Valjalo bi precizno definisati razliku izme\u0111u zdravog i nezdravog besa, odnosno ljutnje. Zdrav bes mo\u017eemo definisati kao neutralizovanu agresivnu energiju, kao uznemirenost povo dom postupaka i situacija koje procenjujemo kao nefer. Osoba koja ose\u0107a zdravu ljutnju ne podle\u017ee mehanizmu splitinga, niti gubi celovitost objekta ili do\u017eivljaja. Nezdrav bes, s druge strane, podrazumeva prodor neneutralizovane energije, gubitak celovitosti objekta i\/ili do\u017eivljaja i, shodno tome, acting out koji se \u010desto manifestuje kao nekontrolisano pona\u0161anje. Zdrav bes je mogu\u0107e svojevoljno sti\u0161ati u situacijama u kojima nije povoljno reagovati besno. Nezdrav bes, me\u0111utim, nije mogu\u0107e sakriti. Ma koliko se pojedinac trudio da ga sakrije, nezdrav bes \u0107e biti vidljiv, makar i samo u vidu fiziolo\u0161kih promena koje prate javljanje neneutralizovane agresivnosti (crvenilo u licu, povi\u0161en krvni pritisak, su\u017eenje usta, izlu\u010divanje adrenalina koji priprema telo na opasnost). Ova razlika je veoma bitna za razumevanje \u010dinjenice da suzbijanje besa nije korisno. Pojedini ljudi koji ose\u0107aju jak nezdrav bes poku\u0161avaju da ga suzbiju ili prikriju. U psihologiji ih popularno zovemo \u201eguta\u010di besa\u201d. Cena zadr\u017eavanje nezdravog besa u sebi je velika. Drajden i Gordon opisuju razloge za to. \u0160to vi\u0161e pojedinac poku\u0161ava da potisne nezdrav bes, to su ve\u0107i izgledi da \u0107e, nakon nekog vremena, izgubiti kontrolu i do\u017eiveti \u201eacting out\u201d. Nezdrav bes nije mogu\u0107e suzbiti. \u010cak iako pojedincu po\u0111e za rukom da ga sakrije od drugih ljudi, veoma lako se mo\u017ee negativno odraziti na njegovo psihofizi\u010dko funkcionisanje. Bes koji se dugo ose\u0107a, a ne ispoljava niti obra\u0111uje, mo\u017ee dovesti do \u010dira na \u017eelucu, visokog krvnog pritiska, migrena i drugih psihosomatskih smetnji (Dryden & Gordon, 1990).<\/p>\n\n\n\n
S druge strane, otvoreno ispoljavanje nezdravog besa, \u010dak u sigurnim, bezbednim situacijama, ne\u0107e biti od dugoro\u010dne koristi. Drajden i Gordon (Dryden & Gordon, 1990) opisuju tehni ke kojima se slu\u017ee japanski rukovodioci u velikim korporacijama, a koje su sli\u010dne tehnikama pojedinih pravaca telesnih terapija. Naime, uverenje koje opravdava otvoreno ispoljavanje besa u bezbednim situacijama ka\u017ee da je bolje bes nekako isprazniti, nego ga zadr\u017eavati u sebi. Iz tih razloga su direktori velikih kompanija, koji \u010desto podle\u017eu jakom i dugotrajnom stresu i besu, bili instruisani da, u privatnostisvojih kancelarija, jako udaraju jastuk ili se izvi\u010du, kako bi se oslobodili negativnih ose\u0107anja i bili u sta nju da mirno nastave posao. Me\u0111utim, danas u psihologiji po stoje dokazi koji ka\u017eu da je ovaj na\u010din osloba\u0111anja od besa kratkotra jan i da, s drugestrane, samo poja\u010dava tendenciju da se reaguje besno. Ako osoba ne promeni na\u010din posmatranja i tuma \u010denja sveta oko sebe, ne\u0107e do\u0107i ni do fundamentalne promene ne zdra vog u zdrav bes. Osoba, naime, ne\u0107e nau\u010diti kako da kontinuirano neutrali\u0161e agresivnost i kako da strategije neutralizacije primenjuje u svim situacijama. Jo\u0161 bazi\u010dnije, ukoliko osoba ne razvije sposobnost neutralizacije i sposobnost odr\u017eavanja celovitosti objekata i do\u017eivljaja i u stresnim situacijama, najverovatnije \u0107e \u010desto do \u017eivljavati nezdrav bes, odnosno bivati preplavljena sirovom, neneutralizovanom agresijom.<\/p>\n\n\n\n
