{"id":507,"date":"2022-10-17T08:29:41","date_gmt":"2022-10-17T08:29:41","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=507"},"modified":"2022-10-17T08:31:38","modified_gmt":"2022-10-17T08:31:38","slug":"tolerancija-na-ambivalenciju-usmerivac-psihe-i-sposobnost-za-ljubav%ef%bf%bc","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/koristan_sadr_aj\/tolerancija-na-ambivalenciju-usmerivac-psihe-i-sposobnost-za-ljubav%ef%bf%bc\/","title":{"rendered":"Tolerancija na ambivalenciju-usmeriva\u010d psihe \u2013 i sposobnost za ljubav"},"content":{"rendered":"\n

Podsetimo se \u2013 osnovna dilema ambivelncije je: \u017eiveti na svoj ili na tu\u0111 ra\u010dun. Ili, drugim re\u010dima, odabrati put separacije i individuacije ili put simbioze i parazitiranja.<\/strong> Prevazila\u017eenje ambivalencije daje smer psihi (zato toleranciju na ambivalenciju i zovemo \u201cusmeriva\u010d psihe\u201d). U sukobu izme\u0111u libida i agresije, pozitivnih i negativnih emocija prema istom objektu, osoba je rastrzana izme\u0111u opre\u010dnih impulsa. U\u010de\u0107i da toleri\u0161e tu rastrzanost, bez kori\u0161\u0107enja skupih odbrambenih mehanizama koji su iskrivljivanje stvarnosti, \u010dovek dolazi do mogu\u0107nosti da \u201eprelomi\u201c, da razre\u0161i ambivalenciju i opredeli se, donese odluku, uprkos postojanju \u201edruge strane medalje\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Kada smo govorili o odbrambenim mehnizmima vezanim za ambivalenciju naveli smo one koji bazi\u010dno po\u010divaju na splitingu (cepanju) i projekciji, one koji se zasnivaju na potiskivanju, i dva mehanizma koji se ne navode u literaturi, ali ih \u010desto sre\u0107emo u praksi: mehanizam povr\u0161nosti i mehanizam \u201enerazmi\u0161ljanja\u201c. Podsetimo se tih mehanizama ukratko, da bismo razjasnili uticaj njihovog kori\u0161\u0107enja na sposobnost za zrelu ljubav:<\/p>\n\n\n\n

Mehanizmi koji po\u010divaju na cepanju i projekciji \u2013 <\/strong>kod ovih mehanizama, zapravo, nema tolerancije na ambivalenciju jer nema do\u017eivljaja celovitosti objekta. Objekt se cepa na \u201edobar\u201c i \u201elo\u0161\u201c, i tako se izbegava sukob opre\u010dnih emocija prema istoj osobi. U te mehanizme spadaju:<\/p>\n\n\n\n

\u2013<\/em>Mehanizam \u201edva u jedan\u201c<\/strong>-u isto vreme, u istoj aktivnosti, opre\u010dna ose\u0107anja prema istom objektu (osobi, aktivnosti) koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije koflikta: radim, ali tako da poni\u0161tim ono \u0161to radim. Zagrlim nekoga tako \u010dvrsto da ga ugu\u0161im. Ovaj mehanizam ukazuje na nedostatak celovitosti objekta, jer nema indikacije konflikta, sukoba opre\u010dnih emocija. Tek sa do\u017eivljajem celovitosti objekta postoji svesnost da imamo opre\u010dne emocije prema istoj osobi. U ljubavnom odnosu osobe sa ovakvom odbranom i ne prime\u0107uju da povre\u0111uju one koje vole. <\/strong>Ne postoji svesnost da ima agresije u na\u010dinu ispoljavanja ljubavi. Nema ose\u0107anja krivice. U bla\u017eem obliku mo\u017eemo videti taj mehanizam, na primer, kada neko tepa bebi i izra\u017eava ljubav, a u isto vreme ste\u017ee zube (mada tu ve\u0107 postoji potisivanje agresije), ili kada vas neko u\u0161tine da zaboli, a \u017eeli da vam poka\u017ee kako misli da ste \u201eslatki\u201c. Odrasle osobe sa ovim mehanizmom \u0107e se \u010duditi ako im partner uka\u017ee da u njegovoj ljubavi ima agresivnosti i, uglavnom, optu\u017eiti partnera da \u201eizmi\u0161lja\u201c ili da ne razume njegove emocije. Ukazivanje na ovaj mehanizam \u201eudara u zid\u201c \u2013 nailazi na odgovor da to nije ta\u010dno.<\/p>\n\n\n\n

\u2013Temporalni spliting (cepanje u vremenu) <\/strong>\u2013 suprotna ose\u0107anja su podeljena u vremenu: \u201cjedan dan volim, drugi dan mrzim, jedan dan radim, drugi dan zabu\u0161avam ili pokvarim to \u0161to sam uradio\u201d. Ovaj mehanizam je ne\u0161to zreliji. Postoji do\u017eivljaj konflikta izme\u0111u opre\u010dnih emocija, ali se on izbegava cepanjem u vremenu. U ljubavnom \u017eivotu su to partneri sa kojima nikada ne znate \u201ena koju nogu su ustali\u201c, da li je danas dan kada vas vole ili dan kada vas mrze. \u010cesto partneri ovakvih osoba prime\u0107uju neke pravilnosti u njihovoj smeni emocija. Oni kao da \u201emoraju da mrze da bi mogli da vole\u201c. Obi\u010dno, nakon nekoliko dana idile, dolazi nekoliko dana mr\u017enje. Do\u017eivljaj druge strane je hroni\u010dna napetost oko toga kada \u0107e do\u0107i do smene emocija: \u201eUvek mi, nakon perioda kada smo u idili\u010dnom odnosu, zabode no\u017e u le\u0111a\u2026kao da sve zaboravi i poludi zbog neke sitnice\u2026i ja ostajem u \u010dudu zbog te nagle promene ni zbog \u010dega. Prosto se pla\u0161im dobrih dana, jer znam da posle njih dolazi u\u017eas. \u0160to nam je bilo lep\u0161e u dobrim danima, bude u\u017easnije u lo\u0161im danima. Sve je nekako crno belo\u2026kao da sam an\u0111eo u jednom periodu, a \u0111avo u drugom\u2026\u201c<\/em>, opisuje jedan klijent odnos sa svojom suprugom. Deca ovakvih roditelja na sli\u010dan na\u010din opisuju svoje iskustvo: \u201eume da bude divna, a ume da bude odvratna\u2026nikad ne zna\u0161 kakva \u0107e da bude. Ne znam kako da se pona\u0161am. Stalno sam u nekom strahu da ne\u0161to ne pogre\u0161im, a ne znam \u0161ta\u2026kao da to ne zavisi od mene, ve\u0107 od ne\u010dega u njoj \u0161to se samo preokrene. Stalno sam napet koja ona \u0107e se pojaviti\u2026\u201c.<\/em> U zrelijoj varijanti, ovaj mehanizam cepanja u vremenu se mo\u017ee produ\u017eiti na razvojne periode deteta. Kada je dete malo i zavisno, majka je veoma tolerantna i ne\u017ena, ali, ulaskom deteta u tinejd\u017eerski period, kada po\u010dinje separacija, odnos se drasti\u010dno menja. Majka kao da postaje druga osoba. Zapravo, kada je dete malo, majka koristi mehanizam pomeranja agresije sa deteta na neku drugu osobu (naj\u010de\u0161\u0107e na supruga, ili svekrvu). Sa ula\u017eenjem u tinejd\u017eerski uzrast i dete koje se odvaja i nije vi\u0161e pod punom maj\u010dinom za\u0161titom i kontrolom postaje \u201esli\u010dno ocu\u201c ili \u201enjegovima\u201c, postaje \u201epljunuti otac\u201c ili \u201ebaba\/deda\u201c\u2026i kre\u0107e temporalni spliting, oscilacije ose\u0107anja prema detetu. I kod kori\u0161\u0107enja ovog mehanizma suo\u010davanje ne daje rezultate. Partneri ili deca se \u010desto \u017eale na do\u017eivljaj da je to kao da pri\u010date zidu, da nema sposobnosti uvi\u0111anja. Naprotiv, onaj koji suo\u010dava postaje kriv, postaje progonitelj. Ako vi\u0161e \u010dlanova porodice suo\u010di osobu sa takvim pona\u0161anjem, onda su \u201esvi protiv nje\u201c, udru\u017eili su se u zaveri, priklonili jednoj strani\u2026deca su \u201ezavedena\u201c od partnera, pa zato govore takve stvari.<\/p>\n\n\n\n

\u2013\u201eDefanzivni spliting\u201c <\/strong>\u2013 projekcija jedne strane ambivalencije na tre\u0107u osobu. Osoba se od ambivalencije prema nekom svom va\u017enom objektu brani tako \u0161to jednu stranu ambivalentnih emocija projektuje \u2013 pomera na tre\u0107u osobu. Kod ovakvog na\u010dina odbrane od ambivalencije, u ljubavnim odnosima, ni jedna osoba ne dobija realna ose\u0107anja, ono \u0161to zaslu\u017euje. Ako se pomeraju pozitivna ose\u0107anja, partner dobija ono najgore, a pozitivne emocije koje su deo ambivalencije prema njemu dobije neko drugi. Ako se pomeraju negativna, onda osoba koja je predmet ambivalencije dobija nerealno pozitivne emocije, a njegove \u201egrehe\u201c (mane) ispa\u0161ta neko drugi na kojega su pomerene. \u010cesto u bra\u010dnim odnosima ili du\u017eim vezama \u010dujemo izjave kao \u0161to su: \u201eSad si sa majkom dobar, ona ti je super, a sve negativno \u0161to ose\u0107a\u0161 prema njoj si usmerio na mene\u2026ja ispa\u0161tam njene grehe\u2026\u201c<\/em>, ili \u201eod kada mu je umrla majka, mnogo je bolji prema meni\u2026kao da kad je sa njom dobar, ja ne valjam, a kada je samnom dobar, ona ne valja\u2026\u201c.<\/em> Ovaka na\u010din odno\u0161enja sa ambivalencijom tako\u0111e onemogu\u0107ava sposobnost za zrelu ljubav, kao i svi odbrambeni mehanizmi koji se baziraju na primitivnim mehanizmima odbrane (splitingu i projekciji). \u010cesto se javlja u kombinaciji sa cepanjem u vremenu, ali se tada cepanje odvija u du\u017eim vremenskim intervalima \u2013 fazama kada je objekt dobar (a neko drugi lo\u0161 umesto njega) koje smenjuju faze kada je objekt lo\u0161, a neko drugi dobar umesto njega. Defanzivni spliting je zreliji od temporalnog splitinga, stvara manje svakodnevnog haosa i ne dovodi do tako \u010destih smena ambivalentnih emocija u ljubavnim odnosima, ali tako\u0111e \u010dini odnose nerealnima.<\/p>\n\n\n\n

