Autor teksta: Olgica Vučenov

Psiholog, psihoterapeut i edukator OLI centra

 

Inicijativa je sposobnost da se otpočne, pokrene nešto samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost da se istraje u započetoj aktivnosti. Inicijativa je kada sami prepoznamo ono što treba da  uradimo, pre nego što to neko zahteva od nas.


Razlikujemo zrelu i nezrelu inicijativu.

Dva smera:

Inicijativa u pravcu  konekcije

Zrela sposobnost za inicijativu podrazumeva kapacitet za uzajamnost (za kontakt), svrhovitost- usmerenost ka individuaciji i aktualizaciji vrednosti i kapacitet za realnost. Smer inicijative je u konekciji sa sabom i sa drugim ljudima, sa životom na svoj račun. Proaktiv. Osobe su sposobne  da razvijaju aktivnosti, projekte, imaju poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, čak i ako postoji razik od neuspeha ili greške. Imaju osećanje svrhe i usmerenost, sposobnost da donose odluke, da sarađuju sa drugima i vode druge, sposobnost da definišu lične ciljeve i usmerenja, sposobnost da preuzmu inicijativu i prikladne rizike. Imaju jasan osećaj za uzajamnost. Osoba je hrabra i usmerena ka svojim idealima i ciljevima koji su u skladu sa njom.

Inicijativa u pravcu diskonekcije

Nezrela sposobnost podrazumeva istu količinu energije samo u obrnutom smeru, u pravcu diskonekcije. Takve osobe su usmerene ka „parazitiranju“, „manipulaciji sa sobom i sa drugima“ , „igranju igara“, ka životu na tuđ račun.

Kažemo da su reaktivne, pasivne. Osoba je u diskonekciji. Ništa ne preduzima sama, čeka da joj se kaže, čeka da neko drugi počne aktivnost ili zadatak. Kod nezrele, odnosno nerazvijene inicijative, Erikson kaže da razvojni zastoji mogu ići u dva smera:

  1. Malignitet (premalo nečega), averzija prema riziku, paraliza inicijative, „bez pokreta“.
  2. Maladaptacija (previše nečega) se razvijaju različiti oblici nezrele inicijative. Usmerenost ka „manipulaciji“ – u „oralnoj fazi“ osoba inicira ponašanja koja vode primanju bez davanja, ka parazitiranju na nekome ili nečemu, u „analnoj“ fazi iniciraju aktivnosti koje su usmerene ka kontroli sebe i drugih, ka planiranju umesto konkretnoj akciji, ka sakupljanju, odlaganju, u „faličkoj“ fazi karakteristična je dominacija nad drugima, probojna, intruzivna inicijativa. Osoba pokreće stvari, ali ne vodi računa o drugima, nema kapacitet za uzajamnost, u diskonekciji je. Eksploatiše druge, mora u svemu da bude prva, pokazuje „nadmoć“, ulazi u kontakt sa drugima radi „dokazivanja“, sklona je obezvređivanju drugih.

Zapravo ovaj smer inicijative nam govori da li smo u konekciji ili smo u diskonekciji: Od tog smera zavisi da li smo „aktualizator“ u kontaktima ili „manipulator“.

Da vidimo koliko smo konektovani i zašto nismo?

Inicijativa je pokretačka sposobnost i povezana je sa motivacijom osobe. Pored dva smera, razlikujemo i četiri motivaciona pravca inicijative:

  1. Zadovoljenje nagona
  2. Objektni odnosi
  3. Zadovoljenje EGO potreba
  4. Uspostavljanje narcističke ravnoteže

Zapravo naša konekcija zavisi od smera i od pravca inicijative.

 

  1. NAGON kao izvor (pravac) motivacije

U konekciji smo kada:

Svoje potrebe možemo da uklopimo u realnost. Imamo razvijen kapacitet za uzajamnost. U stanju smo da zadovoljimo svoje potrebe sa potrebama drugih. Da odložimo zadovoljstvo. Uložimo potreban trud, napor, da bismo došli do zadovoljenja. Kada smo zreli hedonisti. Zreo hedonizam podrazumeva, odgovornost prema sebi i drugima. Smer je jasan, ka samostalnosti, proaktivnosti i razvijanju sopstvenih potencijala.

