{"id":319,"date":"2022-10-13T11:15:49","date_gmt":"2022-10-13T11:15:49","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=319"},"modified":"2022-10-27T11:34:55","modified_gmt":"2022-10-27T11:34:55","slug":"mucanje","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/koristan_sadr_aj\/mucanje\/","title":{"rendered":"Mucanje - Oto Fenihel"},"content":{"rendered":"\n

Autor: Oto Fenihel<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Deo iz knjige: Psihoanaliti\u010dka teorija neuroza<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Taj funkcionalni poreme\u0107aj govora, koji je vi\u0161e nego prosta inhibicija, jedan je od tipi\u010dnih primera iz grupe pregenitalnih konverzionih neuroza.<\/p>\n\n\n\n

Simptom mucanja otkriva, lak\u0161e od ma kog drugog konverzionog simptoma, da je rezultat konflikta izme\u0111u opre\u010dnih tendencija; pacijent pokazuje \u017eelju da ne\u0161to ka\u017ee, a istovremeno to ne \u017eeli. Po\u0161to on svesno poku\u0161ava da govori, mora da ima nesvestan razlog da to ne\u0107e. To odgovara nesvesnom zna\u010denju govora, koje se odnosi bilo na verbalni sadr\u017eaj bilo na aktivnost govora uop\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

Osoba koja u\u010dini lapsus linguae pokazuje, da nesvesno daje otpor onome \u0161to ho\u0107e svesno da ka\u017ee; Analiza jednog lapsusa otkriva koja je tendencija poremetila prvobitnu nameru govora. Ako jedna osoba, umesto da u\u010dini lapsus, po\u010dinje malo da zamuckuje, o\u010digledno je da je neki nesvestan motiv poremetio njenu prvobitnu nameru govora, ali nije mogu\u0107e odgonetnuti koji je to motiv. Ako jedno prigodno mucanje nailazi redovno kao odgovor na neki specifi\u010dan stimulus, upoznavanje tog stimulusa mo\u017ee se upotrebiti kao polazna ta\u010dka u analizi faktora koji remeti.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, ako jedna osoba muca samo u vidu reakcije na izvestan stimulus, ve\u0107 vi\u0161e ili manje redovno, faktor koji remeti mo\u017ee biti ukorenjen u \u010dinjenici da sama namera govora ima prekorljivo zna\u010denje. Na taj na\u010din, dok su neki tipovi prigodnog mucanja izazvani nesvesnim zna\u010denjem verbalnog sadr\u017eaja, dotle u ozbiljnim slu\u010dajevima mucanja sama funkcija govora predstavlja prekorljiv impuls.
Prilikom raspravljanja o opsesivnoj neurozi pokazalo se da izvesni uslovi dovode do seksualizacije govora; ta je seksualizacija redovno analne prirode i ima specifi\u010dne posledice. Sve to va\u017ei i za mucanje.<\/p>\n\n\n\n

Psihoanaliza mucavaca otkriva jedan svet analnosadistl\u010dkih \u017eelja u osnovi simptoma. Za njih govor ima, redovno, analnosadisti\u010dko zna\u010denje. Govoriti, zna\u010di, prvo, izgovaranje opscenih re\u010di, naro\u010dito analnog porekla, i, drugo, agresivni akt upravljen protiv slu\u0161aoca.<\/p>\n\n\n\n

Analnoeroti\u010dka priroda govora bolje se zapa\u017ea kad se specifi\u010dna situacija koja izaziva ili nagla\u0161ava to mucanje pokazuje u analizi kao analno isku\u0161enje. Govoriti, uop\u0161te ili u izvesnim situacijama, nesvesno se izjedna\u010duje sa seksualizovanom defekacijom. Isti motivi koji su u detinjstvu bili upravljeni protiv zabranjenog zadovoljstva u igranju sa svojim ekskrementima ponovo se pojavljuju kod inhibicije ili prohibicije igranja sa svojim re\u010dima. Izbacivanje ili zadr\u017eavanje re\u010di odgovara izbacivanju ili zadr\u017eavanju fecesa, i stvarno, zadr\u017eavanje re\u010di, kao ranije zadr\u017eavanje ekskremenata, mo\u017ee biti reosiguranje protiv mogu\u0107nog gubitka ili prijatna autoeroti\u010dka aktivnost. Za mucanje se mo\u017ee re\u0107i da je to \u00bbpreme\u0161tanje na vi\u0161e\u00ab \u2013 funkcija analnog sfinktera.<\/p>\n\n\n\n