Mehanizmi koji po\u010divaju na potiskivanju<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zreliji mehanizmi odbrane kojima se poku\u0161ava razre\u0161iti<\/strong> konflikt ambivalencije sastoje se od potiskivanja jedne komponente polarnosti i reaktivnog poja\u010davanja druge komponente. <\/strong>Kada se potiskujunegativne emocije, to se \u010desto ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe. <\/strong>U ljubavnim odnosima takvi partneri umeju da budu bri\u017eni dave\u017ei, da ugu\u0161e pa\u017enjom i brigom (\u0161to ukazuje na potisnutu negativnu stranu ambivalencije). Kao roditelji, tako\u0111e, umeju da budu toliko po\u017ertvovani i uslu\u017eni, da onemogu\u0107avaju odvajanje dece i \u010dine da se deca ose\u0107aju kao da \u201eodrastaju pod staklenim zvonom\u201d. Ta pojava nam je dobro poznata iz analize opsesivnih osoba. Tako\u0111e se \u010desto mo\u017ee na\u0107i kod dece koja poku\u0161avaju da iza\u0111u na kraj sa intenzivnim \u017eeljama za smr\u0107u roditelja (obi\u010dno majke) od kojih su zavisna i koje vole i pla\u0161e se da ih mogu izgubiti. Kod takve dece su pona\u0161anja ka\u010denja za roditelje i te\u0161ko\u0107e odvajanja<\/strong> od omnipotentno ugro\u017eenog roditelja \u010desto vezana uz reaktivnu brigu za objekt. <\/strong>Kod mehanizama odbrane koji koriste potiskivanje postoji odre\u0111eni stepen razvijenosti tolerancije na ambivlenciju. Osoba koja ih koristi ne cepa do\u017eivljaj drugoga na delove i ima odnos prema celovitom objektu, ali ne uspeva da u punom intenzitetu ostane svesna opre\u010dnih emocija, niti da razre\u0161i ambivalenciju opredeljivanjem, ve\u0107 re\u0161ava problem potiskivanjem jedne strane ambivalentnih emocija i reaktivnim poja\u010davanjem druge strane. Potiskivanje, za razliku od cepanja, ne stvara crno-belu stvarnost. Objekt ostaje ceo, samo je jedna od njegovih \u201eboja\u201d nagla\u0161enija, a drugoj je umanjen intenzitet.<\/p>\n\n\n\n

Kod potiskivanja pozitivne strane i reaktivnog isticanja negativne osoba ostaje vezana za partnera, ali joj je te\u0161ko da prihvati njegove pozitivne osobine: \u201eVolim ga, ali je on te\u0161ka osoba, nezadovoljna sam u vezi sa njim\u2026jer me stalno ignori\u0161e i ni\u0161ta ne daje\u2026\u201d<\/em>. Vrlo \u010desto ovaj mehanizam koriste osobe koje ose\u0107aju zavisnost u odnosu na partnera, ali im je te\u0161ko da priznaju sopstvenu zavisnost. \u0160to su vi\u0161e zavisne, sve su agrsivnije prema partneru, on im sve vi\u0161e ne valja, i kre\u0107u u obezvre\u0111ivanje svega \u0161to partner \u010dini, njegovih sposobnosti, doprinosa porodici. Naj\u010de\u0161\u0107e ga sre\u0107emo kod \u017eena koje ne rade, ili nemaju posao kakav \u017eele, a prema partnerima koji su sposobni, uspe\u0161ni i, na izvestan na\u010din, popustljivi (dopu\u0161taju odre\u0111eno devaluiranje, naj\u010de\u0161\u0107e iz ose\u0107anja krivice zbog odsutnosti, ili tretiraju partnerku kao dete: \u201esve \u017eene su detinjaste, zvocave\u2026ra\u010dunam na to.\u201d <\/em>Mehanizam je me\u0161avina privr\u017eenosti, zavisnosti, zavisti i agresivnosti, pri \u010demu se agresivnost istura u prvi plan kroz \u010desto napadanje partnera i obezvre\u0111ivanje njegovih sposobnosti, u\u010dinaka i doprinosa. Zavisnost i zavist se potiskuju (osoba ih nije svesna), i to se posti\u017ee uz pomo\u0107 obezvre\u0111ivanja partnera, nagla\u0161avanja negativnih i potiskivanja pozitivnih emocija prema njemu. Pishodinamska \u201elogika\u201d je, odprilike, ovakva: \u201eNe mogu da podnesem \u0161to zavisim od partnera i \u0161to je on uspe\u0161niji od mene. Ako ga cenim, onda ose\u0107am nepodno\u0161ljivu ambivalenciju izme\u0111u po\u0161tovanja, zahvalnosti i zavisti, izme\u0107u zavisnosti, vezanosti i straha da me ne ostavi\u2026Lak\u0161e mi je kad potisnem pozitivna ose\u0107anja (ali ona i dalje rade iz mog nesvesnog i odr\u017eavaju moju vezanost) i naglasim negativna. Onda se ose\u0107am manje zavisnom, on i nije neki, pa mu i ne zavidim\u2026\u201d<\/em>. Naravno, ovo nisu svesne \u201ekalkulacije\u201d, ve\u0107 nesvesno \u201eemotivno ra\u010dunovodstvo i psiholo\u0161ka matematika\u201d. Ovaj mehanizam ne onemogu\u0107ava sposobnost za ljubav, ali u zna\u010dajnoj meri komplikuje ljubavne odnose. Veoma je \u010dest u dana\u0161njim vezama i brakovima. Partneri mogu da odr\u017eavaju du\u017ee i dublje veze, ali uz redovno me\u0111usobno degradiranje. Ne retko \u010dujemo mi\u0161ljenje da je to \u201enormalna pojava u braku\u201d, \u201etakav je bra\u010dni \u017eivot\u2026postaje\u0161 zavistan od nekoga, on ti postaje navika\u2026ali ga, u isto vreme, i obezvre\u0111uje\u0161\u2026<\/em>\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Kada koristimo termin \u201cljubav\u201d ili \u201emr\u017enja\u201c, onda on mo\u017ee da pokriva \u0161iri opseg ose\u0107anja pozitivnog kvaliteta i negativnog kvaliteta. Ljubav uklju\u010duje negu, brigu, zainteresovanost, divljenje, ponos, privr\u017eenost\u2026Tako i termin \u201cmr\u017enja\u201d ne treba posmatrati globalno, ve\u0107 kao jedan kontinuum ose\u0107anja od nedopadanja, nezainteresovanosti, odbojnosti, ljutnje\u2026do mr\u017enje. Slede\u0107i ovaj na\u010din razmi\u0161ljanja, mo\u017eemo govoriti o prethodnicima ili derivatima polarnosti ljubav \u2013 mr\u017enja. Tim derivatima se, kod odraslih osoba, mo\u017ee pripisati koegzistencija ose\u0107anja zavisti i zahvalnosti u relacijama; ili simultana aktivacija \u017eelja da se ceni ili idealizuje neko, sa jedne strane, i da se optu\u017euje ili obezvre\u0111uje sa druge strane. \u010cesta koegzistencija divljenja i straha prema istoj osobi pripada ovde.<\/p>\n\n\n\n

Mehanizam povr\u0161nosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U ljubavnim odnosima ovu strategiju \u010desto koriste adolescenti, i \u201eve\u010diti adolescenti\u201c. Poznata je i kao \u201ePetar Pan\u201c sindrom. To je taktika \u201elepr\u0161avosti\u201c (\u201eleti sa cveta na scvet, kao leptir\u2026\u201c, \u201evetropir\u201c\u2026). Osnova ove taktike u no\u0161enju sa ambivalencijom je da se ne razvijaju veze u tom intenzitetu u kojem bi se razvila i sna\u017enija ambivalencija. U vezama se ostaje dok su one \u201elake\u201c, dok ne po\u010dnu da bilo \u010dime optere\u0107uju. Kada se to desi, onda se prelazi na drugi \u201ecvet\u201c. Ako osoba sa ovim mehanizmom ostane u nekoj du\u017eoj vezi, obi\u010dno ima \u201enekoga sa strane\u201c, ili nekoliko \u201erezervnih\u201c partnera koji zadovoljavaju ono \u0161to ne zadovoljava partner sa kojim su u \u201ezvani\u010dnoj\u201c vezi. Izbegava se ula\u017eenje u konflikte sa partnerom, a nezadovoljstva koja se javljaju u odnosu sa njim re\u0161avaju se tim \u201edopunskim zadovoljenjima\u201c sa strane. \u201eOno \u0161to ne dobijem od nje (ili njega) dobijem na drugoj strani, i sve je u redu\u201c. <\/em>Osobe sa ovim mehanizmom su \u010desto veoma dru\u017eeljubive i ekstrovertne, vole da oko sebe i partnera imaju \u201eveliko dru\u0161tvo\u201c (da retko budu sami) i time \u201erazvodne\u201c svoj odnos, pretvore ga u \u201ezabavljanje u grupi\u201c, \u0161to im omogu\u0107uje da se ne suo\u010de sa ja\u010dim konfliktom ambivalencije. To je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne deli\u0107e. Time se dobija pra\u017enjenje tenzije kroz \u201eveliki broj sitnih rupica\u201c, na vi\u0161e kanala, od kojih ni jedan nema dovoljan zna\u010daj. \u201eOd svega po malo, ni od \u010dega dovoljno\u201c strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost i ne razvija se intenzitet vezanosti koji bi doveo do sna\u017enih emocija ljubavi i mr\u017enje, pa se, tako, izbegava i konflikt ambivalencije.<\/p>\n\n\n\n

Mehanizam nerazmi\u0161ljanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I ovaj mehanizam \u010desto koriste adolescenti, posebno u dana\u0161nje vreme. Nerazmi\u0161ljanje nije isto \u0161to i potiskivanje. Osoba je svesna obe strane svojih ambivalentnih ose\u0107anja ali, kada ona do\u0111u u sukob, problem re\u0161ava tako \u0161to usmeri svoj um na neku tre\u0107u stranu (obi\u010dno je to \u201eblejanje\u201c za kompjuterom, slu\u0161anje muzike, gledanje televizije\u2026)\u2026sa o\u010dekivanjem da \u0107e se \u201estvari nekako re\u0161iti same\u201c. Naj\u010de\u0161\u0107e se taj mehanizam ispoljava u odnosu na obaveze (\u0161kolu, fakultet) tako \u0161to adolescent ne negira va\u017enost i vrednost \u0161kole, prihvata da mu je to potrebno i da \u017eeli uspeh ali, kada treba da radi, ne mo\u017ee da se natera. Onda konflikt re\u0161ava tako \u0161to ne razmi\u0161lja o njemu (o posledicama, lo\u0161im ocenama\u2026). Za razliku od potiskivanja kojim se neki sadr\u017eaji i emocije potiskuju u nesvesno, kod nerazmi\u0161ljanja oni ostaju svesni, ne obezvre\u0111uje se jedna strana (\u201enije mi stalo do toga\u2026\u0161kola je nebitna\u2026\u201c), ne negira se (\u201ene postoji problem\u201c), ve\u0107 se, kada se treba opredeliti, doneti i sprovesti odluku, ne razmi\u0161lja. Um se okupira ne\u010dim tre\u0107im i tako se izbegne neprijatnost konflikta. Obi\u010dno se to izra\u017eava re\u010denicama kao \u0161to su \u201eMa, pusti sada to, ne mogu sada da mislim o tome\u2026\u201c<\/em>, koje se uklju\u010de u situacijama kada ne\u0161to treba sprovesti u delo.<\/p>\n\n\n\n

Sli\u010dne su manifestacije kori\u0161\u0107enja mehanizma nerazmi\u0161ljanja i u ljubavnim odnosima. Osobe sa ovim mehanizmom su u stanju da uvide neke probleme u odnosu, da prepoznaju ili prihvate i svoj doprinos tim problemima. Nisu \u201enedokazane\u201c. Mo\u017ee se dopreti do njih i u stanju su da prepoznaju svoju ambivalenciju, \u201eigrice\u201c koje igraju, manipulacije kojima se koriste\u2026Me\u0111utim, kada uvide treba sprovesti, promeniti ne\u0161to, ulo\u017eiti napor, odre\u0107i se ne\u010dega zarad pobolj\u0161anja situacije i odnosa, oni kao da \u201ezaborave\u201c na sopstvene uvide i ponove isto pona\u0161anje. U tom trenutku ne razmi\u0161ljaju u problemu, ve\u0107 \u201eteraju po starom\u201c jer im je tako lak\u0161e. Ambivalencija se ispoljava kao otpor promenama koje zahtevaju napor. Takve osobe \u201eznaju da bi trebalo da ne\u0161to promene i da bi to bilo dobro\u201c, ali je to naporno i \u201ene mogu da nateraju sebe\u2026\u201c. Uglavnom je osnova kori\u0161\u0107enja tog mehanizma unutra\u0161nji zahtev da \u017eivot i sve u njemu mora da bude udobno i lako. Naj\u010de\u0161\u0107e taj mehanizam razvijaju preza\u0161ti\u0107ena deca oko kojih se roditelji okre\u0107u kao oko centra gravitacije i gu\u0161e ih brigom i zvocanjem. Mo\u017eemo re\u0107i da su to \u201ekorimpirana\u201c deca i adolescenti. Daje im se puni komfor, ali i spre\u010dava odvajanje. Komfor im prija, ali zavisnot i gu\u0161enje ne. Po\u0161to znaju da \u0107e roditelji brinuti o svemu (pa i o njihovim obavezama), mogu da koriste mehanizam nerazmi\u0161ljanja (\u201eneko \u0107e misliti o tome\u2026opomenu\u0107e me na obaveze, izvaditi fleke ako zapne\u2026\u201c<\/em>). Iako im komfor i neodgovornost prijaju, sa jedne strane, ose\u0107aju da su razma\u017eeni, zavisni, i nedovoljno sposobni za \u017eivotne borbe, \u0161to ra\u0111a bunt prema roditeljima ili partneru sa kojim grade sli\u010dnu vrstu odnosa (Na\u0111u partnera koji preuzima odgovornost umesto njih, ili nastave da se \u201ezabavljaju u braku\u201c, tako \u0161to ve\u0107inu obaveza oko dece preuzimaju roditelji jednog ili oba supru\u017enika, a partneri nastoje da ne promene mnogo stil \u017eivota i da \u017eive kao adolescenti).<\/p>\n\n\n\n

