\u010cesta je predrasuda da u\u010denje i kreativnost ne idu zajedno. Jos uvek je dosta rasprostranjeno mi\u0161ljenje da u u\u010denju nema mesta za kreativnost i da se ne mo\u017ee \u201cozbiljno\u201d u\u010diti kroz igru i zabavu. Intuitivnom i posrednom u\u010denju se \u010desto ne daje ista te\u017eina kao tradicionalnom formalnom usvajanju znanja. Tako\u0111e, kreativnost se \u010desto shvata kao prirodno data osobina, talenat, ne\u0161to \u0161to ili postoji ili ne postoji i \u0161to se ne mo\u017ee mogo menjati. Tako se ideja o tome da je i kreativnost ne\u0161to \u0161to mo\u017ee da se ve\u017eba i u\u010di , \u010desto do\u010dekuje sa nevericom.<\/p>\n\n\n\n
Kreativnost predstavlja izvorni stvarala\u010dki \u010din. Kreativni \u010din podrazumeva da osoba samostalno i autonomno produkuje ne\u0161to novo, \u0161to do tada nikada nije uradila na isi takav na\u010din. Iako se kreativni potencijal nalazi u sr\u017ei svakog ljudskog bi\u0107a, ta\u010dno je da nisu svi ljudi podjednako kreativni. Ipak taj potencijal se mo\u017ee ve\u017ebati i razvijati. \u0160to vi\u0161e u\u010dimo kreativno mi\u0161ljenje i ve\u017ebamo da razmi\u0161ljamo izvan granica dotada\u0161njih \u0161ablona delanja, to smo kreativniji. \u0160to smo kreativniji to bolje pamtimo i u\u010dimo.<\/p>\n\n\n\n
Obrni, okreni, izmisli \u2026promeni<\/strong><\/p>\n\n\n\n U razvijanju kreativnosti kod dece potrebno je predo\u010diti im na koje sve na\u010dine mogu otkrivati i stvarati nove odnose me\u0111u elementima. Postoji bezbroj kombinacija elemenata koje mo\u017eemo stvoriti. Potrebno je osloboditi se ustaljenih i ograni\u010davajucih pogleda na svet i izgraditi naviku stvaranja novih pogleda, novih odnosa i veza me\u0111u elementima. Mo\u017eemo se igrati ovim mno\u0161tvom razli\u010ditih kombinacija, postavljajuci pitanja: \u201c\u0160ta bi bilo kada bih ovo povezala sa onim?\u201d (smi\u0161ljajte naj\u010dudnije mogu\u0107e kombinacije) ; \u201c\u0160ta bi bilo kada ne bi bilo tako nego ovako?\u201d<\/p>\n\n\n\n \u201cUm pro\u0161iren novom idejom nikada se ne vra\u0107a na svoje po\u010detne dimenzije.\u201d<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Oliver Wendell Holmes<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Nau\u010di me kako da u\u010dim<\/strong><\/p>\n\n\n\n Neke od tehnika koje primenjujemo u radu sa svom decom, a veoma su korisne i u radu sa problemima deficita pa\u017enje (ADD\/ADHD) :<\/p>\n\n\n\n Igrica\u201d Stavio sam u kutiju\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prva osoba na primer ka\u017ee:\u201dUzeo sam svoju kutiju i u nju stavio \u010detkicu za zube\u201d. Druga osoba ponovi ono \u0161to je prva rekla, i doda jo\u0161 jednu stvar u kutiju. Tre\u0107a osoba doda jo\u0161 jednu stvar i ka\u017ee:\u201dUzeo sam svoju kutiju i u nju stavio \u010detkicu za zube, majicu i medu.\u201d Igra se nastavlja tako \u0161to svaka osoba dodaje po ne\u0161to, ali mora da ponovi sve prethodno istim redosledom. Vremenom stvari koje se dodaju postaju sve zabavnije, ali postaje sve te\u017ee zapamtiti toliki broj stvari i njihov redosled. Tada sugeri\u0161emo detetu da napravi mentalnu sliku u glavi da bi bolje upamtilo sve elemente. Na primer, ono mo\u017ee zami\u0161ljati medu kako je obukao majicu i koristi \u010detkicu za zube\u2026<\/p>\n\n\n\n Igrica \u201cAzbuka-Abeceda\u201d ili \u201cNa slovo na slovo\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prva osoba po\u010dne sa slovom A, i prona\u0111e re\u010di koje po\u010dinju tim slovom, a pripadaju odre\u0111enim dogovorenim kategorijama (npr. ime, ime \u017eene ili mu\u017ea, dr\u017eava u kojoj \u017eivim, \u0161ta jedem, koja kola vozim\u2026) Onda neko na primer ka\u017ee: \u201dMoje ime je Andreja, \u017eena mi se zove Anka, jedemo ananas, \u017eivimo u Africi, vozimo Alfa romeo.