\u0160ta je reframing?<\/p>\n\n\n\n
U\u010denje da se na stvari gleda i iz drugih uglova. Gledanje iz razli\u010ditih uglova je, zapravo, ono \u0161to nedostaje osobama koje koriste mehanizam cepanja i ne mogu da integri\u0161u razlitite aspekte do\u017eivljaja, da toleri\u0161u ambivalenciju \u2013 opre\u010dna ose\u0107anja. Kako reframing mo\u017ee pomo\u0107i u tome? Ljudi filtriraju svoje percepcije stvarnosti kroz odre\u0111ene filtere (vide uglavnom ono \u0161to se sla\u017ee sa njihovim uverenjima). Kao \u0161to, kod slike, ram uokviruje granice onoga \u0161to se vidi, tako i referentni okvir, koji biramo kao rezultat na\u0161ih uverenja o sebi i drugima, na\u0161e opa\u017eene uloge u \u017eivotu, na\u0161ih ograni\u010denja\u2026 mo\u017ee ograni\u010diti ono \u0161to vidimo kao mogu\u0107nosti. Retko postavljamo pitanje o tome da li su ta ograni\u010denja stvarna, ili su samo proizvod na\u0161ih uverenja. Promena okvira mo\u017ee imati bitan uticaj na to kako osoba opa\u017ea, tuma\u010di i reaguje na neko iskustvo. Mada mo\u017eemo re\u0107i da se reframing de\u0161ava i kao posledica psihodinamskog, psihoanaiti\u010dkog rada, i da ova tehnika nije ni\u0161ta posebno novo, ona je, ipak, malo druga\u010dije uobli\u010dena i aktivnije vo\u0111ena, pa \u0107emo je objasniti.<\/p>\n\n\n\n
Reframing se, uglavnom, odnosi na to da se neka pona\u0161anja koja su procenjivana kao negativna vide i u drugom svetluna primer, kao resursi. Jedan od primera koji NLP \u2013 ijevci \u010desto navode je onaj u kojem se otac obra\u0107a Miltonu Eriksonu (poznatom hipnoterapeutu) za pomo\u0107 u vezi pona\u0161anja svoje \u0107erke koja \u201eNe slu\u0161a majku i oca. Uvek izra\u017eava svoje mi\u0161ljenje.\u201d Nakon \u0161to je saslu\u0161ao o\u010deve \u017ealbe Erikson mu je odogovorio: \u201eZar nije dobro to \u0161to \u0107e ona biti sposobna da stoji na svojim nogama i zastupa sebe kad ode od ku\u0107e?\u201d. Otac je za\u0107utao. Kasnije u terapiji je razmislio i prihvatio da \u0107erkino pona\u0161anje mo\u017ee biti i resurs za budu\u0107nost. U NLP-iju postoje dva bazi\u010dna oblika preokviravanja-reframing sadr\u017eaja (ili zna\u010denja) i konteksta. Reframing sadr\u017eaja ili zna\u010denja neke situacije je odre\u0111en onim \u0161to se odabira kao fokus. Da li se fokusiramo na negativne ili pozitivne aspekte situacije. Kao \u0161to, na primer, na struju mo\u017eemo gledati kao na veliku opasnost ili kao na izvor energije koju mo\u017eemo upotrebiti, tako i razli\u010dite situacije u sebi nose i \u0161ansu i opasnost. Reframing sadr\u017eaja mo\u017ee biti koristan kod izjava kao \u0161to je, na primer: \u201dNervira me kad moj \u0161ef stoji iza mene dok radim\u2026\u201d. Osoba koja ovo govori je dala situaciji odre\u0111eno zna\u010denje i time ograni\u010dila sopstvene pravce akcije. NLP psihoterapeut pretpostavlja da svako pona\u0161anje ima i neku pozitivnu intenciju i postavlja pitanja kao \u0161to su: \u201eKoje jo\u0161 zna\u010denje pona\u0161anje \u0161efa bi moglo da ima? Kojoj svrsi ono mo\u017ee da slu\u017ei?\u201d Mogu\u0107i reframing bi mogao biti: \u201eDa li je mogu\u0107e da on poku\u0161ava da pomogne i da ne zna kako da ponudi svoju asistenciju na druga\u010diji na\u010din?\u201d. Koja je pozitivna vrednost u tom pona\u0161anju? Pozitivna vrednost se mo\u017ee povezati sa \u0161efovim pona\u0161anjem (kao u prethodnom pitanju) ili sa pona\u0161anjem osobe koja se nervira. Mogu\u0107i refrejming bi tada bio: \u201eZar nije dobro to \u0161to znate sopstvene granice i niste spremni da dopustite da ih neko povre\u0111uje\u2026 \u201d.<\/p>\n\n\n\n
Mogli bismo re\u0107i da, na neki na\u010din, refrejming suo\u010dava klijenta sa onim \u0161to psihoanaliti\u010dari zovu \u201esekundarna dobit\u201d, izvesna korist koju osoba dobija od pona\u0161anja koje joj smeta. \u010cesto \u010dujemo kada ljudi, govore\u0107i o nekoj nevolji koja ih je zadesila, ili o nekom gubitku, te\u0161e sebe re\u010denicom \u201eko zna za\u0161to je to dobro\u201d\u2026 kao da naslu\u0107uju da iza gubitka ili nekog negativnog ishoda mo\u017ee do\u0107i do toga da ih ta situacija pokrene na neku promenu. Setimo se onoga \u0161to smo govorili o bolu i odricanju koje razvoj nosi sa sobom. Ne\u010dega se moramo odre\u0107i da bi smo dobili ne\u0161to drugo. Optimalno razo\u010darenje u roditeljske figure donosi nam sazrevanje i separaciju\u2026 Sve \u0161to se dobija ne\u0161to ko\u0161ta. Da li \u0107emo se fokusirati na ono \u0161to dobijamo ili na ono \u010dime to moramo da platimo? To je pravo pitanje za reframing.<\/p>\n\n\n\n
Deo iz knjige: Sposobnost za ljubav<\/p>\n\n\n\n
Autor: Neboj\u0161a Jovanovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"featured_media":772,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-770","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/770","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/772"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=770"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=770"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}