Kod ljudi kod kojih je dominantan ovaj motivacioni izbor su usmereni ka telesnim zadovoljstvima. Ukoliko su takve osobe u konekciji, oni su pokretači uživanja, prave atmosferu za relaksaciju i zadovoljstvo (samostalnost, adaptivni mehanizmi, zrelo samopoštovanje).

U diskonekciji smo kada:

Imamo nezreli hedonizam, bez odogovornosti. Kada smo orijentisani na kontakte koji uključuju samo „primanje bez davanja“, neki vid lakih zadovoljstava. Neproduktivna nam je orijentacija, ka zadovoljstvu i življenju na račun nekoga ili nečega.

Osoba kod koje je inicijativa fiksirana u oralnom stadijumu, imaće averziju da brine o sebi i tražiće od drugih da brinu o njoj. Diskonekcija, odnosno parazitiranje. Kačiće se za druge ljude i iskorišćavaće ih. Inicijativa je kratkog daha, usmerena uglavnom na traženje. Energetski vampiri. U analnoj fazi, aktivnosti praćene tvrdoglavošću i pasivnim oblicima agresivnosti. Kontrola, sakupljanje, odlaganje.

 

  1. OBJEKTNI ODNOSI kao izvor (pravac) motivacije

U konekciji smo kada:

Nas pokreću ponašanja koja vode ka samostalnosti, zrelim, realističnim odnosima, sa sposobnošću za održanjem optimalne distance. Ponašanja ne teže manipulaciji, već aktualizaciji, pri čemu postoji osećaj za uzajamnost i poštovanje autonomije osobe sa kojom smo u kontaktu. Pokreću se ponašanja koja su usmerena na saradnju i uzajamni razvoj.

Njihova osnovna boja je objektna, ali su takve osobe imaju razvijene i druge motivacine faktore (sposobni su da uživaju u zadovoljenju nagonskih potreba, da razvijaju svoje adaptivne sposobnosti i veštine i održavaju narcistički balans – sopstvene ambcije i ideali. Dominantna usmerenost im je na ljude. Oni su često gravitaciona sila porodice, prijatelja, okupljaju druge, iniciraju kontakte, interakciju, komunikaciju.

U diskonekciji smo kada:

Nas pokreću ponašanja koja su usmerena na simbiotičnost, na neku vrstu „kačenja“ na druge, na zavisnost u odnosima, na kontrolu, na manipulaciju sa drugima, na „igranje igara“.

Kada je osoba preokupirana odnosom, razjašnjavanjem problema u vezi, na poslu, kontrolom ili udovoljavanju drugima, ponavljaće stare obrasce usmerene na kontrolu i manipulaciju objektom zbog nemogućnosti separacije.

 

  1. EGO ZADVOLJSTVO kao izvor (pravac) motivacije

U konekciji smo kada:

Nas pokreću ponašanja ka otkrivanju novih adaptivnih mehanizama, razumevanju stvarnosti, „otvaranju vidika“. Kada smo otvoreni ka promeni. Kada uživamo otkrivanju novih funkcija, načina razmišljanja, adaptivnih mehanizama. Pokretač unutar nas je „žeđ za zananjem“, otkrićima i različitim uglovima viđenja, po principu „otvorenog uma“.

Pokreću, iniciraju ponašanja koja su u vezi sa testiranjem realnosti, adaptacijom, uvežbavanjem novih funkcija (sposobnosti, veština). Osobe čija je inicijativa obojena ego motivacijom, su ljudi koji kod sebe i drugih pokreću kontakt, učenje, rešavanje problema, radoznalost, istraživanje. U kombinaciji sa objektno orijentisanim partnerom kod koga je inicijativa razvojna, može biti podsticajno okruženje za razvoj dece. Jedan partner podstiče druželjubivost, empatičnost, a drugi ovladavanje adaptivnim funkcijama. Dominantna motivaciona grana je samo boja koja dominira, a zdrava osoba  je obojena i ostalim nijansama.

U diskonekciji smo kada smo mnogo u egu:

Želimo da održimo dostignute adaptivne mehanizme, navike, mentalne rutine, da „budemo u pravu“, da se stvarnost skroji po „meri naše logike“. Zadrtost, zatvoreni um i isterivanje po svome. Stereotipni obrasci u ljubavnom životu i roditeljstvu, odlikuju se „davljenjem“, insistiranjem da se stvari odvijaju na određeni način, da se mora živeti po uhodanom receptu. Uvek pokrećemo iste stvari, sa sličnim ishodom, na isti način, donosimo slične zaključke, igra igre, produkuje nezadovoljstvo u kome ostaje. Ide ka razvoju kontraveština, stagnaciji, zadrtosti. Osoba održava stanja u kojima je nezadovoljna.

