Na usamljenost, nerazumevanje od strane drugih, od strane celog sveta, ose\u0107anje praznine, beznade\u017enost pola\u017eemo u ovom ili onom trenutku pravo svi. Sve je to za ljude. Svakog \u010doveka ovakva raspolo\u017eenja sna\u0111u ponekad, neka ili sva, raspar ili skupa. Do\u0111u s nekim razlogom, pa odu kada i sam razlog ode odakle je i stigao. Svako ima svoje \u201e\u017eute minute\u201c u kojima lako plane, izvi\u010de se na prvog do sebe, pa se sti\u0161a. Ve\u0107ina ljudi promeni po nekoliko partnera dok ne prona\u0111e Gospodina Pravog ili njegov \u017eenski pandan. Naravno da je redak slu\u010daj da pro\u017eivite u zdravlju i sre\u0107i do kraja svojih dana sa prvom osobom na koju naletite.<\/p>\n\n\n\n
Za to vreme nekim osobama takvi ispadi, ose\u0107anja i pona\u0161anja predstavljaju obrazac po kom sve rade u \u017eivotu, nacrt po kom funkcioni\u0161u, \u017eive. Kao da uvek gladuju za pa\u017enjom drugih ili svih, kao da nikada nisu sasvim zadovoljni sobom, a naro\u010dito drugima, emocionalne reakcije su im gromovite, preterano izra\u017eene i najve\u0107ma neprimerene. Ose\u0107anja su im plitka, povr\u0161na i \u010desto ih velikom brzinom u potpunosti menjaju i preusmeravaju. De\u0161ava im se da zna\u010dajan deo svog vremena provedu u pomenutim neugodnim raspolo\u017eenjima i da to po\u010dne da uti\u010de na sve sfere \u017eivota. Posao se radi bez velike motivacije, otaljava se. Emotivne veze, na po\u010detku obe\u0107avaju\u0107e i sa oreolom ve\u010dnosti, pucaju po svim \u0161avovima odjedared, munjevito, bez nekog vidljivog razloga, ostavljaju\u0107i sve ve\u0107u prazninu u du\u0161i i teraju na hitnu potragu za novim i novim vezama. Ovi ljudi su puni negativnih ose\u0107anja prema sebi samima, \u010dak mr\u017enje ili gnu\u0161anja. Pona\u0161anje im je destruktivno, jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e samodestruktivno i uglavnom su svesni svega toga. Upadaju u probleme zbog svojih impulsivnih i ishitrenih reakcija \u2013 zloupotreba alkohola, uzimanje droge, kockanje u prave pare, problemi sa zakonom.<\/p>\n\n\n\n
Grani\u010dni poreme\u0107aj li\u010dnosti Grani\u010dni poreme\u0107aj li\u010dnosti \u2013 Borderline personality disorder (BPD)<\/strong> je veoma stresno stanje i za ljude koje je sna\u0161ao i za one iz njihovog najbli\u017eeg okru\u017eenja. \u010ceste promene raspolo\u017eenja, bes i impulsivnost mogu da oteraju druge od njih, iako su ovi u stalnoj potrazi za ljubavlju i prihvatanjem.<\/p>\n\n\n\n Poznajete li nekog takvog ili ste i sami takvi? Ako je tako predlo\u017eite mu da potra\u017ei stru\u010dnu pomo\u0107 ili savet ili, opet, svratite i sami kod nekog dobrog psihologa. Grani\u010dni poreme\u0107aj li\u010dnosti je komplikovano i neugodno stanje i potrebno ga je \u0161to ranije uo\u010diti i le\u010diti. Le\u010denje daje dobre rezultate i vra\u0107a izgubljenu nadu u miran i sre\u0107an \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n Grani\u010dni poreme\u0107aj li\u010dnosti je dijagnosti\u010dka kategorija koja se odnosi na dugotrajno poreme\u0107eno funkcionisanje li\u010dnosti, pre svega u sferi raspolo\u017eenja i emocija. Karakteri\u0161u ga impulsivne akcije i reakcije, nestabilnost i \u010deste izmene raspolo\u017eenja i potpuno haoti\u010dan emotivni \u017eivot.<\/strong> Svrstava se u kategoriju emocionalno nestabilnih poreme\u0107aja li\u010dnosti, koja podrazumeva poreme\u0107aje li\u010dnosti sa veoma izra\u017eenom tendencijom ka brzim impulsivnim radnjama bez dovoljno promi\u0161ljanja o posledicama i sa afektivnom nestabilno\u0161\u0107u. Sposobnost planiranja i procene mo\u017ee biti svedena na minimum, a izlivi intenzivne ljutnje \u010desto mogu dovesti do nasilnih reakcija ili takozvanih \u201ebihejvioralnih eksplozija\u201c. Takvi eksplozivni izlivi lako mogu biti izazvani i banalnom kritikom ili osuje\u0107ivanjem impulsivnih postupaka. Postoje dve varijante ovog poreme\u0107aja li\u010dnosti, a obema su svojstveni impulsivnost i nedostatak samokontrole.<\/p>\n\n\n\n Sve po\u010dinje u adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Kod borderlajna je prisutno nekoliko vidljivih karakteristika emocionalne nestabilnosti. Uz to predstava o sebi, ciljevi i unutra\u0161nje sklonosti (uklju\u010duju\u0107i seksualne) \u010desto su nejasni, magloviti ili poreme\u0107eni. Obi\u010dno postoji hroni\u010dno ose\u0107anje praznine (tako negde u du\u0161i, grudima ili stomaku), besmisla i dosade. Sklonost ka uklju\u010divanju u intenzivne, burne i nestabilne odnose mo\u017ee uzrokovati ponavljane emocionalne krize i patnju i mo\u017ee biti udru\u017eena sa izra\u017eenim naporima da se izbegne odbacivanje i napu\u0161tanje, kao i serijom pretnji samoubistvom ili postupaka samopovre\u0111ivanja (iako se ovi mogu pojaviti i bez nekih o\u010diglednih uzroka). Glavni i najizrazitiji poreme\u0107aj je velika nestabilnost u poimanju i prihvatanju samog sebe, me\u0111uljudskim odnosima i raspolo\u017eenjima.