{"id":779,"date":"2022-10-27T11:41:58","date_gmt":"2022-10-27T11:41:58","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=779"},"modified":"2022-10-31T09:01:37","modified_gmt":"2022-10-31T09:01:37","slug":"sita-macka-ne-lovi-miseve-o-motivaciji-i-frustraciji-olivera-milutinovic","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/koristan_sadr_aj\/sita-macka-ne-lovi-miseve-o-motivaciji-i-frustraciji-olivera-milutinovic\/","title":{"rendered":"Sita ma\u010dka ne lovi mi\u0161eve (o motivaciji i frustraciji)"},"content":{"rendered":"\n

Ako pri\u010damo o li\u010dnosti, va\u017ean, ako ne i najva\u017eniji aspekt te pri\u010de, zauze\u0107e i njena dinamika<\/strong>. Kako sama re\u010d ka\u017ee, li\u010dnost ima svoje kretanje, svoju stalnu aktivnost, kao i snage koje li\u010dnost pokre\u0107u na te aktivnosti. Motivacija<\/strong> predstavlja proces pokretanja aktivnosti \u010doveka, dakle, sve ono \u0161to \u010dovek radi da bi usmerio svoje aktivnosti prema odre\u0111enom cilju, a onda te aktivnosti regulisao tako da do cijeva i do\u0111e. Motivi<\/strong> su te pokreta\u010dke snage, ono \u0161to \u010doveka usmerava u tom procesu, \u010dime se upravlja kada reguli\u0161e sopstvene aktivnosti. Kada govorimo o motivima, tu spada sve ono \u0161to \u010doveka mo\u017ee da pokrene, dakle, potrebe, nagoni, instinkti, volja, \u017eelja, namera. No, i mentalni procesi i osobine mogu se \u201cpona\u0161ati\u201d kao motivi \u2013 crte, stavovi, emocije, sposobnosti, talenti, pa \u010dak i mi\u0161ljenje (kao nezavr\u0161en posao).<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, kada govorimo o motivima, osim o dinamici li\u010dnosti, govorimo i o njenoj strukturi<\/strong>, jer karakteristi\u010dni motivi kojim se jedna li\u010dnost rukovodi, formiraju crte te li\u010dnosti, njene osobine.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Neki principi na kojima po\u010diva motivacija:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u2022 princip deprivacije: kada postoji ometanje u zadovoljavanju nekog motiva (deprivacija \u2013 li\u0161avanje; frustracija \u2013 osuje\u0107enje, nemogu\u0107nost zadovoljenja), snaga motiva ja\u010da. Kada je osobi onemogu\u0107eno da zadovolji odre\u0111ene motive, obi\u010dno \u0107e ulagati posebne napore da savlada ili zaobi\u0111e smetnje na koje je nai\u0161la, a nekada i na to da se prilagodi datoj situaciji. Jedan od veoma va\u017enih podataka kada poku\u0161avamo da razumemo ne\u010diju li\u010dnost, jeste upravo i to na koji na\u010din savladava pote\u0161ko\u0107e, prepreke, i na koji na\u010din se prilago\u0111ava konkretnim okolnostima u kojima se nalazi \u2013 kako toleri\u0161e frustraciju).<\/p>\n\n\n\n

