Istina i autonomija – dva stuba mentalnog zdravlja i etike u koučingu

U kakvoj su vezi istina i mentalno zdravlje? Frojd kaže - istina je osnova mentalnog zdravlja. Čovek koji laže sebe -  nema mentalno zdravlje. Čovek koji laže druge, u odnosima - nema mentalno zdravlje. Dakle, svaki odnos koji teži ka istini, teži ka zdravlju, poboljšanju, razvoju. To isto kaže i osnova koučinga.

Naš posao je da težimo istini i da pri tome poštujemo autonomiju druge osobe. Lako je to reći, lepo zvuči, ali šta to zapravo znači? Šta je autonomija druge osobe? Pogledajmo tehnike koučinga. Šta kouč uči na početku? Kako postavljati ciljeve. Kako definisati situaciju. To je takozvano sklapanje ugovora. Prva i osnovna stvar: znate li šta znači „coach“? Mnogi misle da znači trener, kao „coach“ u fudbalu. Ne - coach je kočijaš. Osnova reči koučing je u stvari kočijaš (od francuskog coche, koja potiče od nemačkog Kotsche, a ova od mađarskog kocsi, po gradu u kome su pravljene prve dvoprežne kočije).

Kočijaš ne vodi tamo gde on hoće, nego tamo gde mu kaže putnik. Cilj bira klijent, a ne kočijaš. Dakle, nije pitanje gde ja želim da vodim svog klijenta - to bi bila direktivnost - nego gde on hoće da ide. A zašto sam mu onda potreban ja? Zato što kočijaš može da ubrza proces. On poznaje puteve, može da pomogne da se put brže pređe. Možda zna bolje prečice, zna čega ima usput, može da ukaže na stvari koje klijent sam ne bi primetio.

Zato, dragi koćijaši, zapamtite šta ste. Možda se nekome ne sviđa metafora kočijaša, ali to je suština našeg posla - da putujemo zajedno sa putnikom koji određuje cilj. I da poštujemo njegovu autonomiju. Jedan od načina poštovanja autonomije je nedirektivni pristup. Šta to znači? Ne određuješ ti pravac, ne daješ direktne instrukcije, ne govoriš kuda treba da se ide, pa čak ni kako treba da se ide.

Prva tehnika koja se uči je takozvano reflektovanje. Ljudi na početku to teško prihvataju. Šta je reflektovanje? Ti meni nešto kažeš, a ja ti to „vratim“ kao ogledalo - ponovim suštinu onoga što si rekao, bez unošenja svojih saveta ili tumačenja. To je teško jer smo svi navikli da odmah nudimo rešenja: „Zašto ne uradiš ovo?“, „Pa što ne probaš ono?“ Ne bismo da budemo kočijaši, ne bismo da reflektujemo već hoćemo da vozimo.

To nije samo tehnička greška - to je etička greška. Jer ono što metodološki učimo ima koren u načinu na koji se odnosimo prema čoveku. Nisam ovde da te popravljam. Nisam ovde da ti kažem „radi kako ja kažem, biće ti dobro“. Moje je da ti pomognem da sam bolje definišeš šta želiš, da pronađemo načine i alate da to postigneš. To je tvoj put.

Ako mi se možda ne sviđa tvoj put, ja neću da vozim. Ako neko dođe i kaže „pomozi mi da postanem što uspešniji psihopata“ ili „da što bolje opljačkam firmu“, takav put odbijamo. Ali ne možemo drugome nametati svoj put i predstavljati ga kao njegov.

Dakle, imamo dva osnovna principa - poštovanje autonomije i težnju ka istini. Poštovanje autonomije znači da, uz težnju ka istini, prihvatamo da ponekad druga osoba ne želi da zna nešto. U psihoterapiji se to često dešava i naziva se otpor. Koji princip tada preovladava? Poštovanje autonomije. Ne mogu te naterati da vidiš ono što ne želiš da vidiš. Mogu ti reći šta primećujem, ali to je i dalje moje viđenje, a ne nametanje „istine“. „Sad ću ja tebi da otvorim oči“ - to je nametanje istine. To ne radimo.

Ta dva osnovna principa - istina i autonomija - isprepletana su i oni su nam kriterijumi. Kouč može da ne zna neku tehniku ili teoriju, ali ako zna etičke kriterijume, znaće kako da postupi ispravno u svakoj situaciji. Imati ove kriterijume znači imati „šesticu“ - imati osnovu.

Nebojša Jovanović, autor OLI metoda i osnivač OLI centra

U toku je upis nove generacije psihodinamskih koučeva u OLI centru. 

Sve informacije o upisu pronaći ćete na našem sajtu:
https://olicentar.rs/sr/upis/

Informatori sa svim detaljima o toku edukacije, cenama, uslovima i načinu upisa dostupni su putem sledećeg linka:
https://linktr.ee/Upis2025