<\/strong> Karakteristi\u010dna su i pona\u0161anja markirana nestabilno\u0161\u0107u me\u0111uljudskih odnosa, poimanja samog sebe, afekata i kontrole afekata. Stanje je obele\u017eeno velikim naporima u izbegavanju stvarnih ili izmi\u0161ljenih vezanja.<\/strong> Me\u0111uljudski odnosi su nestabilni i intenzivni.<\/strong> Sopstveni identitet je nestalan i poreme\u0107en \u2013 \u201eKo sam ja u stvari\u201c. Prisutna je impulsivnost u barem dve aktivnosti koje su potencijalno \u0161tetne za tu osobu (seks, zloupotreba droga, alkoholizam, uzdr\u017eavanje od hrane ili pak pre\u017ederavanje). Suicidalno pona\u0161anje mo\u017ee biti prisutno ili brojna samopovre\u0111ivanja. Prisutno je hroni\u010dno ose\u0107anje praznine. Ose\u0107aj ljutnje je intenzivan, bez kontrole i naj\u010de\u0161\u0107e neprikladan za odre\u0111enu situaciju.<\/p>\n\n\n\n Uzrok poreme\u0107aja (kao i ve\u0107ine drugih) najverojatnije le\u017ei negde u procesu ranog razvoja li\u010dnosti. \u010cest slu\u010daj je da je osoba bila na neki na\u010din zlostavljana u djetinjstvu od strane \u010dlanova porodice ili drugih ljudi.<\/strong> Ova vrsta poreme\u0107aja prisutna je u dva procenta populacije, nije vezana za rasu ili nacionalnu pripadnost. Kod \u017eena se javlja do tri puta \u010de\u0161\u0107e.<\/strong> Podatak je ta\u010dan i zasnovan na statisti\u010dkoj obradi, mada se nekim feministi\u010dkim udru\u017eenjima omaklo da je mo\u017eda re\u010d o kakvoj diskriminaciji. Izgleda da razlog, zapravo, le\u017ei u tome da \u017eenska deca mnogo \u010de\u0161\u0107e bivaju seksualno zlostavljana od de\u010daka. Procenjuje se da oko dvadeset procenata svih hospitalizovanih u mentalnim ustanovama pati od od grani\u010dnog poreme\u0107aja li\u010dnosti. Hospitalizacija je \u010dest izbor i skoro pravilo ba\u0161 zbog pomenutih suicidalnih tendencija i nemogu\u0107nosti samostalnog funkcionisanja na pravi na\u010din. U terapiji se koriste razli\u010diti pristupi, a izgleda da posbno dobre rezultate daje psihodinamski (psihoanaliti\u010dki) pristup.<\/p>\n\n\n\n Prisutan je sveobuhvatni na\u010din pona\u0161anja uz jako izra\u017eenu emocionalnost i stalno tra\u017eenje pa\u017enje, stalni poku\u0161aji da se postane centrom ne\u010dijeg \u017eivota.<\/strong> Skoro pa bilo \u010dijeg. Prvo manje vidljivo, po\u010dinje da se pokazuje u punom svetlu po\u010detkom ranijeg odraslog doba. Za ovaj poreme\u0107aj karakteristi\u010dan je ose\u0107aj nelagode kada osoba nije u centru pa\u017enje, interakcija s drugim osobama koja se mo\u017ee okarakterisati kao neprikladno dvosmislena, seksualna, zavodljiva i provokativna. Osim toga ose\u0107anja takvih osoba su neiskrena, ta\u010dnije \u010desto se opisuju kao povr\u0161na ili plitka i brzo se menjaju i pravcem i smerom. Takva osoba konstantno koristi svoj fizi\u010dki izgled da bi privukla pa\u017enju drugih na sebe. Govor takvih osoba je upe\u010datljiv, pun utisaka, ali i bez detalja. Osim toga, kod ovog poreme\u0107aja javlja se i pove\u0107ana sugestibilnost od strane drugih osoba ili okolnosti i na kraju jako isticanje va\u017enosti nekih veza i poznanstava. Naj\u010de\u0161\u0107e se radi o privla\u010dnim i zavodljivim osobama, s prenagla\u0161enom brigom za svoj spolja\u0161nji izgled dok u se u stvari problem nalazi s druge strane fasade \u2013 unutra.<\/p>\n\n\n\n Uz ove glavne simptome poreme\u0107aja li\u010dnosti \u010desti su i poreme\u0107aji raspolo\u017eenja i poreme\u0107aji u smislu somatizacije psihi\u010dkih tegoba, odnosno odra\u017eavanja \u201enegativne\u201c psihi\u010dke energije na organizam. Mnogo je brige za fizi\u010dko zdravlje koje u osnovi ni ne mora da bude naru\u0161eno.<\/p>\n\n\n\n Borderlajn poreme\u0107aj je te\u0161ko stanje koje kad jednom zapo\u010dne, recimo u pubertetskom dobu, ako se ne le\u010di, o\u010ditova\u0107e se i biti prisutno do kraja \u017eivota. Nije ne\u0161to \u0161to vreme le\u010di. Ne, vreme ga samo dodatno zakomplikuje. Tegobe sa kojima se suo\u010davaju oni koji pate od grani\u010dnog poreme\u0107aja li\u010dnosti veoma su raznolike i razli\u010ditog intenziteta. Nekakav op\u0161ti, zajedni\u010dki profil podrazumeva nestabilnost raspolo\u017eenja, crno-beli na\u010din razmi\u0161ljanja (ne misli se na navijanje za Partizan), haoti\u010dne i nestabilne emotivne veze, istu takvu sliku o sebi, o svom identitetu.