\u2022 princip satijacije: zadovoljen motiv ne pokre\u0107e na aktivnost (\u201esita ma\u010dka ne lovi mi\u0161eve\u201c).
\u010cesto pominjemo u OLI pravcu \u2013 da \u010dovek nikada ni\u0161ta ne radi ako od toga nema odre\u0111enu korist, pa \u010dak i kada deluje da je neko pona\u0161anje samo \u0161tetno za njega. Ako ne\u0161to radite, znajte da iza toga le\u017ei neki motiv.<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2022 princip procene cilja: ljudi zadovoljavaju svoje motive na razli\u010dite na\u010dine i razli\u010ditim objektima, pa \u010dak i ista osoba u razli\u010ditim situacijama mo\u017ee iste motive zadovoljiti na razli\u010dite na\u010dine. U ranom detinjstvu uobi\u010dajeno je da se prihvata prvi objekt koji mo\u017ee da zadovolji motiv (princip zadovoljstva<\/strong>), me\u0111utim, sa uticajima prirodnog okru\u017eenja, socijalne sredine i li\u010dnim, \u017eivotnim iskustvom, osoba po\u010dinje da uo\u010dava da mo\u017ee da pravi izbor me\u0111u objektima i situacijama, i vremenom stvara sopstveni sistem vrednosti kojim \u0107e se rukovoditi u procesu zadovoljenja svojih motiva (princip realnosti<\/strong>).
\u2022 nivo aspiracije: svaka osoba se razlikuje po pitanju nivoa dostupnosti ili te\u017eine motiva koje \u0107e nastojati da ostvari, na koju visinu \u0107e postavljati svoje zahteve i koliko \u0107e napora biti spremna da ulo\u017ei u ostvarenje nekog svog cilja. Istra\u017eivanja ka\u017eu da \u0107e osobe koje su u \u017eivotu do\u017eivele ve\u0107i broj uspeha, imati i vi\u0161i nivo aspiracije, i obrnuto.<\/p>\n\n\n\n

Roditelji, pohvalite svoju decu kada ne\u0161to postignu, i ne zaboravite da se obradujete njihovim uspesima.<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2022 princip mnogostruke determinacije: retko se de\u0161ava da \u010dovek ula\u017ee napor da svojim aktivnostima ostvari neki cilj a da time zadovoljava samo jedan motiv, pona\u0161anje \u010doveka je po pravilu vi\u0161estruko determinisano, odre\u0111eno sa vi\u0161e motiva.<\/p>\n\n\n\n

\u2022 princip dominacije i hijerarhije motiva: ako je osoba u situaciji da ne mo\u017ee istovremeno da zadovolji razli\u010dite motive, i da mora izabrati jedan, a odre\u0107i se nekih drugih, onaj koji je izabran smatra se dominantnijim. Najpoznatija teorija o hijerarhiji motiva (ljudskih potreba) je Maslovljeva teorija<\/strong> (1954) koja ka\u017ee: biolo\u0161ki motivi imaju prioritet nad ostalim motivima, zatim dolazi motiv sigurnosti, motiv za pripadanjem (gregarni) , motiv za afirmacijom, i na kraju motiv za aktiviranjem svojih potencijala i sposobnosti (samoaktualizacijom). Naravno da se u pojedina\u010dnim situacijama mo\u017ee desiti da se osoba voljno i namerno li\u0161ava, npr. nekog biolo\u0161kog motiva, biraju\u0107i da zadovolji neki od motiva iz vrha lestvice (recimo neki od motiva koji proishode iz eti\u010dkih principa te osobe). Me\u0111utim, na du\u017ee staze tako ne\u0161to je mnogo te\u017ee izvodljivo, jer \u0107e se dovesti u pitanje zdravlje, mo\u017eda i \u017eivot osobe, ili \u0107e se jednostavno naru\u0161iti prirodna ravnote\u017ea unutar \u010doveka po kojoj je ustrojen i mo\u017ee do\u0107i do ve\u0107ih komplikacija.<\/p>\n\n\n\n

Razvoj motivacije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ne\u0161to od onoga \u0161to je zna\u010dajno kada se pri\u010da o razvoju motivacije, ve\u0107 sam pomenula. De\u010dju, infantilnu motivaciju, prema Frojdu, karakteri\u0161e princip zadovoljstva<\/strong> \u2013 dete te\u017ei da potrebu zadovolji \u010dim se javi i bez obzira na to da li njeno zadovoljenje mo\u017ee imati i nekakve negativne posledice. Kroz \u017eivot, do odraslog doba, pa i nadalje, \u010dovek mo\u017ee da razvija sposobnost da istoleri\u0161e frustraciju koju \u0107e ose\u0107ati tako \u0161to \u0107e se odre\u0107i zadovoljenja nekih ciljeva koji su momentalno veoma privla\u010dni, radi zadovoljenja ne\u010dega \u0161to ne pru\u017ea trenutno zadovoljstvo ali \u0107e u budu\u0107nosti, bli\u017eoj ili daljoj, doneti osobi mnogo ja\u010de i trajnije zadovoljstvo \u2013 postupaju\u0107i po principu realnosti<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Pored toga, razvoj motivacije karakteri\u0161e i pove\u0107anje sposobnosti koja se zove frustraciona tolerancija<\/strong>. Znate i sami da beba o\u010dekuje da svaka njena potreba bude zadovoljena sad i odmah, i da je skoro potpuno netolerantna u podno\u0161enju frustracije. Ova sposobnost se kroz \u017eivot razvija i po pravilu, zrela li\u010dnost poseduje visok stepen razvijenosti tolerancije na frustraciju. Me\u0111utim, odrasle osobe se itekako razlikuju u pogledu razvijenosti ove sposobnosti.<\/p>\n\n\n\n

