{"id":302,"date":"2022-10-13T10:27:10","date_gmt":"2022-10-13T10:27:10","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=302"},"modified":"2022-10-27T11:32:22","modified_gmt":"2022-10-27T11:32:22","slug":"dzon-bolbi-i-teorija-afektivnog-vezivanja%ef%bf%bc","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/koristan_sadr_aj\/dzon-bolbi-i-teorija-afektivnog-vezivanja%ef%bf%bc\/","title":{"rendered":"D\u017eon Bolbi i teorija afektivnog vezivanja"},"content":{"rendered":"\n

Dzon Bolbi<\/em><\/strong>  \u2013 Razvojna teorija<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razlog zbog kog je Bolbi uveo teoriju afektivnog vezivanja su nedostaci koje je zapazio u psihoanaliti\u010dkoj teoriji. Psihoanaliti\u010dka teorija (teorija nagona i ego psihologija) tvrdi da je proces kroz koji najranije investicije deteta u majku nastaju, proces pra\u017enjenja nagomilane tenzije koja poti\u010de od oralne komponente libidalnog nagona. Klajnova je tvrdila da dojenje kod deteta vodi kateksi povezanoj sa dojkom, gde dojka zapravo predstavlja majku. Bolbi je ovu teoriju nazvao Teorijom sekundarnog nagona<\/em><\/strong>. On ka\u017ee: \u201cPredla\u017eem da ovu teoriju nazovemo Teorijom sekundarnog nagona \u0161to je terminologija preuzeta iz Teorije u\u010denja\u201c. Ona je tako\u0111e nazivana \u201cthe cupboard love theory of object relations\u201d Izvesno je onda da primarni nagon predstavlja potrebu za vezivanjem. Prema Bolbijevom mi\u0161ljenju, Frojd nije uzeo u obzir zna\u010daj koji ima afektivna vezanost deteta za majku. \u0160tavi\u0161e, on je tvrdio da psihoanaliti\u010dka teorijia, gde je posebno mislio na Melani Klajn koja je stavljala naglasak na de\u010dije fantazije, obra\u0107a nedovoljno pa\u017enje na ulogu koju sredinski faktori imaju u razvoju deteta. Posledi\u010dno, zna\u010daj uloge majke u razvoju deteta je nedovoljno nagla\u0161en. Bolbi je tako\u0111e kritikovao psihoanaliti\u010dke postavke da se ne oslanjaju dovoljno na direktne opservacije dece i odoj\u010dadi preko kojih bi njihove hipoteteze bile proverene.<\/p>\n\n\n\n