<\/p>\n\n\n\n U najekstremnijim slu\u010dajevima dolazi i do perioda disocijacije (amnezija, potpuni gubitak svesti o vlastitom identitetu, uko\u010denost).<\/p>\n\n\n\n Dijagnostika grani\u010dnog poreme\u0107aja li\u010dnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovu nimalo jednostavnu dijagnozu UVEK postavlja stru\u010dno lice. Postavlja se na osnovu izve\u0161taja samog pacijenta, ljudi iz naju\u017ee okoline \u2013 porodica, prijatelji, kolege s posla uvida u (burnu) \u017eivotnu istoriju i vidljivih simptoma.<\/p>\n\n\n\n Termin grani\u010dni poreme\u0107aj koristi se od tridesetih godina dvadesetog veka i u po\u010detku je ozna\u010davao komplikovano stanje pacijenta, koji se nalazi na tananoj granici izme\u0111u neuroze i psihoze. \u010cuveni psiholog Adolf \u0160tern prvi put je upotrebio ovaj termin govore\u0107i o grupi svojih pacijenata koji su ispoljavali simptome nalik shizofreniji, svrstavaju\u0107i ih na granicu izme\u0111u psihoze i neuroze. Istini za volju, u jednom periodu stanje je i bilo posmatrano i klasifikovano kao element u dijagnostici shizofrenije. Danas termin ima sasvim druga\u010dije zna\u010denje, zasebnog poreme\u0107aja u oblasti regulacije emocija, rascepa i nestabilne slike o sebi, pa se nau\u010dnici sve vi\u0161e raspravljaju oko toga ne bi li bilo zgodno da mu se promeni ime, jer u o\u010dima laika (nadamo se ne i profesionalaca) jo\u0161 uvek ume da izazove zabunu. Socijalni radnici i zaposleni u ustanovama koje se bave mentalnim zdravljem \u010desto u neformalnoj komunikaciji koriste ovaj pojam kako bi okarakterisali pojedince koji su na granici normalnosti i mentalne bolesti.<\/p>\n\n\n\n Borderlajn \u010desto zna da bude udru\u017een sa jo\u0161 nekim srodnim poreme\u0107ajima, \u0161to dodatno ote\u017eava dijagnostiku<\/strong>. Osobe koje pate od ovog poreme\u0107aja pod visokim su rizikom da razviju jo\u0161 neke druge, poput depresije.<\/p>\n\n\n\n Dijagnosti\u010dki kriterijumi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Postoji devet osnovnih simptoma na osnovu kojih se postavlja dijagnoza, a smatra se da je neopodno da ih je bar pet prisutno u du\u017eem vremenskom periodu:<\/p>\n\n\n\n Ponavljani usrdni pani\u010dni napori da se izbegne napu\u0161tanje od strane neke drage osobe ili vi\u0161e njih, strah od usamljenosti. Ova strepnja od napu\u0161tanja ne mora uvek da ima realne uzroke, ve\u0107 mo\u017ee da bude plod ma\u0161te, \u0161to je, u osnovi, znatno \u010de\u0161\u0107i slu\u010daj. Sna\u017ena potreba za drugom osobom, nemogu\u0107nost da se \u201epre\u017eivi\u201c nasamo. Neki od obolelih ispoljavaju izuzetno visok nivo interpersonalne osetljivosti i empatije (sposobnost u\u017eivljavanja u emocije druge osobe). Preterane reakcije besa i nemogu\u0107nost da se na pravi na\u010din kontroli\u0161e bes. Neke od ovih osoba su ve\u0107im delom svog vremena ljutite na osobe iz okru\u017eenja ili pak na \u010ditav svet, neke imaju nenadane i ni\u010dim izazvane izlive besa koji zaprepaste okolinu, a nekima nisu strani ni fizi\u010dki obra\u010duni. Bes je u ovim slu\u010dajevima uglavnom predimenzioniran i mo\u017ee ga izazvati i bilo kakva sitnica \u2013 neko ka\u017ee ne\u0161to \u0161to i nije sasvim r\u0111avo, a slede\u0107eg trenutka po\u010dne da leti perje. Uzroci za prekide sna\u017enih emocionalni veza umeju da se prona\u0111u u skroz bezazlenoj stvari koju je neko rekao ili u\u010dinio. Poznata vam je re\u010denica: \u201e\u0160ta me gleda\u0161\u201c, nakon nastaje lomljava ili tu\u010da u kafani. Dijagnostika po Kernbergovom modelu zasnovana je na tri osnovna kriterijuma:<\/p>\n\n\n\n Odsustvo psihoze, mogu\u0107nost pravilne percepcije realnosti; neintegrisanost ega. Ka\u017ee se da\u00a0\u201e Borderlajn pacijenti mogu da potro\u0161e pet sati govore\u0107i o sebi, a da vam ne pru\u017ee realnu sliku o tome kakvi su uistinu.\u201c<\/strong> Kao osnovna razlika u odnosu na neuroti\u010dare isti\u010de se prisustvo \u201eprimitivnih odbrana\u201c. Kao glavna odbrana pojavljuje se rascep. Svaka osoba ili stvar je samo dobra ili samo lo\u0161a.<\/strong> Ovo je u relaciji sa jo\u0161 jednim simptomom borderlajna \u2013 problemima sa konstantno\u0161\u0107u objekata. Osobe i stvari se vole samo dok su u blizini.<\/strong> Odmah po udaljavanju zaboravljaju se sva dotada\u0161nja (i najsna\u017enija) ose\u0107anja i na scenu stupa potpuno novi repertoar. Me\u0111u primitivnim odbranama su i magijsko mi\u0161ljenje, verovanje da odre\u0111ene misli mogu uzrokovati stvarne doga\u0111aje, uverenje u sopstvenu svemogu\u0107nost, projekcija vlastitih r\u0111avih misli i ose\u0107anja na druge ljude.