U fali\u010dkom stadijumu (fali\u010dko\/uretralna-narcisti\u010dka od 3-4 god. i genitalna\/edipalna do 5-6 godina) osnovna erogena zona, zona na koju su fokusirana zadovoljenja deteta, je penis. (kod devoj\u010dica klitoris). Zapravo, prema Frojdu (1905), i de\u010daci i devoj\u010dice se pitaju za\u0161to postoje razlike u anatomiji polnih organa, \u201eza\u0161to devoj\u010dice nemaju \u201epi\u0161u\u201c\u2026da li su im \u201eodsekli taj deo tela\u201c\u2026 ). Deca, u tom periodu, postaju posebno zainteresovana za igranje sa svojim genitalijama.<\/p>\n\n\n\n
Najva\u017enija psiholo\u0161ka tema tog perioda je seksualna identifikacija i pitanja \u201emoralnosti\u201c povezane sa seksualnim potrebama (stid, krivica zbog \u201elo\u0161ih\u201c \u017eelja\u2026). Dete utvr\u0111uje \u0161ta to zna\u010di biti de\u010dak ili devoj\u010dica. Razvijaju se seksualna ose\u0107anja prema roditelju suprotnog pola (To je Frojd nazivao Edipov\/Elektra kompleks) ali, po\u0161to su ta ose\u0107anja socijalno neprihvatljiva, dete ulazi u konflikt izme\u0111u svojih \u017eelja i normi sredine. Ono ose\u0107a rivalstvo i izvesno neprijateljstvo prema roditelju istog pola. De\u010daci do\u017eivljavaju kastracioni strah (strah da \u0107e ih otac kazniti kastracijom, \u201eodse\u0107i im pi\u0161u\u201c zbog nedozvoljenih \u017eelja prema majci) a devoj\u010dice \u201ezavist za penisom\u201c (zavide de\u010dacima \u0161to imaju taj \u201ecenjeni\u201c organ, simbol mo\u0107i kojega su one li\u0161ene). Konflikt se razre\u0161ava identifikacijom sa roditeljem istog pola i usmeravanjem seksualnosti na vr\u0161njake.<\/p>\n\n\n\n
Iz ugla posmatranja de\u010daka, potreba da se poseduje majka nailazi na barem dve prepreke: s jedne strane, njena pona\u0161anja, koja deca (ponekad sa pravom) do\u017eivljavaju kao njeno zavo\u0111enje, imaju posve izvestan ishod, koji tretiraju kao maj\u010dinu \u201eprevaru\u201c. (Majka mu pru\u017ea pa\u0163nju, ponekad ose\u0107a da je njen \u201emali princ\u201c, centar sveta\u2026ali, ipak je, kao \u017eena, usmerena ka ocu\u2026iz takvih do\u017eivljaja razvija se stav o \u017eenama koji, kao ishod edipalnih \u201edrama\u201c, razvijaju i odr\u017eavaju, svesno ili nesvesno, mnogi mu\u0161karci i u odraslom dobu: \u201eEh, kakve su te \u017eene, nikada im ne mo\u017ee\u0161 verovati\u2026mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 dobar prema njima, da ih voli\u0161, da izgleda kao da one vole tebe, a onda se pojavi neki \u201ekuronja\u201c i one polude za njim\u2026\u201c. Jedan od najve\u0107ih mu\u0161kih strahova, i izvor ljubomore, je strah da \u0107e \u017eena sa kojom su nai\u0107i na nekoga sa ve\u0107im polnim organom, na nekog \u201ekuratog tatu\u201c, i izdati ga. U narodu postoji izraz \u201eVeselko\u201c za mu\u0161karce koji su \u201edobri\u201c, udovoljavaju \u017eenama, ali su osu\u0111eni na to da budu samo zabavlja\u010di, a ne i pravi seksualni partneri. Originalno, izraz \u201eVeselko\u201c se odnosio na konja koji se izvodi pred kobilu da je zabavlja i seksualno nadra\u017ei, pre nego \u0161to se dovede pastuv koji treba da je oplodi). S druge pak, otac deluje kao nepremostiva prepreka, koja \u0107e biti utoliko opasnija ukoliko dete svoju frustraciju, i posledi\u010dnu agresiju, projektuje na predstavu oca (\u201eJa sam agresivan prema njemu, mrzim tog rivala\u2026onda i on prema meni ose\u0107a isto, a ja\u010di je i opasniji\u2026\u201c) Ovde \u0107e biti intenzivirana ona vrsta nelagode koju smo na drugom mestu opisali kao ambivalanciju (i prema ocu i prema majci se razvijaju intenzivnije ambivalentna ose\u0107anja, vole se i mrze u ovoj situaciji konflikta).<\/p>\n\n\n\n
Od \u010dega \u0107e zavisiti kako \u0107e se dete na ovoj razvojnoj fazi nositi sa frustracijom?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Isti mehanizmi koje smo prethodno opisali deluju na ovom razvojnom stadijumu, iako su mnogo slo\u017eeniji, odnosno i kvantitativno izra\u0163eniji. Ukoliko je dete intenzivno bilo fiksirano na maj\u010dinu reprezentaciju, (\u201eprevi\u0161e vezano za majku\u201c\u2026odnosno kada kapaciteti za toleranciju frustracije poreklom iz oralne faze nisu bili razvijeni koliko je potrebno, dete se nije odvojilo, osamostalilo u skladu sa svojim uzrastom), dete do\u017eivljava maj\u010din lik kao ne\u0161to od \u010dega se te\u0161ko, ako ikako mo\u017ee odvojiti. Pomeranje libidinih investicija sa maj\u010dinog objekta \u0107e svakako biti utoliko te\u017ee, ukoliko je zaposednu\u0107e intenzivnije. Na ovom mestu ne mo\u017eemo ulaziti u raspravu u vezi etiolo\u0161koh uzroka ovakvih jakih zaposednu\u0107a maj\u010dinskog objekta, odnosno diskusije