Pasivna agresivnost - kada osoba govori „DA“, a ponašanjem izražava „NE“

Prikrivena sabotaža i emotivni protest

Pasivna agresivnost predstavlja srž prikrivene sabotaže i emotivnog protesta. Gotovo da se može nazvati „talentom“. To je sposobnost da se ljutnja prebaci na druge, tako da sama osoba nikada nije otvoreno ljuta niti agresivna. Ipak, svojim ponašanjem uspeva da učini da se okolina oseća iritirano i napadnuto. U njenoj osnovi leže osujećenje, gnev i zavisnost.

Pričati jedno - raditi drugo

Pasivno agresivno ponašanje je vid mazohizma koji se odražava u ličnom neuspehu, odugovlačenju i autodestruktivnom ponašanju koje utiče negativno na samu osobu ali i na njenu okolinu.

Karakteristike ponašanja pasivno agresivnih osoba

Stalni negativni i pasivni otpori kod osobe manifestuju se kroz:

• pasivno odbijanje rutinskih zadataka, kako društvenih tako i poslovnih,
• česte žalbe da ih drugi ne cene i ne razumeju,
• konfliktno, svađalačko ponašanja,
• ekscesivno kritikovanje i omalovažavanje autoriteta,
• ispoljavanje zavisti i ozlojeđenosti prema onima koje vide kao uspešnije i srećnije,
• preuveličane i neprestane žalbe u vezi vlastite nesreće,
• oscilacije neprijateljskog prkosa i kajanja.

Osim navedenih karakteristika ponašanja, pasivno agresivne ličnosti najčešće krive i osuđuju one od kojih najviše zavise, ali istovremeno odbijaju da se te zavisnosti i oslobode. Kada govore o sopstvenim potrebama i željama, pasivno agresivne osobe retko su direktne, ne postavljaju precizna pitanja o tome šta se od njih očekuje i lako postaju anksiozne kada su primorane da uspeju ili kada im se ukloni uobičajena odbrana - okretanje agresije prema sebi samima. Retko će otvoreno reći da nešto ne žele da urade ili da im nešto ne odgovara, ali njihov stvarni stav se očituje kroz ponašanje - govoriće „DA“, dok njihovo ponašanje jasno kaže „NE“.

Načini ispoljavanja pasivne agresivnosti

Pasivna agresivnost se najčešće prepoznaje kroz obrasce ponašanja koji se stalno ponavljaju:

• Zaboravljanje - zaboravljanje važnih datuma, rođendana, godišnjica ili kašnjenje na sastanke kao način izbegavanja obaveza i prikrivene sabotaže,
• Neodgovornost - izbegavanje odgovornosti za sopstvene postupke, pri čemu je uvek neko drugi „kriv za ono što se događa i taj neko mora da snosi krivicu za svoja (ne)dela“,
• Neizražavanje ljutnje - ljutnja se ne iskazuje otvoreno u komunikaciji, već se skriva iza fine i ljubazne maske, 
• Strah od bliskosti - poverenje u druge ljude skoro da i ne postoji, tako da se ne teži emotivnom vezivanju.  

Pasivno agresivne ličnosti zapravo govore sve što misle, ali na drugačiji način. Indirektno se ljute, zavide, manipulišu i tako maskiraju svoju ljutnju naizgled logičnim obrazloženjima i razumnim zaključcima. Vešto kod drugih izazivaju osećaj krivice i griže savesti. Međutim, iza prikrivene agresije koju ispoljavaju na specifične načine krije se i potreba za odobravanjem od strane drugih.

Važno je imati na umu da smo svi mi ponekad reagovali pasivno agresivno. Međutim, kod pasivno agresivnih ličnosti ova vrsta ponašanja je neizbežna - to je šablon koji govori o skrivenoj ljutnji i nemogućnosti razumevanja i izražavanja osećanja otvoreno i direktno.

„Da,ali…“

Uzrečica „da, ali…“ prati skoro sva objašnjenja pasivno agresivnih ličnosti. Saslušaće vas i složiće se - izgovoriće „da“, nakon čega će uslediti i „ali“. Ove osobe sklone su tome da protivreče i poriču bilo kakvu odgovornost za agresiju, pronalazeći „dobre“ razloge u pogledu toga zašto su zakasnili, nešto zaboravili, zašto nisu ispunili dogovor.