Etolo\u0161ki\/evolucionuisti\u010dki pristup<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Procenjuju\u0107i Frojdovu privr\u017eenost Lamarkinovoj evolucionoj teoriji umesto Darvinove nezadovoljavaju\u0107im re\u0161enjem, Bolbi se okrenuo etolo\u0161koj literaturi i radovima Roberta Hindea u tra\u017eenju odgovora. Etologija u skladu sa modernom teorijom evolucije obja\u0161njava instinktivno pona\u0161anje principima o\u010duvanja vrste. Bolbi je smatrao da je mogu\u0107e razumeti mehanizme instinktivnog pona\u0161anja kori\u0161\u0107enjem saznanja etologije, teorije informacija(teorije kontrolnih sistema) i evolucionog koncepta adaptacije. Mehanizmi afektivnog vezivanja su instinktivni obrasci pona\u0161anja specifi\u010dni za vrstu i u slu\u017ebi su opstanka. Pod instinktivnim odgovorima on podrazumeva takve kao \u0161to su: sisanje, pripijanje, pra\u0107enje, plakanje, smejanje. Po\u010detkom 1958. Bolbi je objavio niz radova koji su nagla\u0161avali ovakav pravac razmi\u0161ljanja i obezbedili osnovu za njegovu trotomnu studiju o afektivnom vezivanju. Oslanjaju\u0107i se na empiriske podatke dobijene od etologa kakvi su bili Konrad Lorenc i psiholog Harlou, Bolbi je zaklju\u010dio da je afektivno vezivanje manje determinisano potrebom za negom, a vi\u0161e pona\u0161anjima koja vode ka blizini deteta negovatelju. On je izneo gledi\u0161te po kom dete u slu\u017ebi pre\u017eivljavanja, tra\u017ei zaklon i sigurnost od napada\u010da formiranjem sigurne veze sa negovateljem. Ovajanje od udobnosti koju negovatelj obezbedjuje, dovodi do ispoljavanja signala distresa kao \u0161to su pripijanje, plakanje i dozivanje negovatelja, koji se nazivju pona\u0161anja vezivanja<\/em><\/strong>. Komplementarni ovim pona\u0161anjima, kod odraslih su pona\u0161anja brige<\/em><\/strong>. Detinji odgovori ne ukazuju na to da je pona\u0161anje motivisano na na\u010din na koji to psihoanaliti\u010dka teorija pripisuje instinktima. Slo\u017eeni mehanizam koji kontroli\u0161e njihovu aktivaciju i mirovanje upravlja instinktivno. Reakcije se aktiviraju usled reme\u0107enja detinje veze sa majkom i prekidaju sa ponovnim sjedinjavanjem. Svaki skup reakcija je pra\u0107en emocionalnim iskustvom koje je ohrabruju\u0107e onda kada je dete u kontaktu sa majkom ili pra\u0107eno anksiozno\u0161\u010du onda kada je od nje odvojeno. Ove reakcije nisu vezane samo za rane godine ve\u0107 se prote\u017eu kroz \u010ditav \u017eivotni ciklus. Bolbi pravi jasnu razliku izme\u0111u faktora uzro\u010dnosti<\/em><\/strong> nekog pona\u0161anja i funkcija<\/em><\/strong> koje pona\u0161anja imaju. Faktori uzro\u010dnosti mogu da se odnose na nivoe hormona, rad centralnog nervnog sistema i sredinske stimuluse. Nasuprot tome, funkcije kojima pona\u0161anja slu\u017ee stvaraju posebne ishode koji se javljaju kada je sistem aktivan u okru\u017eenju evolutivne adapracije organizma i koje nastaju usled na\u010dina na koji je sistem napravljen.Ovaj model motivacije razdvaja uzrok od funkcije u okviru evolucionog okvira. Po\u0161to je jedinica biolo\u0161ke adaptacije cela vrsta, a opstanak vrste zavisi od saradnje me\u0111u jedinkama, veliki deo okru\u017eenja osobe je komplementaran oru\u017eenju druge osobe razli\u010ditog starosnog doba ili pola u okviru iste populacije.Bihejvioralni obrasci koji posreduju afektivnim vezivanjem dece sa odraslima su komplementarni onima koji posreduju brigom odraslih za decu; na isti na\u010din sistemi koji upravljaju zrelim maskulinim pona\u0161anjem kod jedne jedinke su komplementarni onima koji upravljaju zrelim femininim pona\u0161anjem kod druge. Ovo gledi\u0161te nagla\u0161ava \u010dinjenicu da instinktivno pona\u0161anje nije mogu\u0107e razumeti samo u kroz posmatranje izolovane jedinke, ve\u0107 se mora analizirati kroz posmatranje grupe individua koje jedna sa drugom sara\u0111uju.<\/p>\n\n\n\n

