Autor teksta za  list „Danas“ : Aleksandra Sokolovski
Life Coach OLI integrativnog psihodinamskog metoda

 

Mnogi su se barem jednom u životu zatekli u situaciji da neizmerno žele nekoga ko nije zainteresovan za ozbiljnu vezu, ili jednostavno nije zainteresovan za vezu sa njima.

Sa druge strane, neki stvarno fin/a momak ili devojka jesu zainteresovani sa nas, i bez šale, iskreno žele odnos. Šta je toliko privlačno u nekome koga ne možemo da imamo? Zašto “jurimo”one koji ne pokazuju dovoljno interesovanja za nas? Postavlja se pitanje, kakva je to matematika prisutna u našim glavama da toliko investiramo u nekoga ko nam je od samog početka dao do znanja da ne želi ništa ozbiljno?

Želja za nekim koga ne možemo imati može biti u vezi sa percipiranom vrednošću te osobe. Ako nas druga osoba ne želi mi joj automatski, nesvesno pripisujemo veću vrednost.

Objašnjenje ovog fenomena može biti u tome da smo evolutivno bili u prednosti ukoliko nam partner poseduje kvalitete alfa mužjaka/ženke. Ono što i dalje ostaje nejasno je zašto posle izvesnog vremena, kada postane evidentno da smo odbijeni ili da nećemo dobiti od odnosa ono čemu se nadamo, neki i dalje ne posustaju u svojim nastojanjima. Štaviše, ovakav obrazac ponašanja može da postane dominantna dinamika u ljubavnim odnosima.

Jedan od najčešćih razloga za ispoljavanje napomenute dinamike leži u neizgrađenom realnom vrednovanju sebe i drugih. Svi mi imamo potrebu da se osećamo vrednim osobama, kao i da kao vredne doživljavamo nama važne osobe. Deo ličnosti koji se bavi održavanjem dobre slike o sebi naziva se narcistički sektor ličnosti. To ne znači da osoba pati od patološkog narcizma, već da svako od nas ima deo ličnosti koji je zadužen za očuvanje i održavanje slike o sebi. Problem nastaje kada se u toj slici pojavi neravnoteža.

Većina nas je u toku odrastanja doživela neku narcističku povredu, nešto što je moglo negativno uticati na našu sliku o sebi i doživljaj lične vrednosti. Što su veće povrede u narcističkom sektoru ličnosti, osoba ima veću potrebu da se odbrani, i tu sliku popravi. Razvija se ono što obično nazivamo “kompleks niže vrednosti”, a ljudi se od osećaja niže vrednosti često brane tako što pokušavaju da izgrade umišljenu, nerealnu sliku o sopstvenoj veličini,“kompleks više vrednosti”. Na našu sliku o sebi utiče i to koliko vrednima doživljavamo nama bliske osobe, prvenstveno roditelje. Ako je ta slika nama važnih osoba povređena (ako se stidimo roditelja, razočaramo u njih, ako ih okolina odbacuje…) i to može stvoriti neravnotežu u našoj slici o sebi, i dovesti do potrebe da se branimo od takve povrede.

Povrede koje su nam naneli primarni negovatelji, imaju tendenciju da se kasnije u životu ponavljaju kroz druge bitne odnose, naročito partnerske odnose. Nesvesno nas privlače baš oni koji bi mogli da nas povrede na sličan način na koji su nas povredili roditelji, i nesvesno gajimo nadu da ćemo ovaj put ispraviti stvari sa partnerom koji je sličan „tip“ kao povređujući roditelj, da ćemo ovaj put ovladati takvim odnosom. Naše nesvesno nema drugog načina da nam da do znanja da je rana još uvek tu, a isceljenje potrebno.

