Izvor: Blic zena

Aleksandra Solujić, psiholog i psihoterapeut

Depresiju nakon infarkta iskusi 20 do 30 % ljudi koji ga dožive, a depresivne reakcije i(li) tugu doživljavaju skoro svi ljudi nakon infarkta. Neprijatne emocije su očekivane i prirodno je da ih osoba nakon infarkta iskusi. Depresivni odgovori se javljaju nakon stresnih životnih događaja, a infarkt je svakako jedan od velikih. Prema nekim psihološkim teorijama depresivnost je nezdrav odgovor na nepovoljne životne događaje, dok mu je pandan kao zdrava emocija tuga. Od načina na koji čovek misli o događajima zavisi kakve emocije će doživeti. Prema nekim teorijama značajan je broj ljudi koji nemaju kapacitet za zdravo tugovanje, već u susretu sa gubitkom dolazi do depresije. Kakva reakcija će biti zavisi od toga kako su razvijene bazične emotivne sposobnosti, kao i od dominantnih mehanizama odbrane koje čovek koristi. Bilo kako bilo, nakon infarkta ljudi iskuse brojne neprijatne emocije i imaju zadatak da prihvate realnost, razumeju šta se dogodilo, ponašaju se na drugačiji način i svakako im nije lako.

Proces oporavka nakon traumatičnog životnog događaja uobičajeno prolazi kroz faze- šoka i neverice, zatim sledi depresivno stanje, faza emocionalne nestabilnosti, zatim faza ljutnje i besa, reflektivna faza i faza smirivanja i stabilizacije. Dolazi do promena u uobičajenim načinima funkcionisanja.

Postoji fenomen koji se naziva nerealni optimizam u vezi sa zdravljem i odnosi se na sklonost ljudi da veruju da se problem neće pojaviti, da je redak i da se dešava nekim drugim ljudima. Kada se infarkt dogodi da li će neko iskusiti depresiju zavisi od normi, vrednosti, stavova formiranih tokom razvoja ličnosti. Čovek se suočava sa sopstvenom smrtnošću. Ideja o sopstvenoj smrtnosti teška je i ljudi se razlikuju prema tome kako su je proradili tokom života. U susretu sa bolešću ljudi se sreću sa ovom temom što kod nekog izaziva paniku, strah, žal, tugu, depresiju, itd. Depresivne reakcije su posledica gubitka zdravlja, slike o sebi, ideja i fantazija, nada i očekivanja. Veliki je to gubitak i red tuge treba da odradi svoje kako bi osoba nastavila sa kvalitetnim životom u kome uživa.

Mnogo je ljudi koji nakon infarkta nastave sa životom na drugačiji, kvalitetniji način. Nakon obrade gubitka zdravlja i nakon što iskuse neprijatne emocije revidiraju vrednosti, interesovanja i ciljeve, posvete se poslu koji vole i odnosima sa ljudima koje vole. Ako se pronalazite u ovoj temi preporuka je da pričate o onome što vas muči, što ste doživeli, šta ste mislili, osećali, šta sada mislite i osećate. Pričajte o činjenicama, mislima, budite u kontaktu sa onim što osećate i uhvatite se u koštac sa realnošću.