Razvija se i kompleksnost motivacije, pa se sa \u017eivotnim iskustvom sve vi\u0161e uve\u0107ava broj motiva koji mogu biti zadovoljeni jednom jedinom aktivno\u0161\u0107u, dok de\u010dju motivaciju odlikuje ve\u0107a jednostavnost. Pored toga, kod dece \u0107e prevagu imati biolo\u0161ki motivi, dok \u0107e sa odrastanjem socijalni motivi sve vi\u0161e dobijati na va\u017enosti.<\/p>\n\n\n\n

Odbrana od frustracije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u017divot bez frustracije ne postoji. Ne postoji nikakva mogu\u0107nost da osoba \u017eivi bez da joj stalno ili povremeno zadovoljenje odre\u0111enih potreba, a i \u0161ire, motiva, bude onemogu\u0107eno, osuje\u0107eno. Ljudi se uglavnom i razlikuju po tome kako onda (ne) toleri\u0161u tu frustraciju i \u0161ta (ne) rade sa njom.<\/p>\n\n\n\n

Kada osoba ne razvije toleranciju na frustraciju do odre\u0111ene mere, a kada se frustracije, de\u0161ava se, u\u010destalo ponavljaju, mogu se javiti i neke negativne reakcije, me\u0111u kojima su naj\u010de\u0161\u0107e anksioznost, agresivnost, rigidnost reakcija, \u0107esto mo\u017ee do\u0107i i do psihosomatskih reakcija, a nekada ove reakcije mogu predstavljati i deo simptoma nekih ozbiljnijih psihi\u010dkih poreme\u0107aja.<\/p>\n\n\n\n

Po\u0161to sposbnost tolerancije frustracije nije razvila, a kako bi izbegla odre\u0111ene neprijatne i negativne reakcije, \u010dime bi sebi omogu\u0107ila lak\u0161e svakodnevno \u017eivljenje, oosoba mo\u017ee nesvesno<\/strong> da pribegne razli\u010ditim odbrambenim mehanizmima<\/strong>, kako bi zapravo izbegla odre\u0111ene neprijatnosti, gore pomenute. Logika je da ako ne\u0161to ne vidimo, to nas ni ne boli.<\/p>\n\n\n\n

Kako mehanizmi odbrane mogu (opet napominjem, nesvesno i automatski) \u201emenjati\u201c, raditi umesto, kada osoba nema razvijenu sposobnost tolerancije na frustraciju:<\/p>\n\n\n\n