Afektino vezivanje i unutra\u0161nji radni modeli<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Afektivno vezivanje se dakle sastoji od bihejvioralnog sistema koji se pokre\u0107e interakcijom izme\u0111u deteta i njegove majke koji konstitui\u0161u sredinu bihejvioralne adaptacije. Krajnji cilj koji se ovim pona\u0161anjem posti\u017ee je blizina majke koja na taj na\u010din detetu mo\u017ee da pru\u017ei sigurno okrilje u kome je ono za\u0161ti\u0107eno od opasnosti. Detinja spona sa majkom je povezana sa ovim bihejvioralnim sistemom. Bihejvioralni sistemi sprovode instrukcije zadate od strane fiziolo\u0161kih procesa, koji predstavljaju uzro\u010dne faktore pona\u0161anja i postavljaju cilj koji treba ispuniti, \u0161to govori o funkcijama koje ti sistemi izvr\u0161avaju. Ako dete odr\u017eava blzinu sa negovateljem osetljivim na njegove potrebe, ono nadgleda okru\u017eenje kroz vizuelne i auditivne kanale,da bi se uverilo u kontinuirano prisustvo negovatelja. Kad je dete razdvojeno od majke, ono ispoljava niz biherjvioralnih obrzaca koji vode ka ponovnom sjedinjavanju sa njom. Onda kada to nije dovoljno dete \u0107e upotrebiti reakciju pra\u0107enja. Sistem vezivanja se mo\u017ee aktivirati i usled drugih stanja kao \u0161to su umor, prisustvo nepoznatih osoba, strah ili fizi\u010dka ili emocionalna nedostupnost negovatelja.<\/p>\n\n\n\n

Sistem eksplorativnog pona\u0161anja<\/em><\/strong> je prisutan istovremeno sa sistemom afektivnog vezivanja. Bolbi tvrdi da se ovaj sistem razvija u funkciji izvla\u010denja informacija iz okru\u017eenja. Aktivira se razvojem radoznalosti koju novi stimulusi izazivaju kod deteta, a prekida se onda kada stimulusi postanu dovoljno poznati detetu. Dete je predodre\u0111eno da istra\u017euje sredinu u okvirima sigurne vezanosti za majku. Bli\u017ee vezan za ovaj sistem je sistem alarma ili straha, koji je pokrenut percepcijom opasnosti ukoliko je dete predaleko od negovatelja. Anksioznost se javlja kasnije u sistemu usled \u010dega se dete povla\u010di i vra\u0107a u sigurno okrilje. Emocije koje su nekada veoma intenzivne prate sve ove aktivnosti, bilo da uklju\u010duju vezivanje, odvajanje, gubitak, eksploraciju ili strah. Ova ose\u0107anja su pozitivna ukoliko je emocionalna veza sa negovateljm preovladava; ose\u0107anja su negativna ukoliko je negovatelj nedostupan ili se dete suo\u010di sa opasno\u0161\u0107u. Rezultat toga je da blizina pozitivno podsti\u010de pona\u0161anja afektivnog vezivanja dok razdvajanja bolno ka\u017enjavaju gubitkom bliskosti.<\/p>\n\n\n\n

Unutra\u0161nji radni modeli<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Trude\u0107i se da pove\u017ee svoje koncepte sa teorijom objektnih odnosa, Bolbi je predlo\u017eio konstrukt koji je nazvao unutra\u0161nji radni model<\/em><\/strong>. Pri zdravom razvoju deca razvijaju unutra\u0161nje radne modele (Internal Working Models- IWM<\/em><\/strong>) spolja\u0161njeg sveta i svojih unutra\u0161njih stanja, kao i interakcije izme\u0111u njih. Ovi modeli predstavljaju kognitivne mape koje su sli\u010dne psihoanaliti\u010dkom konceptu reprezentacije i koje predstavljaju odre\u0111ene aspekte sredine. Jezik omogu\u0107ava gra\u0111enje hijerarhijski organizovanih modela koji vode bihejvioralne sisteme. Ovaj konstrukt koji li\u010di na koncepte reprezentacije selfa i objekata iz teorije objektnih odnosa, je zapravo \u0161iri od pomenutih jer je njegova op\u0161ta funkcija stvaranje mapa i modela svih aspekata spolja\u0161njeg sveta umesto fokusiranja samo na intrapsihi\u010dku dinamiku deteta. Unutra\u0161nji radni modeli nisu prosto replike jedinke i drugih u interakciji, ve\u0107 slo\u017eene strukture koje se menjaju pod uticajem iskustva. Bolbi nije verovao da se razvoj odvija u fazama ve\u0107 da obrasci vezivanja koji su formirani mogu da se menjaju pod uticajem iskustva ili da ostanu isti tokom celog \u017eivota. Rana ispoljavanja i iskustva afektivnog vezivanja u odnosu sa negovateljem odre\u0111uju obrasce koji organizuju sva kasnija ispoljavanja vezanosti tokom \u017eivota. Svako dete mo\u017ee da ide nekom od razvojnih staza koje usmerava interakcija sa okru\u017eenjem. Odnosi koje prati afektivna vezanost kakvi su oni sa roditeljima, supru\u017enicima, decom traju tokom celog \u017eivota i nisu nu\u017eno patolo\u0161ke pojave kada ih ispoljavaju odrasli. Psihopatologija se ne javlja zbog fiksacija ili regresije ve\u0107 zbog postojanja poreme\u0107aja afektivnog vezivanja. Takvi poreme\u0107aji mogu nastati zbog pretnje koja dolazi od negovatelja da se veza sa detetom prekine, trenutne fizi\u010dke ili emocionalne dezorganizacije te veze ili drugih okolnosti koje spe\u010davaju sjedinjavanje. Takav je slu\u010daj onda kada se \u017ealost zbog gubitka drage osobe produ\u017ei zna\u010dajno preko vremena u kom bi tugovanje trebalo da se zavr\u0161i.<\/p>\n\n\n\n