Kao \u0161to je re\u010deno, bilo bi korisno napraviti operacionalnu razliku izme\u0111u zdravog i nezdravog besa. Prema postavkama REBT-a, ta razlika obuhvata nekoliko aspekata koji dovode do besa, kao i nekolicinu posledica. Drajden i Bren\u010d su na\u010dinili opercionalne definicije zdravog i nezdravog besa (Dryden &Branch, 2008).<\/p>\n\n\n\n
I zdrav i nezdrav bes su proizvodi istog zaklju\u010dka o odre\u0111enoj situaciji ili postupku. Bes se javlja kada procenimo da je neko (ili mi sami) prekr\u0161io na\u0161a li\u010dna pravila ili kada pomislimo da je na\u0161e samopo\u0161tovanje na neki na\u010din ugro\u017eeno. Nakon zajedni\u010dke inicijalne procene, dolazimo do razlika. Osoba koja ose\u0107a ne zdrav bes \u0107e misliti na iracionalan na\u010din, dok \u0107e osoba koja ose\u0107a zdrav bes misliti na racionalan na\u010din.<\/p>\n\n\n\n
Osoba koja misli iracionalno \u0107e imati neku (ili sve) od slede\u0107ih kognitivnih posledica: precenjiva\u0107e stepen u kom je druga osoba namerno na\u010dinila povredu, vide\u0107e samo negativne sadr\u017eaje u motivima druge osobe, sebe \u0107e sagle davati kao apsolutno ispravnu, a drugu stranu kao apsolutno neis pravnu, ne\u0107e biti u stanju da sagleda perspektivu druge osobe, planira\u0107e osvetu. Osoba koja se dr\u017ei racionalnih uverenja \u0107e imati neke od slede\u0107ih kognitivnih posledica pri do\u017eivljaju zdravog besa: realno \u0107e sagledati nameru druge osobe da po\u010dini nedelo, bi\u0107e u stanju da, pored negativnih aspekata po\u010dinjene situacije, uzme u obzir i celovitiju sliku, razmi\u0161lja u \u0161irem kontekstu o osobi koja je po\u010dinila neku nepravdu, ima\u0107e balansiraniji pogled na svet, i ne\u0107e sebe posmatrati kao apsolutno ispravnu, niti drugog kao apsolutno negativnog, bi\u0107e u stanju da sagleda perspektivu druge osobe i, shodno tome, da kritikuje postupak, umesto da proklinje osobu koja joj je u\u010dinila ne\u0161to na\u017eao i, naposletku, ne\u0107e planirati nikakvu osvetu. Osim kognitivnih posledica, uvi\u0111amo da postoje i posledice u pona\u0161anju izme\u0111u pojedinaca koji do\u017eivljavaju zdrav bes i misle racionalno i onih do\u017eivljavaju nezdrav bes, jer misle iracionalno. Bihejvioralne posledice iracionalnog mi\u0161ljenja i do\u017eivljenog nezdravog besa su: fizi\u010dki, verbalni ili pasivno-agresivni napad, kori\u0161\u0107enje mehanizma pomeranja kako bi se napalo drugo bi\u0107e ili objekat, agresivno povla\u010denje, ogovaranje ili vrbovanje drugih protiv osobe za koju pojedinac veruje da mu je u\u010dinila ne\u0161to na\u017eao. Sa druge strane, posledice u pona\u0161anje osobe koja misli racionalno i ose\u0107a zdrav bes su: asertivno izra\u017eavanje negodovanja povodom dela ili postupka koji je procenjen kao nefer i