U toku ove godine organizujemo ciklus od šest webinara na različite teme iz psihoanalize.
Voditelj ovog ciklusa je Nebojša Jovanović, psiholog, psihoterapeut i osnivač OLI metoda.
Kojim ćemo se temama pozabaviti možete pogledati u nastavku.
Vreme održavanja svakog webinara je od 18:00-21:00h.
Na ovom webinaru govorićemo o faličko-narcističkom karakteru. Ova karakterna struktura bi se narodskim jezikom mogla opisao kao „mačo“ muškarci i „femme fatale“ žene ili žene zavodnice. Bavićemo se pitanjem kako nastaje ova karakterna struktura, kako se gradi u uzrastu između treće i pete godine, kao i o Edipalnom i Elektrinom kompeksu. Povezaćemo inferiornosti koje nastaju u tom periodu sa kasnijim pokušajima da se te inferiornosti nadomeste nekim simboličkim sredstvima, predstava sebe kao moćnih, zavodljivih, seksualnog atraktivnih, odnosno govorićemo o sistemu vrednosti ove karakterne strukture koji se odražava u svim aspektima njihovog života. . Objasnićemo faličku seksualnost i faličku simboliku u društvu, organizacijama, korporacijama, kulturi i kako se to prepoznaje, zapravo, u svakodnevnom govoru. Pored razumevanja ove karakterne strukture, posvetićemo i deo šta se sa tim može raditi, kako to izgleda u psihoterapijskoj praksi i na koji način možemo pomoći osobama da izađu iz ove faze i postanu zreli muškarci i žene ukoliko to žele.
Otpor i transfer su dva ključna pojma psihoanalitičkog metoda. To su, takođe, pojave koje značajno utiču na naš život i odnose sa drugima.
Na ovom webinaru govorićemo o tome zašto i kako se ljudi na terapiji, a i u životu opiru promenama koje svesno žele da postignu. Kako i zašto podmećemo sebi „klipove pod točkove“, osujećujemo sopstvene namere. Zašto idemo i plaćamo psihoterapiju, a opiremo se promenama po koje smo došli? Kako psihoterapeuti pristupaju tim otporima klijenata, kako se radi sa otporima u psihoterapiji?
Transfer ili prenos je nesvesno prenošenje osećanja, stavova, očekivanja sa značajnih osoba iz prošlosti (uglavnom roditelja, onih koji su nas vaspitavali) na druge osobe iz sadašnjosti (partnere, prijatelje, šefove, psihoterapeute). To prenošenje čini naše odnose nerealnima. Drugi ljudi nam nesvesno postaju „mame“, „tate“, „sestre/braća“ itd. i sa njima odigramo nerazrešene poslove iz ranijih odnosa. Prenos se u velikoj meri aktivira i u odnosima klijenta i psihoterapeuta. Kako se u psihoterapiji radi sa prenosom, kako se analizira i razrešava jedna je od tema ovog webinara. Pa vi dođite, ako vas ne spreče neki otpori ili transferi.
Svako se, verovatno, bar nekad našao u vezi u kojoj „jedan juri, drugi beži“. Ili kao jurilac ili kao bežalac ( lepih li reči). Često se dešava da kada onaj što beži stane ili krene ka onome koji ga juri, onaj što juri počne da beži. Zvuči blesavo, jel da? Zašto ljudi to rade? Pa, valjda zato što su blesavi, ne znaju šta hoće. Šalim se, ali…ima u tome i istine.
U psihoanalizi se to zove „potreba-strah dilema“. Većina ljudi ima potrebu za simbiozom, kao što je ima dete sa majkom. Da se stopi sa voljenim bićem, da „budu jedno“… Eh, koliko je samo pesama na tu temu. A opet, ljudi se i plaše toga da izgube svoju individualnost u vezi, da postanu „mi“, da budu povređeni, ugušeni…Što je jača potreba za simbiozom, jači je i strah od nje. Otud i naziv „potreba-strah dilema“.
Postoje razni načini na koje pokušavamo da se nosimo sa ovim unutrašnjim konfliktom i o njima ćemo pričati na ovom webinaru. Kako se ova dilema rešava kroz psihoterapijski proces, kako se razvija takozvana „optimalna distanca“, odnos u kojem smo dovoljno blizu i dovoljno svoji.
Bez nje smo u poziciji kao u pesmi grupe Generacija 5: „Ti samo budi dovoljno daleko“.
mate „tanke živce“? Nervirate se, smeta vam ovo, smeta vam ono… „Ne možete da podnesete kad…“ i to vam kvari uživanje u životu. Niste naučili da trpite, posebno one stvari zbog kojih se često nervirate. A zašto uopšte čovek treba da nauči da trpi? Šta će nam trpno stanje?