Mehanizmi povr\u0161nosti i nerazmi\u0161ljanja su \u201eblagodet\u201c adolescencije u no\u0161enju sa ambivalencijom (jer tada je detetu dostupan ve\u0107i broj objekata za povr\u0161no vezivanje, ne samo roditelji) i oni predstavljaju lak na\u010din rastere\u0107enja i izbegavanja konflikta ambivalencije. Me\u0111utim, preterano kori\u0161\u0107enje i zloupotreba mehanizma povr\u0161nosti i nerazmi\u0161ljanja dovode do toga da veliki broj adolescenata ne razvija sposobnost tolerancije na ambivalenciju i kada do\u0111e vreme za \u201eozbiljne stvari\u201c kao \u0161to su izbor profesije, fakultet, posao, trajna veza, brak, deca\u2026nisu u stanju da se opredele, donesu odluke i stvarno se posvete ne\u010demu. U tim periodima razvoja, kada \u017eivot zahteva produbljivanje, posve\u0107ivanje i odluke, sve ve\u0107i broj mladih se suo\u010dava sa napadima panike (ili potpuno negira potrebu za razvojem). Te \u201cozbiljne stvari\u201d, veza, posao, brak, deca\u2026zahtevaju razvijenu sposobnost da se podnosi frustracija i ambivalenta ose\u0107anja koje frustracija izaziva. Verujemo da je to i naj\u010de\u0161\u0107a posledica sve ve\u0107eg broja razvoda brakova, nesposobnost podno\u0161enja ambivalencije koja je nu\u017eni sastojak svakog ljudskog odnosa. Zar nije lak\u0161e zaljubljivati se svaki \u010das, i \u017eiveti u tome dok traje pozitivna strana koju proizvodi idealizacija, a onda prekinuti pre nego \u0161to ambivalencija naraste, i na\u0107i novi objekt za idealizaciju? Ili ne ulaziti u odnose sa intenzivnijim emocijama? Znamo, me\u0111utim, da kori\u0161\u0107enje lak\u0161ih re\u0161enja dovodi do stagnacije i zastoja u razvoju. Napomenuli smo ve\u0107 da razvoj boli, i da je podno\u0161enje tog bola cena razvoja.<\/p>\n\n\n\n

\u017divljenje u ambivalenciji, bez njenog razre\u0161avanja, kao egzistencijalni otpor prema \u017eivotu, izaziva ose\u0107anje da je \u017eivot prete\u017eak, da je osoba uvhva\u0107ena zahtevima \u017eivota koje ne \u017eeli da prihvati, do ose\u0107anja uhva\u0107enosti i klaustofobi\u010dnosti u vezama, braku, uzgajanju dece\u2026u svim obavezama i odgovornostima koje \u017eivot sa sobom nosi. Takve individue su se identifikovale sa obe polarne suprotnosti ambivalencije i sam njihov identitet zavisi od odr\u017eavanja obe. Oni mogu videti razre\u0161avanje ambivalencije kao ekvivalent gubljenju dela sebe.Njihov ego identitet je obojen odlaganjem, uklju\u010den u stalno aktivno posezanje za odre\u0111enim ciljevima i vrednostima koje bi vodile njihov \u017eivot, ali bez realizacije. Odbijanje da se ne\u010demu posvete, odbijanje privr\u017eenosti, \u010dini nemogu\u0107im formiranje \u010dvrstog identiteta. Oni flertuju sa \u017eivotom.<\/p>\n\n\n\n

Spominjali smo u ranijem tekstu ambivalentno preokupirani obrazac afektivnog vezivanja. Normalno se gubitak koji osoba pre\u017eivi \u201ele\u010di\u201c kroz proces \u017ealjenja, tugovanja. Ambivalentno-preokupirane osobe kod svakog zna\u010dajnog gubitka pokazuju \u201ehroni\u010dno tugovanje\u201c (Bowlby, 1980), koje je karakteristi\u010dno po produ\u017eenom tugovanju i nemogu\u0107no\u0161\u0107u da se vrate na normalno funkcionisanje. Taj obrazac se razvija kod ambivalentne dece koja postaju ekstremno uznemirena prilikom odvajanja, ali se ne umiruju kada se majka vrati. Nesigurno ambivalentna deca pokazuju separacionu uznemirenost i tra\u017ee bliskost i ponovno spajanje ali, umesto da se smire u naru\u010dju majke, ona se vrpolje, ponekada udaraju ili se zaka\u010de anksiozno za majku. Uo\u010dene su dve subgrupe takve dece: ona koja postaju besna i druga pasivnija. Generalno, deca se ne vra\u0107aju igri. Ona se orijenti\u0161u na majku (ili nekoga ko ih podi\u017ee) umesto na okolinu i igru, ali ne nalaze umirenje u njenom prisustvu. Takva deca slabo reguli\u0161u svoje afekte i organizovana su (nesvesno) oko toga da im prisustvo roditelja bude zagarantovano. Impulsivno ispoljavaju uznemirenost. Nau\u010dila su da glasno ispoljavaju svoje zahteve, ili da se pona\u0161aju bebasto, kako bi dobila pa\u017enju. Tako se poja\u010dava zahtevno pona\u0161anje. Za razliku od izbegavaju\u0107eg obrasca, anksiozno ambivalentna deca ne negiraju svoja ose\u0107anja, ali ne misle mnogo o posledicama svojih akcija. Pona\u0161aju se impulsivno i ne promi\u0161ljaju zna\u010denje svojih iskustava. To ih odr\u017eava u kontaktu sa sredinom ali, za razliku od izbegavatelja, oni nastavljaju da ose\u0107aju intenzivnu potrebu za socijalnom podr\u0161kom. Me\u0111utim, kad je dobiju, oni te\u017ee da ponove svoju uznemiriju\u0107u vezu sa primarnim objektom i ose\u0107aju se neshva\u0107enima i lo\u0161e tretiranima<\/strong>. Logi\u010dki argumenti imaju malo uticaja na prilago\u0111avanje njihovih o\u010dekivanja.<\/p>\n\n\n\n

Sli\u010dan obrazac mo\u017eemo primetiti i u ljubavnim odnosima odraslih osoba sa ambivalentno preokupiranim obrascem afektivnog vezivanja. Kao odrasle osobe, ambivalentna deca postaju samovoljni adolescenti i, kasnije, odrasle osobe koje tra\u017ee negu, ali nalaze samo delimi\u010dna i povremena zadovoljenja od kontakta. Preokupirano ambivalentne osobe su anksiozne, zavisne, impulsivne, stalno tra\u017ee odobravanje. U ekstremima postaju histeri\u010dne li\u010dnosti ili li\u010dnosti grani\u010dne organizacije. <\/strong>Oni su prezahtevni partneri koje je nemogu\u0107e zadovoljiti. Stalno \u0107e tra\u017eiti prisustvo partnera, konakt sa njim, negu i pa\u017enju\u2026ali, kada je dobiju, ne umiruju se, zanovetaju, prebacuju, koriste trenutke komunikacije za sva\u0111u i raspravu, umesto za zajedni\u010dke trenutke u\u017eivanja.<\/p>\n\n\n\n

Kao roditelji, pokazuju sli\u010dan obrazac. Roditelji dece koja pokazuju ambivalentni obrazac se, uglavnom, lo\u0161e prilago\u0111avaju potrebama deteta. \u010cesto ga ignori\u0161u kada je uznemireno i upli\u0107u se i ometaju ga kada se sadr\u017eajno igra. Takvi roditelji nude isprekidanu i nekonzistentnu roditeljsku negu. Kada se roditelj ose\u0107a smirenim, on na dete reaguje senzitivno, kada je ljut, on ispoljava to otvoreno kroz viku ili mo\u017eda i batine. Roditelj odgovara na svoj interno konzistentan na\u010din koji je, na \u017ealost, nepredvidljiv<\/strong> bilo kome drugom, pa \u010dak i treniranim psiholozima koji posmatraju takvu interakciju (kako bi tek dete moglo da predvidi pona\u0161anje takvog roditelja). Dete se ose\u0107a bespomo\u0107nim da kontroli\u0161e ili predvidi sopstveno iskustvo jer su odgovori roditelja kapriciozni, ili podr\u017eavaju\u0107i ili neprijateljski. Bliskost koju ponekada postignu sa roditeljima je pod pretnjom promene raspolo\u017eenja i ka\u017enjavanja, pa su deca u trajnom stanju anksioznosti i ljutine. Povremena potkrepljenja okretanja ka roditeljskoj figuri za dobijanje sigurnosti pra\u0107ena su potrebom da se bude stalno budan i oprezan po pitanju prisutnosti ili gubitka drugog. Poverenje deteta u sopstvene sposobnosti da iza\u0111e na kraj sa ugor\u017eavaju\u0107im situacijama se razvija slabo.<\/p>\n\n\n\n

\u010cesto se takvi roditelji pona\u0161aju preza\u0161ti\u0107uju\u0107e<\/strong> kada dete ispoljava strah i razvijaju preteranu zavisnost deteta.<\/strong> Odre\u0111eni nivo dopu\u0161tanja detetu da samo iza\u0111e na kraj sa izvesnim strahovima i napetostima je neophodan da bi se razvila autonomija deteta i kapacitet da bude samo. Kroz preza\u0161ti\u0107ivanje, roditelji ambivalentne dece spre\u010davaju istra\u017eivanje, eksperimentisanje i ve\u017ebanje samoregulacije. Takva deca obi\u010dno nisu u skladu sa svojim uzrastom. Detinjasta su (za svoj uzrast) i \u010desto prezahtevna, kao mali odrasli ljudi. Prekupirani potrebama za kontaktom i pa\u017enjom, bez obzira na to da li je pozitivna ili negativna, ambivalentna deca, zahtevna i ljuta, ve\u0107 na pred\u0161kolskom uzrastu nau\u010de da manipuli\u0161u roditeljima smenjivanjem dramati\u010dnih ljutitih zahteva sa zavisno\u0161\u0107u.<\/strong> Ona otkriju efektivne na\u010dine da dr\u017ee nepa\u017eljive i nekonzstentne roditelje uklju\u010denima tako \u0161to rade suprotno od onoga \u0161to majka radi. Kada je majka preokupirana i ne obra\u0107a pa\u017enju, dete eksplodira u ljutitim zahtevima i takvo pona\u0161anje se ne mo\u017ee ignorisati. Majka \u0107e reagovati ili neprijateljstvnom i ka\u017enjavanjem, ili simpatijama, potkrepljuju\u0107i detetovu manipulaciju. Ta deca znaju \u0161ta treba da urade u oba slu\u010daja: odgovaraju na neprijateljstvo tako \u0161to postaju slatka i zavisna, ili na simpatiju tako \u0161to postaju ljutita i imaju nove zahteve\u2026\u0161to stvara beskrajni, neprekidni krug nezadovoljstva.<\/p>\n\n\n\n

Tabela 28\u2013Tolerancija na ambivalenciju (usmeriva\u010d psihe) i sposobnost za ljubav<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ispoljavanja razvijene sposobnosti -<\/strong> osoba je u stanju da podnosi opre\u010dna ose\u0107anja prema objektu ljubavi, ne negira ih, ne potiskuje, ne pomera na druge. Podno\u0161enje opre\u010dnih ose\u0107anja omogu\u0107ava dovodi je do sposobnosti da \u201eprelomi\u201c, da se odredi i opredeli, i postupa u skladu sa tim opredeljenjem. Njeni ljubavni odnosi su realisti\u010dni, osoba zna \u0161ta ho\u0107e, pona\u0161a se asertivno.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n
Ispoljavanja nerazvijene sposobnosti:<\/strong>

Osoba je konfuzna oko svojih emocija, ne zna \u0161ta ho\u0107e, ne mo\u017ee da se opredeli, odlu\u010di. Njene aktivnosti su kontradiktorne, odnosi nerealni, rastrzani-izra\u017eeno ambivalentni.