tra\u017eenje (ali bez apsolutisti\u010dkog zahtevanja) da se nefer aspekti odre\u0111enih postupaka ili situacija poprave ili promene. Jedno od mnogih istra\u017eivanja o nezdravom besu ka\u017ee da su preterana anksioznost, izbegavanje problema, tendencija ka katastrofi ziranju i perfekcionizam, dobri pokazatelji da \u0107e osoba biti sklona do\u017eivljavanju nezdravog besa i kognitivnih i bihejvioralnih posledica od nezdravog besa (Zwemer, Weare, Deff enbacher & Jerry, 1984). Dakle, nezdrav bes mo\u017ee nastati kao posledica drugih nere\u0161enih psiholo\u0161kih pro blema. U ovom slu \u010daju, svi indikatori koji navode osobu da iracionalno procenjuje i reaguje nezdravim besom povezani su sa narcisti\u010dkim te\u017enjama. Mo\u017eemo re\u0107i da nerealna ideja o sopstvenoj svemo\u0107i, ideja da je osoba zaslu\u017eila samo najbolje i da ne mo\u017ee da toleri\u0161e ni\u0161ta manje od toga, predstavljaju elemente prili\u010dne egocentri\u010dnosti, te nemogu\u0107nosti odr\u017eavanja celovitosti do\u017eivljaja. Osobe sa ve\u0107om dozom narcizma imaju problem sa neutralizacijom agresivne energije. Naime, bes je jedan od njihovih centralnih problema. Kada se na to dodaju prate\u0107i elementi narcisti\u010dkih zahteva koji se odnose na li\u010dno savr\u0161enstvo i fantazije o svemo\u0107i, uvi\u0111amo kako deficit u spo sobnosti (nemogu\u0107nost neutralizacije, nestabilan celovit objekat i do\u017eivljaj) dovode do iskrivljenog mi\u0161ljenja i nezdravih emocija.<\/p>\n\n\n\n
Naj\u010de\u0161\u0107e racionalizacije ljudi koji reaguju nezdravim besom<\/strong><\/p>\n\n\n\n Rajli i \u0160op\u0161ir (Reilly & Shopshire, 2002) navode naj\u010de\u0161\u0107e mitove o besu koji, zapravo, predstavljaju naj\u010de\u0161\u0107a opravdanja ljudi koji \u010desto reaguju nezdravim besom. Naime, ljudi koji imaju problem s neneutralizovanom agresivnom energijom \u010desto tra\u017ee opravdanja i poku\u0161avaju da sebi i drugima racionalizuju razloge iz kojih su se poneli agresivno. Naj\u010de\u0161\u0107i mitovi o besu ka\u017eu da je bes nasledan i ne mo\u017ee se kontrolisati \u2013 neki ljudi \u0107e re\u0107i da su nasledili besan na\u010din reagovanja od roditelja i da oni ne mogu ni\u0161ta da urade po tom pitanju. Istra\u017eivanja to ne potvr\u0111uju. Postoje plemena \u010diji pripadnici uop\u0161te ne pokazuju bes. To dovodi u pitanje \u010dak i ideju da je bes univerzalna reakcija. Ve\u0107ina istra\u017eivanja smatra da je bes nau\u010deno pona\u0161anje. Dakle, mogu\u0107e je da je pojedinac kopirao roditelje kada je bio dete i da je nau\u010dio da ispoljava nezdrav bes, kao i da takvo pona\u0161anje donosi izvesne koristi. Me\u0111utim, sve \u0161to je nau\u010deno mo\u017ee se i promeniti i time se mo\u017ee upravljati. Bes je emocija kojom se mo\u017ee upravljati. Drugi mit ka\u017ee da bes automatski vodi agresivnom pona\u0161a nju, \u0161to je apsolutno neta\u010dno, jer postoji kvalitativna razlika izme \u0111u zdravog i nezdravog besa. Zdrav bes podrazumeva da vam se neki doga\u0111aji ili pona\u0161anje nekih ljudi ne dopadaju, da neko kr\u0161i va\u0161a pravila i vi \u017eelite da taj neko prestane to da radi. Tada, ako