdravo besna osoba se ne fokusira na načine rešavanje problema, već na opsesivno razmišljanje o tome kako će povrediti, uniziti ili se osvetiti osobi koju smatra izvorom svog besa, ili će aktivno mrzeti situaciju koju smatra izvorom svog besa. Dakle, razlika između zdravog i nezdravog besa je kvalitativna, a ne kvantitativna. Zdrav bes vodi drugačijem načinu mišljenja i drugačijim tendencijama za akciju od nezdravog. Treći mit kaže da ljudi moraju biti agresivni da bi dobili ono što žele. Tačno je da ukoliko ne tražimo to što želimo, često nam se neće ponuditi samo od sebe. Ali, traženje ne mora da bude agresivno i ne moramo zastrašivanjem drugih sticati ličnu korist. Možemo dobiti ono što želimo na mnogo efikasniji način ukoliko odlučno, asertivno to i tražimo. Na taj način izbegavamo mnoge posledice koje agresivno ponašanje donosi, a ipak dolazimo do željenog cilja.

Najzad, četvrti mit se odnosi na ideju da je pražnjenje besa poželjno. Mnogo godina je vladalo mišljenje da je pražnjenje besa korisno (na primer – preporučivano je besnim osobama da se izvrište u sobi ili da udaraju jastuk, kako bi se oslobodile negativne emocije). Današnja istraživanja ne podržavaju tu tezu. Naprotiv, današnja istraživanja su utvrdila da „pražnjenje” besa dovodi do još većeg besa i učvršćuje agresivno ponašanje (Reilly & Shopshire, 2002, Dryden, & Gordon, 1990). Ljudi koji imaju problem s neutralizacijom, te čestim ispoljavanjem agresivnog ponašanja, uglavnom veruju u neki od gore navedenih mitova. Iz tog razloga je veoma važno podučiti ih o razlikama između zdravog i nezdravog besa. Međutim, samo saznanje o razlikama možemo videti isključivo kao prvi korak procesa neutralizovanja energije. Nakon toga se prelazi na kognitivno restruktuiranje, odnosno bazičnu promenu ira cionalnih uverenja koja podržavaju nezdrav bes i učenje tehnika za kontrolu besa.

Iz knjge „Sposobnost za ljubav i rad“

Nebojša Jovanović