Mehanizmi koji po\u010divaju na cepanju:<\/strong>

Mehanizam \u201edva u jedan\u201c-<\/strong>U ljubavnom odnosu osobe sa ovakvom odbranom i ne prime\u0107uju da povre\u0111uju one koje vole. <\/strong>Ne postoji svesnost da ima agresije u na\u010dinu ispoljavanja ljubavi. Nema ose\u0107anja krivice.

Temporalni spliting (cepanje u vremenu) <\/strong>\u2013 suprotna ose\u0107anja su podeljena u vremenu: \u201cjedan dan volim, drugi dan mrzim. U ljubavnom \u017eivotu su to partneri sa kojima nikada ne znate \u201ena koju nogu su ustali\u201c, da li je danas dan kada vas vole ili dan kada vas mrze. \u010cesto partneri ovakvih osoba prime\u0107uju neke pravilnosti u njihovoj smeni emocija. Oni kao da \u201emoraju da mrze da bi mogli da vole\u201c.

\u2013\u201eDefanzivni spliting\u201c <\/strong>\u2013 projekcija jedne strane ambivalencije na tre\u0107u osobu. Kod ovakvog na\u010dina odbrane od ambivalencije, u ljubavnim odnosima, ni jedna osoba ne dobija realna ose\u0107anja, ono \u0161to zaslu\u017euje. Ako se pomeraju pozitivna ose\u0107anja, partner dobija ono najgore, a pozitivne emocije koje su deo ambivalencije prema njemu dobije neko drugi. Ako se pomeraju negativna, onda osoba koja je predmet ambivalencije dobija nerealno pozitivne emocije, a njegove \u201egrehe\u201c (mane) ispa\u0161ta neko drugi na kojega su pomerene.

Mehanizmi koji po\u010divaju na potiskivanju<\/strong>

Potiskivanje negativnih emocija:<\/strong> kada se potiskujunegativne emocije, to se \u010desto ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe. <\/strong>U ljubavnim odnosima takvi partneri umeju da budu bri\u017eni dave\u017ei, da ugu\u0161e pa\u017enjom i brigom (\u0161to ukazuje na potisnutu negativnu stranu ambivalencije). Kao roditelji, tako\u0111e, umeju da budu toliko po\u017ertvovani i uslu\u017eni, da onemogu\u0107avaju odvajanje dece i \u010dine da se deca ose\u0107aju kao da \u201eodrastaju pod staklenim zvonom\u201d.

Potiskivanje pozitivnih emocija: k<\/strong>od potiskivanja pozitivne strane i reaktivnog isticanja negativne osoba ostaje vezana za partnera, ali joj je te\u0161ko da prihvati njegove pozitivne osobine. Vrlo \u010desto ovaj mehanizam koriste osobe koje ose\u0107aju zavisnost u odnosu na partnera, ali im je te\u0161ko da priznaju sopstvenu zavisnost. \u0160to su vi\u0161e zavisne, sve su agrsivnije prema partneru. Mehanizam je me\u0161avina privr\u017eenosti, zavisnosti, zavisti i agresivnosti, pri \u010demu se agresivnost istura u prvi plan kroz \u010desto napadanje partnera i obezvre\u0111ivanje njegovih sposobnosti, u\u010dinaka i doprinosa.

Mehanizam povr\u0161nosti: <\/strong>U ljubavnim odnosima ovu strategiju \u010desto koriste adolescenti, i \u201eve\u010diti adolescenti\u201c. Poznata je i kao \u201ePetar Pan\u201c sindrom. To je taktika \u201elepr\u0161avosti\u201c (\u201eleti sa cveta na scvet, kao leptir\u2026\u201c, \u201evetropir\u201c\u2026). Osnova ove taktike u no\u0161enju sa ambivalencijom je da se ne razvijaju veze u tom intenzitetu u kojem bi se razvila i sna\u017enija ambivalencija. U vezama se ostaje dok su one \u201elake\u201c, dok ne po\u010dnu da bilo \u010dime optere\u0107uju. Kada se to desi, onda se prelazi na drugi \u201ecvet\u201c. Ako osoba sa ovim mehanizmom ostane u nekoj du\u017eoj vezi, obi\u010dno ima \u201enekoga sa strane\u201c, ili nekoliko \u201erezervnih\u201c partnera koji zadovoljavaju ono \u0161to ne zadovoljava partner sa kojim su u \u201ezvani\u010dnoj\u201c vezi. Izbegava se ula\u017eenje u konflikte sa partnerom, a nezadovoljstva koja se javljaju u odnosu sa njim re\u0161avaju se tim \u201edopunskim zadovoljenjima\u201c sa strane.Osobe sa ovim mehanizmom su \u010desto veoma dru\u017eeljubive i ekstrovertne, vole da oko sebe i partnera imaju \u201eveliko dru\u0161tvo\u201c (da retko budu sami) i time \u201erazvodne\u201c svoj odnos, pretvore ga u \u201ezabavljanje u grupi\u201c, \u0161to im omogu\u0107uje da se ne suo\u010de sa ja\u010dim konfliktom ambivalencije.

Mehanizam nerazmi\u0161ljanja: <\/strong>Nerazmi\u0161ljanje nije isto \u0161to i potiskivanje. Osoba je svesna obe strane svojih ambivalentnih ose\u0107anja ali, kada ona do\u0111u u sukob, problem re\u0161ava tako \u0161to usmeri svoj um na neku tre\u0107u stranu sa o\u010dekivanjem da \u0107e se \u201estvari nekako re\u0161iti same\u201c. Osobe sa ovim mehanizmom su u stanju da uvide neke probleme u odnosu, da prepoznaju ili prihvate i svoj doprinos tim problemima. Nisu \u201enedokazane\u201c. Mo\u017ee se dopreti do njih i u stanju su da prepoznaju svoju ambivalenciju, \u201eigrice\u201c koje igraju, manipulacije kojima se koriste\u2026Me\u0111utim, kada uvide treba sprovesti, promeniti ne\u0161to, ulo\u017eiti napor, odre\u0107i se ne\u010dega zarad pobolj\u0161anja situacije i odnosa, oni kao da \u201ezaborave\u201c na sopstvene uvide i ponove isto pona\u0161anje. U tom trenutku ne razmi\u0161ljaju u problemu, ve\u0107 \u201eteraju po starom\u201c jer im je tako lak\u0161e. Ambivalencija se ispoljava kao otpor promenama koje zahtevaju napor.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Literatura:<\/h1>\n\n\n\n

Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J.<\/strong>, (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition<\/em>, Behavioral Science, 3, 1 \u2013 13<\/p>\n\n\n\n

Abraham, K.<\/strong> (1922). Manifestations of the Female Castration Complex<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 3:1-29<\/p>\n\n\n\n

Abraham, K<\/strong>. (1925). Psychoanalytical notes on Coue\u2019s system of self mastery.<\/em> In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. 36.327. London: Hogart Press, 1955.<\/p>\n\n\n\n

Abraham, K. <\/strong>(1927).A short history of the development of the libido<\/em>. <\/strong>In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)<\/p>\n\n\n\n

Abrams, S.<\/strong> 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406<\/p>\n\n\n\n

Adler, G.<\/strong> (1985). Borderline psychopathology and its treatment<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Adler, G<\/strong>. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum<\/em> Amer. J. Psychiatry 138 46-50<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> (1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance.<\/em> In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ:<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal.<\/em>, 75:441-455<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> (2002). Forgiveness<\/em>. Psychoanal Q., 71:175-212<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1987. Schizoid personality disorder<\/em>, Amer. J. Psychother. 41 499-518<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1989 Narcissistic personality disorder<\/em>, Psychiatric Clinics of North America 12 505-529<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1990a. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder<\/em> (letter to editor) Amer. J. Psychother.<\/em> 147 2<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1990b Paranoid personality disorder, <\/em>Amer. J. Psychother. 44 5-25<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong> 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment<\/em>, Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Akhtar, S.<\/strong>, & Byrne, J. P.<\/strong> 1983 The concept of splitting and its clinical relevance<\/em>, Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016<\/p>\n\n\n\n

Alpert, A.<\/strong> (1949). Sublimation and Sexualization\u2014A Case Report<\/em>. Psychoanal. St. Child, 4:271-278<\/p>\n\n\n\n

American Academy of Pediatric<\/strong>, 2008. Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants, Children, and Adolescents\u2014Third Edition, <\/em>Edited by Joseph F. Hagan Jr. MD, FAAP; Judith S. Shaw, RN, MPH, EdD; and Paula Duncan, MD, FAAP<\/p>\n\n\n\n

Anderson, L. & Krathwohl, D. A<\/strong>. (2001) Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom\u2019s Taxonomy of Educational Objectives,<\/em> New York: Longman<\/p>\n\n\n\n

Arlow, J.<\/strong> Fantasy systems in twins<\/em>. Psychoanal Q. 1960 Apr;29:175\u2013199.<\/p>\n\n\n\n

Assagioli, R<\/strong>. (1973.) The Act of Will<\/em>. New York: Viking Press,<\/p>\n\n\n\n

Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W.<\/strong> (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn.<\/em>, 40:1013-1037<\/p>\n\n\n\n

Balint, M.<\/strong> 1948. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique<\/em>, New York: Tavistock, pp. 109-120 1959<\/p>\n\n\n\n

Balint, A. (1949). <\/strong>Love for the mother and mother love,<\/em> Int. J. Psychoanal. 30:250-258<\/p>\n\n\n\n

Bandler, R. and Grinder, J.<\/strong> (1979). Frogs into Princes:<\/em> Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming.<\/em> Real People Press, Boulder.<\/p>\n\n\n\n

Bartlett, F.<\/strong> 1973. Significance of Patient\u2019s Work in the Therapeutic Process<\/em>. Contemp. Psychoanal., 9:405-416.<\/p>\n\n\n\n

Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G.<\/strong> (1979). Cognitive Therapy of Depression<\/em>. New York: The Guilford Press.<\/p>\n\n\n\n

Beck, A.T<\/strong>.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders<\/em>. Intl Universities Press<\/p>\n\n\n\n

Becker, E.<\/strong> , 1973, Denial of Deth, <\/em>Free Press, New York<\/p>\n\n\n\n

Beebe, B. & Lachmann, F. <\/strong>(1988). The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations.<\/em> Psychoanal. Psychol., 5: 305-337<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M. S<\/strong>. (1971). Psychoanalytic observations on the capacity to love<\/em>. In J. B. Mcdevitt & C. F. Settlage, eds., Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler. Madison, CT: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M. S.<\/strong> (1980). On the intrapsychic function of falling in love.<\/em> Psychoanal. Q., 49: 56-77<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M.S.<\/strong> (1982). Platonic Love, Transference Love, and Love in Real Life<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 30:87-111<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M. <\/strong>(1987). The Anatomy of Loving. The Story of Man\u2019s Quest to Know What Love is<\/em>. New York: Columbia University Press,<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M.<\/strong> (1988). Freud\u2019s three theories of love in the light of later development.<\/em> Journal of the American Psychoanalytic Association,, 36:653-672.<\/p>\n\n\n\n

