Krajem prošle godine organizovali smo prvi webinar u ciklusu „Psihoanaliza i kreativnost“ na kom smo se bavili profilom Džima Morisona. U toku ove godine očekuje nas još pet webinara čiji će glavni akteri biti Da Vinči, Edvard Munk, Mikelanđelo Buonaroti, Rodžer Voters i Mocart. Psihoanalizom ličnosti ovih vrsnih umetnika pokušaćemo da bolje razumemo kreativnost i stvaralački nagon. Kroz ovaj ciklus webinara provešće vas Aleksandar Kontić, psiholog i psihoanalitičar.
U svojoj psihoanalitičkoj praksi, jednim pojmom sam se naročito bavio. Gotovo dve decenije moje interesovanje okupiralo je razumevanje kreativnosti. Čovekova priroda obojena je kako tamnom stranom koja ima potrebu za destrukcijom i uništavanjem, tako i kreativnošću i potrebom za stvaranjem. Kako da razumemo kreativnost, šta sa njom da radimo, kako da je primenimo i koje su prepreke na tom putu? Moj put da tragam za ovim odgovorima bio je u psihoanalizi ličnosti i karaktera onih koji su tu vodeći. Tu se nalazi jedan veliki izvor razumevanja tog čovekovog dara.
Aleksandar Kontić
Ličnost jednog od najvećih kreativnih genija naše civilizacije je bila, a verovatno će i ostati obavijena tajnom. Psihoanalitičke studije ipak mogu uneti nešto više svetla u razumevanje ove svestrane ličnosti, putem rekonstrukcija njegovog detinjstva, adolescencije i odraslog doba, te kreativnh dela koje su istovremeno i vanvremenski trag njegovih želja, fantazija i stvarnosti. Webinar je svojevrsno putovanje kroz Leonardov život oslikan njegovim platnima, crzežima, skicama, dnevnicima i beleškama.
Edvard Munk zasluženo nosi ime nordijskog genija likovne umetnosti. Ekspresionizam danas ne bi imao status koji poseduje mimo njegovog dela i imena, a „Krik“ je u savremenoj kulturi postao njegovo kultno ostvarenje. „Priroda nije sve što je vidljivo našem oku… ona sadrži i unutrašnju sliku duše.“ Kakvo značenje nosi u sebi Munkov opus i o kakvom kriku, tenzijama i anksioznostima duše on govori bojom i linijom i čemu duguje univerzalno značenje za savremenog čoveka? Malo je poznato da je Munk bio i krajnje neobična, usamljena osoba, sa psihičkim krizama koje bi vodile i potrebi za hospitalizacijom, te da su njegovi, za umetnost najdragoceniji radovi, nastali upravo u dubokim psihičkm krizama.
Ništa neobičnog u nema da se herojima nauke i utetnosti pripisuje divljenje, poštovanje, i neretko, idealizacija, osobito kada njihovo delo prevaziđe okvire vremena i lokalne kulture. Manje je poznato da su ovom renesansnom geniju savremenici, koji su ga poznavali, nadenuli nadimak „il terribilita“, referirajući na njegov neobuzdani karakter i nekontrolisane napade srdžbe, koji su ga ponekad dovodili i u životne opasnosti, te stvarali nemali osećaj krivice. S druge strane, u svojim remek-delima, Mikelanđelo je stvarao likove koji su sami predstavljali projekciju sopstvenog nedostižnog ideala, univerzalnog čoveka koji je svoje destruktivne potencijale uspeva da obuzda i upotrebi u korisne svrhe.
Malo je kreativnih tvorevina u domenu takozvane popularne muzike koji su obeležili epohu. Izuzetak je svakako delo Rodžera Votersa, gotovo u celosti autorsko – „Zid“ (The Wall), čija će muzičko-scenska verzija bez sumnje trajno ostati vezana za jedan od najznačajnijih događaja u savremenoj istoriji – pad Berlinskog zida 1989. godine.
I danas, četiri decenije od premijere, ovo delo popularne muzike – muzička drama, kako je sam autor karakteriše, i dalje čuva svoju aktuelnost i to u svetu koji se u međuvremenu gotovo iz korena izmenio. Iako intimna i duboko lična ispovest, njeni motivi (transgeneracijske ratne traume, otuđenje, autoritarnost i nasilje, strah od intime uz istovremeni duboki, ljudski vapaj za njom) i danas, ne samo da deluju univerzalnim i vrlo savremenim, već omogućavaju širok prostor za psihoanalitičko razumevanje savremenog čoveka i nekih novih zidova kojima se oklopljava, da bi potom zavapio: Is there anybody out there?
Za dodatne informacije možete nam se obratiti putem mejla oliedukativnicentar@gmail.com ili nas pozvati na broj +381603405550 (dostupan i viber).