<\/strong> Oboleli su uvek toliko zaokupljeni aktuelnim ose\u0107anjem i raspolo\u017eenjem da su prakti\u010dno onemogu\u0107eni da se sete nekog drugog ose\u0107anja. Otuda lako zaboravljaju da su nekada nekog voleli i svako ose\u0107anje se lako pretvori u neko drugo, naj\u010de\u0161\u0107e svoj opozit. U pratnji borderlajn poreme\u0107aja \u010desto se na\u0111u jo\u0161 neka mentalna oboljenja ili poreme\u0107aji: anksioznost, bipolarni poreme\u0107aj, depresija, anoreksija, bulimija, disocijativni poreme\u0107aj, somatomorfni poreme\u0107aj, zloupotreba alkohola i opijata.<\/strong> Do sedamdeset procenata pacijenata istovremeno ima i problem alkoholizma, narkomanije, ovisnosti o kockanju ili \u010dak od svega \u201epomalo\u201c. Neki psiholozi tvrde da u ovim aktivnostima pogo\u0111eni BPD \u2013 om tra\u017ee lak na\u010din da iza\u0111u na kraj sa svojim problemima, da pobegnu, dok druga grupa tvrdi da proisti\u010du iz impulsivnosti i nepromi\u0161ljenosti koje su im svojstvene.<\/p>\n\n\n\n Poznati psiholozi Gunderson i Kolb sa\u010dinili su listu simptoma u \u010detiri osnovne kategorije:<\/p>\n\n\n\n Afekti<\/strong> Diferencijalna dijagnoza<\/strong> Uzroci<\/strong> Genetska predispozicija<\/strong> Mo\u017edana o\u0161te\u0107enja \u2013 kod nekih obolelih uo\u010deno je da postoje o\u0161te\u0107enja u odre\u0111enim delovima mozga zadu\u017eenim za emocionalnu regulaciju i kontrolu impulsivnosti i agresivnosti. Kod nekih je poreme\u0107eno i lu\u010denje neurotransmitera serotonina koji ima veliki zna\u010daj u regulaciji raspolo\u017eenja. Otuda ideja da se deo terapijskog procesa izvede upotrebom antidepresiva.<\/p>\n\n\n\n Osobine ljudi koji pate od grani\u010dnog poreme\u0107aja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pre nabrajanja izrazitih osobina valja nazna\u010diti da ne moraju sve biti prisutne u jednoj osobi. Ovo naro\u010dito va\u017ei za prve dve stavke.<\/em> Le\u010denje grani\u010dnog poreme\u0107aja<\/strong><\/p>\n\n\n\n U le\u010denju se koristi psihoterapija \u2013 grupna ili individualna i razni medikamenti, posebno antidepresivi i antipsihotici. Sa terapijom treba po\u010deti \u0161to ranije, naravno radi postizanja boljih rezultata. I onog najboljeg \u2013 izle\u010denja.<\/p>\n\n\n\n Psihoterapija<\/strong> Izvodi se u grupi ili individualno. Grupno le\u010denje daje dosta dobrih ishoda u u\u010denju i ve\u017ebi ve\u0161tina komunikacije i podizanja nivoa svesti o sebi, ali ima jedno ograni\u010denje \u2013 te\u0161ko je kroz du\u017ei vremenski period odr\u017eati na okupu grupu impulsivnih, naprasitih ljudi.<\/p>\n\n\n\n Psihoanaliti\u010dka terapija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tradicionalni (Frojdov) psihoanaliti\u010dki pristup se sve manje koristi, a na scenu stupaju neke druge forme psihoanalize u kojima terapeuti imaju zna\u010dajno aktivniju ulgu nego ranije. Oto Kernberg je kreirao takozvanu psihoterapiju fokusiranu na transfer (TFP) u kojoj je glavni akcenat na kreiranju aktivnog odnosa izme\u0111u terapeuta i analizanta. Kroz ovakvu terapiju na povr\u0161inu isplivavaju neki skriveni procesi koji se nalaze iza spolja vidljivih manifestnih simptoma. Posti\u017eu se dobri rezultati u daljoj izgradnji odnosa analizanta sa ostatkom sveta, na\u010dinima vezivanja i razumevanju ose\u0107anja drugih ljudi. Smanjuje se verovatno\u0107a od ponavljanja suicidalnih i parasuicidalnih poku\u0161aja i agresivna ispoljavanja u pona\u0161anju.<\/p>\n\n\n\n Kognitivno analiti\u010dka terapija koju primenjuju neki terapeuti novijeg je datuma i kombinuje kognitivni i psihoanaliti\u010dki psihoterapijski pristup daju\u0107i vrlo solidne rezultate.<\/p>\n\n\n\n Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT)<\/strong> Bra\u010dna i porodi\u010dna terapija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osobe koje boluju od BPD \u2013 a, kako je pomenuto, impulsivno ulaze u brakove, ali na isti na\u010din ih i napu\u0161taju. Terapija za bra\u010dne partnere zna da bude od pomo\u0107i u stabilizaciji bra\u010dnih odnosa i smanjenju broja i intenziteta konflikata. Mnogi brakovi isplivavaju iz kriza u koje su utonuli nakon \u0161to bra\u010dni drug sazna vi\u0161e o ovom poreme\u0107aju i nau\u010di nove na\u010dine opho\u0111enja. S druge strane i obolela osoba na ovaj na\u010din u\u010di da bolje funkcioni\u0161e u atmosferi bra\u010dne zajednice. Naj\u010de\u0161\u0107e smetnje u porodi\u010dnim odnosima gde nema fizi\u010dkog, emocionalnog ili seksualnog zlostavljanja, su zapostavljanje ili pak preveliko uplitanje u \u017eivot pacijenta. Terapija za cele porodice se sprovodi u svrhu obrazovanja ostalih uku\u0107ana o prirodi samog poreme\u0107aja i na\u010dinima da se u svakodnevnoj komunikaciji umanji broj trzavica koje samo pogor\u0161avaju simptome. Izborom ove terapijske metode pobolj\u0161avaju se porodi\u010dni odnosi, u\u010de novi, ispravni na\u010dini re\u0161avanja problema i posti\u017ee bolja informisanost ostatka porodice o problemu sa kojim se nosi njima draga osoba. Porodi\u010dna terapija je vrlo cenjena i sve \u010de\u0161\u0107e i sve \u0161ire se primenjuje kod nas i u svetu.