Bergmann, M.<\/strong> (2001) Finding an object<\/em>. Mod. Psychoanal., 26: 3-13.<\/p>\n\n\n\n

Berliner, B. <\/strong>(1958). The role of object relations in moral masochism.<\/em> Psychoanal. Q., 27:38-56<\/p>\n\n\n\n

Bernard, M. E.<\/strong> (1991) Staying Rational in an Irrational World, Albert Ellis and Rational Emotive Therapy<\/em>, New York: NY, Carol Communications, Inc<\/p>\n\n\n\n

Berne, E. (1964) <\/strong>Games people play. <\/em>New York: Grove Press<\/p>\n\n\n\n

Berne, E.<\/strong> (1976). Classification of positions.<\/em> Transactional Analysis Bulletin Selected Articles from Volumes 1 through 9,3. San Francisco: TA Press. (Original work published 1962)<\/p>\n\n\n\n

Bettelheim, B.<\/strong> 1960, The Informed Heart<\/em>, New York: Free Press of Glencoe<\/p>\n\n\n\n

Bion, W.<\/strong> (1957). Differentiation of the psychotic from the non-psychotic personalities<\/em>. Int. J. Psycho-Anal., 38:266-275.<\/p>\n\n\n\n

Bion, W.<\/strong> 1967 Second Thoughts<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Bion, W. R<\/strong>. (1962). Learning from Experience<\/em>. London: Marsefield<\/p>\n\n\n\n

Bishop, S. <\/strong>(2010) Develop your Assertiveness<\/em>, Second Edition, Kogan Page, London<\/p>\n\n\n\n

Bleuler, E. <\/strong>(1952), Dementia praecox<\/em> (Joseph Zinkin, Trans). New York: International Universities Press. (Originalni rad je publikovan 1911)<\/p>\n\n\n\n

Blos, P.<\/strong> 1967. The second individuation process of adolescence<\/em>, Psychoanal. Study Child 22:162-186<\/p>\n\n\n\n

Blum, H. P.<\/strong> 1981. Object inconstancy and paranoid conspiracy<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:789-813<\/p>\n\n\n\n

Bollas, C.<\/strong> (1987). The Shadow of the Object: Psychoanalysis of the Unthought Known<\/em>. New York: Columbia Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Bloom B. S.<\/strong> 1956. Taxonomy of Educational Objectives<\/em>, Handbook I: The Cognitive Domain.<\/em> New York: David McKay Co Inc.<\/p>\n\n\n\n

Bond, M. D., Gardner, S.T. Christian, J. & Sigal, J.J.<\/strong> (1983). Empirical study of self-defese styles.<\/em> Archives of General Psychiatry, 40, 333-338<\/p>\n\n\n\n

Bowlby, J.<\/strong> (1973). Attachment and Loss.<\/em> Vol. II Separation. New York: Basic Books<\/p>\n\n\n\n

Bowlby, J. 1969 <\/strong>Attachment and Loss <\/em>Vol. 1 New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Bowlby, J.<\/strong> 1980 Attachment and Loss<\/em> Volume 3 New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Brenner, C. <\/strong>1982. The Mind in Conflict.<\/em> New York: International Universities Press<\/p>\n\n\n\n

Breuer, J., i Freud, S.,<\/strong> 1895, Studies in Hysteria<\/em> , New York: Nervous and Mental Disease Monographs, 1947<\/p>\n\n\n\n

Buber, M. <\/strong>( 1977) Ja i Ti. <\/em>Beograd. Vuk Karad\u017ei\u0107<\/p>\n\n\n\n

Burngam, D. L., Gladstone, A. E. & Gibson, R. W. <\/strong>1969. Schizophrenia and the Need-Fear Dilemma<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Capponi, A.<\/strong> (1979). Origins and evolution of the borderline patient.<\/em> In J. LeBoit & A. Capponi<\/strong> (Eds.),(1986) Advances in psychotherapy of the borderline patient (pp. 63-147). New York: Jason Aronson, Chasseguet-Smirgel<\/p>\n\n\n\n

Cassidy, J., & Berlin, L. J. <\/strong>(1994). The insecure\/ ambivalent pattern of attachment: Theory and research.<\/em> Child Development, 65, 971-991.<\/p>\n\n\n\n

Czander, W. <\/strong>1993. The psychodynamics of work and organizations : theory and application<\/em>. Guilford Press, New York<\/p>\n\n\n\n

Chasseguet-Smirgel, J. (1964). <\/strong>Female Sexuality. New Psychoanalytic Views<\/em>. London: Karnac Books.<\/p>\n\n\n\n

Cohen, C. P., & Sherwood, V. R.<\/strong> (1991). Becoming a constant object in psychotherapy with the borderline patient.<\/em> Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

David, D., & Szentagotai, A.<\/strong> (2006). Cognitions in Cognitive- behavioral psychotherapies; toward an integrative model<\/em>, Clinical psychology review 26, pp: 284-298, www. Sciencedirect.com<\/p>\n\n\n\n

Davis, H. B.<\/strong> (1988). The self and loving.<\/em> In J. F. Lasky & H. W. Silverman (Eds.). Love: Psychoanalytic perspectives (pp. 159-172). New York: New York University Press.<\/p>\n\n\n\n

Deutsch, H. <\/strong>(1942). Some forms of emotional disturbance and their relationship to schizophrenia.<\/em> Psychoanal. Q., 11:301-321.<\/p>\n\n\n\n

Dryden, W, & Branch, R<\/strong>. (2008). The Fundamentals of Rational Emotive Behaviour Therapy<\/em>, A Training Handbook, Second Edition, John Willey & Sons Ltd, West Sussex, England<\/p>\n\n\n\n

Dryden, W, & Gordon, J<\/strong> (1990) Think Your Way to Happiness<\/em>, Sheldon Press, London<\/p>\n\n\n\n

Ehrenberg, D. B.<\/strong> (1975). The quest for intimate relatedness.<\/em> Contemp. Psychoanal., 11, 320-331.<\/p>\n\n\n\n

Ellis, A & Knaus, W, J <\/strong>(1979). Overcoming Procrastination<\/em>, NY: New York, New American Library<\/p>\n\n\n\n

Ellis, A, & Harper, R, A.<\/strong> (1975). A New Guide to Rational Living<\/em>, Wilshire Book Company<\/p>\n\n\n\n

Ellis, A. <\/strong>(2002) Overcoming Resistance: A Rational Emotive Behavior Therapy Integrated Approach<\/em>, 2nd ed. NY: Springer Publishing<\/p>\n\n\n\n

Erikson, E. H.<\/strong> (1963). Childhood and society<\/em>. New York: Norton.<\/p>\n\n\n\n

Eriksson, E.<\/strong> (1982). The Life Cycle Completed<\/em>,<\/em> W.W. Norton and Company, New York<\/p>\n\n\n\n

Erikson, E. <\/strong>(1985) Identitet i \u017eivotni ciklus, <\/em>Beograd, Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva,<\/p>\n\n\n\n

Escoll, P. J.<\/strong> 1992. Vicissitudes of optimal distance through the life cycle<\/em>, In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues ed. S. Kramer. & S. Akhtar. Northvale, NJ: Jason Aronson, pp. 59-87<\/p>\n\n\n\n

Fairbairn, W. R. D. (<\/strong>1941). A revised psychopathology of the psychoses and psychoneuroses<\/em> Int. J. Psychoanal. 22:250-279<\/p>\n\n\n\n

Fairbairn, W. R. D.<\/strong> (1952). Psychoanalytic Studies of the Personality<\/em>, London: Tavistock<\/p>\n\n\n\n

Fenichel, O. <\/strong>(1938). Problems of Psychoanalytic Technique<\/em>, The Psycho Analytic Quaterly, Inc.N.Y. , str. 6.<\/p>\n\n\n\n

Fenichel, O.<\/strong> (1945). The Psychoanalytic Theory of Neurosis<\/em>, New York: W. W. Norton and Co.<\/p>\n\n\n\n

Fenihel, O. <\/strong>(1961), Psihoanaliti\u010dka teorija neuroza,<\/em> Medicinska knjiga, Beograd, str. 186<\/p>\n\n\n\n

Ferenczi, S.<\/strong> (1921). The further development of an active therapy in psycho-analysis<\/em>, In Ferenczi, S. 1951 Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis ed. J. Rickman. London: The Hogarth Press. pp. 198-217<\/p>\n\n\n\n

Ferenczi, S. <\/strong>(1926) Further Contribution to the Theory and Technique of Psychoanalysis<\/em>, (Psychoanalysis of Sexual Habits); Institute of Psychanalysis and Hogarth Press, London.<\/p>\n\n\n\n

Ferenczi, S.<\/strong> (1926a). The problem of acceptance of unpleasant ideas: advances in knowledge of the sense of reality<\/em>, In Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis New York: Boni and Liveright, 1927 pp. 366-379<\/p>\n\n\n\n

Ferenci, S. <\/strong>(1926b), Sunday Neuroses<\/em>, in Further contribution to the theory and technique of psycho-analysis, <\/em>pp174\/177, London, Hogart Press (original work published 1918)<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P. & Target, M.<\/strong> (1998). Mentalization: A protective factor and a focus of psychotherapy<\/em>. Psychoanalytic Dialogues , 8( 1 ), 28 \u2013 95 .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P.<\/strong> (2001).Attachment theory and psychoanalysis<\/em>. New York : Other Press .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy, P. , Gergely, G. , Jurist, E. L. , & Target, M.<\/strong> (2002). Affect regulation, mentalization, and the development of the self <\/em>. NY : Other Press .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P. , & Target , M.<\/strong> (2002). Early intevention and the development of self-regulation<\/em> . Psychoanalytic Inquiry , 22( 3 ), 307 \u2013 335 .<\/p>\n\n\n\n

Fonagy , P.<\/strong> (2003) . The development of psychopathology from infancy to adulthood: The mysterious unfolding of disturbance in time <\/em>. Infant Mental Health Journal , 24 ( 3 ), 212 \u2013 239 .<\/p>\n\n\n\n

Frankl, V. <\/strong>( 1987) Ne\u010dujni vapaj za smislom: <\/em>Naprijed, Zagreb,<\/p>\n\n\n\n

Freud, A.,<\/strong> (1946). The ego and the mechanisms of defence<\/em>. New York, International Universities Press, 1966. (Original work published 1936)<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1905). Three essays on sexuality<\/em>. Standard Edition VII.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1908). On sexual theories of children<\/em>. Standard Edition IX<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1909d). Notes upon a case of obsessional neurosis.<\/em> SE<\/em>, 10: 151-318.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1910). A special type of object choice made by men<\/em>. Standard Edition.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1912). Recommendations to Physicians Practising Psycho-Analysis. <\/em>The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XII (1911-1913): The Case of Schreber, Papers on Technique and Other Works, 109-120<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1912b). On the tendency to degradation in the sphere of love.<\/em> Standard Edition., 11: 178-190.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. (<\/strong>1912-13\/1953), Totem and taboo<\/em>. Standard Edition., 13:IX.<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1914). On narcissism:<\/em> An introduction. Standard Edition., 14: 69-102<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1915). Instincts and their vicissitudes<\/em>, S.E. 14<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1915a) Observations on transference-love S.E. 12<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1917). Mourning and melancholia<\/em>, Standard Edition 14:243-258 London: Hogarth Press, 1957<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1922) Beyond the Pleasure Principle<\/em> Trans. by C. J. M. Hubback. New York: Boni & Liveright<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1923). The Ego and the Id<\/em>. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XIX (1923-1925): The Ego and the Id and Other Works, 1-66<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1924). The dissolution of the Oedipus complex<\/em>. Standard Edition IXX<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1926). Inhibitions, Symptoms and Anxiety<\/em>. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XX (1925-1926): An Autobiographical Study, Inhibitions, Symptoms and Anxiety, The Question of Lay Analysis and Other Works, 75-176<\/p>\n\n\n\n