\u201d Zatim slede\u0107a osoba uzma slovo B pa dodaje re\u010di istim redosledom: \u201d Moje ime je Bojana, mu\u017e mi se zove Branko, jedemo bananu, \u017eivimo u Belgiji, vozimo \u201cBubu\u201d\u2026Dete na ovaj na\u010din u\u010di redosled slova u azbuci ili abecedi, imena dr\u017eava i gradova ali uve\u017ebava i ve\u0161tinu prise\u0107anja i kategorizacije re\u010di.<\/p>\n\n\n\n Igrica \u201cMatematika\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sa decom koja u\u010de sabiranje, mo\u017eemo napraviti zabavnu igru dok se vozimo kolima tako \u0161to \u0107emo im dati zadatak da sabiraju brojeve registarskih tablica kola ispred nas. Starije dete mo\u017ee da mno\u017ei brojeve sa tablica. Ako ima dvoje (ili vi\u0161e) dece, mo\u017eemo uvesti pravilo kojim se starijem detetu ote\u017eava da uvek pobe\u0111uje. Tako ono recimo, mora uvek da izbroji do pet pre nego \u0161to da odgovor. Ili, damo zadatak starijem detetu da ka\u017ee da li je odgovor mla\u0111eg deteta ta\u010dan. Ako nije, onda starije dete treba da d \u017ea ta\u010dan odgovor.<\/p>\n\n\n\n \u201cMetakognitivne strategije\u201d, strategije organizovanog mi\u0161ljenja<\/strong><\/p>\n\n\n\n U\u010denjem kako da u\u010di, dete sti\u010de kontrolu nad samim procesom u\u010denja. 1. Sta je ovde posao? \u0160ta se o\u010dekuje od mene da uradim?<\/strong> Izmedju koraka 2 i 3 dete mora da uradi zadatak, ali tek po\u0161to osmisli \u201cplan napada\u201d<\/p>\n\n\n\n Aktivno u\u010denje<\/strong><\/p>\n\n\n\n Najbolji na\u010din da se privu\u010de i zadr\u017ei ne\u010dija pa\u017enja jeste da on aktivno bude uklju\u010den u zadatak.<\/p>\n\n\n\n U\u010denje da se predvidi \u0161ta \u0107e se desiti je jedna od klju\u010dnih ve\u0161tina aktivnog u\u010denja i ono \u0161to mo\u017ee pomo\u0107i da sadr\u017eaj koji se u\u010di postane interesantniji.<\/p>\n\n\n\n Aktivno u\u010denje podrazumeva da u\u010denik tra\u017ei informacije. On stalno postavlja pitanja i tra\u017ei odgovore. Umesto da samo \u010dita kako bi do\u0161ao do kraja strane, aktivni u\u010denik stalno vodi dijalog sa samim sobom o tome \u0161ta \u0107e se desiti na slede\u0107oj strani (kada \u010dita literaturu), ili kako se stvari mogu povezati i uklopiti jedne sa drugima. Potreba za saznanjem, predv\u0111anjem, potvr\u0111ivanjem sopstvenih pretpostavki mo\u017ee biti uzbudljiv proces.<\/p>\n\n\n\n Igrica \u201cDa sam ja u\u010ditelj\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dete treba da predvidi \u0161ta \u0107e u\u010ditelj pitati. Treba da primeti \u0161ta je va\u017eno i \u0161ta treba dobro nau\u010diti. Roditelji treba da pomognu u ovoj igri mla\u0111im u\u010denicima, kako bi oni to kasnije mogli sami da rade. Da bi predvideli mogu\u0107a pitanja, u\u010denici moraju da budu aktivni i da se stave u ulogu u\u010ditelja. Deci mo\u017ee da bude zabavno da vide koliko su dobra u predvi\u0111anju. Sposobnost za predvi\u0111anje daje im bolji ose\u0107aj kontrole nad situacijom.<\/p>\n\n\n\n Kreativno u\u010denje spre\u010dava poreme\u0107aje koncentracije i pa\u017enje, razvija brzo zaklju\u010divanje, koordinaciju pokreta i motoriku.