  1. NARCISTIČKA POTREBA kao izvor (pravac) motivacije

U konekciji smo kada:

Nas pokreću ponašanja koja su usmerena ka realizaciji svojih bazičnih ambicija, talenata, kretanja ka svojim idealima. Ulaže se napor da se osoba približi idealu sebe, što razvija osećaj realističnog samopoštovanja. Osoba pokreće ponašanja usmerena približavanju nekom realistično procenjenom idealu, ideji, osobi, instituciji, pokretu. Druga osoba se doživljaja kao nezavistan centar inicijative.

Pokretači sopstvenog i tuđeg razvoja, porodice, grupe. Inspiratori, „napravi nešto od sebe“, da se realizuje životna misija, slede ideali, čije se ostvarivanje prožima smislom. Ulivaju hrabrost. Zreli zanesenjaci, zato što su u realnosti i potrekljupuju ih upornošću, naporom, znanjem, veštinama. Idu ka svojoj autentičnosti.

U diskonekciji smo kada:

Se pokreću ponašanja usmerena na održavanje i stvaranje nerealne, grandiozne slike o sebi ili idealizovanom objektu. Osoba održava samopoštovanje lažnim „imidžima“ i lažnim kompenzacijama. Pokreću se ponašanja usmerena na manipulaciju, kako bi podržali lažnu kompenzatornu sliku.

Kod osoba kod kojih dominira motivacija za održavanjem narcističkog balansa, izražena je potreba za trajnom homeostazom u narcističkom sektoru ličnosti. Iniciraju aktivnosti da održe željeno osećanje selfa, slike o sebi ili ego idealu. Kontakt je usmeren ka pokušajima nadkompenzacije (patološki narcizam, grandioznost, sujeta). Osoba želi da se stopi sa osobom, grupom, institucijom i tako održi sliku o sebi.

 

Osvrt na bazične emocionalne kompetencije u odnosu sa inicijativom

Ukoliko osoba ima  zastoja u razvoju nekih od prethodnih bazičnih sposobnosti (celovitosti objekta, konstantnosti objekta, neutralizacije i mentalizacije i tolerancije na frustraciju), rad sa problemima inicijative ne treba ni pokretati. Smer inicijative je okrenut ka diskonekciji, u suprotnom pravcu od separacije i individuacije.

Bez neutralizacije i mentalizacije inicijativa je impulsivna „kao muva bez glave“, nerazumna, neartikulisana.

Bez konstantnosti kontakt je zavistan, u manipulaciji i kontroli.

Bez celovitosti  inicijativa je nerealna. Vidi se samo jedna strana medalje. Bez celovitosti objekta, nema celog cilja.

Bez tolerancije na ambivalenciju inicijativa je lenja, inertna, površna. Od svega po malo, ni od čega dovoljno.

Bez tolerancije na frustraciju inicijativa je zapostavljena („kuliranje“, „blejanje“, lenjost), projektovana u druge ljude (identifikacija kroz druge ljude).

Bez zrele volje, inicijativa je manipulativna: „diktator“ u kontaktima manipuliše snagom,
„slabić“ – osetljivošću, „kalkulator“ – kontrolom, parazitska, nevešta volja (da se istera svoje).

Osoba inicira ponašanja koja su usmerena ka kačenju, zavisnosti, kontroli, povlačenju, manipulaciji. Smer inicijative se ne može obrnuti dok se u dovoljnoj meri ne uspostavi funkcionisanje navedenih bazičnih sposobnosti. Za inicijativu je potrebna energija, određeni „napon”. Osobe sa slabim egom (nerazvijenim bazičnim ego sposobnostima za obradu emocija) „pucaju” pod većim naponom. Ozbiljniji rad na inicijativi možemo otpočeti tek sa stabilizacijom navedenih sposobnosti.

Nema konekcije bez razvijenih bazičnih emotivnih sposobnosti, niti zrele inicijative, ima samo diskonekcije.