Skloni su i ka tome da u svemu vide najgore. Puni su negativnosti, cinizma i skeptičnosti. Posmatraju pozitivne događaje sa nevericom i imaju generalno mizantropski pogled na svet dok prepiranje i mrzovoljnost prate gotovo sve njihove aktivnosti.

Odnosi sa drugima

Pasivno agresivni tip ličnosti je rutinski pesimista u pogledu sebe i drugih, razdražljiv je, tvrdoglav, drugi mu lako zasmetaju. 

„Ne razumem šta to znači…”, „Zaboravio sam pitanje…”, „Ali zar niste upravo rekli?…”, je način na koji „hvataju u zamku“ saradnike i prijatelje u nastojanju da ih ubede u nešto.

Ovaj tip ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim ličnostima u odnosima sa drugima. Stil potčinjenosti je, međutim, samo obmana i fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja.

Skloni su depresiji, problemima u prilagođavanju i anksioznosti. Kada se žale na problem, obično je to problem sa nekim drugim jer nisu skloni samokritičnosti.

U međuljudskim odnosima pokušavaju manipulisati tako da postanu zavisni od drugih, što druga strana oseća kao kažnjavanje ili manipulaciju. Ljudi sa ovim problemom često očekuju od drugih da obavljaju njihove dužnosti i zadovoljavaju njihove osnovne potrebe. Prijatelji provode puno vremena pokušavajući da umire pasivno-agresivne osobe u vezi njihovih žalbi da ih drugi maltretiraju ili ne tretiraju dobro i pravedno.

Ljubavne veze su im retko mirne i srećne, a glavni razlog za to leži u činjenici da se lakše vežu za svoju ozlojeđenost nego za osećaj zadovoljstva koji dobijaju od partnera. Dolaženje do ciljeva i osećanja zadovoljstva vide kao težak i neostvariv zadatak.

Samopouzdanje je nešto što im fali i čini da na budućnost gledaju veoma pesimistično. Pasivno agresivne ličnosti retko su dramatične, retko podležu otvoreno afektima i gotovo nikada nisu otvoreno agresivne.

Osim depresije kojoj su skloni, alkoholizam takođe predstavlja pretnju kao i psihosomatski simptomi.

Pasivna agresivnost na poslu

Pasivno agresivne ličnosti su sklone da odlažu obaveze koje imaju i uvek se čini da sve što rade, rade sporije nego što bi zapravo mogle. Paradoksalno je što veruju da posao obavljaju mnogo bolje nego što drugi misle i često ostanu zatečeni povratnom informacijom koju dobiju od nadređenih.

Nezadovoljstvo na poslu ne iskazuju otvoreno ali se od njih može očekivati da frustraciju pokažu manjkom koncentracije na sastancima, zevanjem, ignorisanjem drugih, protezanjem i sl. Skretanje pažnje na takvo ponašanje najčešće nema konstruktivnih efekata, ne priznaju svoje ponašanje kao destruktivno, brane se otpočinjanjem igre zbunjenog i iznenađenog učesnika. Na posao se stalno žale, nezadovoljni su i frustrirani većinu vremena.

Povratne informacije koje dobijaju od nadređenih, a koje su često negativne, osećaju kao nepravdu. Odbijaju priznanje svog udela u sukobima koji nastaju na poslu, dok nadređenog najčešće pokušavaju da iskoriste kao paravan za opravdanja koja slede. Karakteriše ih stav odbrane u kome naizgled prihvataju stavove i zaduženja koja dolaze od nadređenih a koja, pre ili kasnije, prate komentari kao sto su: „Ja to već znam, ja sam to već rekao, ja sam to već probao…”.

Pasivna agresivnost predstavlja indirektnu agresiju kroz pasivnost i sabotažu, što je zapravo izražavanje fundamentalne agresije na prikriven način. Slična ponašanja mogu se očekivati kod dece i adolescenata u situacijama kada se suprotstavljaju odraslima, dok su kod odraslih odoba znak nezrelih mehanizama odbrane.  

Uticaj vaspitanja

Pasivna agresija razvija se onda kada je otvoreno izražavanje agresije i neslaganja onemogućeno. Porodice u kojima je strogo kažnjavano otvoreno ispoljavanje nezadovoljstva i ljutnje „dobar su temelj“ za razvoj pasivno agresivnog ponašanja.

