KLJUČNI RAZVOJNI ZADACI U PERIODU ADOLESCENCIJE I ULOGA RODITELJA

Autor: Tanja Ponjavić
Pedagog i psihološki savetnik

Šta je to adolescencija i kada se ona dešava?

Kako se oseća dete koje sebe gleda u ogledalu svakog dana i vidi kako se menja? A kako roditelj koji ne razume šta se to dešava s detetom?
Dete se menja fizički, a primećuje da se drugačije i ponaša, sve ga nervira, smeta mu autoritet roditelja i nastavnika, primećuje da je osetljivije, važno mu je da ga svi prihvate.
Period adolescencije počinje oko 10., 11. godine a traje do 25. godine i poklapa se u jednom periodu s pubertetom. Ovo je period života koji karkterišu promene na fizičkom, psihičkom, socijalnom polju. Ovo je vreme kada dete postaje odrasli čovek, sa specifičnim načinima reagovanja, fizičkim izgledom, odnosima sa drugima… Da bi to postiglo, dete mora da prođe kroz jedan vid razvojne krize i da iz nje izađe uspešno.
Kaže se da se je adolescencija druga šansa za razvoj. Zato roditelji i mi koji radimo sa decom moramo da pružimo šansu i da pomognemo detetu da ono što nije rešilo u prethodnim razvojnim fazama, reši sada.

Koje su najvažniji razvojni zadaci u ovom periodu?

Adolescencija se deli na period rane (11-14 godina); srednje (15-18 godina) i kasne adolescencije (19-25 godina).
Brojni su razvojni zadaci koji se javljaju u ovom periodu. Navešću neke od glavnih.

1) Formiranje identiteta – dešava se od rođenja, ali je u periodu rane adolescencije najdominantnije.
Pitanje koje dete postavlja je: ko sam ja?Da bi odgovorio na ovo pitanje adolescent se „ogleda“ u drugima. Ti drugi sada više nisu roditelji, kao u ranijem periodu, već vršnjaci. Dakle, uloga vršnjaka je da detetu da povratnu informaciju o tome kakav je on, da li dovoljno zanimljiv i bitan u društvu, da li je prihvaćen.
Zbog toga dete počinje da ceni mišljenje drugova/drugarica i da radi stvari koje su poželjne u društvu.
• Imidž u društvu postiže ulaskom u grupu s kojom se identifikuje. Prihvata način ponašanja, oblačenja, način provođenja slobodnog vremena te grupe, sluša određenu muziku..
• Bunt – jedna od odlika ponašanja adolescenata je bunt prema autoritetu. Naime, dete sada počinje da postaje odraslo, preko noći se menja i želi da to pokaže i drugima. Želi da bude samostalno, da odlučuje o važnim pitanjima koje se tiču njega, da ne bude pod stalnom kontrolom roditelja. Smeta mu što mu postavljaju pitanja o tome kako je bilo u školi, šta ima za domaći i slično. To doživljava kao kontrolu i odmah reaguje burno. Reakcije mogu da budu osamljivanje ili rasprava. Isti način komunikacije je i u školi u odnosu sa nastavnicima, zbog čega dolazi u problem.
Fokus na sadašnjost – Dete u ovom dobu ne radi stvari koje će mu u budućnosti doneti korist, već ono što je trenutno prijatno. Dominantan je princip uživanja (nasuprot principu rada).
U praksi sam se susrela kao školski pedagog s ovim izazovom. Detetu govore uči sada da bi jednoga dana mogao da upišeš fakultet koji želiš. Dete kaže da to zna, ali ne oseća i ne prihvata kao svoj cilj. Sve dok ne vidi bliže ciljeve tj. dobiti od svog ponašanja u ovom slućaju učenja, promene će biti spore.
• Osećaj da ih svi posmatraju, da su u centru pažnje
Devojčica 15 godina, dolazi kod mene na razgovor, zbog osećaja da je svi posmatraju na javnim mestima i da joj ne žele dobro. Kada sam je pitala da navede primer konkretne situacije za to, nije ga bilo.

2) Izbor zanimanja – najvažnija odluka koju treba da donese adolescent – period srednje adolescencije
Ovo je složena odluka koja podrazumeva zrelost ličnosti i mogućnost sagledavanja sebe (introspekcije), usaglašavanje sposobnosti i interesovanja.
To je vizija budućnosti koju dete percipira i sebe u njoj kao uspešnog čoveka. Ponekad te vizije izgledaju nerealno, što je donekle dobro, jer da nema lepe slike o budućnosti ne bi bilo ni truda da se ona dosegne. Treba pomoći detetu da njegovi profesioalni izbori budu u skladu sa njegovim stvarnim sposobnostima koje je ispoljilo do sada tokom školovanja ili neformalnog obrazovanja, da se ne bi razočaralo neuspehom ukoliko npr. ne uspe da upiše određeni fakultet ili da ga završi.
Na tom putu, roditelji treba da podrže svoje dete u nastojanju da upozna sebe, da mu odgovore na pitanja, daju savete o realnim mogućnostima koje su pred njim. Nikako da nameću svoje ambicije.
U ovom periodu tipično ponašanje dece je:
• Arogancija – za njih ne važe pravila ponašanja, zakoni, norme. Oni su postaju sposobniji u smislu razmišljanja i uviđanja pojava i odnosa medju njima, pa im to daje osećaj da znaju sve o svemu, ništa ne možete da im objasnite što već ne znaju..