ose\u0107ate zdrav bes, u\u010dini\u0107ete sve \u0161to je u va\u0161oj mo\u0107i da promenite situaciju ili odete iz nje. Ose\u0107a\u0107ete zdravu uznemirenost i, sa pravom, re\u0107i da vas ne\u0161to veoma ljuti. Ipak, ne\u0107ete ispoljiti agresiju, niti \u0107ete razmi\u0161ljati o njoj. Nezdrav bes, tako\u0111e, ne mora da dovede do agresivnog pona\u0161anja, ali gotovo po pravilu vodi do razmi\u0161ljanja o agresivnom pona\u0161anju. Nezdravo besna osoba se ne fokusira na na\u010dine re\u0161avanje problema, ve\u0107 na opsesivno razmi\u0161ljanje o tome kako \u0107e povrediti, uniziti ili se osvetiti osobi koju smatra izvorom svog besa, ili \u0107e aktivno mrzeti situaciju koju smatra izvorom svog besa. Dakle, razlika izme\u0111u zdravog i nezdravog besa je kvalitativna, a ne kvantitativna. Zdrav bes vodi druga\u010dijem na\u010dinu mi\u0161ljenja i druga\u010dijim tendencijama za akciju od nezdravog. Tre\u0107i mit ka\u017ee da ljudi moraju biti agresivni da bi dobili ono \u0161to \u017eele. Ta\u010dno je da ukoliko ne tra\u017eimo to \u0161to \u017eelimo, \u010desto nam se ne\u0107e ponuditi samo od sebe. Ali, tra\u017eenje ne mora da bude agresivno i ne moramo zastra\u0161ivanjem drugih sticati li\u010dnu korist. Mo\u017eemo dobiti ono \u0161to \u017eelimo na mnogo efikasniji na\u010din ukoliko odlu\u010dno, asertivno to i tra\u017eimo. Na taj na\u010din izbegavamo mnoge posledice koje agresivno pona\u0161anje donosi, a ipak dolazimo do \u017eeljenog cilja.<\/p>\n\n\n\n Najzad, \u010detvrti mit se odnosi na ideju da je pra\u017enjenje besa po\u017eeljno. Mnogo godina je vladalo mi\u0161ljenje da je pra\u017enjenje besa korisno (na primer \u2013 preporu\u010divano je besnim osobama da se izvri\u0161te u sobi ili da udaraju jastuk, kako bi se oslobodile negativne emocije). Dana\u0161nja istra\u017eivanja ne podr\u017eavaju tu tezu. Naprotiv, dana\u0161nja istra\u017eivanja su utvrdila da \u201epra\u017enjenje\u201d besa dovodi do jo\u0161 ve\u0107eg besa i u\u010dvr\u0161\u0107uje agresivno pona\u0161anje (Reilly & Shopshire, 2002, Dryden, & Gordon, 1990). Ljudi koji imaju problem s neutralizacijom, te \u010destim ispoljavanjem agresivnog pona\u0161anja, uglavnom veruju u neki od gore navedenih mitova. Iz tog razloga je veoma va\u017eno podu\u010diti ih o razlikama izme\u0111u zdravog i nezdravog besa. Me\u0111utim, samo saznanje o razlikama mo\u017eemo videti isklju\u010divo kao prvi korak procesa neutralizovanja energije. Nakon toga se prelazi na kognitivno restruktuiranje, odnosno bazi\u010dnu promenu ira cionalnih uverenja koja podr\u017eavaju nezdrav bes i u\u010denje tehnika za kontrolu besa.<\/p>\n\n\n\n Iz knjge \u201eSposobnost za ljubav i rad\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n Neboj\u0161a Jovanovi\u0107 <\/strong><\/p>\n","protected":false},"featured_media":763,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-762","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/762","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/763"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=762"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=762"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}