Dva uslova, vrlo \u010desta, koji izazivaju ili pove\u0107avaju mucanje, u vezi su sa sadisti\u010dkim zna\u010denjem. Vrlo \u010desto mucavac sve ja\u010de muca, a kad naro\u010dito \u017eeli ne\u0161to da doka\u017ee. Iza njegove vidljive revnosti prikrivena je sadisti\u010dka i neprijateljska tendencija za uni\u0161tavanjem svog sagovornika pomo\u0107u re\u010di; a mucanje je tu u isto vreme blokada i kazna za tu tendenciju. Mucanje je jo\u0161 vi\u0161e nagla\u0161eno u prisustvu zna\u010dajnih osoba, tj. o\u010dinskih likova, protiv kojih je nesvesno neprijateljstvo mnogo zna\u010dajnije.<\/p>\n\n\n\n

Garma je posmatrao jednu pacijentkinju koja je, pored ozbljnog mucanja, patila od straha da nekog ne uvredi; ta je devojka, naro\u010dito verovala da za vreme seksualnih odnosa \u017eena mo\u017ee uvrediti mu\u0161karca; osim toga, imala je takve sanjarije u kojima je mogla jednim pogledom uni\u0161tititi \u010ditav svet i ubiti sve mu\u0161karce.
Govor je u snovima simbol \u017eivota, a ti\u0161ina simbol smrti. Taj isti simbolizam va\u017ei i kod mucanja. Kad mucavac ne mo\u017ee da govori, njegovo oklevanje izra\u017eava \u010desto \u017eelju za ubijanjem, upravljenim protiv njegovog \u00bbJa\u00ab. Iz istih razloga kao kod opsesije, analnosadisti\u010dka seksualizacija govora dobija zna\u010denje remobilizacije infantilnog stadijuma svemo\u0107nosti re\u010di. \u00bbRe\u010di mogu ubiti\u00ab, a mucavci su osobe koje upotrebljavaju to opasno oru\u017eje vrlo predostro\u017eno.
\u010cinjenica da su opscene re\u010di i psovke zadr\u017eale ve\u0107u magijsku vrednost od drugih re\u010di va\u017ena je u psihoanalizi mucavca. Za mnoge od njih je svaki razgovor nesvesno isku\u0161enje da upotrebljavanjem opscenih ili bezbo\u017enih re\u010di fizi\u010dki ili seksualno napadnu slu\u0161aoca.<\/p>\n\n\n\n

Analnosadisti\u010dko zna\u010denje simptoma je u skladu s analnosadisti\u010dkom li\u010dno\u0161\u0107u mucavca i identi\u010dna sa li\u010dno\u0161\u0107u opsesivnih. Analnosadisti\u010dka regresija koja se interpolirala izme\u0111u edipovskih fantazama i simptoma mo\u017ee se ponekad neposredno posmatrati.
Alfhild Tam izve\u0161tava o slu\u010daju jednog mladog \u010doveka koji je najpre pokazivao konfliktni period povodom genitalne masturbacije; kasnije je zamenio tu radnju s analnom masturbacijom; tek posle ukidanja tih analnih radnji javilo se mucanje.
\u010cinjenica da analnosadisti\u010dke \u017eelje igraju najzna\u010daniju ulogu kod mucanja, nikako ne zna\u010di odsustnost drugih eroti\u010dkih komponenata. Isto tako, kao i kod drugih simptoma, svaka infantilna instiktivna komponenta mo\u017ee uzgredno postojati pored dominantne seksualne komponente.Tri komponente igraju obi\u010dno karakteristi\u010dnu ulogu kod mucanja : falusna, oralna i ekshibicionisti\u010dka.<\/p>\n\n\n\n

1) Falusni impulsi.<\/strong> Govor je \u010desto povezan s genitalnom funkcijom; govoriti zna\u010di biti mo\u0107an; nesposobnost da se govori zna\u010di kastraciju. De\u010daci pokazuju da se njihova \u017eelja da dobro govore razvija zajedno sa falusnim takmi\u010denjem ( mogu li govoriti tako dobro kao moj otac?). Po\u0161to devoj\u010dice imaju sli\u010dnu ambiciju, ose\u0107aju nesvesnu \u017eelju za posedovanjem istih genitalnih funkcija kao mu\u0161karci. Tako se svi konflikti koji sadr\u017ee ideje mo\u0107i ili kastracije mogu izaziti u mucanju, ali u obliku koji je deformisala regresija. Tema o odse\u010denom jeziku \u010desto se susre\u0107e u motivima, bajkama, neuroti\u010dkim snovima i fantazmima kao simbol kastracije; jezik, kao organ govora, pojavljuje se kao simbol penisa.<\/p>\n\n\n\n

