OSAM EMOCIONALNIH KOMPETENCIJA ZRELE LIČNOSTI

Zrela ličnost se na zreo način nosi sa emocijama koje u njoj izazivaju životna dešavanja. Da bismo mogli da se na zreo način nosimo sa emocijama potrebne su nam razvijene bazične emocionalne kompetencije, naši unutrašnji „softveri“ za obradu i upravljanje emocijama. U OLI metodu prepoznajemo 8 bazičnih emocionalnih kompetencija: .

1: Realističnost, (celovitost opažanja i doživljavanja, „celovitost objekta“) -„Lepak psihe“

Sposobnost osobe da sebe, druge ljude, situaciju, sagleda u celini, sa dobrim i lošim aspektima, bez prenaglašavanja bilo pozitivne, bilo negativne komponente. Sposobnost da ne gledamo i mislimo „crno – belo“, da vidimo nijanse dobrog i lošeg u svemu. To omogućava i nijansirane emocije.

2. Samoregulacija (smokontrola, „neutralizacija“ ) – „reulator psihe“

Sposobnost osobe da se „sredi“, umiri svoje afekte i tu energiju iskoristi za rešavanje problema, razumno mišljenje i dolaženje do cilja. Takvu osobu emocije ne preplavljuju jer je „general svoje vojske“. Ona uspeva da razmišlja „hladne glave“ i kad oseća snažne emocije.

3. Refleksivnost (sposobnost da razume i artikuliše emocije, „mentalizacija“) – „artikulator psihe“

Sposobnost osobe da prepoznaje svoje emocije, da ih razume i mentalno obradi, da razmišlja o tome zašto se oseća tako kako se oseća, da razume svoja osećanja, motive, potrebe…da razume i emocije i motive za ponašanja drugih ljudi.

4. Stabilnost – postojanost ( unutrašnja povezanost, „stabilnost doživljavanja“, „konstantnost objekta“), „stabilizator psihe“

Sposobnost osobe da ima čvrste unutrašnje mentalne predstave sebe i drugih ljudi, vrednosti, ciljeva…Osećaj čvrste unutrašnje povezanosti sa sobom i drugima koji nije podložan većim oscilacijama pod uticajem spoljašnjih zbivanja. Neki ljudi imaju taj unutrašnji stabilizator, dok su nekima potrebni drugi ljudi i posebne okolnosti da bi postigli stanje stabilnosti. Ovi prvi su nezavisni, samoregulišući, dok je drugima stabilizator spolja, u tuđim rukama.

5. Odlučnost i opredeljenost (opredeljenost i pored oprečnih emocija, tolerancija na ambivalenciju), „usmerivač psihe“

Sposobnost da se tolerišu oprečna osećanja prema drugoj osobi, sebi, aktivnostima…uz predominaciju pozitivnih osećanja. Sposobnost da opredeli, odluči. Krene ka-ili od nečega. Sposobnost zrelog donošenja odluka i jasna usmerenost ka realizaciji, opredeljenost i odgovornost. Održavanje osećaja jasne opredeljenosti kada se osoba odluči za nešto.

6. Trpeljivost – Tolerancija na frustraciju („imunitet psihe“)

Tolerancija na frustraciju je sposobnost da podnesemo različite vrste frustracija, osujećenja naših potreba, koje život sa sobom nosi, a da se ne „pogubimo“, da ne „pucamo“ pri tome, ili ne bežimo od svih situacija u kojima bismo mogli da osetimo frustraciju.

7. Zrela volja – („motor psihe“)

Sposobnost ulaganja kontinuiranih napora u ostvarivanje razvojnih ciljeva-sposobnost osobe da se razvija u samostalnu individuu. Duboka, unutrašnja usmerenost (intencionalnost) ka cilju, ka promeni. Održavanje motivacije i energije potrebne za postizanje dugoročnih razvojnih ciljeva.

8. Inicijativa – („Pokretač psihe“)

Sposobnost da se otpočne, pokrene nešto samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to, da se istraje u otpočetoj aktivnosti.
Ove sposobnosti su, kao atomi, u sprezi i međudejstvu, stvarajući složenije “molekule” psihe: sposobnosti za ljubav i rad.

By |2018-12-12T21:03:03+00:00октобар 7th, 2018|Članci|