Vezivanje, separacija i gubitak<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Karakteristi\u010dna pona\u0161anja se pojavljuju usled odvajanja ili gubitka zna\u010dajnog drugog. Karakteristi\u010dan dosledan obrazac se javlja u vidu spolja vidljivog pona\u0161anja i prati unutra\u0161nje do\u017eivljaje. Tokom prve faze dete otvoreno pokazuje protest<\/em><\/strong>, koji odslikava separacionu anksioznost. Nakon toga, dete iskazuje o\u010daj <\/em><\/strong>kroz koji se manifestuje proces \u017ealosti i tugovanja. Na kraju,dete manifestuje ravnodu\u0161nost<\/em><\/strong>, odvajanje od spolja\u0161njeg sveta kao odbranu od nepodno\u0161ljivog psihi\u010dkog bola koji do\u017eivljava.<\/p>\n\n\n\n

Protest- separaciona anksioznost<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Psihoanaliti\u010dka teorija pravi razliku izme\u0111u straha koji se javlja zbog stvarne spolja\u0161nje pretnje i anksioznosti koja nema veze sa realnom pretnjom od spolja. Bolbi smatra ovo podvajanje neodr\u017eivim. On tvrdi da \u0107e se separaciona anksioznost javiti uvek kada se zbog odvajanja koje nije mogu\u0107e prekinuti aktiviraju instinktivni odgovori deteta. Dete je tada gurnuto prema majci reakcijama be\u017eanja i povu\u010deno ka njoj reakcijama pripijanja i pra\u0107enja. Be\u017eanje je reakcija koja poja\u010dava distancu od majke i aktivira alarm kod deteta. On je predlo\u017eio upotrebu koncepta primarna anksioznost<\/em><\/strong> kako bi opisao odgovor deteta na prekid u vezanosti sa majkom, razlikuju\u0107i taj pojam od uslovljene anksioznosti<\/em><\/strong> i anksioznosti o\u010dekivanja.<\/em><\/strong> Uslovljena anksioznost se bazira na primitivnoj formi u\u010denja kakvo je uslovljavanje. Ono se doga\u0111a pre nego \u0161to je dete sposobno da kognitivno obradi ono \u0161to se doga\u0111a. Anksioznost o\u010dekivanja je naprednija forma kognitivne obrade koja se bazira na pam\u0107enju koje je organizovano zna\u010denjem simbola. Dete ima unutra\u0161nje reprezentacije negovatelja i sada mo\u017ee da reaguje ne samo na neposredne ve\u0107 o zami\u0161ljene opasnosti. Ukoliko je odvojeno od majke, dete izme\u0111u 15. i 30. meseca koje je ina\u010de zdravo, manifestova\u0107e u svom pona\u0161anju veliku uznemirenost. Ono \u0107e pretra\u017eivati okolinu ne bi li se uverilo da se majka vra\u0107a i odbacivati sve poku\u0161aje anga\u017eovanja od strane osoba koje je zamenjuju. Ukoliko je dete izlo\u017eeno ponovnom gubitku ono \u0107e do\u017eiveti uslovljenu anksioznost . Ukoliko se separacije ponavljaju, onda \u0107e se pojaviti anksioznost o\u010dekivanja, \u0161to zna\u010di da \u0107e dete anticipirati ponovni gubitak koji se ve\u0107 dogodio u pro\u0161losti.<\/p>\n\n\n\n