Za jednu pacijentkinju, o kojoj je ve\u0107 bilo govora, govor je imao jak uretralni zna\u010daj: morala je, kad bi se \u00bbosu\u0161ila\u00ab, piti vodu da bi opet mogla govoriti.
Druga \u017eena je bila ube\u0111ena da joj lekar za vreme operacije krajnika, koja je bila izvr\u0161ena u detinjstvu, zabunom presekao resicu. Tek posle analize njenog kastracionog kompleksa mogla se uveriti da je njena resica nepovre\u0111ena.
Pojava falusnih tendencija kod mucanja dokaz je regresivnog porekla analne orijentacije. Slu\u010dajevi kod kojih ti falusni elementi nedostaju mogu imati svoj uzrok u zastoju razvoja u jednom pregenitalnom stadijumu.<\/p>\n\n\n\n

2) Oralni impulsi.<\/strong> Govor je, u \u0161irem smislu, oralna respiratorna funkcija. Erogeno zadovoljstvo govora je samo po sebi oralnorespiratorni erotizam, i ustvari, sudbina oralno-respiratornog libida je zna\u010dajan element u razvoju poreme\u0107aja govora. \u010cesto se regresija kod mucanja ne zaustavlja na analnosadisti\u010dkom nivou; oralni erotizam se isto tako vra\u0107a na scenu, sa svojim konfliktima inkorporacije objekata i oralnim autoeroti\u010dkim \u017eeljama. Te\u017eina nekog slu\u010daja zavisi od relativne va\u017enosti oralne komponente.
Re\u010di koje treba ili ne treba da budu izgovorene imaju, koji put, na najdubljem nivou zna\u010denje introjektovanih objekata. Konflikti koji u po\u010detku stoje izme\u0111u objekata i pacijenta, izra\u017eavaju se sada kao konflikti izme\u0111u \u00bbJa\u00ab i proizvoda govora (i imaju vrednost ekskremenata).<\/p>\n\n\n\n

Mucavac mo\u017ee ne samo nesvesno poku\u0161avati da ubije pomo\u0107u re\u010di; na oralnom nivou njegov simptom mo\u017ee izra\u017eavati, \u0161ta vi\u0161e, tendenciju da ubije re\u010di, po\u0161to su ove poslednje supstituti introjektovanih objekata.
Koriat, prou\u010davaju\u0107i mnogobrojne slu\u010dajeve mucanja, bio je vi\u0161e impresioniran participacijom oralnog erotizma nego konfliktima oko introjekcije. Umesto da se slu\u017ei govorom kao komunikacionim sredstvom \u2013 izjavljuje on \u2013 mucavac ga upotrebljava da bi osetio zadovoljstvo. Koriat, \u010dak, pori\u010de konverizonu prirodu simptoma, izjavljuju\u0107i da nikako nije \u00bbkonvertirano\u00ab, jer upotreba simptoma ima za cilj prijatne oralne senzacije. Mucavci \u0107e, me\u0111utim, biti saglasni u oceni da je taj simptom mu\u010dan i tegoban, ni na koji na\u010din prijatan, i potvrdi\u0107e potpunu nesvesnost svojih oralnosadisti\u010dkih fantazama izra\u017eenih u tom simptomu, isto kao i svojih edipovskih \u017eelja i kastracije. Tako, uprkos tom tra\u017eenju nekog oralno erogenog zadovoljstva, mucanje, u osnovi, ostaje jedna pregenitalna konverzija.
Intenzivna oralna erogenost \u010desto je izra\u017eena jednom velikom ambicijom u domenu izra\u017eavanja; ponekad se ta ambicija razvija posle mucanja i stvara reakciju nadkompenzacije. Demosten nije jedini \u010dovek koji je postao orator nakon \u0161to je bio mucavac.<\/p>\n\n\n\n