Freud, S. <\/strong>(1930). Civilization and its Discontents<\/em>, New York: W. W. Norton, 1961<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> 1931. Libidinal Types.<\/em> The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XXI (1927-1931): The Future of an Illusion, Civilization and its Discontents, and Other Works, 215-2201931,Libidinal Types )<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong>(1933a [1932]). New introductory lectures on psycho-analysis.<\/em> SE, 22: 1-182.<\/p>\n\n\n\n

Freud S. <\/strong>1957, New Introductoru Lecture on P.A. <\/em>Hogart Press. London str.86<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong> (1959). On the history of the psycho-analytic movement<\/em>. In E. Jones (Ed.) & J. Riviere (Trans.) Collected Papers (Vol. 1, pp. 287\u2013359). New York: Basic Books. (Original work published in 1914.)<\/p>\n\n\n\n

Freud, S.<\/strong>, (1963). Psychoanalysis and Faith<\/em>, \u201cThe letters of S. Freud and Oscar Pfister, str. 126. New York, Basic Books<\/p>\n\n\n\n

Frojd, S. <\/strong>(1976). Uvod u psihoanalizu<\/em>, Matica Srpska,. Str. 269<\/p>\n\n\n\n

From, E.<\/strong> (1982). Samerhil za i protiv<\/em>, zbornik, Prosveta, Beograd, str. 169 \u2013 182.<\/p>\n\n\n\n

From, E.<\/strong><\/em>(1990), Ume\u0107e ljubavi<\/em>, Beogradski izdavacko-graficki Zavod, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

Galdston, R. <\/strong>(1987). The longest pleasure: a psychoanalytic study of hatred.<\/em> Int. J. Psycho-Anal., 68:371-378.<\/p>\n\n\n\n

Gediman, H. K.<\/strong> (1985) Imposter, inauthenticity, and feeling fraudulent<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 33:911-936<\/p>\n\n\n\n

Gendlin, E.<\/strong> (1982). Focusing<\/em>, New York: Bantam Books<\/p>\n\n\n\n

Gesell, A. , Francis, I., Louis, B. Ames & Glenna Bullis<\/strong> (1977). The Child from Five to Ten.<\/em> New York: Harper and Row<\/p>\n\n\n\n

Gill, M. <\/strong>(1994). Psychoanalysis in Transition<\/em>. Hillsdale, NJ: Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

Glasser, W. <\/strong>(1965). Reallity therapy, <\/em>New york: Harper & Row,<\/p>\n\n\n\n

Glenn, J. <\/strong>(1991). Transformations in normal and pathological latency In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation<\/em>, Theory Essays in Honor of Selma Kramer, M.D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 171-187<\/p>\n\n\n\n

Goldstein, K.<\/strong> (1948). Language and language disturbances<\/em>. New York: Grune and Stratton)<\/p>\n\n\n\n

Gorkin, M.<\/strong> (1984). Narcissistic Personality Disorder and Pathological Mourning. <\/em>Contemp. Psychoanal., 20:400-420<\/p>\n\n\n\n

Greenacre, P. <\/strong>(1956). Re-Evaluation of the Process of Working Through<\/em>, 1. Int. J. Psycho-Anal., 37:439-444<\/p>\n\n\n\n

Greenson, R.<\/strong> (1966). That \u201eImpossible\u201c Profession,<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 14:9-27<\/p>\n\n\n\n

Greenson, R.<\/strong> (1967). The Technique and Practice of Psychoanalysis,<\/em> New York: International Universities Press, p. 200)<\/p>\n\n\n\n

Greenson, R. <\/strong>(1978)The Technique and Practice of Psycho Analysis<\/em>, <\/strong>Hogarth Press and Inst. Of P. A., London,., str. 101. \u2013 121.<\/p>\n\n\n\n

Grunberger, B. <\/strong>(1979). Narcissism.<\/em> New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Gunderson, J. G.<\/strong> (1985). Borderline Personality Disorder<\/em>, Washington, DC: American Psychiatric Press.<\/p>\n\n\n\n

Guntrip, H. <\/strong>(1969). Schizoid phenomena, object relations and the self.<\/em> New York: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Hammerlie, F. M. & Montgomery, R. L.<\/strong> (1982). Self-perception Theory and Unobstrusively Biased Interactions, A Treatment for Homosexual Anxiety<\/em>, pp: 362-370, Journal of Counselling Psychology<\/p>\n\n\n\n

Hartman, D., & Zimberoff, D.<\/strong> (2003). The existential approach in Heart-Centered therapies<\/em>. Journal of Heart-Centered Therapies, 6(1), 3-46.<\/p>\n\n\n\n

Hartmann , H.<\/strong> (1939). Psycho-Analysis and the concept of mental health<\/em>. International Journal of Psycho-Analysis, 20, 308\u2013321<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1950a). Psychoanalysis and developmental psychology<\/em>. Psychoanalytic Study of the Child , 5 , 7 \u2013 17 .<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H. <\/strong>(1950). Comments on the psycho-analytic theory of the ego.\u2019<\/em> In: Hartmann 1964Essays on Ego Psychology (London: Hogarth; New York: Int. Univ. Press.)<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1952). The mutual influences in the development of ego and id <\/em>In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 155-182<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1956) Notes on the reality principle<\/em> In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 241-267<\/p>\n\n\n\n

Hartman, H.<\/strong> (1958). Ego Psychology and the Problem of Adaptation<\/em> , London: Imago<\/p>\n\n\n\n

Hartmann, H.<\/strong> (1958a). Comments on the Scientific Aspects of Psychoanalysis<\/em>. Psychoanal. St. Child, 13:127-146.)<\/p>\n\n\n\n

Hendrick, I.<\/strong> (1936). Ego Development and Certain Character Problems<\/em> Psychoanal. Q.<\/em> V p. 32<\/p>\n\n\n\n

Hendrick, I. (<\/strong>1942). Instinct and the ego during infancy<\/em>Psychoanal. Q. 11:33-58<\/p>\n\n\n\n

Hendrick, I.<\/strong> (1943). Work and the Pleasure Principle.<\/em> Psychoanal. Q., 12:311-329)<\/p>\n\n\n\n

Herman, J.<\/strong> (1992). Trauma and Recovery<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Horney, K.<\/strong> (1947). Inhibitions in Work<\/em>. Am. J. Psychoanal., 7:18-25.<\/p>\n\n\n\n

Horney, K. <\/strong>1950 Neurotic Disturbances in Work.<\/em> Amer. J. Psa. X pp. 80-82)<\/p>\n\n\n\n

Ikonen, P. <\/strong>(1998). On phallic defense<\/em>. Scand. Psychoanal. Rev., 21:136-150<\/p>\n\n\n\n

Miguel Hoffmann, J., Popbla, L., Duhalde, C. <\/strong>(1999). Early stages of initiative and environmental response,<\/em> Infant Mental Healt Journal, Volume 19 issue 4, Michigan Association for Infant Mental Health<\/p>\n\n\n\n

Jaques, E.<\/strong> (1960) Disturbances in the Capacity to Work. <\/em>1. Int. J. Psycho-Anal., 41:357-367)<\/p>\n\n\n\n

Jacobson, E.<\/strong> (1964). The Self and the Object World New York,<\/em> International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Jalom, I.<\/strong> (2011). Gledanje u sunce-prevazila\u017eenje u\u017easa od smrti, <\/em>Psihopolis, Novi Sad<\/p>\n\n\n\n

Jalom, I.<\/strong> (2011a). \u010cari psihoterapije<\/em>, Psihopolis, Novi Sad<\/p>\n\n\n\n

Janov, A.<\/strong> (2007). Primalni krik, <\/em>Nova Knjiga, Podgorica<\/p>\n\n\n\n

Joffe, W. G. & Sandler, J.<\/strong> (1965). Notes on pain, depression, and individuation<\/em>. Psychoanal. Study Child 20:394-424<\/p>\n\n\n\n

Jones, E. <\/strong>(1928). Fear, guilt, and hate.<\/em> In Papers on Psychoanalysis. Baltimore, MD: Williams & Wilkins, 1950.<\/p>\n\n\n\n

Jones, E. <\/strong>1948 The Theory of Symbolism<\/em>. Papers on Psycho-Analysis , London: Bailli\u00e8re, Tindall and Cox<\/p>\n\n\n\n

Jovanovi\u0107, N. <\/strong>(2006). <\/strong>Ne\u010dujna muzika postojanja<\/em>, Narodna knjiga, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Jovanovi\u0107, N. <\/strong>(2006a),Psihologija uspeha-\u017eiveti ili \u017eivotariti<\/em>,<\/strong> Beograd, Narodna Knjiga<\/p>\n\n\n\n

Jovanovi\u0107, N.<\/strong> (2005). Kako se na\u0161timovati uz pomo\u0107 biofidbeka<\/em>, Beograd: Centar za Primenjenu Psihologiju Dru\u0161tva Psihologa Srbije<\/p>\n\n\n\n

Jung, C.G.<\/strong> (1913). The Theory of Psychoanalysis<\/em>. Psychoanal. Rev.<\/em>, 1:1-40<\/p>\n\n\n\n

Kainer, R.<\/strong> (1979). The Critical Voice in the Treatment of the Obsessional<\/em>. Contemp. Psychoanal., 15:276-287.<\/p>\n\n\n\n

Kainer, R.G.<\/strong> (1983). On the Distinction Between Narcissism and Will: Two Aspects of the Self.<\/em> Psychoanal. Rev., 70:535-552<\/p>\n\n\n\n

Kelley, C.<\/strong> (1992). Education in Feeling and purpose, <\/em>Radix Journal, Volume I<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F.<\/strong> (1970). Psychoanalytic classification of character pathology<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 18:800-822<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. <\/strong>(1970a). Factors in the psychoanalytic treatment of narcissistic personalities, <\/em>American Psychoanal. Assn. 18:51-85<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O.<\/strong> (1971). New developments in psychoanalytic object relations theory <\/em>, Presented at the 58th Annual Meeting of the American Psychoanalytic Association, May 1971<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O.<\/strong> (1972). Early ego integration and object relations<\/em>, Annals New York Acad. Sciences 193 233-247<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O.F.<\/strong> (1974). Barriers to Falling and Remaining in Love<\/em>. J. Amer. Psychoanal. Assn., 22:486-511<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. <\/strong>(1975). Boderline Conditions and Pathological Narcissism<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O.<\/strong> (1976). Object Relations Theory and Clinical Psychoanalysis<\/em>, New York: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F.<\/strong> (1980) Internal World and External Reality<\/em>, New York: Jason Aronson<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F.<\/strong> (1984). Object relations theory and clinical psychoanalysis<\/em>. Northvale, NJ: Jason Aronson.<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F.<\/strong> (1984). Severe Personality Disorders: Psychotherapeutic Strategies<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F.<\/strong> (1992). Aggression in Personality Disorders and Perversions<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Kernberg, O. F.<\/strong> (1995). Love relations.<\/em> New Haven, CT: Yale University Press.<\/p>\n\n\n\n

Kleeman, J. A.<\/strong> (1967) The peek-a-boo game: part I: its origins, meanings, and related phenomena in the first year<\/em>. Psychoanal. Study Child 22:239-273<\/p>\n\n\n\n

Klein, M.<\/strong> (1935). A contribution to the psychogenesis of manic-depressive states<\/em>, In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 282-310<\/p>\n\n\n\n

Klein, M. <\/strong>(1937). Love, Guilt and Reparation.<\/em> In: Love, Hate and Reparation with Riviere (London: Hogarth). [I]<\/p>\n\n\n\n