<\/p>\n\n\n\n Medikamentozna terapija<\/strong> Terapija antidepresivima (prozak) traje ne\u0161to du\u017ee nego kada se le\u010di sama depresija. Antipsihotici se uvode u terapiju onda kada su uz ostale simptome prisutni poreme\u0107aji mi\u0161ljenja ili percepcije, impulsivni i suicidalni simptomi. Iz ove klase naj\u010de\u0161\u0107e se koriste: olanzapin, ketiapin, klozapin i risperidon. Terapija antipsihoticima daje solidne rezultate i uglavnom je kratkotrajna.<\/p>\n\n\n\n U praksi se pokazalo da kombinacija psihoterapije i terapije medikamentima (posebno antipsihoticima) daje bolje rezultate nego svaka pojedina\u010dno.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U poznatim holivudskim filmovima \u201eFatalna privla\u010dnost\u201c i \u201eNeprilago\u0111ena\u201c jako dobro su prikazani emocionalno nestabilni \u017eenski likovi koji pate od grani\u010dnog poreme\u0107aja.<\/strong> U oba filma junakinje se pomamno bore protiv napu\u0161tanja od strane dragih osoba, ne biraju\u0107i sredstva ili je bolje re\u0107i, biraju\u0107i sredstva poput agresije i autoagresije. Mo\u017eda vam uverljiva i inspirisana gluma Glen Klouz u Fatalnoj privla\u010dnosti poslu\u017ei da kod neke bliske osobe (svoje devojke ili de\u010dka) prepoznate simptome grani\u010dnog poreme\u0107aja li\u010dnosti. Zapamtite: u tom trenutku ne treba da odgovorite impulsu da pokupite prnje i pobegnete glavom bez obzira preko granice, na primer. Pogre\u0161i\u0107ete. Poku\u0161ajte da pomognete, jer pomo\u0107i jo\u0161 kako ima. Stanje je izle\u010divo. Najbolja odluka koju mo\u017eete da donesete je da uputite takvu osobu nekom dobrom terapeutu, a mo\u017eda i da joj pravite dru\u0161tvo u tome. Kao i kod svih drugih mentalnih poreme\u0107aja, podr\u0161ka okoline, najbli\u017eih ima ogroman zna\u010daj.<\/p>\n\n\n\n Posebno kod ljudi koji su toliko \u017eeljni pa\u017enje drugih.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":318,"template":"","categories":[15],"class_list":["post-317","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-clanci"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/317","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/318"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=317"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=317"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\u010cesti ulasci u vrlo intenzivne i burne emocionalne veze i isto tako \u010desti izlasci iz njih, nakon \u0161to po periodu idealizacije usledi period potpunog obezvre\u0111ivanja i sna\u017eno ose\u0107anje razo\u010daranosti u onu drugu osobu. Emocije se ra\u0111aju i nestaju za tili \u010das. \u201eOnaj divni mu\u0161karac s po\u010detka veze u koga sam se zaljubila do u\u0161iju je u stvari neko sasvim drugi, te\u0161ka baraba samo ja to nisam na vreme videla.\u201c \u201eKako sam mogao da zavolim takvu osobu\u2026\u201c
Turbulencije u do\u017eivljavanju sopstvenog identiteta, nestabilna slika o sebi, stalni ose\u0107aj proma\u0161enosti kada je re\u010d o poslu kojim se bave, izboru prijatelja i \u017eivotnom stilu.
Impulsivnost u nekoliko oblasti koje se mogu okarakterisati potencijalno opasnima, kakve su, na primer, neobuzdana prebrza vo\u017enja automobila, izlaganje raznim rizicima, alkoholizam, narkomanija, promiskuitet, seks bez za\u0161tite, kockanje.
Ponavljani poku\u0161aji samoubistva, pretnje samoubistvom, samopovre\u0111uju\u0107e pona\u0161anje (pravljenje o\u017eiljaka, naj\u010de\u0161\u0107e po rukama). Ovako se privla\u010di pa\u017enja osoba od \u010dijeg se napu\u0161tanja strahuje.
Promene raspolo\u017eenja \u2013 brzo se ska\u010de iz jednog raspolo\u017eenja u drugo; nakon potpune u\u010dmalosti i bezvoljnosti sledi prelazak u euforiju ili kao grom iz vedra neba iz normalne atmosfere nastane rasprava.<\/strong> Interesantno je da se ovakve izmene uglavnom ne de\u0161avaju nakon nekoliko dana ili nedelja, ve\u0107 pri\u010damo o satima ili \u010dak minutima. Reakcije im katkad nalikuju de\u010dijim \u2013 do\u017eive napad besa ukoliko im nisu ispunjene odre\u0111ene \u017eelje ili o\u010dekoivanja.<\/strong>