Interesovanje i ambicije jednog pacijenta za strane jezike i filozofske probleme bili su obja\u0161njeni u analizi kao nadkompenzacije ose\u0107anja inferiornosti do\u017eivljenog u vreme jednog kasnijeg zaboravljenog, perioda u detinjstvu kad je pacijent bio mucavac i vrlo ljut zbog toga.
Kod drugih pacijenata ta ambicija se prva razvila, a mucanje je do\u0161lo posle toga po\u0161to je ambicija postala predstavnik zabranjenih seksualnih ili agresivnih impulsa. U nekim slu\u010dajevima mucanja ta oralna ambicija nije vezana za govor, i starija je po porekla nego mo\u0107 govora; infantilne narcisti\u010dke \u017eelje da se pravi mnogo buke (oralne ili analne) mogu se ponovo javiti, u formi vrlo groteskne. Prvobitno zna\u010denje takvih \u017eelja mo\u017ee, ponekad, poticati od primitivne \u017eelje da se jede onoliko koliko to stariji mogu; to, tako\u0111e, mo\u017ee biti i odbrana, putem \u00bbidentifikacije s agresorom\u00ab , od straha da se ne bude pojeden.<\/p>\n\n\n\n

Nekad se oralne ambicije ove vrste definitivno ustaljuju ne samo u vidu ekspresije re\u010di, ve\u0107 i u vidu njihove \u00bbapsorpcije\u00ab putem sluha ili \u010ditanja, kao supstituta akcije jedenja.
Aktivnosti organa govora, pre nego \u0161to \u0107e postati prakti\u010dno sredstvo komunikacije, imale su \u010distu libidinoznu i rastere\u0107uju\u0107u funkciju. Razvoj polazi od autoeroti\u010dkog nivoa tepanja i vike, kroz nivoe magijskog uticaja na okolinu pomo\u0107u vokalnog aparata, zatim kroz postepeno sticanje shvatanja re\u010di, do zavr\u0161nog nivoa, gde se govor upotrebljava kao komunikaciono sredstvo; taj razvoj je jedan vrlo komplikovan proccs, podlo\u017ean poreme\u0107ajima na najrazli\u010ditije na\u010dine. Na\u017ealost, psihoanaliza nije nije detaljno prou\u010dila ta pitanja. Ozbiljni slu\u010dajevi mucanja pru\u017eaju mogu\u0107nost da se taj razvoj prou\u010di prodiru\u0107i u prirodu tih poreme\u0107aja.
Govor je komunikaciono sredstvo; u manje te\u0161kim slu\u010dajevima mucanja komunikacija s objektima bila je seksualizovana potpuno ili u specifi\u010dnim asocijacijama, i zato je govor bio poreme\u0107en. U te\u017eim slu\u010dajevima funkcija komunikacije je potpuno napu\u0161tena \u2013 organi govora slu\u017eili su samo za autoeroti\u010dke svrhe.<\/p>\n\n\n\n

3) Ekshibicionisti\u010dki impulsi.<\/strong> Presudna uloga ekshibicionizma kod mucanja bila je ve\u0107 pokazana, pri utvr\u0111ivanju odnosa izme\u0111u mucanja i ambicije. U slu\u010dajevima koji se manifestuju samo kad se govori pred skupom, inhibicija ekhibicionisti\u010dke tendencije je jasna. Mucanje koje nailazi samo pred svetom li\u010di na druge neuroze sagra\u0111ene na inhibiciji ekhibicionisti\u010dkih impulsa, kao \u0161to su: eritrofobija, trema na sceni i socijalni strah. Glumac pogo\u0111en tim strahom zaboravi\u0107e ne samo svoj tekst, ve\u0107 \u0107e i mucati.
Ekshibicionisti\u010dko mucanje zasniva se na pojmu magijskog uticaja koji se na slu\u0161aoce vr\u0161i pomo\u0107u svemo\u0107nih re\u010di. Kad je ta namera zabranjena, inhibicija govora postaje neizbe\u017ena. Nesvesni ciljevi tog ukorljivog ekhibicionizma nisu neposredno erogeni; tako kod perverzne ekhibicije reakcija pristutnih je potrebna kao reosiguranje od kastracione strepnje ili kao satisfakcija neke narcisti\u010dke potrebe, a sredstva upotrebljena za postizanje te reakcije mogu nesvesno biti sadisti\u010dke prirode. Po\u0161to je reosiguranje bilo tra\u017eeno na sadisti\u010dki neprihvatljiv na\u010din, strah od kastracije protiv kojeg je reosiguranje bilo potrebno, poja\u010dava se, inhibi\u0161e ekshibicionizam i izaziva mucanje. Kod mu\u0161karaca taj tip mucanja zna\u010di: \u00bbEkshibicionisti\u010dka \u010darolija, kojom poku\u0161avam da savladam svoj kastracioni strah, mo\u017ee izazvati tu kastraciju\u00ab. Kod \u017eene ekshibicionizam, preme\u0161ten s genitalnih organa, poku\u0161ava da olak\u0161a ose\u0107anja inferiornosti koja se koja se javljaju zbog nedostatka penisa. Taj tip mucanja zna\u010di : \u00bbSvakome \u0107e se \u010diniti da ja, stvarno, nemam penis.\u00ab
Govoriti zna\u010di op\u010diniti. Cilj govornika jeste da dobije pljesak, a to mu je potrebno da bi umirio svoje strepnje. Ako postoji opasnost od neuspeha, sadisti\u010dki govornik ose\u0107a da mora prisiliti prisutne da mu daju ono \u0161to mu treba; on, \u010dak, mo\u017ee ose\u0107ati da ih mora kastrirati ili ubiti. On, uz to, mo\u017ee poku\u0161ati da postigne svoj cilj na drugi na\u010din: da bi osigurao uticaj nad slu\u0161aocima, on mora dokazati da ima mo\u0107 nad tim slu\u0161aocima. Mucanje u takvim prilikama zna\u010di: \u00bbZaustaviti govor pre nego \u0161to ubijem ili kastriram te slu\u0161aoce\u00ab ili \u00bbZaustaviti govor pre nego \u0161to se pojavi istina; ti zavisi\u0161 od prisutnih a ne oni od tebe.<\/p>\n\n\n\n