O\u010dajanje- \u017ealost i tugovanje:<\/em><\/strong> Tokom ove faze koja sledi za fazom protesta, dete se povla\u010di i sve vi\u0161e gubi nadu da \u0107e do ponovnog sjedinjavanja sa majkom do\u0107i. Dete \u0107e demonstrirati svoj gubitak, nekada \u010dak duboku tugu i \u017ealost.<\/p>\n\n\n\n

Ravnodu\u0161nost-odbrana:<\/em><\/strong> U ovoj poslednjoj fazi, dete izgleda ravnodu\u0161no prema svojoj okolini. Ako se majka pojavi na kratko, dete \u0107e izgledati nezainteresovano i nesposobno da prepozna i razlikuje negovatelje sa kojima \u010de uspostaviti samo povr\u010dnu vezu. Ukoliko se ova faza produ\u017ei, dete mo\u017ee da izgubi sposobnost da se ve\u017ee za bilo koju pojedina\u010dnu osobu kao i da poka\u017ee da je pogo\u0111eno gubitkom ukoliko se on dogodi. Ovakve reakcije su karakteristi\u010dne za poku\u0161aj odbrane od ose\u0107anja koja su prouzrokovana odlaskom majke.<\/p>\n\n\n\n

Vezivanje<\/em><\/strong> Bolbi pretpostavlja da se pona\u0161anje vezivanja sastoji od velikog broja elemenata instinktivnih odgovora, koji su u po\u010detku relativno nezavisni jedni od drugih. Ovi instinktivni odgovori sazrevaju u razli\u010dito vreme tokom prve godine \u017eivota i razvijaju se u razli\u010ditom obimu. Oni slu\u017ee da dete pove\u017eu sa majkom i doprinose recipro\u010dnoj dinamici vezivanja majke za dete. Sledi lista pribli\u017enih perioda u kojima se pojavljuju ovi odgovori: <\/p>\n\n\n\n

Ubrzo nakon ro\u0111enja<\/em><\/strong>, separacija od negovatelja izaziva pla\u010d kao i pripijanje i smejanje. Li\u010dna ose\u0107anja koja su u vezi sa ovim iskustvima poti\u010du iz primarne anksioznosti. Kad je dete ponovo sa majkom, anksioznost nestaje i biva zamenjena ose\u0107ajem udobnosti. <\/p>\n\n\n\n

Pre 6. meseca<\/em><\/strong> mo\u017ee se uo\u010diti strah i izbegavanje stranaca i okretanje ka majci i tra\u017eenje utehe. Zapa\u017eeno je da su od najranijih nedelja \u017eivota ljudsko lice i glas posebno interesantni za dete. Ipak tokom tog perioda deca jo\u0161 uvek nemaju koncept drugoga. Tokom ranog perioda fokus je na maj\u010dinoj vla\u017enoj toploj bradavici na koju reaguju sisanjem i na o\u010dima na koje reaguju osmehivanjem. Kako vreme prolazi ova fragmentisana perceptivna iskustva se povezuju i dete po\u010dinje da ih pripisuje istom izvoru. <\/p>\n\n\n\n

Do 9. nedelje<\/em><\/strong>, dete \u0107e prestati da pla\u010de kada ga negovatelj uzme u naru\u010dje. Dete reaguje druga\u010dije na blisku osobu negovatelja u odnosu na sve druge ljude u okru\u017eenju. Kada se odvoje od majke reaguju plakanjem. <\/p>\n\n\n\n

