Na pitanja odgovara: Sunčica Jovanović

Master psiholog, psihoterapeut i edukator OLI centra

 

– Kako da parovi / porodice unaprede njihov zajednički život tokom izolacije?
(Kada nemaju ventile: trening, druženje sa prijateljima, šoping, vreme koje provode na poslu)

Ovo jeste prilika da svako od nas vežba jednu važnu sposobnost za ljubav – toleranciju na frustraciju, odnosno vežbamo i imunitet psihe, ne samo imunitet tela. A to znači da pored vitamina i čajeva, moramo jačati naše odbrambene snage ličnosti humorom, strpljenjem, izlaskom iz prostorije ako će konflikt da eskalira, prekidom svađe, na primer tehnikom „tajm out“: „Kada se smiriš pričaćemo“ ili „Sada ne mogu da pričam o tome – time out“, „Sada mi se ne priča o tome, umoran/na sam, nemam strpljenja sada za to, to mi je sada previše, pričaćemo za nekoliko dana“ itd… Pa onda kombinovati to sa tehnikom „pokvarena ploča“, ako osoba sa druge strane insistira, onda Vi možete ponoviti opet istim tonom:“Ne želim sada da pričam o tome“ ili „Još jednom ti kažem da ne želim sada da pričam o tome“ ili „Poslednji put ti kažem da ne želim sada da pričam o tome.“

Zatim, sada ćemo, više nego ikad imati prilike da prihvatimo osobe kakve one jesu zaista i šansu da ne trošimo dodatno energiju na to da ih promenimo i da se ljutimo zašto nisu drugačiji, na primer: zašto su paničari ili zašto nisu paničari, zašto su sitnjičavi, zašto kontrolišu sve ukućane, zašto ne mogu sami da se zabave, zašto mogu sami da se zabave, zašto ne raspremaju za sobom, zašto tako pričaju sa decom itd… Jer osobe oko nas će uvek to raditi, a mi stalno imamo fantaziju da će se to promeniti koliko sutra ako im kažemo kako drugačije da se ponašaju, a to se neće desiti i ne dešava se, dok u nama samo raste ljutnja i frustracija zašto se neko ne menja kada već ponavljamo „po sto puta“ da nas ostavi na miru, da ne spominje to i to, da ne radi nešto na taj način itd. Jednostavno, to se sada neće desiti, ono na šta možemo da utičemo je na svoje ponašanje, a to je da se mi ne ponašamo isto u svakoj takvoj situaciji.

Zatim, možete uvek ukućanima na njihove iracionalne zahteve ili priče odgovoriti sa: „Volim te“, koliko god to zvučalo neočekivano ili očekivano, najverovatnije smanjuje tenziju, daje fokus na suštinu, a skreće sa nepotrebnih detalja.

 

– Izolacija je specifično psihološko stanje. Kako pritisak od toga što se ne krećemo i ne živimo uobičajenim ritmom da ne prenosimo na ostale ukućane?

Vežbom i očekivanjem od sebe da ćete sigurno biti uznemireni, pritisnuti, zabrinuti za zdravlje i finansijsku situaciju. Budite svesni da se svi oko vas osećaju isto, samo je pitanje na koje načine to pokazuju. Pokušajte da ne izazivate sukobe povodom nekih drugih problema zato što ste vi uznemireni. Dišite duboko nekoliko puta, izađite na terasu, na prozor, popijte čašu vode, skuvajte čaj, pevajte naglas to produžava dah, opušta telo, zaigrajte, odmah ćete osetiti olakšanje. Ručne radnje koje se ponavljaju, na primer slaganje veša, smiruju centralni nervni sistem i opuštaju. Zovite prijatelje putem telefona, organizujte grupne pozive i četove, ne morate biti stvarno diskonektovani iako fizički ne možete biti prisutni. Ima mnogo predloga (skinite serije koje ne stižete da odgledate, naučite da šijete, kuvate, menjate sijalicu, popravljate wc šolju, sredite stare stvari, albume, skinite nove aplikacije, igrajte onlajn kvizove itd.), samo je bitno da vam bude cilj da izdržite ovu situaciju koja će jednog dana proći, ovo nije trajno stanje.

 

– Postoje li nekakvi univerzalni predlozi (u bračnim savetovalištima) na koji način bi parovi mogli da unaprede njihov brak u vanrednim okolnostima (konkretni saveti, mere)?