Hroni\u010dno i dugotrajno ose\u0107anje potpune bezvrednosti, dosade, besmisla, unutra\u0161nje praznine, beskorisnosti. Ose\u0107aj unutra\u0161nje praznine se naj\u010de\u0161\u0107e te\u0161ko opisuje i pacijentu je komplikovano da ga objasni, do\u017eivljava se kao ne\u0161to apstraktno, stalan ose\u0107aj da ne\u0161to, neznano \u0161ta, nedostaje u gotovo svakom trenutku. Nesposobnost da se bude sam u vezi je sa time da im se \u010dini da samo drugi ljudi mogu upotpuniti nastalu prazninu, da sami ne poseduju kapacitete za tako ne\u0161to<\/strong>. Periodi ovakvog ose\u0107anja naj\u010de\u0161\u0107e su i povezani sa odnosima sa drugim ljudima i s vremena na vreme nestaju da bi se opet vratili, da stvari budu nezgodnije, u jo\u0161 ja\u010dem intenzitetu nego ranije. U trenucima kada se ta \u010dudnovata praznina i popuni kroz neki dobar odnos, ljubavni ili prijateljski, stalno izni\u010de strepnja od ponovnog povratka neugodnog ose\u0107anja. Praznina i besmisao umeju da se odnekud pojave, izniknu u situacijama koje su do malo\u010das bile ispunjavaju\u0107e i ispunjene u\u017eivanjem. Ovde se \u010desto na\u0111e inicijalna kapisla za poku\u0161aje samoubistva, jer je nekima prosto nemogu\u0107e da \u017eive u takvoj \u201edosadi\u201c i \u201ebesmislu\u201c. I tako u krug.<\/p>\n\n\n\n
Ideje o proganjanju i razne druge sumanute ideje. Gubitak kontakta sa realno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
nespecifi\u010dni znaci: niska tolerancija strepnje, r\u0111ava kontrola impulsa, nemogu\u0107nost da se razviju i na du\u017ee staze zadr\u017ee neki hobiji i interesovanja.<\/p>\n\n\n\n
Dijagnoza se \u010de\u0161\u0107e postavlja odraslima nego deci i adolescentima zbog toga \u0161to se doga\u0111a da simptomi jednostavno nestanu u procesu sazrevanja.<\/p>\n\n\n\n
hroni\u010dna dugotrajna depresija
ose\u0107anje bespomo\u0107nosti
bezna\u0111e
ose\u0107anje beskorisnosti, bezvrednosti
ose\u0107anje krivice
bes, besne reakcije
strepnja
usamljenost
dosada
ose\u0107anje praznine
Kognicija<\/strong>
sumanute misli
poreme\u0107aji u oblasti percepcije
paranoja
stanja nalik psihozi
Preterana impulsivnost<\/strong>
zloupotreba i zavisnost od alkohola i opijata
seksualna devijantnost
manipulativni poku\u0161aji samoubistva
druga impulsivna pona\u0161anja
Odnosi sa drugim ljudima<\/strong>
nemogu\u0107nost da se bude sam
strah od napu\u0161tanja, odvajanja
burne emotivne veze
manipulativnost
zavisnost od drugih osoba
omalova\u017eavanje drugih
sadisti\u010dko i mazohisti\u010dko pona\u0161anje
preterana zahtevnost<\/p>\n\n\n\n
Borderlajn poreme\u0107aj i poreme\u0107aji raspolo\u017eenja \u010desto konkuri\u0161u jedni drugima u dijagnostici. Neki od simptoma ova dva poreme\u0107aja se prepli\u0107u, pa dijagnostika time postaje vrlo komplikovana. U oba slu\u010daja su prisutni skokovi iz jednog raspolo\u017eenja u drugo. Kod BPD \u2013 a ovakve promene raspolo\u017eenja razli\u010dito traju; nekada je re\u010d o minutima, nekad o danima. Nekada promena raspolo\u017eenja nastaje odjednom, drugi put polako i obi\u010dno je re\u010d o reakciji na neku psihosocijalnu situaciju. Za razliku od depresije koja se javlja u bipolarnom poreme\u0107aju, ovde su simptomi poput gubitka apetita ili nesanice bitno manje izra\u017eeni. Stru\u010dnjaci i danas razmenjuju mi\u0161ljenja o prirodi dva poreme\u0107aja, sli\u010dnostima i razlikama.<\/p>\n\n\n\n
Smatra se da osnovni uzroci nastanka poreme\u0107aja le\u017ee u velikoj ose\u0107ajnoj ranjivosti, traumati\u010dnom nesre\u0107nom detinjstvu, zlostavljanju, zapu\u0161tanju ili odvajanju od bliskih osoba, stresnim \u017eivotnim doga\u0111ajima tokom puberteta ili u odraslom dobu.<\/p>\n\n\n\n
Brojne nau\u010dne studije su potvrdile pretpostavku o postojanju sna\u017ene genetske predispozicije ka borderlajn poreme\u0107aju. Uvidom u porodi\u010dnu istoriju pacijenta \u010desto se otkrije da u bli\u017eoj ili daljoj porodici ima ljudi sa istim ili sli\u010dnim problemima. Ukoliko je kod jednog od jednojaj\u010danih blizanaca dijagnostikovan poreme\u0107aj, u oko trideset do \u010detrdeset procenata to bude slu\u010daj i kod drugog.<\/p>\n\n\n\n
\u017dene<\/strong> su obi\u010dno vrlo inteligentne, fizi\u010dki lepo izgledaju, doterane su (ponekad i preterano), koketne, obrazovane, ali de\u0161ava se, mada retko, da bude i potpuno suprotno.
Mu\u0161karci<\/strong> su moderno obu\u010deni, ponekad malo neprikladno za svoje godine (pank fazon kod pedesetogodi\u0161njaka), re\u010diti, lepo izgledaju, zavodljivi.