Klein, M. <\/strong>(1940). Mourning and its relation to manic-depressive states<\/em>, In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 344-369<\/p>\n\n\n\n

Klein, M.<\/strong> (1948). Contributions to Psychoanalysis <\/em>(1921-1945). London: Hogarth.<\/p>\n\n\n\n

Klein, M. <\/strong>(1948a). On the Importance of Symbol Formation in the Development of the Ego\u2019<\/em> Contributions to Psycho-Analysis (London: Hogarth)<\/p>\n\n\n\n

Klein, M.<\/strong> (1958). On the Development of Mental Functioning<\/em>. Int. J. Psychoanal. 39)<\/p>\n\n\n\n

Klein, M.<\/strong> (1983). Zavist i zahvalnost, <\/em>Naprijed, Zagreb<\/p>\n\n\n\n

Knaus, W. J.<\/strong> ( 1983). How to Conquer Yor Frustration<\/em>, Prentice Hall Trade, UK, England<\/p>\n\n\n\n

Knaus, W. J.<\/strong> (1973). Overcoming procrastination<\/em>, Rational Living, 8, 2-7<\/p>\n\n\n\n

Kohut, H.<\/strong> (1971). The Analysis of the Self<\/em>. New York: International Universities Press<\/p>\n\n\n\n

Kohut, H.<\/strong> (1972). Thoughts on Narcissism and Narcissistic Rage<\/em>. Psychoanal. St. Child.. 27:360-400<\/p>\n\n\n\n

Kohut , H. <\/strong>(1977). The restoration of the self<\/em>. New York : International Universities Press .volume 4, p.451-457 \u201cfour basic concepts\u201d)<\/p>\n\n\n\n

Kohut, H.<\/strong> (1984). How Does Analysis Cure,<\/em> ed. A. Goldberg and P. Stepansky. Chicago: University of Chicago<\/p>\n\n\n\n

Kramer, S.<\/strong> (1980). Residues of split-object and split-self dichotomies in adolescence, <\/em>In Rapprochement: The Critical Subphase of Separation-Individuation ed. R. Lax. et al.: Jason Aronson, pp. 417-437<\/p>\n\n\n\n

Kris, E.<\/strong> (1951). The Development of ego psychology<\/em>. Samiksa 5<\/p>\n\n\n\n

Lachmann, F. & Beebe, B.<\/strong> (1996). Three principles of salience in the patient-analyst interaction<\/em>. Psychoanal. Psychol., 13: 1-22<\/p>\n\n\n\n

Lantos, B.<\/strong> (1952). Metapsychological Considerations on the Concept of Work.<\/em> 5. Int. J. Psycho-Anal., 33:439-443)<\/p>\n\n\n\n

Lasch, C. <\/strong>(1979). Narcisti\u010dka kultura, <\/em>Zagreb, Naprijed, 1986<\/p>\n\n\n\n

Lazarus, R, & Folkman, S<\/strong> (1984). Stress, Appraisal and Coping<\/em>, NY: New York, Springer Publishing Company<\/p>\n\n\n\n

Levine, D. <\/strong>(2010).Object Relations, Work and the Self, <\/em>Routlage, East Sissex<\/p>\n\n\n\n

Lichtenberg, J. <\/strong>(1983). Psychoanalysis and Infant Research, <\/em>Hillsdale, N. J., Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

Lichtenstein, H.<\/strong> (1970). Changing implications of the concept of psychosexual development: an inquiry concerning the validity of classical psychoanalytic assumptions concerning sexuality<\/em>, American Psychoanal. Assn. 18:300-318<\/p>\n\n\n\n

Loven, A. <\/strong>(1984). Bioenergetika<\/em>, Nolit, Beograd   str. 134.<\/p>\n\n\n\n

Lowen, A.<\/strong> (2003) The Way to Vibrant Health: Bioenergetic Press<\/p>\n\n\n\n

Luria, A. R.<\/strong> (1961). The Role of Speech in the Regulation in Normal and Abnormal Behavior<\/em> , NY: New York, Livermore<\/p>\n\n\n\n

Lurija, A. R.<\/strong> (1982). Osnovi neurolingvistike, <\/em>Beograd, Nolit<\/p>\n\n\n\n

Lyons-Ruth, K.<\/strong> (1991). Rapprochement or approchement: Mahler\u2019s theory reconsidered from the vantage point of recent research on early attachment relationships<\/em>. Psychoanal. Psychol., 8: 1-23<\/p>\n\n\n\n

Mahler, M. S. & Furer, M. (<\/strong>1963). Certain aspects of the separation-individuation phase<\/em> Psychoanal. Q. 32:1-14<\/p>\n\n\n\n

Mahler, M. S. <\/strong>(1971). A study of the separation-individuation process and its possible application to borderline phenomena in the psychoanalytic situation<\/em>. Psychoanal. Study Child 26:403-424<\/p>\n\n\n\n

Mahler, M. S.<\/strong> (1974). Symbiosis and individuation: the psychological birth of the human infant. <\/em>In The Selected Papers of Margaret S. Mahler, Vol. 2, Separation-Individuation New York: Jason Aronson, 1979 pp. 149-165<\/p>\n\n\n\n

Mahler, M. S.<\/strong> (1975). On the current status of the infantile neurosis, <\/em>In The Selected Papers of Margaret S.<\/p>\n\n\n\n

Mahler, M. S., & FURER, M.<\/strong> (1968). On Human Symbiosis and the Vicissitudes of Individuation<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Mahler,<\/strong> M. (1979). Separation-Individuation<\/em>, Vol. 2, New York: Jason Aronson, pp. 189-194<\/p>\n\n\n\n

Main, M., & Solomon, J. (1986). <\/strong>Discovery of an insecure-disorganized\/ disoriented attachment pattern: Procedures, findings and implications for the classification of behavior<\/em>. In T. B. Brazelton & M.<\/p>\n\n\n\n

Maslow, A.<\/strong> (1970). Motivation and personality<\/em> (rev. ed.). New York: Harper & Row.<\/p>\n\n\n\n

Masterson, J. F.<\/strong> (1976). Psychotherapy of the borderline adult: A developmental approach<\/em>. New York: Brunner\/Mazel.<\/p>\n\n\n\n

Masterson, J. F.<\/strong> (1988). The search for the real self.<\/em> New York: Free Press.<\/p>\n\n\n\n

May, R. <\/strong>(1966), The Problem of will and Intentionality in psychoanalysis. <\/em>Contemporary Psychoanalysis, 3:55-70 ,<\/p>\n\n\n\n

May, R<\/strong>. (1969). Love and Will,<\/em> New York: Norton.<\/p>\n\n\n\n

McDevitt, J.<\/strong> (1975). Separation-individuation and object constancy<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 23:713-743<\/p>\n\n\n\n

McDevitt, J. B. (<\/strong>1983). The emergence of hostile aggression and its defensive and adaptive modifications during the separation-individuation process<\/em>. J. Am. Psychoanal. Assoc. 31 (Suppl.) 273-300<\/p>\n\n\n\n

McDevitt, J.B. <\/strong>(1975).<\/strong>Separation-Individuation and Object Constancy.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 23:713-742<\/p>\n\n\n\n

McGuire, W.J.<\/strong> (1964). Indicing resistance to persuasion, <\/em>U: L. Berkowitz (Ed.): Advances in Exper, Social, Psichology, Vol.1 Academic Press, New York, 192-229.<\/p>\n\n\n\n

McGuire, W.J.<\/strong> (1989). The Nature of Attitudes and Change. <\/em>U: Handbook of Social Psychology, Vol. III, 136-314<\/p>\n\n\n\n

Meichenbaum D. H & Goodman J. <\/strong>(1971). Training impulsive children to talk to themselves: a means of developing self-control<\/em>. Journal of Abnormal Psychology, Apr;77(2):115\u2013126.<\/p>\n\n\n\n

Meichenbaum, D. <\/strong>(1977). Cognitive Behaviour Modification: An Integrative Account.<\/em> NY: New York: Plenum.<\/p>\n\n\n\n

Meichenbaum, D. <\/strong>(1996). Stress inoculation training for coping with stressors<\/em>. The Clinical Psychologist, 49, 4-7.<\/p>\n\n\n\n

Mekgo, F. <\/strong>(2003). Va\u0161a Li\u010dnost, <\/em>Mo\u0107 knjige i Mono &Manana, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Melges, F. T. & Swartz, M. S.<\/strong> (1989). Oscillations of attachment in borderline personality disorder<\/em>. Amer. J. Psychiatry 146 1115-1120<\/p>\n\n\n\n

Menaker, E.<\/strong> (1985). The Concept of Will in the Thinking of Otto Rank and its Consequences for Clinical Practice.<\/em> Psychoanal. Rev., 72:255-264<\/p>\n\n\n\n

Miller, A.<\/strong> (1979). The drama of the gifted child and the psychoanalyst\u2019s narcissistic disturbance. <\/em>Int. J. Psychoanal. 60:47-58<\/p>\n\n\n\n

Neff, W. S.<\/strong> (1968). Work, and Human Behavior<\/em> . New York: Atherton Press p. 78<\/p>\n\n\n\n

Nunberg , H.<\/strong> (1930\/1931) . The synthetic function of the ego<\/em> . International Journal of Psychoanalysis , 12 , 123 \u2013 140<\/p>\n\n\n\n

O\u2019Donohue W, T, & Fisher, J, E.<\/strong>(2009). General Principles and Empirically Supported Techniques of Cognitive Behavior Therapy,<\/em> John Willey & Sons. Inc, Hoboken, New Jersey<\/p>\n\n\n\n

Osofsky, J. D., <\/strong>(1979). Handbook of Infant Development, <\/em>New York: Wiley.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Parens, H. <\/strong>(1980). An exploration of the relations of instinctual drives and the symbiosis-separation-individuation process <\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 28:89-114<\/p>\n\n\n\n

Parens, H. (<\/strong>1991). Separation-individuation theory and psychosexual theory In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer<\/em>, M. D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 3-34<\/p>\n\n\n\n

Pavlov, I.P. <\/strong>(1969). O uslovnim refleksima<\/em>. u: Parsons Talkot, Edvard \u0160ils, Kaspar Negel, D\u017ees Pits (ur.) Teorije o dru\u0161tvu \u2013 osnovi savremene sociolo\u0161ke teorije, Beograd: Vuk Karad\u017ei\u0107<\/p>\n\n\n\n

Peck, S.<\/strong> (1987). Put kojim se re\u0111e ide<\/em>, Biblioteka Astra, Arion, Beograd, str. 75<\/p>\n\n\n\n

Pearls, F. <\/strong>(1947) Ego, Hunger, and Aggression.<\/em>George Allen and Unwin,<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pfieffer, E.<\/strong> (1974). Borderline states.<\/em> Diseases of the Nervous System 35 212-219<\/p>\n\n\n\n

Pearls, F<\/strong>. (1969) Ego, Hunger and Aggression: The beginning of Gestalt Therapy<\/em>. New York: Random House<\/p>\n\n\n\n

Pearls F.<\/strong> (1969). Gestalt Therapy Verbatim,<\/em> Utah: Bantam Books, Real People Press<\/p>\n\n\n\n

Piaget, J.<\/strong> (1937). The Construction of Reality in the Child<\/em>. New York: Basic Books, 1954<\/p>\n\n\n\n

Piaget, J. <\/strong>(2002). The Language and Thought of the Child<\/em>. 3d ed. London: Routledge.<\/p>\n\n\n\n

Pine, F. <\/strong>(1989). Motivation, Personality Organization, and the Four Psychologies of Psychoanalysis.<\/em> J. Amer. Psychoanal. Assn., 37:31-64<\/p>\n\n\n\n

Poland, W. <\/strong>(1977). Pilgrimage: action and tradition in self analysis<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:399-416<\/p>\n\n\n\n

Racker, H. <\/strong>(1966). Ethics and psychoanalysis and the psycho analysis of ethics. <\/em>Int.J. Psychoanal.47,63<\/p>\n\n\n\n