Do 15. nedelje<\/em><\/strong>, dete pla\u010de kada vidi da majka odlazi. <\/p>\n\n\n\n

Do<\/em><\/strong> 20. nedelje<\/em><\/strong>, ispu\u0161ta glasove poku\u0161avaju\u0107i da dozove maku. <\/p>\n\n\n\n

Do<\/em><\/strong> 24.<\/em><\/strong> nedelje<\/em><\/strong> javlja se akcija pra\u0107enja. <\/p>\n\n\n\n

Do 30<\/em><\/strong>. nedelje<\/em><\/strong> pozdravlja majku druga\u010dije nego druge ljude. <\/p>\n\n\n\n

Do<\/em><\/strong> 8.<\/em><\/strong> meseca<\/em><\/strong>, koristi\u0107e majku kao sigurnu osnovu sa koje mo\u017ee da po\u010dne da istra\u017euje okolinu. Tako\u0111e \u0107e be\u017eati kod majke kada je upla\u0161eno. <\/p>\n\n\n\n

Od 9 do 18 meseci<\/em><\/strong> , pet obrazaca vezivanja: sisanje, pripijanje, plakanje, smeh i pra\u0107enje postaju organizovani u ve\u0161tiji, ciljem korigovani sistem koji slu\u017ei da dete odr\u017ei blizinu sa majkom. <\/p>\n\n\n\n

Po\u010detkom prve godine<\/em><\/strong> i sticanjem govorne sposobnosti dete po\u010dinje da stvara radne modele samog sebe, majke i sveta oko sebe. Ovi radni modeli sadr\u017ee nacrte odgovora drugih i njihove interakcije sa detetom, kao i odgovora koje dete daje u odnosu sa njima. Dete \u0107e uzimati u obzir ova o\u010dekivanja u predvi\u0111anju promena u odnosima sa drugima. <\/p>\n\n\n\n

Kad dete u\u0111e u drugu godinu<\/em><\/strong> i savlada pokretljivost, tipi\u010dna pona\u0161anja vezivanja postaju upadljiva. Sistem afektivne vezanosti se do tre\u0107e godine redovno aktivira. Pona\u0161anja vezivanja se manifestuju podjednako intenzivno i u\u010destalo koliko i u prvoj godini. Iako doalzi do promene u sve ve\u0107em razumevanju svoje okoline, okolnosti koje izazivaju odre\u0111ena pona\u0161anja ostaju iste. <\/p>\n\n\n\n

Tokom tre\u0107e godine<\/em><\/strong>, blizina majke postaje manje nu\u017ena. Dete postaje svesno maj\u010dinog skorog odlaska. Ono je spremnije da prihvati privremenu razdvojenost. <\/p>\n\n\n\n

Nakon tre\u0107e godine<\/em><\/strong>, dete postaje sigurnije sa drugim poznatim osobama \u010dak i na ne tako poznatim mestima. Ovo va\u017ei dok god je dete uvereno i sigurno u to da \u0107e se majka vratiti. <\/p>\n\n\n\n

Oko 4. godine<\/em><\/strong> dolazi do slabljenja afektivnih odgovora deteta kako se ono sprema da po\u0111e u pred\u0161kolsku ustanovu. <\/p>\n\n\n\n

Do 5. i 6. godine<\/em><\/strong>, tokom perioda latencije, dete \u0107e se ugodno igrati sa drugima u odsustvu majke, iako \u0107e joj se vratiti za utehu ukoliko bilo \u0161ta krene lo\u0161e. <\/p>\n\n\n\n

Tokom adolescencije i odraslog doba<\/em><\/strong>, promene se de\u0161avaju u na\u010dinu pokazivanja afektivnog pona\u0161anja i osobama prema kojima se ta pona\u0161anja aktiviraju. U adolescenciji dolazi do daljeg slabljenja afektivne vezanosti za roditelje. Javljaju se velike individualne razlike u ispoljavanju vezanosti. Neki adolescenti se potpuno ogra\u0111uju od roditelja dok drugi ostaju intimno vezani sa njima. Ve\u0107ina nastavlja da bude vezana i kroz odraslo doba. <\/p>\n\n\n\n