<\/p>\n\n\n\n Gu\u0161enje kreativnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Deci pred\u0161kolskog uzrasta u\u010denje predstavlja igru i zabavu. Uvu\u010dena u obrazovni sistem koji je fokusiran na formalno u\u010denje dok je kreativnost zanemarena, a intuitivnost se potpuno odbacuje, deca prestaju da shvataju u\u010denje na taj na\u010din. \u010cesto, roditelji imaju potrebu da stalno ispravljaju decu. Oni to rade iz najboljih namera , da bi im \u0161to pre usadili \u0161to vi\u0161e znanja i da bi ih spre\u010dili da naprave gre\u0161ke. Oni su nekad pokrenuti svojim strahovima od toga da dete ne iza\u0111e previ\u0161e iz okvira, da ne \u0161tr\u010di i time ne privu\u010de negativnu pa\u017enju okoline. Roditelji treba da znaju na koji na\u010din da ohrabre i podstaknu de\u010diji entuzijazam prema stvaranju novih ideja, pa \u010dak i da u\u010destvuju i uklju\u010de se sa svojom decom u taj proces iako ih to eksperimentisanje nekada mo\u017ee staviti izvan trenutne zone komfora.<\/p>\n\n\n\n Obrazovni sistem i kreativnost<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u0160kolski sistem svojim nastavnim programom i o\u010dekivanjima od \u0111aka vi\u0161e pridaje zna\u010daja razvijanju leve hemisfere mozga koja je zadu\u017eena za govor, racionalne operacije i analizu, dok \u010desto zapostavlja zna\u010daj razvoja desne hemisfere koja je vi\u0161r zadu\u017eena za prepoznavanje oblika, uzoraka i slika, za na\u010dine povezivanja, kompozicije, umetnost i ma\u0161tu. Na ovaj na\u010din razvoj potencijala se ne odvija uravnote\u017eeno. Zato je potrebno deci ponuditi i razli\u010dite programe i sadr\u017eaje koji doprinose uravnote\u017eenom razvoju mentalnog funkionisanja.<\/p>\n\n\n\n \u010ceste gre\u0161ke i kako ih izbe\u0107i<\/strong><\/p>\n\n\n\n -Stalno nadgledanje i kontrola sputavaju spontanost i samopouzdanje koji su u osnovi kreativnog duha deteta.<\/p>\n\n\n\n -Ne treba dovr\u0161avati kreacije umesto deteta. Pokazuju\u0107i po\u0161tovanje i hvale\u0107i detetov trud podsti\u010demo razvijanje upornosti i volje za prola\u017eenjem kroz stvarala\u010dki proces od po\u010detka do kraja.<\/p>\n\n\n\n -Deci ne treba stalno nuditi pomo\u0107, ve\u0107 treba sa\u010dekati da je oni sami tra\u017ee.<\/p>\n\n\n\n -Potrebno je motivisati decu da sami pronalaze svoja re\u0161enja, a ne servirati im gotova re\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n -Osim \u201cta\u010dnog\u201d odgovora, treba ohrabrivati i ona re\u0161enja koja su druga\u010dija, inovativna i ma\u0161tovita.<\/p>\n\n\n\n -Pru\u017eati kreativno okruzenje. Razli\u010diti materijali za kreativno izra\u017eavanje su uvek dostupni. Najpogodnije igra\u010dke za razvoj kreativnosti su one od kojih se mogu stvarati razni novi oblici. Zato se ne treba fokusirati na gotove proizvode i skupe igra\u010dke koje \u201dsve rade same\u201d.<\/p>\n\n\n\n -Dopu\u0161tati sanjarenje. Sanjarenje predstavlja de\u010diji na\u010din da u sebi re\u0161avaju zagonetke i probleme. Nikako ga ne treba shvatati kao gubljenje vremena i be\u017eanje od realnosti osim ako nije predominantno u detetovom funkcionisanju.<\/p>\n\n\n\n -U\u010destvovati sa detetom u re\u0161avanju problema i zagonetki koje se pojavljuju . Nakon planiranja poma\u017eemo detetu da do kraja ostvari to \u0161to je naumilo ali samo u onoj meri i dotle dokle ono to ne mo\u017ee da uradi samostalno.<\/p>\n\n\n\n -Detetu se mo\u017ee ponuditi \u0161ansa za kreativni rad ali se ne sme vr\u0161iti pritisak.