Rajh V. <\/strong>(1982), Analiza karaktera<\/em>, Naprijed, Zagreb<\/p>\n\n\n\n

Rank, O.<\/strong> (1972) Will Therapy<\/em>, 1929-31. In: Will Therapy and Truth and Reality. New York: Knopf.<\/p>\n\n\n\n

Rank, O. <\/strong>(1991). The genesis of the object relation<\/em>. In P. Rudnytsky (Ed.), The Psychoanalytic Vocation: Rank, Winnicott, and the Legacy of Freud. New Haven, CT: Yale University Press.<\/p>\n\n\n\n

Rank, Otto<\/strong>. (1932) Art and Artist<\/em>. New York: Knopf, 1958.<\/p>\n\n\n\n

Reich W. <\/strong>(1949). Character analysis:<\/em> 3rd ed. New York: Orgone Institute Press;<\/p>\n\n\n\n

Reilly, P. M. & Shopshire, M. S.<\/strong> (2002). Anger Management for substance Abuse and Mental Health Clients<\/em>, A Cognitive Behavioural Therapy Manual, U.S Departemnt of Health and Human Servicies, Rockville; MD 20857<\/p>\n\n\n\n

Roheim, G. 1943. <\/strong>The origin and function of culture<\/em>, Nervous and mental disease monographs, New York.<\/p>\n\n\n\n

Rot, N.<\/strong> 2003. Osnovi socijalne psihologije, <\/em>Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Sander, L. <\/strong>(1962). Issues in early mother-child interaction.<\/em> J. Amer. Acad. Child Psychiat., 1: 144-166.<\/p>\n\n\n\n

Sander, L.<\/strong> (1988). The event-structure of regulation in the neonate-caregiver system as a biological background for early organisation of psychic structure.<\/em> In Frontiers in Self Psychology, ed. A. Goldberg. Hillsdale, NJ: Analytic Press, pp. 64-77.<\/p>\n\n\n\n

Sander, L.<\/strong> (1997). Paradox and resolution<\/em>. In Handbook of Child and Adolescent Psychiatry, ed. J. Osofsky. New York: John Wiley, pp. 153-160.<\/p>\n\n\n\n

Sandler, J. & Sandler, A-M. <\/strong>(1978).On the development of object relationships and affects <\/em>Int. J. Psychoanal. 59:285-296<\/p>\n\n\n\n

Sas, T. <\/strong>(1978). Etika psihoanalize,<\/em> Vuk Karad\u017ei\u0107, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

Sachs, H. (1933)<\/strong>. The Delay of the Machine Age<\/em>. <\/strong>Psychoanal Q., 2:404-424.<\/p>\n\n\n\n

Segal, H. <\/strong>1957 Notes on Symbol Formation<\/em>. Int. J. Psychoanal. 38<\/p>\n\n\n\n

Segal, H. <\/strong>(1964). Introduction to the work of Melanie Klein<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Selye, H. <\/strong>(1975). Stress without Distress<\/em>, NY: New York, Signet<\/p>\n\n\n\n

Settlage, C.<\/strong> (1977). The psychoanalytic understanding of narcissistic and borderline personality disorders: advances in developmental theory<\/em>. J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:805-833<\/p>\n\n\n\n

Settlage, C.<\/strong> (1991). On the treatment of preoedipal pathology In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer<\/em>, M.D. ed. S. Akhtar & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 351-367<\/p>\n\n\n\n

Settlage, C.<\/strong> (1993). Therapeutic process and developmental process in the restructuring of object and self constancy<\/em> J. Am. Psychoanal. Assoc. 41:473-492<\/p>\n\n\n\n

Shapiro, D. H. <\/strong>(1994). Manual for the Shapiro Control Inventory (SCI)<\/em>. Palo Alto, CA: Behaviordata.<\/p>\n\n\n\n

Shengold, L. <\/strong>(1989). Soul Murder: The Effects of Childhood Abuse and Deprivation<\/em>. New Haven, CT: Yale Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Shostrom, E. <\/strong>(1968) Man, the manipulator. <\/em>New York, Bantam Books,<\/p>\n\n\n\n

Sohn, L. <\/strong>(1999). A defective capacity to feel sorrow. <\/em>In Remorse and Reparation, ed. M. Cox. London: Jessica Kingsley, pp. 69-104.<\/p>\n\n\n\n

Spangler, G., & Grossman, K. E. <\/strong>(1993). Biobehavioral organization in securely and insecurely attached infants.<\/em> Child Development, 64, 1439-1450.<\/p>\n\n\n\n

Spitz, R.A<\/strong>. (1945). Hospitalism\u2014An Inquiry Into the Genesis of Psychiatric Conditions in Early Childhood<\/em>. Psychoanalytic Study of the Child, 1, 53-74.<\/p>\n\n\n\n

Spitz, R.<\/strong> (1946). The smiling response: a contribution to the ontogenesis of social relations<\/em>. Genetic Psychology Monograph 34 57-125<\/p>\n\n\n\n

Spitz, R<\/strong>. (1965). The First Year of Life<\/em>, New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Stein, R. <\/strong>(1991). Psychoanalytic Theories of Affect<\/em>. New York: Praeger.<\/p>\n\n\n\n

Stein, R.<\/strong> (1998). Two Principles of Functioning of the Affects<\/em>. Am. J. Psychoanal., 58:211-230<\/p>\n\n\n\n

Steiner, J.<\/strong> (1993). Psychic Retreats: Pathological Organizations in Psychotic, Neurotic and Borderline Patients<\/em>. London: Routledge<\/p>\n\n\n\n

Stern, D. N.<\/strong> (1985). The Interpersonal World of the Infant<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Stern, D. N.<\/strong> (1995). The Motherhood Constellation<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

Stern, D.N., Sander, L.W., Nahum, J.P., Harrison, A.M., Lyons-Ruth, K., Morgan, A.C., Bruschweilerstern, N. and Tronick, E.Z.<\/strong> (1998). Non-Interpretive Mechanisms in Psychoanalytic Therapy: The \u2018Something More\u2019 Than Interpretation.<\/em> Int. J. Psycho-Anal., 79:903-921<\/p>\n\n\n\n

Stoller, R. J. <\/strong>(1992). Hooray for love.<\/em> In: Shapiro, Th. & Emde, R. N. (ed.): Affect: Psychoanalytic Perspectives: 411-437.<\/p>\n\n\n\n

Stolorow, R. Brandchaft, B. & Atwood,<\/strong> G<\/strong>. (1987). Psychoanalytic Treatment: An Intersubjective Approach<\/em>. Hillsdale, NJ: The Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

Stolorow, R. D. & Atwood, G.<\/strong> (1992). Contexts of Being<\/em>. Hillsdale, NJ: Analytic Press.<\/p>\n\n\n\n

Stolorow, R.D. & Trop, J.L.<\/strong> (1992). Reply to Richards and Mitchell<\/em>. Psychoanal. Dial., 2:467-473)<\/p>\n\n\n\n

Stone, L. (<\/strong>1981). Notes on the noninterpretive elements in the psychoanalytic situation and process<\/em>, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:89-118<\/p>\n\n\n\n

Stone, L. J., Smith, H. T. & Murphy, L. B. (<\/strong>1973). The Competent Infant: Research and Commentary<\/em>. New York: Basic Books.<\/p>\n\n\n\n

\u0160torh, M. <\/strong>(2003) \u010ce\u017enja jake \u017eene za jakim mu\u0161karcem, <\/em>Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Beograd.<\/p>\n\n\n\n

Thoma, H. & Kachele, H.<\/strong> (1987). Psychoanalytic Practice<\/em>. 1 Principles. Berlin: Springer-Verlag.<\/p>\n\n\n\n

Thorndike, E. L. <\/strong>(1931) Human Learning<\/em>, NY: New York, Appletion-Century-Crofts<\/p>\n\n\n\n

Tillich, P. <\/strong>( 1952) The Courage to Be<\/em>: Yale University Press,<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Toplin, P. & M., <\/strong>1996. Heinz Kohut: The Chicago Institute Lectures <\/em>, The Analytic Press, Inc<\/p>\n\n\n\n

Trevarthen, C.<\/strong> (1979). Communication and cooperation in early infancy: a description of primary intersubjectivity.<\/em> In Before Speech: The Beginning of Interpersonal Communication<\/em>, ed. M. M. Bullowa. Cambridge: Cambridge Univ. Press, pp. 321-349.<\/p>\n\n\n\n

Trevarthen, C.<\/strong> (1993). Brain, science and the human spirit<\/em>. In Brain, Culture and the Human Spirit<\/em>, ed. J. B. Ashbrook et al. Lanham, MD: Univ. Press America, pp. 129-181.<\/p>\n\n\n\n

Tronick, E. Z. & Cohn, J. <\/strong>(1989). Infant-mother face-to-face interaction: age and gender differences in coordination and the occurrence of miscoordination<\/em>. Child Devel., 60: 85-92.<\/p>\n\n\n\n

Tronick, E. Z.<\/strong> et al. (1978). The infant\u2019s response to entrapment between contradictory messages in face-to-face interaction<\/em>. J. Amer. Acad. Child Psychiat.,<\/em> 17: 1-13.<\/p>\n\n\n\n

Vigotski, L.S.<\/strong> (1983). Mi\u0161ljenje i govor, <\/em>Nolit, Beograd<\/p>\n\n\n\n

Vigotski, L.S.<\/strong> (1996). Problemi razvoja psihe.<\/em> Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Beograd<\/p>\n\n\n\n

Weil, A. <\/strong>(1970). The basic core<\/em>. Psychoanal. Study Child 25:442-460<\/p>\n\n\n\n

Wheelis, A.<\/strong> ( 1956 ) \u201eWill and Psychoanalysis,\u201c<\/em> J. Am. Psychoanal. Assoc. 4:285<\/p>\n\n\n\n

White, R. W.<\/strong> (1963). Ego and reality in psychoanalytic theory: a proposal regarding independent ego energies<\/em>, Psychol. Issues Monogr. 11. New York: Int. Univ. Press.<\/p>\n\n\n\n

Wilkinson-Ryan, & Westen. <\/strong>(2000). Identity disturbance in borderline personality disorder. <\/em>American Journal of Psychiatry, 157(4), 528-541.<\/p>\n\n\n\n

Winnicott, D. W. <\/strong>(1965). The maturational processes and the facilitating environment. <\/em>New York: International Universities Press.<\/p>\n\n\n\n

Winnicott, D. W.<\/strong> (1960). Ego distortion in terms of true and false self The Maturational Processes and the Facilitating Environment<\/em>. New York: Int. Univ. Press, 1965 pp. 140-152<\/p>\n\n\n\n

Wisdom, J.O.<\/strong> (1970). Freud and Melanie Klein: Psychology, Ontology, and Weltanschauung.<\/em> in Psychoanalysis and Philosophy,<\/em> ed. C. Hanley and M. Lazerowitz (New York: International Universities Press, 350.<\/p>\n\n\n\n

Wolf, E.<\/strong>S. (1980), On the developmental line of selfobject relations<\/em>. In: Advances in Self Psychology, ed. A. Goldberg. New York: International Universities Press, pp. 117-130..<\/p>\n\n\n\n

Wolf, E.S.<\/strong> (1988). Problems of Therapeutic Orientation<\/em>. Progr. Self Psychol.<\/em>, 4:168-172<\/p>\n\n\n\n

Yogman, M.W. <\/strong>(1999).Affective Development in Infancy<\/em>, 95-124. Norwood, NJ: Ablex.<\/p>\n\n\n\n

Yudofsky, Stuart C<\/strong>., (2005), Fatal flaws : navigating destructive relationships with people with disorders of personality and character,<\/em> American Psychiatric Publishing, London)<\/p>\n\n\n\n

Zwemer, Weare A.; Deffenbacher, Jerry L<\/strong> (1984), Irrational beliefs, anger, and anxiety, <\/em>Journal of Counseling Psychology, Vol 31(3), Jul 1984, 391-393.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":508,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-507","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/507","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/508"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=507"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=507"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}