Kako osoba postaje starija<\/em><\/strong>, i ne mo\u017ee da nastavi da usmerava svoja pona\u0161anja vezanosti za svog partnera zbog straha od potencijalnog gubitka, ova pona\u0161anja bivaju usmerena na \u010dlanove mla\u0111e generacije.<\/p>\n\n\n\n

Pregled i zaklju\u010dci<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Impresioniran rezultatima posmatranja efekata ranih separacija majka-dete, Bolbi je zaklju\u010dio da su obja\u0161njenja ego psihologije za simptome koje deca manifestuju nezadovoljavaju\u0107a. On ukazuje na to da se teorija oslanja na premisu da je veza majke i deteta zasnovana na hranjenju koje majka omogu\u0107ava. Ta teorija nedovoljno uzima u obzir ulogu sredine u razvoju deteta. Zato se on okre\u0107e drugim obja\u0161njenjima. Odgovore nalazi posebno u radovima savremenih etologa, koji su prihvatili modernu teoriju evolucije kao klju\u010dnu za obja\u0161njenje svih pona\u0161anja. Bolbi je formulisao svoju teoriju afektivnog vezivanja na pretpostavkama etologa i evolucionista, \u0161to ga je razdvojilo od psihoanaliti\u010dkog kruga mislilaca.  Tvrdi da je tra\u017eenje blizine sa majkom koja osigurava sigurnu bazu i za\u0161titu od neprijatelja, detetova primarna potreba. Pona\u0161anja afektivnog vezivanja kao \u0161to su sisanje, pripijanje, pra\u0107enje, plakanje i smejanje su pona\u0161anja koja aktivira separacija i koja slu\u017ee da bi se povratila blizina majke. Ukoliko se dete ne sjedini sa majkom, aktivira se niz reakcija. Dete \u0107e pro\u0107i kroz fazu protesta ispoljavaju\u0107i ozbiljan emocionalni distres. Ukoliko se separacija produ\u017ei, dete ulazi u fazu o\u010dajanja, koju karakteri\u0161u ose\u0107anja bespomo\u0107nosti i beznade\u017enosti koja podse\u0107aju na \u017ealost i tugovanje kod odraslih. Karakteristika tre\u0107e faze je povla\u010denje i gubitak kontakta sa sredinom. Ravnodu\u0161nost je odbrana od sna\u017enih negativnih ose\u0107anja koja naviru. Dete razvija unutra\u0161nje radne modele sebe, negovatelja i njihovih interakcija. Ovaj koncept je predstavljao Bolbijev napor da napravi vezu izme\u0111u teorije afektivnog vezivanja i teorije objektnih odnosa, prema kome su psiohoanaliti\u010dari bili skepti\u010dni. Dalje produbljivanje teorije afektivnog vezivanja, rezultira konceptom eksplorativnog bihejvioralnog sistema, putem koga dete dobija informacije o svetu oko sebe u kontaktu sa novim stimulusima. Ukoliko u toku tog istra\u017eivanja dete do\u017eivi ne\u0161to \u0161to opa\u017ea kao opsanost, iskustvo postaje okida\u010d za alarmni sistem koji proizvodi anksioznost. Ovaj sistem slu\u017ei detetu kao opomena da se vrati u sigurnu bazu od koje se udaljilo. Afektivna vezanost deteta i njegovih negovatelja postaje mo\u0107no sredstvo za odrzavanje afektivnih odrazaca pona\u0161anja. Ovi obrasci se prenose i na druge veze koje osoba ima u daljem \u017eivotu. Bolbi dosledno pominje majku u ulozi negovatelja. Ipak on jasno stavlja do znanja da pod tim misli na bilo koju osobu sa kojom je dete uspostavilo posebnu emocionalnu vezu. To mogu biti i o\u010devi, osoblje iz jaslica i drugi.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":303,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-302","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/302","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/303"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=302"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=302"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}