3) Prvo zaljubljivanje – važan momenat u dečijem životu – period srednje adolescencije
Iz te prve veze ono kroz iskustvo uči kako da pokazuje emocije. Da li će mu biti uzvraćene emocije ili ne uticaće na njegove kasnije odluke koje donosi u vezi partnera. Odbijanje se nekad teško podnosi, pa je dete možda baš zbog toga tužno ili izolovano i treba mu vremena da preboli. Iako to odraslima deluje kao mala stvar, za dete su to velika iskustva koja prvi put prolazi u životu, pa se zbog toga ponaša fatalistički.

4) Proces separacije – odlazak iz roditeljskog “gnezda” – period kasne adolescencije
Dete sve manje zavisi od odraslih, ono postaje “svoj čovek”. Da bi to postigao sada mladi čovek ima potrebu da se osamostali. Odlazi iz roditeljskog doma i započinje samostalno život.
Zadatak roditelja je da pusti dete, da mu ne otežavaju ovaj proces. Jer odlazak iz kuće nije samo to, to je i odvajanje od roditelja koje će biti otežano ukoliko rodtelj drži dete uz sebe. Za roditelje ovo je nov period života, tzv “prazno gnezdo” i izazov s kojim treba da se bore.
U kom životnom periodu će se ovo desiti, ne zavisi samo od trenutnih okolnosti, već i od ranijih uspostavljenih odnosa sa “objektom” tj. majkom ili onim ko je vršio tu funkciju za dete. Ukoliko su granice bile zdrave, mlad čovek će se brže upustiti u avanturu zvanu život. Separacija se odvija u fazama kroz celo detinjstvo pa možemo da kažemo da je ovo poslednja faza odvajanja od primarnog objekta (majke).

Šta adolescentima ustvari treba od odraslih? Koja je uloga odraslih?

1) Sigurnost i podrška
Da, i dalje im je potrebno da kada im se dese loša iskustva osete da je roditeljski dom utočište, da nisu sami.
Navešću primer iz prakse. Dete dolazi kod mene na savetodavni rad, ima loše ocene i nemotivisan je po rečima nastavnika za učenje. Govori da nije navikao da uči sam, da je učio s roditeljem, koji zbog nedostatka vremena više ne uči s njim. Ispostavlja se da dete želi da povrati roditeljsku pažnju i vreme koje je posvećivano njimu, a zna da je u kući “visoko cenjena škola i školsko postignuće” pa je ovo mehanizam kako da dobije to što mu je potrebno.

2) Fleksibilan autoritet
Ovo znači da ste dosledni i uporni u vaspitavanju, ali u isto vreme da kada treba imate razmevanja, ne budete grubi i autoritativni :”Biće kako ja kažem jer živiš u mojoj kući”… Kada ovo čuje dete odmah poželi da pobegne od kuće, jer ono želi da bude odraslo, da ne zavisi od roditelja.
Dakle, s jedne strane se postavlja kao odrasli, ne želi da mu se “mešate u život”, dok je s druge strane i dalje dete kome treba kontrola i podrška.
Dozvolite detetu da donosi odluke za koje ima dovoljno znanja i razume ih, a one koje ne može samostalno, uz razgovor usmeravajte i savetujte kako ne bi doživeo loše iskustvo. Mada, najbolji je učitelj lično iskustvo, pa tako i dete mora da iskusi neke stvari kako bi ih razumelo najbolje. Ako se razočara, pružite mu podršku i savetujte ga da izvuče zaključak iz toga.

3) Usklađenost onoga što govorite i radite
Primer je najbolje vaspitno sredstvo. Ukoliko detetu govorite pušenje je loše, a i
sami pušite, ono će steći drugu sliku o tome, pa i samo vrlo verovatno postati
pušač. Budite detetu najbolji primer.

Roditeljima je teško da izađu na kraj s adolescentom, dete se čas udaljava, čas približava, čas raspravlja, čas pita za savet.
Zamislite kako je njima! Oni su ti kojima se dešava bura emocija.
Nakon svega što je prošlo dete je postalo zrela ličnost. Ono ima svoj identitet i jasne granice u odnosu prema drugima. Na putu je da ostvari svoje snove, da radi posao koji voli i da bude u zreloj emotivnoj vezi. A ovo su glavni zadaci svakog čoveka! Ukoliko ih ostvari možemo reći da je to srećan čovek!

Deco i roditelji, nastavnici… srećno odrastanje!

 

By |2018-12-22T21:53:30+00:00децембар 22nd, 2018|Članci iz medija|