1. Potiskivanje<\/strong> predstavlja naj\u010de\u0161\u0107i mehanizam odbrane. Osoba \u0107e potisnuti sadr\u017eaj koji bi mogao izazvati neprijatna ose\u0107anja, u ovom slu\u010daju, govorimo o tome da neka na\u0161a potreba ne mo\u017ee ili ne sme biti zadovoljena, dakle, potisnu\u0107e samu potrebu, ili motiv. Deluje lako i bezbolno, ali cena je velika. Odre\u0111eni motiv ne prestaje da postoji, ve\u0107 se preme\u0161ta u polje nesvesnog, samim tim, energija potisnutog sadr\u017eaja postaje zarobljena, \u010dekaju\u0107i kada \u0107e se osloboditi i ispoljiti u svesnom. Potiskivanje se u svakodnevnom \u017eivotu manifestuje kroz zaboravljanje imena, oma\u0161ke u govoru, gre\u0161ke u govoru zamenom re\u010di ili izostavljanjem slova, pogre\u0161nim oslovljavanjem i sl.
2. Poricanje<\/strong> se sastoji u negiranju, odnosno neprihvatanju stvarnosti vezane za neki intenzivno neprijatan do\u017eivljaj. U ovom slu\u010daju, osoba ne\u0107e potisnuti motiv u polje svog nesvesnog, ve\u0107 \u0107e negirati, poricati da ga je ikada i imala.
3. Reaktivna formacija<\/strong> funkcioni\u0161e po principu okretanja u suprotnost. Tako \u0107e osoba koja ne mo\u017ee da se nosi sa frustracijom zadovoljenja nekog svog motiva, nesvesnim mehanizmom prvo sopstveni motiv potisnuti u nesvesno, a onda na svesnom planu u\u010dvrstiti motiv suprotan svom istinskom, autenti\u010dnom.
4. Racionalizacija<\/strong> je mehanizam odbrane koji se u svakodnevnom \u017eivotu veoma \u010desto javlja. Osoba nesvesno poku\u0161ava da svoje pona\u0161anje objasni la\u017enim motivima, dakle, ne onim istinskim, stvarnim koji zapravo determini\u0161u pona\u0161anje osobe. Na taj na\u010din la\u017ee i sebe i druge.
Poznate su dve varijante racionalizacije. Motivisan da postignem ne\u0161to \u0161to ne mogu da ostvarim, omalova\u017ei\u0107u postojanje samog motiva kao svog (kiselo gro\u017e\u0111e), a ono \u0161to u neuspe\u0161nim poku\u0161ajima da postignem cilj, ostvarim kao sporedni, bezna\u010dajni rezutat, veli\u010da\u0107u kao poseban uspeh (slatki limun).<\/em>
5. Kompenzacija<\/strong> kao mehanizam sastoji se u zameni ciljeva koje je te\u0161ko ostvariti, motiva koje je te\u0161ko zadovoljiti, lak\u0161e ostvarivim. Ovo je \u010dest, i po pravilu, koristan mehanizam. Ono \u0161to moram da napomenem, to je da je ovo mehanizam odbrane samo ako je nesvestan, ne ako osoba svesno odlu\u010di da te\u0161ko zadovoljive motive zameni onim koje \u0107e lak\u0161e zadovoljiti. Nadkompenzacija<\/strong> je poseban obik kompenzacije, koja je prema Adleru, mehanizam koji osobi poma\u017ee da ostvari natprose\u010dne rezutate ba\u0161 u onoj aktivnostti u kojoj je bila ispodprose\u010dna pa se stoga ose\u0107ala inferiornom.
6. Regresija<\/strong> je vra\u0107anje na prevazi\u0111ene, ranije oblike pona\u0161anja koje je osoba prerasla. Kada frustracija preplavi osobu, ona podle\u017ee nezrelijim oblicima pona\u0161anja, koji su bili tipi\u010dni i uobi\u010dajeni na ni\u017eem stupnju razvoja. Ponekad tako osoba poku\u0161ava da povrati ose\u0107aj sigurnosti koji je imala na ranijem stupnju zrelosti, kada je osuje\u0107enja bilo manje ili se uspe\u0161nije nosila sa istim.
7. Fiksacija<\/strong> predstavlja rigidno ponavljanje neke aktivnosti koja ne dovodi do cilja. Osoba koja ne ume da se suo\u010di sa frustracijom i nau\u010di kako da je toleri\u0161e, mo\u017ee zapravo ostajati \u201ezaglavljena\u201c u ponavljanju pona\u0161anja i aktivnosti koji su se ve\u0107 pokazali neuspe\u0161nim u poku\u0161ajima da frustraciju savlada.
8. Projekcija<\/strong> doslovno zna\u010di prebacivanje spolja, odnosno izbacivanje, preme\u0161tanje nekog psihi\u010dkog sadr\u017eaja u neki spolja\u0161nji objekat, osobu ili situaciju. Ona je u osnovi brojnih neurotskih poreme\u0107aja, izme\u0111u ostalog i fobija. \u010cesto se de\u0161ava da osoba, kada ne mo\u017ee da prizna ni sebi ni drugima, iz razli\u010ditih razloga, postojanje nekog motiva, pose\u017ee nesvesno za projekcijom i onda pripisuje drugim ljudima te iste motive.
9. Intelektualizacija<\/strong> je posebno karakteristi\u010dna za adolescente. Intelektualizacijom, kako samo ime ka\u017ee, osoba intelektualno obra\u0111uje sve \u0161to joj se doga\u0111a i u zape\u0107ak stavlja emocije; osoba se zapravo brani od sna\u017enih ose\u0107anja koja nije u stanju da obradi i da se sa njima suo\u010di.
10. Sublimacija<\/strong> se naziva i najzdravijim mehanizmom odbrane. Sastoji se u zameni cilja kojem osoba te\u017ei, ali je zabranjen i opasan, drugim, dru\u0161tveno cenjenim. Time je ishod dvostruko dobro \u2013 osoba se osloba\u0111a se neprijatnog ose\u0107anja ili neprihvatljivog motiva, a uz to ih menja ne\u010dim dobrim, duhovnim, plemenitim. Jedan od najplemenitijih primera sublimacije agresije predstavljaju profesije zubara ili hirurga.
11. Sanjarenje<\/strong> je mehanizam odbrane ukoliko preraste u svakodnevnu pojavu, ina\u010de svaka osoba ponekad sanjari. Ako osoba \u010desto nesvesno podle\u017ee tome da svoje motive zadovoljava u ma\u0161ti i kroz sanjarenje, a ne kroz realne aktivnosti koji bi vodile zadovoljenju njenih motiva, onda ovo postaje za tu osobu dominantan na\u010din be\u017eanja od realnosti sa ciljem privremenog be\u017eanja od problema.
12. Identifikacija<\/strong> kao mehanizam odbrane pojavljuje se onda kada nesvesno po\u010dinjemo da ose\u0107amo zadovoljstvo nad uspesima drugih ljudi, grupa, institucija, dakle, tu\u0111im postignu\u0107ima koji odgovaraju na\u0161im motivima koje nismo uspeli da zadovoljimo.<\/p>\n\n\n\n