<\/p>\n\n\n\n Informalno u\u010denje<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osim formalnog obrazovanja koje se odvija u institucijama postoje i razli\u010diti oblici informalnog i neformalnog u\u010denja koji predstavljaju mnogo \u0161iri na\u010din usvajanja znanja i ve\u0161tina. Informalno u\u010denje predstavlja najstariji na\u010din usvajanja znanja i ve\u0161tina. Na ovaj na\u010din u\u010de bebe i mala deca, ali i odrasli. Deca od svojih roditelja i vaspita\u010da svesnim ili nesvesnim modeliranjem, preuzimaju vrednosti, pona\u0161anja i ve\u0161tine. Zato u informalnom pristupu le\u017ei velika zaliha mogu\u0107nosti za usvajanje znanja i razvijanje kreativnosti.<\/p>\n\n\n\n Kako ve\u017ebati kreativno mi\u0161ljenje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ljudski mozak je razvijen tako da sve ono \u0161to ponavlja automatizuje, da bi se dalje mogao usmeriti na u\u010denje novih sadr\u017eaja. Na ovaj na\u010din se mogu stvoriti i automatizovane navike toka misli. Kako bi razvili kreativnost moramo navikavati svoj mozak na ne\u0161to slo\u017eeniji na\u010din funkcionisanja koji podrazumeva razmi\u0161ljanje izvan okvira, stvaranje novih misli i ideja, kao i povezivanje do tada nepovezanih podataka.<\/p>\n\n\n\n Razvoj kreativnog razmi\u0161ljanja \u0107e biti najefikasniji u podru\u010djima najve\u0107eg interesovanja tj. onim podru\u010djima u kojima se najvi\u0161e u\u017eiva i u koja se najvi\u0161e ula\u017ee vreme i energija.<\/p>\n\n\n\n Duhovito je kreativno<\/strong><\/p>\n\n\n\n Humor je utemeljen na istovremeno smislenim i apsurdnim, neo\u010dekivanim obrtima u razmi\u0161ljanju, pa je stoga usko povezan sa kreativno\u0161\u0107u. Prikriveni smisao, vise\u0161truka zna\u010denja i duhoviti obrti u re\u010denici zahtevaju sposobnost mozga da razmi\u0161lja na vi\u0161e nivoa i to veoma brzo. Kreativni ljudi su naj\u010de\u0161\u0107e duhoviti. Duhoviti ljudi su primer izve\u017ebane kreativnosti. Oni su navikli svoj um da izlazi van podru\u010dja uobi\u010dajenog i poznatog i da aktivno povezuje ideje na neo\u010dekivane na\u010dine.<\/p>\n\n\n\n Kreativni programi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kreativni programi i radionice namenjene deci imaju za cilj stimulisanje sposobnosti i ja\u010danje radoznalosti. U\u017eivljavanjem i u\u017eivanjem u igri deca eksperimenti\u0161u, postavljaju i re\u0161avaju probleme na specifi\u010dan, svrsishodan i sebi svojstven na\u010din. De\u010dija iskustva se, na ovaj na\u010din sistematizuju i prerastaju u sre\u0111eno, upotrebljivo znanje. Igraju\u0107i se , dete istra\u017euje svet oko sebe i sopstvene mogu\u0107nosti u njemu i produkuje nove pristupe u razli\u010ditim situacijama. Razvijaju\u0107i posebne ve\u0161tine i razli\u010dite na\u010dine pona\u0161anja , dete u igri sti\u010de iskustva, otkriva, u\u010di i stvara. \u0160to vi\u0161e ovladava ovim ve\u0161tinama, sve se vi\u0161e osloba\u0111a straha od nepoznatog i ohrabruje da sigurno i samostalno istupa i dela.<\/p>\n\n\n\n Autori teksta: Sandra Jovanovi\u0107 i Ivana Paunovi\u0107<\/p>\n\n\n\n OLI psihoterapeuti i edukatori<\/p>\n","protected":false},"featured_media":892,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-891","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/891","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/892"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=891"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=891"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Dete u\u010di da koristi trostepeni pristup novom zadatku, umesto da samo usko\u010di u njega. Ono treba sebi da postavi tri pitanja i promisli pre nego \u0161to po\u010dne da radi zadatak.<\/p>\n\n\n\n
2. Kako \u0107u da obavim ovaj zadatak? (Koje strategije \u0107u da koristim)<\/strong>
3. Kako sam to uradio? (\u0160ta sam nau\u010dio? Koliko su mi dobri rezultati?)<\/strong><\/p>\n\n\n\n