Pacijentovo \u00bbJa\u00ab, kao i \u00bbJa\u00ab, opsesivnog mora se boriti na dvostrukom frontu: protiv svojih prekorljivih impulsa i protiv svog \u00bbNad-Ja\u00ab, koje je zbog regresije postalo sadisti\u010dko i arhai\u010dno. Mnogi mucavci proizvode svoje simptome kad su u nezgodnom polo\u017eaju; tada se dobija utisak da koriste svoje simptome da bi zadovoljili zahteve jednog prestrogog \u00bbNad-Ja\u00ab. Mucanje koje se pojavljuje samo u prisustvu uticajnih li\u010dnosti, ne izra\u017eava samo agresivnost pacijenta, ve\u0107 i anticipaciju ozbiljnih posledica jednog neuspeha.<\/p>\n\n\n\n

Mucanje mo\u017ee pribaviti mnogobrojne sekundarne dobiti, \u010dija su dva tipa naro\u010dito karakteristi\u010dna: 1) mucavac mo\u017ee, povr\u0161no, izgledati komi\u010dno; on na taj na\u010din budi samilost, koja mu mo\u017ee biti od koristi; 2) na dubljem nivou, mucanje daje mogu\u0107nost zadovoljavanja ose\u0107anja zlobe pove\u0107anog patogenom regresijom; mucavac mo\u017ee, na taj na\u010din posti\u0107i malu satisfakciju pomo\u0107u latentne agresije sadr\u017eane u svom simptomu.
U manje ozbiljnim slu\u010dajevima simptom se mo\u017ee ograni\u010diti na odre\u0111ena slova ili odre\u0111ene fraze; u takvim slu\u010dajevima, koji podse\u0107aju na inhibicije \u010ditanja i pisanja (str. 146 i dalje), analiza pokazuje asocijativnu relaciju izme\u0111u ovih slova ili fraza i infantilnih i seksualnih konflikata.<\/p>\n\n\n\n

U vezi s psihoanaliti\u010dkom terapijom mucavca, glavna te\u0161ko\u0107a le\u017ei ba\u0161 u tome \u0161to postoji poreme\u0107aj govora, a govor je pravi instrument psihoanalize. No, nije to jedina te\u0161ko\u0107a koju treba savladati; po\u0161to su regredirali sadisti\u010dkoanalni nivo, mucavci obi\u010dno pri\u010dinjavaju iste pote\u0161ko\u0107e kao i opsesivni. Prognoza tih analiza je ista kao kod opsesije. Tamo gde mucanje predstavlja samo stanje inhibicije, prognoza je povoljnija, i o brzim izle\u010denjima je ve\u0107 bilo izve\u0161tavano. Na duboke pregenitalne tipove se isto tako te\u0161ko uti\u010de, kao i na sve druge pregenitalne neuroze. Me\u0111utim, u povoljnim slu\u010dajevima simptom mucanja mo\u017ee se eliminisati pre nego \u0161to se analizom obrade pregenitalni elementi. Preporu\u010dljivo je, uop\u0161te, da se psihoanaliti\u010dki tretman preduzme uz jednu probnu analizu, koju treba izvr\u0161iti s istom predostro\u017eno\u0161\u0107u kao i kod opsesije.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":320,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-319","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/319","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/320"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=319"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=319"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}