Ne postoje univerzalne smernice koje važe sa sva savetovališta niti za sve parove, ali okvirno i generalno mogu dati par predloga koji mogu pomoći, a i ne moraju. Sedite uz kafu ili doručak, dogovorite se kako ćete da se svađate, da baš tako. Na primer: kada jedan partner bude emocionalno preplavljen, nervozan, drugi ima zadatak da opusti situaciju, da smiri, zagrli, ćuti, namigne, kaže neku šalu, vic, pusti pesmu, otpeva pesmu, izađe iz prostorije. I veoma je bitno da “pošizite” s vremena na vreme jedno po jedno, ne uvek jedan da bude nervozniji, a uvek jedan da smiruje, neophodno je da menjate uloge. Zatim, deo plana može biti: nema vređanja – mene, porodice, nema ekstremnih reči kao što su “uvek”, “nikad”, “ja stalno radim to”, “možeš li se nakada setiti da…” itd. Kada neko izgovori u prepirci takvu reč, zadatak ovog drugog je da to primeti i napravi šalu na taj račun, a ne da napadne još vise: „E kršiš pravilo, ti ne možeš ni to da ispoštuješ.” itd. Postavite zajednički cilj da narednih dana svađe ne eskaliraju. Zalepite na vrata “saobraćajne znake”, smislite ih („STOP vikanju“ ili „Ne brže od 3 reči u minuti“), kako biste ih ugledali u trenutku kada vas emocije obuzmu i kako biste se “usidrili”, vratili u stvarnost i onome što je stvarno bitno. Budimo strpljivi i nežni prema drugima i prema sebi. To znači dopustiti sebi i drugima da budemo nervozni, da izađemo iz ravnoteže, da plačemo, da budemo ljuti. Plan svađa može da bude i da oboma odgovara da se svađamo, izvičemo, prepiremo i to je konstruktivno u ovoj situaciji samo ako je dogovoreno unapred i ako oba partnera pristaju na to. Jer tim prepirka služi kao ventiliranje nagomilanog stresa i nervoze. Dogovorite reč ili znak koja znači kraj igre – stop.

Nađite zajedničke aktivnosti u kojima ste zajedno uživali: serije i filmove koje volite pogledajte opet, igrajte karte, jumb, kvizove koje oboje volite. Takođe, nađite aktivnosti koje volite sami, svako za sebe da radi, a bez partnera. Jer “luft” od zajedničke interakcije sada će mnogima biti potrebniji nego inače i u redu je reći: “Ja želim da popijem kafu sam/a na miru”, “Potrebno mi je da veče provedem sam/a u sobi” itd.

 

– Savetujete li parovima/porodicama da ovaj period iskoriste za rasvetljavanje onih detalja koje su (ukoliko su) jedno drugom (jedni drugima) prećutkivali, da praktikuju iskrene razgovore?

Hm, neminovno je da će ti problemi izbijati sada na površinu više nego pre. Nisam sigurna da je sada dobra prilika da redefinišemo svoje stavove i očekivanja od braka i veze ili da je vreme za razrešenje porodičnih problema. Porodica, kakva takva, je u ovom trenutku stub sigurnosti, kada nema sigurnosti na zdravstvenom polju, kada već menjamo svakodnevne navike i kada je finansijska situacija nepogodnija. Više se fokusirajte na to da negujete podršku, empatiju, razumevanje, lepe reči, pohvale, bodrenja, skuvajte kafu ili čaj jedno drugome, napravite jelo, učinite lepe sitne stvari zbog koje će se svi osećati bolje.
Ukoliko uspete da rešite neke probleme sada, odlično! Međutim, ako pokrenut razgovor o tome ne donosi ništa dobro, bolje je sačekati da se vrati veći osećaj sigurnosti i onda rešavati problem unutar porodice, a rešiti porodični problem uvek zahteva redefinisanje identiteta osoba, promena navika i veliki trud.

 

– Prema nekim podacima, parovi se za razvod odlučuju nakon godišnjih odmora, kada u kontinuitetu provedu 10/15 dana zajedno. Jeste li pesimista i smatrate li da ćemo iz ove agonije zvane (korona) izaći sa rastom stope razvoda?

Ova situacija je krizna na mnogo polja, i kao takva označava i opasnost da brak opstane ali i šansu da se više razvije. Ukoliko oba partnera ne vežbaju snage svoje ličnosti i sposobnosti za ljubav u ovim teškim trenutcima, velike su šanse da će biti preplavljeni sa svih strana i da može doći do razvoda, mnogo ranije nego što bi prirodno došlo da nema ove situacije. Jer kriza ima tendenciju da parove koji funkcionišu dobro još više osnaži, a da one koji do tada nisu bili dovoljno funkcionalni još više udalji jedne od drugih.