Psihoterapija, motivacija i frustracija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sam dolazak na psihoterapiju za osobu mo\u017ee biti vo\u0111en razli\u010ditim motivima. Isto tako, mo\u017ee biti i izvor razli\u010ditih frustracija tih istih motiva. \u010cesto se de\u0161ava da klijent dolazi na psihoterapiju sa motivom da neko drugi \u201eobavi posao\u201c kojim bi klijent postigao ono \u0161to \u017eeli, da neko drugi re\u0161i njegove\/njene probleme, ili da neko drugi donese odluke za tu osobu, da neko da uputstva i savete kako da osoba \u017eivi svoj \u017eivot zdovoljno i uspe\u0161no. Neko dolazi sa motivom da dobije recept kako da bude sre\u0107an. A jo\u0161 jedan zna\u010dajni faktor je i ideja da sve to mo\u017ee veoma brzo, lako i bezbolno da se dobije. Sve prethodno nabrojano ne mo\u017ee da se dobije na psihoterapiji.<\/p>\n\n\n\n

U ovakvim slu\u010dajevima, klijent \u0107e svakako nai\u0107i na velike frustracije, a onda \u0107e to izazvati i pomenuta neprijatna ose\u0107anja, a neminovno je da \u0107e nesvesno posegnuti za mehanizmima odbrane, naj\u010de\u0161\u0107e ba\u0161 onim tipi\u010dnim, koje redovno u svom svakodnevnom \u017eivljenju koristi. Psihoterapeut je svakako osoba koja to mo\u017ee da razume, na to ra\u010duna, i obu\u010den je da radi sa ljudima, ne uprkos tome, ve\u0107 upravo na tome, odakle \u0107e dobiti najvi\u0161e materijala za rad.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to klijent mo\u017ee da dobije na psihoterapiji, to je da stekne bolji uvid u sopstvene motive, da bolje razume sebe i svoja pona\u0161anja, svoja ose\u0107anja, a onda da osmisli i izabere bolje obrasce pona\u0161anja, mi\u0161ljenja i ose\u0107anja koji bi ga vodili zadovoljnijem i ispunjenijem \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n

Autor:\u00a0Olivera Milutinovi\u0107<\/strong>
Psiholog i psiholo\u0161ki savetnik i edukator OLI centra<\/strong><\/p>\n","protected":false},"featured_media":780,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-779","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/779","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/780"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=779"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=779"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}