O\u017eiljci od posekotina i ga\u0161enja cigareta po rukama. Neki od njih tvrde da to rade iz nekog \u010dudnovatog ose\u0107anja tenzije, napetosti, kao da \u0107e pu\u0107i, pa im pu\u0161tanje krvi i ga\u0161enje cigareta donosi svojevrsno olak\u0161anje kroz bol.<\/strong><\/em>
Re\u010d je o, na prvi pogled, zabavnim, privla\u010dnim, \u0161armantnim, harizmati\u010dnim, duhovitim, veselim, dru\u0161tvenim osobama, koje su najglasnije i \u201edr\u017ee banku\u201c za kafanskim stolom.<\/strong><\/em>
Teatralnost, sklonost dramatizaciji.<\/strong><\/em>
Jednog trenutka su puni \u017eivota i motivacije, ve\u0107 slede\u0107eg se na\u0111u u potpunom o\u010dajanju i ose\u0107anju bezna\u0111a.<\/strong><\/em>
\u017dale se na ose\u0107aj neispunjenosti, proma\u0161enosti, praznine. Neki tu apstraktnu prazninu koju vuku svuda sa sobom opisuju gotovo kao fizi\u010dki postoje\u0107u, kao nekakvu rupu u stomaku, kao ve\u010ditu glad.<\/strong><\/em>
Vole izlaske, \u017eurke i nastavljaju sa takvim \u017eivotnim stilom i \u201epod stare dane\u201c. Najbolje se ose\u0107aju u dru\u0161tvu osoba koje su im nalik i u stanju da prate njihov ritam na tom planu.<\/strong><\/em>
Rizi\u010dno se pona\u0161aju, prebrzo voze, imaju brojne saobra\u0107ajne udese.<\/strong><\/em>
Imaju izra\u017eenu sklonost ka preterivanju u alkoholu, pri \u010demu retko deluje, sa strane posmatrano, da zaista u tome u\u017eivaju.<\/strong><\/em>
Uzimanje droga ume da bude samo instrument da se privu\u010de ne\u010dija pa\u017enja. Na primer, pa\u017enja poslom prezauzetih i preokupiranih roditelja privla\u010di se problemima sa narkomanijom i kasnijim stalnim, uglavnom neuspe\u0161nim, poku\u0161ajima le\u010denja.<\/strong><\/em>
Imaju problema sa konstantno\u0161\u0107u ose\u0107anja prema drugim osobama; neko se voli samo dok je prisutan, dok je tu u blizini. Ve\u0107 slede\u0107eg trenutka po razdvajanju i najsna\u017enija ose\u0107anja ljubavi bivaju zaboravljena. Ovde le\u017ei jedan od uzroka impulsivnog uskakanja iz veze u vezu i sklonosti ka varanju partnera.<\/strong><\/em>
Na\u010din \u201ecrno \u2013 belog razmi\u0161ljanja\u201d- ljudi su dobri ili lo\u0161i, nema sredine. Interesantno je da oni dobri u o\u010dima pogo\u0111enih poreme\u0107ajem, svako malo lako pre\u0111u u grupu lo\u0161ih i obratno.<\/strong><\/em>
Nerealna slika o sebi<\/strong><\/em>
Pona\u0161anje na socijalno neprihvatljiv na\u010din.<\/strong><\/em>
\u010cesto se u alkoholisanom stanju (nije obavezno) gadno obrukaju u dru\u0161tvu.<\/strong><\/em>
Naru\u0161en porodi\u010dni \u017eivot, karijera<\/strong><\/em>
Nesposobnost bilo kakvog smislenog dugotrajnog planiranja<\/strong><\/em>
Poreme\u0107en ose\u0107aj sopstvenog identiteta.<\/strong><\/em>
Grani\u010dni poreme\u0107aj li\u010dnosti je poreme\u0107aj li\u010dnosti za koji je karakteristi\u010dna izrazita pasivna nestabilnost raspolo\u017eenja.<\/strong><\/em>
Imaju te\u0161ko\u0107e da evociraju ose\u0107anja ljubavi prema osobama iz svoje pro\u0161losti. \u201eNe, ja njega nikada nisam ni volela\u201c. Ne priznaju da su voleli nekoga. Voli se samo osoba koja je aktuelna. \u201eKako li sam mogla da se udam i budem petnaest godina u braku s tom barabom\u201c<\/strong><\/em>
Te\u0161ko podnose usamljenost, te\u0161ko im je da samuju makar i na kratko. Izmi\u0161ljaju najrazli\u010ditije na\u010dine da privuku pa\u017enju odre\u0111enih ljudi i da ih zadr\u017ee pored sebe. \u201eNemoj da ide\u0161, nije mi dobro\u201c.<\/strong><\/em>
\u017divotna istorija im je obi\u010dno prepuna haoti\u010dnih zbivanja: \u010ditav niz otkaza na poslu, promene poslova, prekidi u obrazovanju, \u010desto menjanje fakulteta, pri \u010demu se de\u0161ava da biraju potpuno razli\u010dit obrazovni profil od dotada\u0161njeg, prekidi emotivnih veza, raskidi veridbi, razvodi braka, hospitalizacije.<\/strong><\/em>
\u010cesto i naprasno menjaju partnere, nekada se pona\u0161aju\u0107i i promiskuitetno.<\/strong><\/em>
Seks na prvom sastanku, seks bez za\u0161tite. Obe stavke imaju svoje poreklo u impulsivnosti, ali i u \u017eelji da se \u0161to pre postigne zbli\u017eavanje sa nekom novom osobom, da se ukinu granice. Neki kao da ne shvataju da seks na prvom sastanku i nije najbolji na\u010din za sopstvenu promociju.<\/strong><\/em>
Raskidaju veze naglo kao \u0161to ih i zapo\u010dinju i tako da to uglavnom izgleda potpuno bezrazlo\u017eno drugima. \u201eDanas sam prestala da te volim\u201c. \u201cShvatio sam da te nikada nisam voleo\u201c ili samo \u201eOdlazi(m)!\u201c<\/strong><\/em>
Po izlasku iz neke emotivne veze nastoje da sebe prika\u017eu kao \u017ertve, dok je istina obi\u010dno potpuno druga\u010dija, nekad i zapravo suprotna. Svakom slede\u0107em partneru u nedogled ponavljaju kako su bili povre\u0111eni, obmanuti, prevareni ili napu\u0161teni u prethodnoj vezi. Ovo \u010desto nije istina ve\u0107 samo na\u010din da se kri\u0161om po\u0161alje poruka: \u201eNemoj nikada da me prevari\u0161, nemoj nikada da me ostavi\u0161\u201c.<\/strong><\/em>
Kao da nikada nisu zadovoljni koli\u010dinom ljubavi i pa\u017enje koju dobijaju od svojih partnera. \u201eNe pokazuje\u0161 dovoljno da me voli\u0161\u201c, stalno tra\u017ee nove i nove potvrde ljubavi.<\/strong><\/em>