udela konstitucije ili maj\u010dinog zavo\u0111enja. Tek, napu\u0161tanje maj\u010dinog obejkta, u ekstremnim slu\u010dajevima, mo\u017ee biti gotovo nemogu\u0107e. U odraslom dobu, osoba ne mo\u017ee podneti da bude \u201eostavljena\u201c. Valja napomenuti da u ovoj razvojnoj fazi, koja mo\u017ee nalikovati \u010distim oralnim separacionim anksioznostima, postoji jedan zna\u010dajan kvalitativan momenat koji ga odre\u0111uje kao edipalan: partner se ne mo\u017ee pustiti da ode drugome (ne samo da ode, kao \u0161to je to strah deteta u oralnoj fazi, ve\u0107 da ode rivalu -drugome). Ponovo, sagledi\u0161ta mu\u0161kog deteta, otac postaje rival u onoj meri u kojoj je, mogli bismo re\u0107i, majka po\u017eeljna i nezaobilazna. Odvijanje procesa identifikacije sa ocem, \u0161to je zadatak koji detetu predstoji, zavisi\u0107e opet od onih kapaciteta za toleranciju frustracije koji su se trebali razviti u prethodnim fazama. Pomenuli smo da, u analnoj fazi, dete mora da ovlada frustracijom koju nosi nu\u017eda da se povinuje volji odraslih i njihovog autriteta, (da razvije dobru volju, saradljivost) onoj volji koja bi ih primorala da se pokore treningu na \u010disto\u0107u. Neretko, u iskustvu se pokazuje da se mogu o\u010dekivati dva ishoda: dete \u0107e ostati \u201epobunjenik\u201c celog \u017eiviota, sa svom frustracijama koje ova uloga sa sobom nosi, ili \u0107e se, kao druga krajnost, bunt ranog detinjstva transformisati u apsolutno pokoravanje svakom autoritetu (iz koga \u010desto mo\u017ee postojati pasivni agresivni i direktnim opa\u017eanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu).<\/p>\n\n\n\n Identifikacija sa ocem, kojeg de\u010dak do\u017eivljava kao velikog i mo\u0107nog, omogu\u0107ava de\u010dakuda prevazi\u0111e ose\u0107aj inferiornosti (ose\u0107a oca kao za\u0161titnika, ponosi se ocem i \u017eeli da \u201ebude kao tata kad poraste\u201c- ali ne da sada bude tata umesto tate i da poseduje majku) i njegova erotska ose\u0107anja se usmeravaju na devoj\u010dice. Nedostatak oca, njegova nedostupnost ili nesposobnost da razume i podr\u017ei izvesne idealizacije deteta (\u201emoj tata je najja\u010di na svetu, on mo\u017ee da\u2026\u201c, \u010desto \u010dujemo de\u010dake kako se ponosno hvale svojim o\u010devima, ose\u0107aju\u0107i da je mo\u0107 oca i njihova mo\u0107) mogu biti sna\u017eni izvori frustracije u ovom periodu razvoja. Ne retko i majke ometaju identifikaciju de\u010daka sa ocem obezvre\u0111uju\u0107i svoje mu\u017eeve na razli\u010dite na\u010dine (\u201eti si nesposoban da zaradi\u0161\u2026nisi mu\u0161ko\u2026\u201c) \u0161alju\u0107i de\u010daku poruku \u201enemoj da bude\u0161 kao tata\u2026vidi\u0161 kakav je, ja ga ne volim\u2026budi druga\u010diji, kao moja slika idealnog mu\u0161karca\u2026ili kao ja- e da sam ja mu\u0161ko, bila bih bolji mu\u0161karac od svih ovih\u2026\u201c. Nedostatak adekvatnog uzora za identifikaciju je velika frustracija za de\u010dake (\u0161to je u svremenom svetu \u201ebez oca\u201c, jer mu\u0161karci se sve manje bave odgojem dece, \u010desta pojava. Kod nas postoji izreka da je \u201eotac-kolac\u201c) i prepreka u prevazila\u017eenju edipovog kompleksa. Naj\u010de\u0161\u0107e poku\u0161avaju da je prevazi\u0111u identifikacijom sa nekim drugim uzorima, medijskim zvezdama, superherojima, \u201ebajama\u201c iz kom\u0161iluka\u2026\u0161to u adolescenciji mogu biti izvori opasnih identifikacija i voditi delikventnom pona\u0161anju. Netolerancija na frustraciju potrebe za uzorom za identifikaciju mo\u017ee, u odraslom dobu, kao poku\u0161aj kompenzacije nedostatka, dovesti do nesposobnosti osobe da toleri\u0161e bilo kakvo naru\u0161avanje idealizovane slike neke \u201evelike li\u010dnosti\u201c koju je odabrala kao model (ili neke institucije, fudbalskog kluba, politi\u010dkog lidera, gurua\u2026) ili do nedostatka polnog identiteta i do svesnog odsustva sigurnosti u sopstvenu mu\u0161kost, do odsustva hrabrosti. Identifikacija sa ocem, ili drugom mu\u0161kom figurom koja odgaja dete, pru\u017ea osnovu za neke kapacitete potrebne za prevazila\u017eenje konflikata edipalne faze.<\/p>\n\n\n\n Autor: Neboj\u0161a Jovanovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n Magistar psihologije, psihoterapeut, savetnik i lifecoach<\/strong><\/p>\n","protected":false},"featured_media":759,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-758","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/758","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/759"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=758"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=758"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}