Možda zvuči kontradiktorno da sposobnost za uživanje ne može bez sposobnosti za trpljenje i obrnuto. Zar to nisu suprotnosti? Nisu u ovom svetu u kojem ništa nije savršeno. U svemu u čemu želimo da uživamo postoji i nešto što moramo da trpimo, jer je u paketu. Kažu da šugavoj ovci i runo smeta. Što nam više stvari smeta, više toga može da nam pokvari zadovoljstvo. Kad je čovek zadovoljan, lakše i trpi raznorazne frustracije, ne šizi zbog njih, čak ih i ne doživljava kao neko naročito trpljenje. Može da se s – trpi, da bude strpljiv pa omogući sebi bolje uslove za zadovoljstvo i uživanje. Sve u svemu, ako hoćete da uživate više, naučite da trpite. Ako hoćete da razvijete strpljenje, toleranciju na frustracije koje život sa sobom nosi, naučite da uživate. To jedno bez drugog ne ide.
Ali, kako se to radi? Kako se razvija ta tolerancija na frustraciju? Kako se „podebljavaju“ živci? Upravo o tome razgovaramo na webinaru Imunitet psihe, a ovo su specifične teme koje ćemo obraditi:
Kako da prepoznam tačno koje su mi potrebe osujećene? Zašto tako reagujem na osujećenje?
Mogu li nešto da uradim da zadovoljim tu potrebu? Ako ne, zašto ne prihvatim situaciju? Da li podgrevam svoje nezadovoljstvo? Imam li iracionalne zahteve od života, sebe, drugih ljudi…
Koje odbrambene mehanizme koristim da bih sprečio/la trpljenje i koliko me oni koštaju?
Kako psihoterapija može da pomogne u „podebljavanju“ živaca, da nam život ne ide na živce i da prestanemo da se svađamo sa njim?
Posle više od tri decenije obuke psihoterapeuta, iskristalisale su mi se neke stvari vezane za to šta psihoterapeut stvarno mora znati, umeti i integrisati u svoju ličnost da ne bi potencijalno bio štetan za svoje klijente. A Lane Gutović, dok je bio „Pustolov“ reče: „Ako nije štetno, onda znači da je korisno.“
Retki su ljudi koji se ophode sa drugima na taj način da stvarno poštuju njihovu autonomiju. A nisu baš česti ni psihoterapeuti koji su poštovanje drugoga ugradili u sopstvenu ličnost, stil komunikacije i građenje odnosa. Da bismo bili od koristi, moramo prvo naučiti da ne budemo štetni. Mnogi su nesvesni svojih obrazaca kojima mogu da pokazuju nepoštovanje i povrede drugoga.
Psihoterapeut „za šesticu“ je osoba koja je integrisala u sebe bazične vrednosti koje psihoterapija kao poziv nosi: orijentisanost ka istini i poštovanje autonomije druge osobe. Te vrednosti su utkane u psihoterapijski stav, bazične tehnike, teoriju razvoja… Možemo znati teoriju i brojne tehnike za desetku, ali ako nismo integrisali ono što je neophodno za šesticu, to znanje neće biti od koristi našim klijentima, a možemo biti i štetni.
Na ovom webinaru pričaćemo o tim osnovama, veštinama, znanjima i vrednostima. Kako možemo prepoznati odstupanja i šta se sve dešava psihoterapeutima u praksi ako odstupe od ovih principa.
Ovog puta pitam za 6.
Deluje jednostavno, ali nije. Najteže se uči upravo ono „za šesticu“. Klijenti će vam oprostiti razna neznanja, ali ne i ova o kojima ću govoriti. Ova neznanja kvare terapijski odnos.
Imate li volje da naučite nešto o volji? Govorićemo o tome kako se volja razvija, kroz koje faze razvoja prolazi, koje se prepreke javljaju na tom putu razvoja od kontravolje, samovolje do zrele volje. Kakve nevolje proizilaze iz manipulacija voljom drugih, tipovima manipulacija voljom?
Volja je motor naše psihe. Bez nje ne stižemo tamo gde želimo, želje ostaju samo „puste želje“.
Ali, ona nas može voziti i u pogrešnom smeru, u smeru manipulacija sobom i drugima.
Nije dovoljno da naša volja bude samo čvrsta i jaka. Treba da bude i vešta i usmerena ka razvoju.
Ako vam je smer ka razvoju po volji, vidimo se na webinaru.