Ponavljanje sličnih povređujućih scenarija iz detinjstva otvara mogućnost da osvestimo ustaljene, samoporažavajuće obrazce ponašanja. Kada se posvetimo isceljenju ”starih” rana, oslobađamo se nesvesne potrebe da u potencijalnim partnerima tražimo primarne objekte ljubavi, koji su nam orginalne povrede i naneli.

Radi boljeg razumevanja povreda nastalih u narcističkom sektoru ličnosti, osvrnuću se na neke mehanizame odbrana koji se najčešće koriste u svrhe zaštite slike o sebi, a manifestuju se kroz partnerske odnose:

1. Idealizacija partnera

Kada kažemo da je neko perfektan za nas, a zanemarimo činjenicu da svi imaju i dobre i loše strane, upecali smo se na fantaziju o idealnom partneru.

Kako idealizacija partnera utiče na sliku o sebi? Ako idealizujemo partnera, onda to što smo mi sa njim podiže našu vrednost. Javlja se nesvesna željada se stopimo sa njim/njom da bismo se osećali posebnima i celovitima. Celovitima zato što procenjujemo da idealizovani partner ima baš to nešto što nama nedostaje. To “nešto” što nam nedostaje traži se u drugima, a manifestuje se jakom privlačnošću ka onima koji su kompetentni u oblastima života gde nama obično “ne ide”.

2. “Tražim nekoga da mi postavi granice”

Kao posledica nedostatka zdravih granica, cilj u partnerskim odnosima može biti da se probiju granice kroz besomučne pokušaje da se željeni partner osvoji. Nesvesna potreba je, u stvari, da nam neko postavi granice usled našeg intruzivnog ponašanja. Ovakvi ljudi jednostavno teraju partnere da ih zaustave. Shodno toj potrebi nesvesno biraju partnere koji nisu dovoljno zainteresovani za njih, pošto je u takvim okolnostima realno da će druga osoba, u nekom trenutku, postaviti granicu i reći “ne”.

Svakome od nas je potrebna pozitivna reakcija na naše ponašanje. Ono što nam je isto tako potrebno je i da nam se partner suprotstavi, ispravi nas, kaže nam šta je u redu, a šta nije. Dobronamerna korektivna reakcija ukazuje da je partneru stalo do nas. Ako je nekom stalo do nas, stvara se utisak da vredimo.

3. Potreba za uticajem

Kod odraslih osoba koje nisu doživele adekvatno zadovoljenje potrebe za uticajem, pokušaj da se na nekog utiče na silu može biti deo psihodinamike “jurenja”potencijalnih partnera. Nesvesni motiv je da se ispravi doživljaj sebe kao beznačajne osobe koja ne može da utiče na važne ljude u svom životu, da se ispravi povreda iz detinjstva tako što će se postići uticaj baš na ljude koji se opiru, koji nisu zainteresovani.

Ovim mehanizmom osoba pokušava da izgradi pozitivnu sliku o sebi, koja kaže: ja sam uticajna osoba, samim tim i vredim. Dovoljno uporni, mogu u odredjenom trenutku i slomiti volju drugoga. Naravno, kada druga strana nije dovoljno zainteresovana, takve pobede su kratkog veka.

Svi napomenuti obrasci ponašanja su duboko nesvesni. Ljudi su tada skloni da poveruju da im je sudbinski predodređeno da nemaju sreće u ljubavi. Drugi žive u fantaziji ili realnosti večite drame u partnerskim odnosima. Neki posle izvesnog vremena ipak shvate da im se obrazac ponavlja, pa sledi razočaranje u sebe i svoje sposobnosti kada je u pitanju biranje partnera. Propratan je osećaj niže vrednosti, a ponekad i generalno povlačenje iz partnerskih odnosa.

Najbitnije je otkriti šta pojedinca “uvlači” u nerecipročne odnose, jer svaka promena počinje od uvida. Ukoliko se prepoznate u nekim od navedenih primera, i odlučite da je problem vredno rešavati, a jeste, preporuka je da potražite profesionalnu pomoć.