Skloni su da ucenama iznu\u0111uju razli\u010dite stvari. \u201eUbi\u0107u se ako ne u\u010dini\u0161 to i to\u201c. Ovakve dramati\u010dne izjave su \u010desto usmerene na dobijanje sasvim sitnih stvari ili ustupaka.<\/strong><\/em>
Lako planu, posva\u0111aju se za tili \u010das ni oko \u010dega.<\/strong><\/em>
Agresivno se pona\u0161aju. Jedan pacijent je izvestio o tome kako je gotovo u svakom izlasku u grad upadao u kafanske tu\u010de, \u010dak i one koje me\u0111usobno zapo\u010dnu potpuno nepoznati ljudi.<\/strong><\/em>
Slabo podnose pritisak i tenziju na radnom mestu ili \u017eivotnim situacijama, biraju\u0107i bekstvo kao izlaz.<\/strong><\/em>
Posao ih ne ispunjava, rade ga bez volje, o\u0161ljare, iako su ga na po\u010detku do\u017eiveli kao izazov i bili sna\u017eno motivisani.<\/strong><\/em>
Nikada nisu zadovoljni svojim okru\u017eenjem, poku\u0161avaju da promene okolinu, nikada sebe, uvek su im drugi krivi, nikada oni sami.<\/strong><\/em>
Fizi\u010dki i emocionalno su zapostavljani od strane roditelja ili staratelja.<\/strong><\/em>
Uglavnom su bili fizi\u010dki, emocionalno ili seksualno zlostavljani u detinjstvu ili adolescenciji.<\/strong><\/em>
Gotovo svi iza sebe imaju po jedan ili vi\u0161e poku\u0161aja suicida (naravno neuspelih). Naj\u010de\u0161\u0107e se de\u0161ava da, recimo, prere\u017eu vene na rukama i ve\u0107 slede\u0107eg trenutka pani\u010dno dozivaju u pomo\u0107. Na ovaj na\u010din dr\u017ee na kratkoj uzici osobe od \u010dijeg udaljavanja najvi\u0161e strahuju. Brat jedne pacijentkinje je tvrdio da se nikada nije ose\u0107ao mirno i opu\u0161teno kada negde otputuje sa porodicom, strahuju\u0107i da ne\u0107e mo\u0107i dovoljno brzo da interveni\u0161e ako ga sestra (ponovo) nazove telefonom i saop\u0161ti mu da je progutala preveliku dozu sedativa. Interesantno je da doze lekova koje je uzimala nikada nisu bile smrtonosne. Ovakvi poku\u0161aji suicida, bez postojanja prave namere da se takav cilj i ostvari nazivaju se parasuicidalnim poku\u0161ajima.<\/strong><\/em>
Kada ve\u0107 otpo\u010dnu sa terapijom, vrlo \u010desto menjaju terapeute, izra\u017eavaju\u0107i bezrazlo\u017eno nezadovoljstvo.<\/strong><\/em>
Stalno insistiraju da budu hospitalizovani, \u010desto bez ikakve objektivne potrebe. Kada kona\u010dno budu hospitalizovani zbog borderlajn poreme\u0107aja tra\u017ee da budu pu\u0161teni ku\u0107i. \u201e\u0160ta \u0107u ja ovde? Nije mi mesto ovde. Prebacite me na odeljenje gastroenterologije, ja u stvari imam stoma\u010dne tegobe\u201c, \u201eSa mnom je sve u redu\u201c, \u201e\u0160ta \u0107u ja me\u0111u ovim ludacima\u201c?<\/strong><\/em>
\u017dale se na nepostoje\u0107e bolesti, ispoljavaju preteranu i bezrazlo\u017enu zabrinutost za svoje zdravlje \u2013 \u010de\u0161\u0107e fizi\u010dko nego mentalno. Stalno roveravaju puls, krvni pritisak, krvnu sliku.<\/strong><\/em>
Negiraju stvaran problem.<\/strong><\/em>
Prilikom hospitalizacije nakon dijagnostike BPD \u2013 a, tvrde da im je dijagnoza pogre\u0161na i tu\u017ee se na druge stvari. Smatraju da, recimo, treba samo da srede problem alkoholizma negiraju\u0107i ostale probleme. Nisu u stanju da vide \u0161iru sliku svog poreme\u0107aja i da shvate da je op\u0161ti haos koji ih prati u svim sferama \u017eivota iznikao iz jednog istog korena. Obra\u0107aju pa\u017enju na pojedina\u010dne simptome.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n
U poslednje vreme BPD je dospeo u fokus pa\u017enje stru\u010dnjaka. Novim saznanjima o oboljenju mnogo toga novog je uvedeno u tradicionalnu psihoterapiju i sve je vi\u0161e psihologa koji posti\u017eu dobre terapijske rezultete. Nekoliko razli\u010ditih psihoterapijskih metoda daje prili\u010dno dobre rezultate u le\u010denju grani\u010dnog poreme\u0107aja li\u010dnosti. Svaka je dobra na svoj na\u010din i te\u0161ko je re\u0107i da je neka najbolja ili samo bolja. Va\u017eno je da je terapeut dobar u svom poslu. Psihoterapijom se posti\u017ee nestanak odre\u0111enog broja simptoma i klijent\/pacijent u\u010di kako da se izbori, kako da mobili\u0161e sve svoje kapacitete i snage i uspe\u0161no iza\u0111e na kraj sa svojim mukama. Trajanje psihoterapije zavisi od stepena izra\u017eenosti simptoma, ja\u010dine poreme\u0107aja i trenutka u kom se otpo\u010delo sa psihoterapijom (treba li napominjati: \u0160TO PRE; TO BOLJE). Nekada se prva pobolj\u0161anja vide ve\u0107 nakon nekoliko nedelja ili meseci, ali se u praksi \u010de\u0161\u0107e de\u0161ava da psihoterapija potraje \u010dak i do nekoliko godina.<\/p>\n\n\n\n
Kognitivno bihejvioralna terapija se \u0161iroko i uspe\u0161no koristi u le\u010denju mnogih mentalnih poreme\u0107aja, ali u slu\u010daju grani\u010dnog poreme\u0107aja li\u010dnosti ima izvesna ograni\u010denja. Ova ograni\u010denja su uglavnom vezana za te\u0161ko\u0107e u stvaranju valjanog odnosa terapeut \u2013 pacijent i sticanja poverenja pacijenta. No, kada se ipak uspostavi prava terapijska klima, postaje vrlo mo\u0107no oru\u0111e u prevazila\u017eenju problema.<\/p>\n\n\n\n
U terapiji grani\u010dnog poreme\u0107aja razli\u010dito uspe\u0161no se koristi veliki broj lekova, najvi\u0161e onih koji suzbijaju prate\u0107e pojave \u2013 uznemirenost ili depresiju.<\/p>\n\n\n\n