Autoritativni mentalitet izvan porodice takođe ima uticaja na razvoj ove vrste ponašanja - strogi zahtevi sistema, škole, vršnjaka….

Na razvoj pasivne agresivnosti značajan uticaj imaju i kontradiktorne poruke koje šalju porodica i sredina - ukoliko se pravila ponašanja menjaju, kada „biti dobar“ jedan dan znači jedno, drugi dan drugo ili kada se jedno isto ponašanje u određenim uslovima hvali ili ignoriše, a u drugim kažnjava. Sve ovo utiče na činjenicu da dete postaje nesigurno i nije u mogućnosti da sve te poruke integriše u sopstveni sistem ponašanja.

Dominantni roditelji koji onemogućavaju ispoljavanje aktivne agresivnosti provociraju mogući razvoj pasivne agresivnosti kod dece. Nakon uticaja ovakve roditeljske agresivnosti potrebno je  dosta vremena, navikavanja na nove uslove koji ne zahtevaju primenu pasivne agresije. Možemo reći da je potreban ponovni proces odrastanja kako bi se ovi nezreli obrasci ponašanja promenili i kako ne bi nastavljali da donose više štete nego koristi po osobu i njenu funkcionalnost.

Od pasivnog ka aktivnom

Konstantno izražavanje negativnog stava i pasivna agresija predstavljaju problem sa brojnim posledicama. Ipak, ovu vrstu ponašanja u određenoj meri  možemo naći u svakodnevnom životu.

Mnogi od nas su se našli u situaciji kada određeni autoritet na neki način ograničava naše ponašanje. Taj osećaj budi potrebu za buntom, nekom indirektnom osvetom. Neki nepravdu vide u poštovanju nametnutih rokova, plaćanju pdv- a državi i sl. Verovatno ste uhvatili sebe u maštanju u kom možete da se suprotstavite autoritetu i vi budete ti koji će odlučivati - takve misli su normalne i svakodnevne. Međutim, pasivno agresivna ličnost svaki zahtev vidi na taj način , svako zadovoljenje očekivanja oseća kao potčinjavanje, a svako ispunjenje zahteva kao poniženje.

Pasivno agresivne ličnosti su aktivno ambivalentne, a ambivalencija se ogleda u konfliktu između toga da samo svoje potrebe stavljaju na prvo mesto i da zadovolje zahteve drugih i sredine. U nemogućnosti da nađu balans variraju sa jedne strane na drugu ispoljavajući pri tom sva pomenuta ponašanja i nepredvidljivost.

Kada ispunjavaju zahteve drugih ljute se na sebe jer ne uzimaju u obzir svoje potrebe, a zatim odmah menjaju ponašanje u svoju korist. Međutim, na ovaj način ugrožavaju važne odnose i gube potrebnu podršku od drugih. Sledi kajanje i vraćaju se prvobitnom ponašanju.

Na ovaj način možemo razumeti dinamiku pasivno agresivnog ponašanja. Oni pristaju na sve ponuđene aktivnosti ali ne ostaju dosledni, sabotiraju ono na šta su pristali, menjaju značenje dogovora i odnosa do toga da njihova aktivnost i njihov udeo postaje beskoristan.

Promene u psihoterapijskom radu kod pasivno agresivnih ličnosti dešavaju se kontinuirano, radom na pojedinačnim ispoljavanjima problema. Potpuno odbijanje ispunjenja zahteva koje nameću posao ili prijatelji i porodica postepeno zamenjuje prihvatanje ispunjenja zadataka uz davanje ličnog pečata. Umesto omalovažavanja autoriteta razvija se sposobnost konstruktivnog suprotstavljanja, bez preterivanja, a umesto konfliktnog ponašanja razvijaju se mogućnosti rešenja problema uz poštovanje druge strane. Zavist i želja da se napakosti boljem i uspešnijem menja se trudom da se i sam bude takav iako osećanje razočaranosti ponekad prati neispunjenje tog cilja, ali ipak ne prerasta u zavist i osvetničko ponašanje. Oscilacije prkosa i kajanja su povremene, ali ne čine sastavni deo ponašanja. Umesto stalnih žalbi na ličnu nesreću razvija se sposobnost prihvatanja uslova života koji ne zavise od same osobe, ali se i razvija inicijativa da se menja ono što je moguće.

Ivana Paunović, psiholog, OLI psihoterapeut, edukator i supervizor u OLI centru